BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliPublicationsFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Matthew Greenburgh
Partner
Partner
avatar

Broj poruka : 1343
Localisation : EC4A 2BB
Points : 1719
Datum upisa : 09.08.2007

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   6/27/2011, 21:28

@Sneki ::
Dakle AGBN strong SELL?

Ne znam...mislim da je vise Neutral.

_________________
He makes millions of dollars come out of those phones. He is the most revered of all species: a Big Swinging Dick.
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1998
Points : 5957
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   7/29/2011, 19:03

@Momir ::


FDIC (Federal Deposit Insurance Corp - Federalni Fond Za Osiguranje Depozita) Suspect

CAMEL (engl. capital, assets, management, earnings, liquidity) je metoda analize opšeg stanja banke zasnovana na ispitivanju kapitala (capital), kvaliteta aktive (assets), menedžmenta (management), profitabilnosti (earnings) i likvidnosti (liquidity).

Tom se metodom banke rangiraju u pet kategorija: rang 1 dobijaju banke s najboljim rezultatima po svim pokazateljima, a rang 4 ili 5 dodjeljuje se problematičnim bankama i ukazuju na potrebu dodatnog ispitivanja i otklanjanja uzroka nepovoljnog stanja.

capital at risk CAR je iznos kapitala koji je potreban da bi banka unapred pokrila veličinu potencijalnog gubitka u narednom periodu i on se, za razliku od VAR, može obračunati samo na nivou ukupne banke, tj. na portfolio nivou (VAR na nivou banke je isto što i CAR). Ako CAR iznosi 100 jedinica pri nivou tolerancije od 1%, to znači da neočekivani gubici neće preći iznos od 100 jedinica u 99% slučajeva. Visina nivoa tolerancije je stvar izbora rukovodstva banke.


value at risk-VAR ili VAR je vrednost svih rizika koje banka preuzima, tj. maksimalni iznos potencijalnog gubitka koji banka može da ima u svom poslovanju i koji može da prekorači samo u malom i precizno definisanom procentu od svih mogućih slučajeva, a taj procenat verovatnoće, koji nije pokriven prihvaćenim VAR, naziva se nivo tolerancije. Vrednost VAR se može izračunati na svim poslovnim nivoima banke ( na nivou svake poslovne jedinice i cele banke), kao i po grupama poslovnih transakcija.
Smisao kvantitativnog određivanja VAR je da se obezbedi adekvatan nivo ekonomskog kapitala banke, odnosno kapitala pod rizikom (capital at risk-CAR ili CaR).
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1592
Godina : 40
Localisation : Sombor
Points : 4453
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   7/29/2012, 19:35

@Boranija ::
@MilanLaki ::
Ma, necu nista da pricam, da ne ispadne da "pumpam". Samo cu reci da drzava "mora" da regulise svoja vlasnistva u svim bankama u Srbiji. To je uslov svih uslova.
Drzava nece dokapitalizovati komercijalnu banku! Drzava je uslovljena od NATO-a, kao i Nemacke + Austrije da proda Telekom!

Ozbiljne su pretnje da ce sledeca faza eu-integracija kao uslov postaviti prodaju EPS-a! Kao sto vidite, regulisanje vlasnistva u bankama je prvi uslov koji Vlada mora ispuniti!
Drugim recima, nikakvo preuzimanje od strane Srbije, kao drzave niti jedne banke nije moguce ni sada ni u buduce!

AGBN ce preuzeti stranci, tj. strani kapital - naravno, potrebno je pre toga da se 'drzava' izbaci iz koloseka, jer 'ovi' nece da kupe banku sa teretom, tj. obavezom.

Isto je i sa Telekomom - drzava ce dobiti mogucnost da naplati dividendu za 2010. godinu, ali ce morati da nastavi da otplacuje kredit Telekoma Srbije prema City Group-u, dok ce "novi", tj. vec vidjeni vlasnik dobiti "cite bilanse", preduzece ispod svake cene, bez ijednog centa duga i super!

Definitivno najjaći post sa celog foruma!!
Ako neko može da me demantuje rado ću prihvatiti...
udrimile

Evo jedne zanimljive analize banka.
Bar da vas razveselim u ovo tmurno nedeljno veče!
od
Ima toga još ovde
http://www.aikb.net/t823-forumski-biseri

_________________
Prestani da mrziš ako do sebe držiš !
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1468
Points : 4202
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   8/12/2012, 01:41

Citat :
O kojim bankama je reč i koja je vrsta problema u pitanju?
- Srpska banka, Čačanska, Poštanska štedionica, Privredna banka Beograd, Razvojna banka Vojvodine, Komercijalna banka, sve su one na listi. Evo, recimo za Razvojnu banku Vojvodine izvesno znamo da je tamo loša aktiva, dakle pljačka, iskazana u knjigama na nivou oko 85 miliona evra, i da je dodatno dokapitalizovana sa 35 miliona evra u gotovini, dakle ukupno oko 120 miliona evra. Za Privrednu banku Beograd znamo da je stanje gore nego u Agrobanci i tamo je država upumpala oko 20 miliona evra, a u sličnom stanju je i Srpska banka.

kafa

_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
Zwiebel
Just looking
Just looking


Broj poruka : 28
Points : 88
Datum upisa : 15.11.2008

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   8/28/2013, 15:45

Slovenija podcenila krizu?


Pet meseci nakon što je Slovenija osnovala ’lošu banku’, s ciljem preuzimanja milijardi evra toksičnih aktiva državnih banaka i pružanja pomoći zemlji da izbegne traženje međunarodne pomoći, ta banka i dalje nema zvanični sajt, a kamoli loše zajmove u svom posedu.

Slovenačka vlada je saopštila da je reorganizovanje banaka hitan zadatak, planirajući još u junu prvi transfer rizičnih aktiva u ’lošu banku’, ali je Evropska komisija blokirala takav potez zahtevajući najpre da se obavi spoljna revizija i da se otkriju prave razmere problema, prenosi Rojters.

Slovenačka vlada je saopštila da je reorganizovanje banaka hitan zadatak, planirajući još u junu prvi transfer rizičnih aktiva u ’lošu banku’, ali je Evropska komisija blokirala takav potez zahtevajući najpre da se obavi spoljna revizija i da se otkriju prave razmere problema, prenosi Rojters.

Iz tog razloga bi prvi transfer rizičnih aktiva u ’lošu banku’, koja je nazvana Društvo za upravljanje potraživanjima banaka (DUTB), mogao biti obavljen tek naredne godine, što povećava rizik za zemlju sa dva miliona stanovnika i izaziva nova previranja u dužničkoj krizi evrozone.

"Budući da ekonomija i dalje slabi, sa naročito primetnim pogoršanjem situacije u samim domaćinstivima, broj nerealizovanih zajmova nastavlja da ubrzano raste, a sa tim i troškovi dokapitalizacije državnih banaka", navedeno je u saopštenju analitičara japanske banke Nomura.

Kako navodi centralna banka Slovenije, najveće državne banke imaju loše zajmove u vrednosti od 7,5 milijardi evra, što je jednako oko 21,5 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), a od čega bi DUTB trebalo da preuzme oko polovinu.

Međutim, Evropska komisija strahuje da bi takvi podaci mogli biti ’potcenjeni’.

Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1459
Points : 4011
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   10/10/2013, 21:56

Profit banaka skoro 17 milijardi dinara

Bankarski sektor Srbije je do kraja drugog kvartala 2013. ostvario neto-prihod od 15,9 milijardi dinara, što je 58,8 odsto više nego u istiom periodu prošle godine, objavila je Narodna banka Srbije.

U izveštaju NBS se ističe da je ključni razlog takve promene oduzimanje dozvole za rad Razvojnoj banci Vojvodine koja je u istom periodu prošle godine poslovala s gubitkom od 6,9 milijardi dinara.

18 banaka je poslovalo s dobitkom od ukupno 20,6 milijardi dinara, a 13 banaka s gubitkom od ukupno 4,7 milijardi dinara , kako navodi NBS, pokazatelji profitabilnosti rastu, ali su i dalje manji nego pre krize.

Dalji oporavak će zavisti od poslovne politike banaka koje se za sada uzdržavaju od kreditnog rasta i investiraju u najlikvidnije, nerizične oblike ulaganja, poput repo hartija NBS i državnih obveznica.

Dugoročno posmatrano, održiv oporavak profitabilnosti može da bude rezultat samo kreditnog rasta zasnovanog na adekvatnom procesu upravljanja rizicima, ukazuje NBS.

Prema podacima NBS, najveću dobit u drugom kvartalu uglavnom su ostvarile velike banke, dok su najveći gubici kod banaka srednje veličine.

Na prvom mestu je Banka Intesa sa neto-dobiti od 4,3 milijarde dinara, a slede Raiffeisen banka sa 3,6, Unikredit sa tri milijarde, Komercijalna banka sa 2,6 i Vojvođanska banka sa 1,3 milijarde dinara neto-dobiti.

Po najvećem gubitku, na prvom mestu je NLB banka sa 1,2 milijarde, a slede Alfa banka sa gubitkom od oko milijardu dinara, Universal banka sa 554 miliona, OTP banka sa 531 i Piraeus banka s neto-gubitkom od 431 miliona dinara.

*Izvor: Beta

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Roman Abramovich
Our family
Our  family


Broj poruka : 307
Localisation : Zemun
Points : 929
Datum upisa : 25.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   10/18/2013, 10:44

Poslednjih dana se u medijima intezivno analizira stanje domaćih banaka (Srspke banke, Poštanske štedionice, JUBMES i Privredne banke Beograd). U analizama se čak ističe i mogućnost da Agrobanka ’’dobije društvo’’ odnosno da neka od nabrojane četiri banke vrlo brzo doživi likvidaciju. Kakva je situacija u bankama sa dominantnim državnim vlasništvom pokazaće sledeća analiza osnovnih finanisjskih pokazatelja iz bilansa stanja i uspeha navedneih banaka u prethodne dve godine.

Izvor: nbs.rs/bankarski sistem/bilansi banaka

Šta se na bazi prezentiranih finansijskih pokazatleja može naslutiti:

Pogoršanje poslovnih performansi banaka kroz odnos izvora i plasmana. Rast plasmana banaka nije bio pokriven adekvatnih odnosom u njihovim izvorima, jer je kod Poštanske štedionice rast plasmana bio pokriven enromnim rastom obaveza, dok je kapital ostao gotovo nepromenjen ili čak smanjen. Dve banke (Srpska i JUBMES) su imale nešto bolje poslovne pokazatelje, mada je nivo datih kredita JUBMES zanemarljiv u odnosu na ukupne kreditne plasmane. Odnos kapitala i depozita je veoma povoljan. Kod Srpske banke situacija je nešto drugačija ali ne toliko alarmantna.

Učešće kapitala u izvorima sredstava banaka

Proračuna autora

Privredna banka već gotovo godinu dana svoje plasmane zasniva na pozajmljenim izvorima (depozitima i kreditima). Kod Poštanske štedionice odnos kapitala i obaveza ubrzano klizi ka zoni neadekvanosti kapitala, odnosno obavezne dokapitalizaicje.

Banke nažalost, snose posledice finansijskog stanja svojih klijenata koje se pogoršava iz dana u dan. Opstanak banke će diefinitno zavisiti od finansijskog opstanka svojih najvećih komitenata. Ako se donedavno komitenti bili taoci svojih poverilaca, polako se dolazi u situaciju da poverioci budu taoci svojih dužnika.

Struktura izvora sredstava plasmana banaka pokazuje da domaće banke svoje plasmane zasnivaju na kraktoročnim (transkacionim) i ostalim depozitima. Krediti nemaju neko značajno učešće u izvorirma. U narednoj tabeli je data struktura izvora i za tri najveće banke sa akcionarskim kapitalom gde se vidi da primljeni krediti (od svojih matica iz domicilnih zemalja) imaju značajno učešće u plasmanima. Na taj način se relativizuje rizik jer su krediti vučeni po višestruko nižoj kamati nego što je kamata na plasmane ili odobrene kredite. Za razliku od domaćih gde nema prirasta kapitala u anlaiziranom periodu kod tri najveće banke rast kapitala je značajan.

Izvor: Isto,

Takodje je evidnentno da domaće banke (izuzev JUBMES) imaju značajno veći udeo ‘’loših plasmana’’ u ukupno odobrenim kreditima. Ukoliko se taj trend nastavi, odnosno ako banke u narednom periodu (što je vrlo verovatno) dodju u situaciju da nastave za ispravkom vrendosti neneplativih kredita njihova finansijska pozicija će se pogoršavti kroz rezervacije troškova, pada vrednosti kapitala i naravno smanjenja odnosa kapitala i depozita. Da li će Agrobanka dobiti društvo pre svega zavisi od pomenutih tendencija.

Osnovni poslovni pokazatelji najvećih banaka u Srbiji

Uporedjujući podatke o poslovanju navednih banaka sa četiri domaće banke vidi se da one imaju izrazite viškove likvidnosti (gotov novac i opozivi depoziti-repo operacije i sl.) upravo zbog činjenice da domaća privreda više nema adekvatnu kreditunu
sposobnost i da se banke nerado odlučuju za intezivnije kreditiranje privrede i stanovništva.
Nazad na vrh Ići dole
Zeljko321
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 497
Points : 1462
Datum upisa : 19.01.2013

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   10/25/2013, 21:32

Državne banke koštale nas milijardu evra
Spašavanje banaka u kojima je Srbija bila „gazda” više nije moguća iz budžeta pa će neke morati da se spajaju ili jednostavno – prodaju

(Foto D. Jevremović)
S prenosom onog što je vredno od Privredne banke Beograd u banku Poštansku štedionicu državi Srbiji u amanet je ostalo da vidi šta će sa još šest banaka u kojima je najveći pojedinačni vlasnik, od kojih je, svaka za sebe, posebna priča. Da li je to početak kraja izvlačenja države iz poslovnog bankarstva, ostaje da se vidi, ali je nesumnjivo da Srbija i njen siroti budžet više nisu u stanju da pokrivaju gubitke i rđave zajmove „svojih” banaka.
Trošak za slom Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine bio je oko 600 miliona evra. Toj sumi valja, međutim, dodati i sve gubitke i izdatke u nekoliko minulih godina ne bili se te dve i ostale državne banke postavile na zdrave noge. Tu su, naravno, i sve dokapitalizacije. I sada stiže ceh iza sada neprocenjiv gubitak Privredne banke. Saberi oduzmi – nešto manje od milijarde evra.
Sudeći po stručnim procenama, u koje je „Politika” imala uvid, sudbina preostalih šest banaka pod državnom kapom može se podeliti uslovno u tri grupe.
U prvoj su već „otpisana” Privredna, ali i Srpska banka čija je adekvatnost kapitala (sposobnost banke da apsorbuje gubitke nastale lošim plasmanima) ovog leta bila 11 odsto. Zakonski minimum je 12 procenata. Srpska za sada ima dosta dobru i stabilnu likvidnost, ali „sreću” joj kvari veoma problematičan kolateral jednog od velikih dužnika. Ako se ta imovina ne proda do sredine iduće godine – Srpska banka pada ispod propisane adekvatnosti kapitala. Rešenje je dokapitalizacija, koja bi zahtevala oko 26,6 ili spajanje sa JUBMES-om čiji bi ceh bio oko 3,8 miliona evra.
Dve male državne banke, Čačanska i Dunav, imaju, kako se procenjuje, probleme sa minimalnom kapitalnom osnovom od deset miliona evra. Čačanska banka za sada ima adekvatnost kapitalanešto veću od 17 procenata. Likvidna je i profitabilna, ali može zapasti u problem krajem marta iduće godine kada se primene pravila „Bazela II”.
Dunav banka ima veoma dobru adekvatnost – gotovo 28,5 odsto. Radi s profitom, ali njen poslovni uspeh veoma zavisi od istoimene osiguravajuće kuće čija je, ustvari, i produžena ruka. Postoji, kako se procenjuje, opasnost da zbog rasta kursa evra izgubi kapitalni zahtev od deset miliona evra.
Istu sudbini deli i Jugobanka u Kosovskoj Mitrovici koja ima gotovo neverovatnu adekvatnost – čak 87,3 procenta. Profitabilna je, likvidna, ali fali joj bar 100.000 evra da bi dostigla minimalnih deset miliona evra. Za Srbiju, kao i prethodne dve banke, ne predstavlja nikakav sistemski rizik, ali jeste za grad u kome radi.
U treću grupu spadaju banke poput JUBMES (Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju), Komercijalna banka i Poštanska štedionica.
O Komercijalnoj banci, kao jednoj od naših najvećih poslovnih banaka, u kojima, prema dosadašnjim saznanjima država ima 42 odsto svog kapitala, ne treba trošiti previše reči. Adekvatnost joj je 19,2 odsto. Pravi profit i likvidna je.
Njoj uz rame stoji Poštanska štedionica koja ima adekvatnost od 27,3 odsto i koja je „državnom milošću” za kratko vreme prihvatila Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine i sada Privrednu. I pored svega toga banka je profitabilna i likvidna. Raste. Razvija se, hvale joj menadžment, ali nezavisni posmatrači se pribojavaju da li ima dovoljno kapaciteta za upravljanje svim rizicima, kao i iskustvo u odobravanju zajmova pravnim licima. Sugestija je da se odnosi PTT, kao akcionara, i same štedionice zasnuju isključivo na komercijalnoj osnovi, a PTT odstrani iz odbora direktora štedionice.
I kao šlag na torti ostaje JUBMES u kojem, pored još sasvim nedefinisanog udela države, sa skromnim tržišnim učešćem, akcije uz domaće deoničare imaju i sve bivše jugoslovenske republike, osim Bosne i Hercegovina koja je prodala svoje akcije. Banka je, što bismo rekli, dosta „skockana”. Likvidna je i profitabilna sa adekvatnošću od gotovo 47 procenata, što joj omogućava da ubrzano raste i stabilno posluje.
Prema nezavisnoj stručnoj proceni njen menadžment uliva poverenje i mogao bi, kako se smatra, da bez većih teškoća izvede spajanje sa Srpskom bankom i da nastavi upravljanje s novim potencijalom, pre svega u korporativnom delu koji je razvijeniji u Srpskoj banci. Visok nivo kapitalne aktivnosti JUBMES-a omogućio bi ukrupnjavanje („merdžovanje”) bez potrebe za dodatnim kapitalom. Sugestija je – sve državne akcije staviti pod kontrolu Ministarstva finansija, a predstavnike iz pojedinih ministarstva u upravi banke treba odmah zameniti.
To bi u najkraćem mogao biti scenario za rešavanje velikih finansijskih i drugih problema banaka u kojima je država veliki „gazda”, ali čije je dosadašnje spasavanje koštalo budžet, a to će reći sve njene građane,bezmalo milijardu evra.
Politika:
Slobodan Kostić
objavljeno: 25.10.2013.
Nazad na vrh Ići dole
Teletrader
Member
Member
avatar

Broj poruka : 886
Points : 2496
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   11/15/2013, 12:29

NEW YORK - Posle revizije osam najvećih američkih banaka agencija Moody’s smanjila je rejting najvećima – Morgan Stanleyu, Goldman Sachsu i JPMorgan Chaseu.

Goldman Sachsu je smanjen rejting sa A3 na Baa1, JPMorganu sa A3 na A2, Morgan Stanleyu sa Baa1 na Baa2, a Banci Njujorka Aa3 na A1.

Razlog su, kažu iz agencije, sve manji izgledi da će država tokom neke nove krize pomagati bankama u isplati poverilaca.

Finansijski regulatori u SAD naime pripremaju pravila i procedure pomoću kojih će američka Vlada lakše moći da odbije da potroši novac poreskih obveznika na pomoć bankama. U slučaju da se ispostavi da je neka banka loše poslovala, gubici će pasti na teret investitora koji će moći dug moći da konvertuju u kapital.
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1998
Points : 5957
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   12/13/2013, 16:49

Krstić: Priprema se strategija bankarskog sektora

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je na sednici Skupštine Srbije da se priprema strategija bankarskog sektora, koji je u državnom vlasništvu.

“Mi pripremamo strategiju koja do sada nije urađena i već smo preduzeli korake kako bismo izbegli situacije koju smo imali sa tri banke u državnom vlasništvu -Agrobankom, Razvojnom bankom Vojvodine i Privrednom bankom Beograd”, rekao je Krstić tokom rasprave o amandmanima na Predlog budžeta za 2014. godinu.

Prema njegovim rečima, u slučaju sa Privrednom bankom Beograd, već je objašnjeno da nije bilo drugog izbora, i da je ta opcija izabrana zbog finansijske stabilnosti i zasto što je najmanje koštala državu.

“Preduslov ispunjenja ovog budžeta i fiskalne strategije je da sprečimo dalje odlivanje sredstava kroz banke, na neadekvatan način”, rekao je Krstić i dodao da su već urađeni koraci u tom smeru.

On je podsetio da je osnovan Finansijski komitet za stabilnost, na kome je diskutovano o bankarskom sektoru.

"Od svih državnih banaka tražili smo vanredne revizije i skoro sve su pristigle u ministarstvo. Već smo sastavili nekoliko alternatva za strategiju bankarskog sektora, koji je u državnom vlasništvu. Videćemo koji je pravi način da to u sledećoj godini konsolidujemo i da postoji kontrola, kako se ne bi dalje stvarao fisklani rizik, koji trenutno postoji u sistemu”, rekao je ministar finansija.

Predsednik Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić upitao je Krstića da li Poštanska štedionica može da izdrži tri banke i dodao da sredstva koja su predviđena za narednu godinu za dokapitalizaciju Poštanske štedionice nisu dovoljna.

“Morate više da date jer će biti katastrofa ako pukne Poštanska štedionica, zato što ne može da izdrži sve što je preneto na nju”, rekao je Dinkić.

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
Boranija
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1502
Points : 4563
Datum upisa : 25.07.2010

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   1/8/2014, 11:21

LOŠI krediti u Srbiji mogli bi da prouzrokuju mnogo bolnije probleme. Bankari će morati da rešavaju svoja nagomilana sumnjiva potraživanja, a to znači mnogo manje kredita, ali i to da kamate sigurno neće padati kao što se očekivalo i najavljivalo. Stručnjake, međutim, posebno zabrinjava odliv deviza iz inostranih bankarskih grupacija u našoj zemlji.

Krajem oktobra protekle godine, loši zajmovi su dostigli nivo od 24,5 odsto, a posebno zabrinjava privreda, gde je svaki treći kredit problematičan.

Analitičari tvrde da restriktivan budžet ne može da obezbedi subvencionisanje privrede i stanovništva, što će dodatno otežati njihovu likvidnost i verovatno povećati nivo loših kredita. U rešavanju loših potraživanja, banke će sve više morati da rešavaju pitanje nagomilavanja sumnjivih potraživanja, što će smanjiti kreditne aktivnosti u nacionalnoj ekonomiji i usporiti planirani pad kamatnih stopa u ovoj godini. Skretaće se kreditni tokovi sa privrede i stanovništva na državu i špekulativne kanale.

- Najgore šta nam se može desiti, a što se već polako dešava, jeste odliv bankarskih sredstava inostranih bankarskih grupacija iz zemlje - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Zasada one samo ne obnavljaju prekogranične kredite i plasirana sredstva, koje je vratila naša privreda i zadržavaju ih u maticama u inostranstvu. A to je i najkvalitetniji deo kreditne podrške u pogledu visine i cene odobrenih kredita našim firmama.

ZVANIČNE podatke, prema rečima Živanovića, o nivou problematičnih kredita banaka treba uzeti sa ozbiljnom rezervom. Procenat je, tvrdi, mnogo veći.

- Statistika operiše samo sa činjenicama koje su banke bile spremne da pokažu - naglašava Živanović. - Dobar deo ovih plasmana poslovne banke još nisu spremne da prikažu, jer bi njihovo prikazivanje imalo nepoželjan uticaj na poslovni rezultat i nivo kapitala. Time je problem samo odgođen. Posebno alarmantno stanje je u sektorima građevine i prerađivačke industrije. Zvanični podaci prikazuju procente od 21 odsto u građevini, odnosno 36 odsto u prerađivačkoj industriji, dok su oni, prema internim procenama banaka, već odavno premašili 50 odsto. Te delatnosti ujedno imaju i najveće katalizatorske efekte na ostatak privrede i vuku najveći broj zaposlenih.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:472089-Devize-odlaze-iz-Srbije


_________________
Kad ima love za šljam, ima da bude i za mene!!
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag
avatar

Broj poruka : 5236
Localisation : Centar grada
Points : 6422
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   1/19/2014, 12:03

Beograd, 19.01.2014.
Tabaković je napomenula i da se očekuje dolazak banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata na srpsko tržište, "a u toku je i postupak oko ulaska jedne strane u vlasništvo Čačanske banke".

"Takođe, mislim da se može očekivati i dolazak novih strateških investitora koji će se opredeliti za ulaganje u naš bankarski sektor", rekla je ona.

Kako je istakla, dolazak novih, kredibilnih banaka treba, pre svega, da obezbedi ponudu kvalitetnijih izvora finansiranja i da poveća konkurenciju omogućavajući tako povoljnije uslove kreditiranja privredi i stanovništvu.

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Tomislav
Just looking
Just looking


Broj poruka : 30
Points : 65
Datum upisa : 19.11.2008

PočaljiNaslov: b   1/20/2014, 16:02

Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1998
Points : 5957
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   1/21/2014, 17:54

Velika banka iz Emirata koja je trebalo još tokom leta prošle godine da krene sa investiranjem u Srbiji, pre svega sa pravljenjem svoje mreže za poslovanje, ima 70 ogranaka i bavi se raznim uslugama - od privatnog bankarstva do poslova sa stanovništvom. Takođe, još se ne zna da li će poslovati prema principima iz svoje zemlje ili će se okrenuti zapadnjačkom bankarstvu.


_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1166
Points : 3605
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   5/12/2014, 16:01

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić rekao je novinarima da bankarski sektror ima dovoljno likvidnosti da "upumpa" novac u privredu i da je ostalo samo da se dogovore detalji.

Inicijalni predlog je da godišnja kamate na subvencionisane kredite u dinarima budu pet odsto, kazao je Carić i dodao da je njegov predlog da se odobravaju i subvencionisani krediti u evrima, na koje bi kamata bila tri odsto.

On je rekao da će biti održan još jedan razgovor o subvenicionisanim kreditima s predstavnicima vlade, najverovatnije do petka, 16. maja.

Prema rečima predsednice Izvršnog odbora Banke Intesa Draginje Đurić, bankari imaju pozitivno mišljenje o vladinoj meri za uvodenje suvencionisanih kredita, ali nisu još utvrđeni konačni uslovi.

Subvencionisani krediti će pospešiti kreditnu aktivnost u privredi i pomoći realnom sektoru, rekla je Đurićeva i dodala da je uslov za to da država isplati obaveze prema bankama za ranije subvencionisane kredite.

Ona je istakla da ima obećanje ministra finansija Lazara Krstića da će to biti učinjeno posle rebalansa ovogodišnjeg budžeta, što je najavljeno za kraj juna.

Đurićeva je pozitivno ocenila nastojanje vlade da se nađe rešenje za problme nenaplativih kredita, koji "zagorčavaju život bankarskom sektoru i svim poveriocima".

Predsednik Upravnog odbora Societe Generale banke Goran Pitić smatra da je subvencionisanje kredita privredi pozitivna mera Vlade, ali da ne sme da bude jedina. Problemi u privredi moraju da se rešavaju na sistemski način, ocenio je Pitić.
Nazad na vrh Ići dole
MORNAR
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 501
Points : 1458
Datum upisa : 28.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh   7/11/2014, 10:02

Sastanak će, prema nezvaničnim informacijama, biti održan u 13 časova, a ispred Goldman Sachsa prisustvovaće Ryad Yousuf, šef za strukturiranje tržišta u razvoju ,zadužen za tim za podršku klijentima u Londonu, za Centralno-istočnu Evropu, Bliski Istok i Afriku.

Prema poslednjim podacima, učešće nenaplativih kredita privrede u Srbiji iznosi 28,2 odsto, a građana 9,1 odsto, što je među najvišim prosekom loših zajmova u Evropi.

Vujović sa predstavnicima Goldman Sachsa o lošim kreditima

Ministar privrede Dušan Vujović sastaće se danas sa predstavnicima bankarske grupe Goldman Sachs kako bi razgovarali o problemu nenaplativih kredita, saznanje Tanjug nezvanično u Vladi Srbije.
Nazad na vrh Ići dole
 
Analiza BANAKA by Matthew Greenburgh
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: Banke fun club-
Skoči na: