Nacrt odluke o smanjenju obaveznih rezervi banaka
25.Feb.2010, Izvor: Glas javnosti
BEOGRAD - Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas Nacrt odluke o smanjenje obavezne rezerve banaka sa 45 na 25 odsto za deviznu osnovicu i sa 10 na pet odsto za dinarsku osnovicu. Nacrt je objavljen na sajtu www.nbs.rs , a rok za primedbe ističe 2. marta ove godine.


8)

Smanjenje obaveznih deviznih rezervi sa 45 na 25 odsto dovešće do pojeftinjenja kredita, a to se odnosi na sve komercijalne kredite sem na stambene, koji nisu uključeni u obavezne devizne rezerve", rekao je za Emg.rs Direktor sektora Volksbank za rad sa stanovništvom Petar Grujić.

NBS je obelodanila i nameru da obara referentnu kamatnu stopu tokom 2010, čiji je osnovni cilj pojeftinjenje dinarskih kredita u zemlji.

Očekivano je da taj proces, ako ne bude znatnijih inflatornih pritisaka, bude lagan, ali su banke već odreagovale smanjujući svoje plasmane u blagajničke i trezorske zapise (u poslednja dva meseca za oko 40 milijardi dinara). Budući da postoji veza između jačine dinara i visine referentne kamatne stope, realno je da će dinar nastaviti lagano slabljenje tokom 2010, čemu će snažan doprinos dati i relativno skroman priliv kapitala u zemlju.


Vrlo je teško verovati da će relaksacija Bečke inicijative proizvesti pozitivne efekte, naprotiv! Međutim, čini se da naša ekonomska vlast nema mnogo prostora da izbegne smanjenje kreditne izloženosti koje traže "strane banke". Dakle, odliv kapitala iz Srbije je izvestan, pitanje je samo koliki će on biti. Na kraju krajeva, niko nema pravo da blokira tuđa sredstva, i Bečka inicijativa je bila dobar gest i "dosta je uradila" na očuvanju makroekonomske stabilnosti poslednjih skoro godinu dana. Naime, kriza likvidnosti bankarskog sektora nije se značajnije prelila u realni sektor, a preduzećima, koja nisu imala problem nesolventnosti, omogućeno je da restrukturiraju dugove i da banke nastave da ih kreditiraju. Bečka inicijativa je garantovala prisustvo određene količine kapitala na tržištu, što je pomoglo stabilizovanju kursa dinara do pred kraj 2009, i generalno manjem pritisku na kurs.

Inače, NBS je bankama koje su potpisale Bečku inicijativu, pored ostalog, omogućila nove izvore likvidnosti: dinarske kredite s rokom dospeća do godinu dana i kratkoročne devizne svopove, kao i oslobađanje od obaveze obračunavanja obavezne rezerve za depozite i kredite primljene iz inostranstva od oktobra 2008. (za regulatorne potrebe banke u kapital mogu uključiti subordinirane obaveze do visine od 75 odsto osnovnog kapitala, kao i da pokazatelj deviznog rizika povećaju sa 10 na 20 procenata kapitala).

Prema podacima Udruženja banaka, problemi sa redovnom otplatom kredita, koji su jenjavali u poslednjem kvartalu prošle godine, ponovo su uzeli danak. Prosečno, nešto više od osam odsto zaduženih preduzetnika i pravnih lica nije u mogućnosti da redovno otplaćuje kredite.

Vrednosno, prema računici lista Blic, to je 84,6 milijardi dinara u docnji, što je sa kamatama bar desetak odsto više.

Najveći problem imaju zaduženi preduzetnici - na kraju januara njih 8,2 odsto kasnilo je sa otplatom kredita, što je rast od 0,2 procentna poena za mesec dana ili za 110 procenata za sedam meseci! Kod pravnih lica, problemi se tek očekuju - u januaru je docnja ublažena za 0,3 procentna poena na 8,5 odsto.

Bankari strahuju jer očekuju dalji rast loših plasmana. Izbegavaju licitiranje, ali se može čuti da bi ovaj nivo mogao dostići vrh na 12-15 odsto, što je rast i do 80 procenata u odnosu na trenutno stanje. Iskustva govore da su u najgorim krizama loši plasmani prelazili 25 odsto ukupnih kredita. U Rusiji, recimo, taj nivo je dostigao deset odsto, a u Ukrajini


Banke, naime, na problematične kredite ne naplaćuju ni kamate ni naknade, pa se po tom osnovu automatski smanjuju i bankarski prihodi. Banke, inače, u Srbiji imaju najniži prinos na kapital u regionu. U 2008. godini ovaj pokazatelj je iznosio svega 8,3 odsto.

Dobra vest je da je to rast za 1,1 procentni poen u odnosu na godinu ranije i tri procentna poena u odnosu na 2005. Loše je, međutim, to što smo daleko od Hrvatske gde je prinos na kapital bankarskog sektora skoro 11 odsto, te Makedonije i Albanije gde ovaj pokazatelj iznosi po oko 16 procenata i Bugarske gde je prinos na kapital banka veći od 21

Teško da će biti dividende u u novcu ove godine!!

Srpska banka, kako izjavljuje njen direktor, trebalo bi da postane nova razvojna banka Srbije.
Banka raspolaze sa 30 miliona evra kapitala i 2009 je završila sa 281 milion dinara gubitka.
Razmatra se mogućnost da Fond za razvoj Srbije bude jedan od kandidata za pretvaranje u razvojnu banku.

Srpska razvojna banka trebalo bi da bude institucija koja bi prvenstveno finansirala projekte sa visokim pozitivnim efektima, kaže Vladimir Vučković.Vučković, saradnik Ekonomskog instituta, navodi da su to infrastrukturni projekti, a razvojna banka bi trebalo da finansira i projekte za koje komercijalne banke nisu zainteresovane.

Vučković je kazao da nerazvijene zemlje imaju potrebu za izdvajanjem približno pet odsto bruto domaćeg proizvoda za finansiranje razvoja infrastrukture, a imaju ograničene mogućnosti nastupa na domaćem i inostranom kreditnom tržištu zbog čega je potrebna razvojna banka. On je naglasio i da razvojna banka treba da deluje u oblastima za koje tržište nije zainteresovano kao što su infrastruktura, krediti za započinjanje posla i krediti malim i srednjim preduzećima. Vučković je istakao da sada postoji veliki broj tela koje se bave sličnim poslovima, koje bi radila razvojna banka, kao što su Fond za razvoj, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. Razvojna banka trebalo bi da sve te poslove objedini i učini efikasnijim, što je moguće samo ako je zakonski postavljena kako treba, istakao je on i dodao da bi zbog toga trebalo doneti poseban zakon koji bi regulisao rad razvojne banke. Vučković je napomenuo da bi trebalo regulisati odnose razvojne banke sa vladom kako se ne bi dogodilo da ta banka stalno traži dodatna sredstva od države za dokapitalizaciju, bez pouzdanih nalaza o efektima prethodnih ulaganja. Prema njegovim rečima, osnovni kapital u razvojnu banku uložila bi država, a zatim bi mogli biti objedinjeni svi oblici razvojnog finansiranja iz različitih izvora, kao što su razvojni fondovi ili agencije. U trećoj fazi bilo bi objedinjeno upravljanje izvorima razvojnog finansiranja iz inostranstva, kao što su krediti Svetske banke, EU, zatim javno-privatno partnerstvo sa poslovnim bankama i u poslednjoj fazi izlazak banke na tržište preko emitovanja hartija od vrednosti, objasnio je Vučković.

Veoma pojednostavljeno:
Izmedju ostalog Banka Braće Liman je bankrotirala jer je davala kredite uverena da je
raznim finansijskim instrumentima rizik (olako) datih kredita prenela na treća lica,
(osiguravajuća društva ili hedž i penzionih fondova) dakle ona je mislila da više ne
mora da vodi računa kome, koliko i kako pozajmljuje drugima novac.
Tzv: jeftini krediti!

U Srbiji je jedan od uzroka krize skup i sve (depresijacijom dinara) skiplji kreditni novac. Kada su kamate visoke (razni razlozi) novac pozajmljuju samo oni koji mogu da ostvare visok profit (ili bar veruju da to mogu) i oni kojima je novac preko potreban.
Dakle u Srbiji se kao klienti javljaju oni čiji poslovi su veoma rizični, jer visok profit ide uz visok rizik.

Naravno da ni ovde banke nisu uvek vodile računa kome, koliko i kako pozajmljuju novac,
verujući u rast privrede i sigurnost naplate hipoteka ako dodje do najgoreg...

Razlika u odnosu na USA i Zapad: tamo se kriza iz finansijskog prenela na realni sektor, u Srbiji kriza tek preti da se prelije iz realnog na finansijski sektor!!

U Srbiji polako dolazi do problema naplate kredita. Nivo nenaplativih kredita raste. Trenutno oko 16,5% svih datih kredita spada u "teško" ili nikako naplativih.

Ako kamate ostanu visoke banke će se sve više baviti prodajom nekretnina.
A banci kojoj u Srbiji osnovni posao postane prodaja nekretnina, smeška se sudbina "Braće Leman"!!

Pireus banka u Srbiji nastavila je trend rasta, i za prvih šest meseci poslovanja u ovoj godini ostvarila je dobitak od 553,7 miliona dinara.

Ukupna pasiva banke se u odnosu na kraj drugog kvartala 2009. godine uvećala za 31 odsto, sa 38,11 milijardi dinara na 49,88 milijardi.

Porast kreditnog portfolia za 11 odsto tokom prvih šest meseci 2010. godine ukazuje na to da je Pireus banka prepoznata kao stabilna banka, koja pruža značajnu podršku kako stanovništvu, tako i privredi, navedeno je u saopštenju. Osim toga, banka je zabeležila i povećanje depozita za 16 odsto tokom prvog polugodišta 2010. godine. "U skladu sa našom dugoročnom startegijom rasta i razvoja, Pireus banka će nastaviti da ulaže u poslovanje u Srbiji, posebno u osnovne delatnosti bankarstva koje nam nude najveći potencijal za rast", izjavio je predsednik Izvršnog odbora Pireus banke Neoklis Neokleus.

U bankarskim krugovima se šuška da su neke velike banke iz Italije i Francuske veoma zainteresovane da preuzmu veći deo srpskog tržišta i da na njemu kupe ne samo male manje banke (pre svega su grčke i austrijske u pitanu) već i da
obezbede dodatne količine novca za kredite.

Navodno su ove banke već dobile i signale iz svojih centrala da se posebno fokusiraju na ovo tržište...

Visok rizik donosi i visoku kamatu što bankama godi, a i država će morati da uzima kredite zbog izgradnje infrastrukture...

Eto dobre zarade za banke koje imaju para!!

Nema krize za banke, profit raste
Kriza a banke zaradile 21 mlrd. RSD
profiti poslovnih banaka su uvećani 22 odsto u odnosu na isti period prošle godine

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=16&nav_id=472460

Zarada banaka na proviziji od građana oko 15 milijardi !!
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/217884/Zarada-banaka--na-proviziji-od-gradjana-oko--15-milijardi

Nema mesta za sve banke

Gligorov: Teško da će biti preuzimanja unutar Srbije * Petrović: Za Rajfajzen to nije tema „na stolu“ * Marković: Male banke još traže mesto

Autor: A. Milošević

Beograd - U Srbiji trenutno posluju 33 banke, od kojih je najveći broj u privatnom vlasništvu, ali relativno malo tržište i brojne teškoće koje je donela ekonomska kriza, verovatno će uticati na to da se ovaj broj smanji. Naime, prema ocenama stručnjaka, Srbija je suviše mala da bi toliki broj banaka efikasno mogao da posluje, a neke od njih već su viđene kao potencijalni kandidati za izlazak sa ovog tržišta. Pri tome se uglavnom radi o velikim bankarskim grupama, koje u Srbiji nisu uspele da postignu značajniji tržišni udeo kakav su očekivale.

Uz to, do konsolidacije bankarskog sektora u skorije vreme može doći i u slučaju da se neke od banaka koje posluju u Srbiji ujedine na nivou svojih matičnih grupacija, što je zbog teške situacije u kojoj se neke od njih nalaze prilično verovatna opcija.

Direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže za Danas da su strane banke prisutne na raznim tržištima pa se događa da na nekima ostanu, a da se sa drugih povuku, tako da je moguće da će po tom osnovu doći do konsolidacije u Srbiji.

- Ljubljanska banka je već najavila da će se povlačiti jer hoće da postane slovenačka banka i da malo bude prisutna izvan te države. Druga mogućnost je da dođe do konsolidacije u zemljama odakle potiču banke. U nekoliko slučajeva je došlo do konsolidacije grčkih banaka u Grčkoj, a bilo je i najava da bi to moglo da se dogodi i u Austriji, pa je logično očekivati da dođe do konsolidacije i u drugim zemljama u kojima te banke posluju. To su dva osnovna faktora koja bi mogla da utiču na smanjenje broja banaka u Srbiji. Međutim, kada će se to dogoditi, to je pitanje - smatra Gligorov.

Prema njegovim rečima, iako se može dogoditi da jedna banka u Srbiji preuzme drugu, to ipak ne treba očekivati u skorijem periodu jer je bankarski sektor u celoj regiji u stanju stabilizacije „pa nemam utisak da neko sada ima ideju da se širi preuzimanjem i da se na taj način bori za tržište“.

- Kreditiranje je sada jako ograničeno, a ako ne preuzimate klijentelu kojoj biste davali kredite, onda nemate ni interes za preuzimanje banke - kaže Gligorov, dodajući da treba sačekati bar još godinu dana da se vidi kuda ide cela regija.

Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže za naš list da je moguće da će dalja konsolidacija bankarskog sektora ovde biti rezultat pre svega spajanja i pripajanja na nivou centrala banaka u inostranstvu, ali da je moguće i da neka od značajnih regionalnih banaka koja kod nas ima skromno tržišno učešće odluči da kupi nekog od lokalnih igrača i time popravi svoju poziciju na lokalnom tržištu.

- Očigledno je da je tržište isuviše malo za 33 banke. Veliki broj banaka ima malo tržišno učešće, a imajući u vidu da nas očekuje spori ekonomski oporavak, pitanje je šta će te banke da rade. Prvih pet banaka učestvuje u ukupnoj aktivi sektora sa 46 odsto, a prvih deset sa 69 procenata. Srbija je jedno od najusitnjenijih bankarskih tržišta u regionu. I pored oporavka profitabilnosti, prinos na kapital je i dalje veoma nizak, a značajan broj banaka beleži gubitke i suočava se sa rastom učešća „loših“ plasmana - ističe Petrović, koji na pitanje da li Rajfajzen eventualno razmišlja o preuzimanju neke banke u Srbiji kaže da je mu nije poznato da je ta tema „na stolu“, ali da je to pitanje pre svega za akcionare Rajfajzena.

Potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke Vladimir Marković kaže za Danas da iako u Srbiji posluje preko 30 banaka, može se reći da svega desetak ima dominantnu poziciju sa jasnom namerom da još više uvećavaju svoje tržišno učešće.

- Sve ostale banke još traže svoju poziciju i načine na koji mogu postati ozbiljniji igrači. Moramo imati u vidu da srpski bankarski sistem polako ulazi u zreliju fazu razvoja u kojoj postaje znatno teže da se zauzmu pozicije nego do sada. Kao logičan zaključak sledi da će u narednoj fazi doći do konsolidacije bankarskog sektora, bilo kroz preuzimanje ili kroz spajanje određenih banaka. Međutim, još nemamo jasne naznake koje bi konkretno banke mogle biti u igri. Izvesno je da će velike bankarske grupacije prisutne u našoj zemlji nastaviti da rastu i da nikako ne razmišljaju o izlazku sa tržista. U Findomestik banci nameravamo da kontinuirano uvećavamo svoju tržišnu poziciju uz pažljivo upravljanje rizikom koji je osnov za stabilnu i održivu strategiju poslovanja - ističe Marković.

Solidna zarada

U prvih devet meseci ove godine banke u Srbiji ostvarile su profit od 20,7 milijardi dinara, što je za 4,2 milijardi dinara više nego u istom periodu 2009. Najveće profite ostvarile su Inteza, AIK banka, Unikredit, Rajfajzen i Komercijalna banka, koje su zajedno zaradile čak 18 milijardi dinara. Gubitke veće od pola milijarde dinara zabeležile su OTP banka, Alfa banka, Kredi agrikol, Kredi banka i Pireus.

Erić: Malo je dobrih

Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić kaže za naš list da je „pitanje mnogo ili malo banaka, pitanje o strukturi bankarskog sektora u Srbiji“, te da je reč „pomalo o paradoksu“ jer je uvek malo dobrih banaka i uvek je previše loših banaka. „Šta reći kada banka ne želi da radi sa privredom jer je to suviše rizično za nju. Ili šta reći kada banka ne želi preduzeću da izda garanciju jer su naknade za to manje od kredita. Malo je banaka u Srbiji koje mogu ispratiti potrebe privrede i stanovništva“, navodi Erić. Prema njegovim rečima, spajanja i preuzimanja su prirodan fenomen na tržištu, a pošto u srpskom bankarstvu „elementi tržišta funkcionišu, za očekivati je da će se promene dešavati“. To, kako ističe Erić, može značiti da će neke banke izaći sa srpskog tržišta ili da će se manje banke integrisati kako bi ojačale tržišnu poziciju i oduprele se sve većoj konkurenciji.

Nivo losih zajmova dostigao 17,9% u trecem kvartalu!

http://seenews.com/news/latestnews/badloansinserbiariseto17_9_inq3-125139/

BEOGRAD, 19.11.2010 TANJUG

Gubitak od 88 milijardi dinara banke prenele na dužnike

Zbog rasta kursa evra u prvih devet meseci godine, banke su po osnovu obaveza prema deponentima ostvarile negativne kursne razlike u visini od 88 milijardi dinara, ali su te finansijske gubitke prenele na dužnike koji otplaćuju kredite indeksirane u stranoj valuti.

Nestabilabilan kurs utiče negativno na najveći deo stanovništva Srbije, a u poslednje dve godine, dinar je oslabio prema evru gotovo 50 odsto i svi građani su to mogli osetiti kroz pad životnog standarda i rast mesečnih rata po zaduženjima indeksiranim u stranoj valuti, saopštio je danas finansijski portal "Kamatica.com".

Za razliku od stanovništva i neizvozno orijentisane privrede, koji najdirektnije osećaju svu težinu slabljenja dinara i gotovo da nemaju mogućnosti usklađivanja uvećanih rashoda sa prihodima, poslovne banke ove direktne efekte prebacuju na teret svojih dužnika.

Velike banke u stečaju plaćaju poreze i plate!
Stečajevi Investbanke, Beobanke, Jugobanke i Beogradske banke do sada su Srbiju koštali oko 50 miliona evra a i danas te banke plaćaju sve troškove kao da normalno rade, od poreza na dodatu vrednost, poreza na imovinu, građevinsko zemljište do plata zaposlenima, izjavio je direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić.



Džambić je naveo da su na dan otvaranja stečaja, ukupna potraživanja te četiri velike banke od oko 2.300 dužnika iznosila 9,5 milijardi evra, a od otvaranja stečaja do oktobra 2010. te banke su naplatile 21,7 milijardi dinara ili svega 3,8 odsto od ukupnih potraživanja, rekao je Džambić za "Ekonomist magazin".


Naplatom potraživanja od pravnih i fizičkih lica, prodajom pokretne i nepokretne imovine, prilivima od zakupa i refundacije, prilivima od kamata na oročena sredstva, četiri banke u stečaju unovčile su stečajnu masu u iznosu od 37 milijardi dinara, a od ovog iznosa 189 miliona evra je preneto državi kao poveriocu prvog isplatnog reda.


Džambić je rekao da iako je prošlo skoro osam godina od pokretanja stečaja tih banaka, moguće je da će postupak potrajati još toliko, ukazujući da je od nekadašnje imovine tih banaka prodato više od 130.000 kvadrata poslovnog prostora za oko 10 milijardi dinara.



"Okončanje tog postupka ne zavisi od Agencije kao stečajnog upravnika. Stečajni postupci Beogradske banke i Jugobanke su izuzetno kompleksni, jer su obe poslovale preko agencija u Njujorku, a Beogradska banka i preko jedne na Kipru", objasnio je Džambić.


Zato je izvesno da će se prvo okončati stečajni postupci Investbanke i Beobanke, nagovestio je on, ukazujući da je njihov najveći poverilac Beogradska banka u stečaju, koja u ukupnim potraživanjima Beobanke učestvuje sa više od 50 odsto, a kod Investbanke sa više od 76 odsto.


"Završetak stečaja Beobanke i Investbanke zavisi i od naplate dugova od preduzeća u restrukturiranju i velikih kompanija, koje su u nadležnosti Agencije za privatizaciju i sudova. Po tom osnovu četiri velike banke potražuju od 853 preduzeća oko 2,3 milijarde evra", precizirao je Džambić.


Prema njegovim rečima, sve što je zavisilo od te agencije kao stečajnog upravnika ona je i odradila, pred nadležnim trgovinskim sudovima, ispitano je 13.688 prijava i poveriocima su priznata kao osnovana potraživanja od oko 600 miliona evra, osporeno je oko 4,8 milijardi evra, a još se vode 122 sudska postupka za potraživanja veća od 800 miliona evra.


S druge strane, četiri velike banke u stečaju isplatile su oko 189 miliona evra državi kao najvećem poveriocu po osnovu stare devizne štednje i 1,4 milijarde dinara po osnovu štednje i platnog prometa građana.


Džambić je kazao da je u četiri banke u stečaju zaposleno 180 radnika, koji mesečno u proseku primaju oko 55.000 dinara i predočio da sva sredstva stečajne mase pripadaju poveriocima, pa su, shodno zakonu, formirani odbori poverilaca koji redovno zasedaju i daju mišljenja na sva važna pitanja tokom sprovođenja stečajnog postupka.

Ne znam da li smo mi neko ostrvo u univerzumu ali koliko je meni poznato jedna od posledica krize je nepoverenje u ispeglane bilanse koje su puni otrovnih asseta.Jednom recju banke ne veruju bankama .Sa druge strane citam,kod nas stednja oko 7mld evra(veca nego ikad).Meni sve to malo paradoksalno izgleda.

Mogu samo da kažem za sebe da ni ja nemam poverenja u banke, ali sam oročila novac na godinu dana zbog visoke kamate koju banke u Srbiji daju.
Znači, samo je želja za zaradom prevagnula da ja stavim novac u banku a ne poverenje prema istoj.Možda je isti slučaj i sa većinom drugih ljudi, pa je zato ukupna suma štednje tako velika. Navikli smo da je u Srbiji sve rizik. Pozdrav

Beograd -- Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga će zaštititi klijente od jednostranih odluka banaka, ali će dovesti i do smanjenja broja banaka.

Bankari misle da će primena poskupeti njihove usluge, a mnogi od njih smatraju i da će ih ubuduće na tržištu Srbije biti manje.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=01&dd=07&nav_id=484306

Visoke kamate privlače sve više štediša iz inostranstva
Nemci, Englezi i Holanđani štede u srpskim bankama

BEOGRAD - Ukupna štednja u bankama samo za četiri meseca povećala se za 500 miliona evra. Zbog visokih kamata koje na oročenje do godinu dana idu i do sedam odsto, u bankama u Srbiji milione evra oročavaju fizička lica iz Engleske, Nemačke, pa čak i Holandije, tvrde bankari.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/234818/Nemci-Englezi-i--Holandjani-stede-u-srpskim--bankama

SPAJANJA I PREUZIMANJA
Greenhouse investment kupuje banku u Srbiji
Autor/izvor: SEEbiz / Blic
BEOGRAD - Britanski investicioni fond Greenhouse investment planira da preuzme banku u Srbiji, kaže direktor Greenhousea Mike O’Leary Collins.

On navodi da bi ova off-shore kompanija na srpsko tržište uložila sto miliona evra, a po preuzimanju banke, počela bi i da kupuje i obveznice domaćih preduzeća.

Poznavaoci spekulišu da se u najave Britanaca uklapa belgijska KBC banka koja u Srbiji posluje od 2007. godine.

"Ova banka je ušla u Srbiju tako što je kupila banku za stotinak miliona evra, baš koliko na srpsko tržište planira da uloži i Greenhouse. Takođe, pre oko godinu dana, KBC grupa je objavila da namerava da proda banku u Srbiji, a osim ove grupacije, u Srbiji je malo banaka koje se uklapaju u planove britanskog fonda", kaže izvor Blica.

On dodaje da u krizi naći strateškog partnera nije nimalo lako i da bi dobru ponudu Greenhousea teško odbila bilo koja banka koja planira da se povuče sa srpskog tržišta.

Povlačenje iz Srbije KBC grupa je najavila u novembru 2009. godine. U saopštenju su naveli da banku neće prodavati odmah već kada se promene uslovi na tržištu promene.

Intervju: Oliver Regl, predsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke”

Tržište Srbije je premalo za veliki broj banaka, pogotovo one koje su kupile dva ili tri odsto tržišta, pa im na raspolaganju ostaju samo dve mogućnosti –da rastu ili da promene oblik poslovanja...

Poslovne banke koje su ostvarile poslovne dobitke (njih 22) su zabeležile profit od 34,5 milijardi dinara. Najveće profite su ostvarile Banca Intesa (8,5 milijardi dinara), AIK banka (6,2 milijardi dinara) i Unicredit banka (3,9 milijardi dinara). Banca Intesa je ostala poslovna banka sa najvećim profitom u Srbiji, dok je AIK banka zadržala mesto najprofitabilnije banke, obzirom da je svoj proft ostvarila sa daleko manjim resursima od najvećih poslovnih banaka u Srbiji po angažovanom kapitalu. Profite veće od 2 milijarde dinara su ostvarile Raiffeisen banka, Komercijalna banka i EFG Eurobank, dok su profite između jedne i dve milijarde dinara ostvarile Societe Generale, Poštanska štedionica, Agrobanka i Volksbank.

Najveći rast rezultata u odnosu na 2009. godinu je zabeležila Banka Intesa (1,8 milijardi dinara), dok su najveće pogoršanje rezultata imale Hypo Alpe Adria banka sa smanjenjem poslovnog rezultata od 1,45 milijardi dinara i Vojvođanska banka sa smanjenjem poslovnog rezultata za 1,3 milijardi dinara.

Poređenjem postignutih rezultata u 2010. godini sa 2009. godinom uočljivo je da su za razliku od nekih drugih privrednih delatnosti, poslovne banke nastavile sa oporavkom nakon ekonomske krize kojom su bile pogođene. Rezultati su po kvartalima 2010. godine konstantno bili bolji od istih perioda 2009. godine, ali još uvek nisu dostigli nivo iz 2008. godine, kada su poslovne banke ostvarile rekordne profite u poslednjoj deceniji. Pojedine poslovne banke, međutim, postigle su istorijski visoke rezultate, što ukazuje da su u potpunosti prevazišle krizni period, ali sa druge strane, ima i poslovnih banaka koje su daleko ispod ranijih nivoa poslovnih rezultata, zbog problema koje je izazvala ekonomska kriza, a koji se prvenstveno odnose na otežanu otplatu kredita. Ovakve tendencije mogu ukazivati i na trend ukrupnjavanja bankarskog sektora, koji je neminovan i na delimičnu preorijentaciju pojedinih poslovnih banaka u budućem poslovanju na sigurnije i profitabilnije bankarske poslove.

DOBRO DOŠLI U SABPRAJM SRBIJU !!
Povećana kreditna sposobnost klijenata do čak 80% nj. mesečne plate!

Tako je počelo i u SAD. Najpre je promenjena regulativa, a onda su banke u trci za profitom, počele da odobravaju tzv. "sabprajm" kredite - kredite rizičnim klijentima koji do tada ne bi mogli da odmaknu dalje od ulaznih vrata banke.
Šta se posle desilo, kada ti klijenti (ponosni vlasnici kredita i hipoteka) više nisu mogli da izmire svoje obaveze prema bankama, dobro nam je poznato...
http://www.aikb.net/t701-ko-je-kriv-za-krizu

Sami bankarai kažu da bi ova odluka NBS mogla da bude pogubna, jer će davanje kredita eksplodirati, jedino ako bankari počnu da se ponašaju racionalno?
Ovako nešto može da dovede do urušavanja finans. sistema i propasti pojedinih banaka jedino ako ova država ima milijarde evra na raspolaganju pa da u tom slučaju po ugledu na Zapad tim parama spasava posrnuli bankarski sektor...

Kriza je u toku, ogroman broj gradjana i firmi neće biti u stanju da vrati kredite, posebno zbog ogromnih kamata koje važe u Srbiji, jer to jednostavno (i objektivno) nije moguće, posebno u ovakvoj (posrnuloj) privredi.
Indeksirani krediti i ogromne kamate pre ili kasnije od svakog dužnika naprave nesolventnog dužnika...
Za koga će ovo biti pogubnija, za banke, za klijente ili za ceo finansijski sistem?

Lista najvećih banaka na svetu – uspeh Singapura i debakl SAD-a


23 maj 2011 11:29

Ovogodišnje izdanje Bloombergove lestvice najvećih svetskih banaka pokazuje da svetski bankarski sistem svoju snagu sa zapada sve više prebacuje na istok.

Zvezda je Singapur s tri banke u TOP 10. Veliki pomak napravila je Kanada s dve banke u prvih deset. Očekivano, američke banke doživele su pravi poslovni debakl, i samo je jedna od njih među deset najvećih banaka na svetu.

16. Citigroup
Sedište: New York
Direktor: Vikram Pandit

15. Standard Chartered
Sedište: London
Direktor: Peter A. Sands

14. JP Morgan Chase
Sedište: New York
Direktor: Jamie Dimon

13. Credit Suisse
Sedište: Zurich
Direktor: Brady Dougan

12. Toronto-Domination bank
Sedište: Toronto
Direktor: W. Edmund Clark

11. Banco Santander Brasil
Sedište: Sao Paulo
Direktor: Marcial Portela

10. BOC Hong Kong
Sedište: Hong Kong
Direktor: Xiao Gang

9. UBS
Sedište: Zurich, Basel
Direktor: Oswald Grubel

8. Banco Bradesco
Sedište: Osasco (Brazil)
Direktor: Luiz Carlos Trabuco Cappi

7. FifthThird Bancorp
Sedište: Cincinnati
Direktor: Kevin Kabat

6. United Oveseas Bank
Sedište: Singapur
Direktor: Wee Ee Cheong

5. DSB Group Holdings
Sedište: Singapur
Direktor: Piyush Gupta

4. Canadian Imperial Bank of Commerce
Sedište: Toronto
Direktor: Gerald T. McCaughey

3. National Bank of Canada
Sedište: Montreal
Direktor: Louis Vachon

2. Svenska Handelsbanken
Sedište: Stocholm
Direktor: Pär Boman

1. Ovesea-Chinese Banking
Sedište: Singapur
Direktor: David Philbrick Conner

http://gdeinvestirati.com/banke/vesti/4510-lista-najvecih-banaka-na-svetu-uspeh-singapura-i-debakl-sad-a

Da li će opstati sve banke u Srbiji?

Pad kupovne moći i sve teže naplativi krediti preduzeća otvaraju pitanje da li ima dovoljno mesta za 34 banke, koliko ih sada posluje na srpskom tržištu.
...
prošle godine 23 banke u Srbiji ostvarile su profit od 30 milijardi dinara, ali njih jedanast zabeležilo je minus od pet milijardi dinara ili 50 miliona evra.
...
Zbog krize, banke su prošle godine otpustile 1.050 zaposlenih, pa u bankarskom sektoru sada radi oko 29.000 radnika.
...
http://gdeinvestirati.com/banke/vesti/4527-da-li-ce-opstati-sve-banke-u-srbiji

Rang lista banaka po aktivi u 2010. godini

Banka Intesa
Komercijalna banka
EFG BANKA
Raiffeisen banka
Unicredit banka
Hypo Allpe Adria Bank
Aik Banka
Societe generale Banka Srbija
Alpha banka
Vojvođanska banka

Odnos izmedju kapitala i aktive je u svakoj zemlji skoro isti izmedju banaka, a razlikuje se izmedju drzava zbog razlicitih propisa o minimalnom kapitalu.

Nije u svakoj zemlji isti, vec u onim sistemima koji primenjuju standard Bazel II. Tu je kljucna adekvatnost kapitala - tj. MERA KAPITALA BANKE. Ta adekvatnost ne sme da bude ispod 12%. To je procenat kojim se mnogi gadjaju a ne znaju zapravo sta znaci.
Kapital cine osnovni kapital, dopunski I i dopunski II (tier I i II) umanjeni za odbitne stavke.
OSNOVNI KAPITAL mora da cini 50% kapitala banke a to je mahom akcijski kapital (obicne i prioritetne), rezerve i kapitalni dobitak od drugih hartija. Odbitni faktori su gubici iz prethodnih i tekuce godine, kapitalni gubici i stecene sopstvene akcije.
DOPUNSKI I su uplacen deo kapitala iz kumulativne akcije, emisiona premija iz kumulativnih akcija i subordinarne obaveze, a odbitne stavke su iznos subordinarnih obaveza koji je veci od 50% kapitala banke i stecene sopstvene akcije
DOPUNSKI II su kratkoročne obaveze banke čiji je rok dospeća najmanje dve godine i koje se ne mogu isplatiti pre roka, ne sme preći 250% onog dela osnovnog kapitala koji sluzi za pokriće tržišnih rizika. Odbitni faktor je ulaganje direktno ili indirektno u banke u iznosu koji je 10% veci od kapitala banke.
Rizicna aktiva - aktiva ponderisana kreditnim rizikom + zahtev za kreditnim rizikom + zahtev za drugim trzisnim rizicima pomnozen minimalnom propisanom vrednoscu adekvatnosti kapitala (0,12).

@miladin

Nismo se razumeli nije isti u svakoj zemlji, nego je isti, tj skoro isti u okviru jedne drzave zato sto posluju po istim propisima. Tema je bila poredjenje u okviru Srbije.

I Bazel II je previse rizican za moj ukus i srecan sam sto nase banke imaju strozije uslove poslovanja. Za kraj se nadam da ce stvarno neko kupiti UNBN, ne samo zato sto imam njihove akcije, nego i zato sto ce pogurati ta transakcija ceo bankarski sistem u dobrom pravcu.

To je samo na nivou nadanja radi ostvarivanja sopstvenih interesa. Zasto bi neko preuzimanje banke koja nema perspektivu dalju od okruzne da pogura ceo bankarski sistem? Da li je uspesno preuzimanje Delte od strane Intese uticalo na bankarski sistem? Nije. Prilagodilo se njemu. Cena novca je ostala ista, konkurencija nije smanjila kamate, tarife dobile novu dimenziju...
Da li je NBG i vencanje sa Vojvodjanskom dalo rezultate? Hahaha, eno ga NPL odeljenje u Vojvodjanskoj u zeleznickoj ulici grca i vuce banku u ponor.
Guranje krece tek kada se pizdarija sa Grckom i eurom stabilizuje, sa tendencijom neprelaska na Spaniju i Portugal.

Slazem se da Grcka moze dosta negativno da utice, ali se ne slazem da Inteza, NB grcke i ostale strane banke nisu pogurale trziste u svakom pozitivnom smislu.

Mislim da bi definitivno bilo gore bez njih i inace mislim da nista nije staticno i da od loseg uvek ima gore, a od dobrog bolje.

Za kraj cena novca je problem samo za one koji su u deficitu. Vecina ljudi ovde na forumu nije u toj situaciji. Svestan sam da je skup novac stetan za privredu i drzavu u celini, ali ovde sam mislio na individualne interese clanova foruma.

Gde si Matt ...dugo te nije bilo. Reci mi molim te, sta bi sa AGBN? Koliko se secam tvoja omiljena banka.

Kad si vec tu, koja banka je sad po tvom misljenju dobra? Mozda ih ipak treba izbegavati dok ne prodje ova kriza. Sta ti mislis?

Hvala, brz si kao i ranije. Neka banka sa nase berze?

Znam da nije banka, ali da li si malo gledao NIIS?

Hvala!!!

Matt ????

Jel si to ti S.T.V.A.R.N.O. ???



Ne verujem... jel se ti sećaš ko je Ivan ili Majstor?

DOBRO DOŠAO!!!

Brzi Met opet među svet. Pozdrav!
Imaš li komentar na ono što se u međuvremenu izdešavalo na MTBN? Kako uopšte gledaš na razvojne banke kojima upravlja država (ili, u ovom slučaju, pokrajina)?