Ne znam da li je to sala ili istina, ali koliko sam videla jutros na vestima, Smederevo bi trebalo da dobije svoju prvu busotinu nafte?Mislim da neka holandska firma ulaze novac za to, nisam sigurna ali me ova vest da kazem iskreno iznenadila

Hvala na odgovoru
Ako se tu napravi rafinerija,bice dve rafinerije jedna preko puta druge.Jedna je u Pancevu, druga u SD.
Tu je i eksploatacija uglja kod Kovina
Da li je to po ekoloskim propisima?
Zagadjenje oko Sd, je vec takvo da se ceo deo oko nove zelezare ne vidi od dima, kada rade peci, sad ako se doda i rafinerija.....

Era jeftine nafte bliži se kraju, jer se postepeno troše lako i jeftino akumulirane rezerve, u 2009. očekuje se "skok" cene nafte na 55 dolara po barelu, a u narednih tri do pet godina moguće čak i na 200 dolara po barelu, ocenio je analitičar naftnog sektora u "Erste Grupi" Ronald Šteferle.

Prognozira se da će u 2009. i 2010. godini tražnja za naftom opasti za oko jedan odsto, a čim bude primetnog poboljšanja globalne privredne situacije situacija će se promeniti.
"To je razlog što za 2009. godinu očekujem prosečnu cenu od 55 dolara po barelu, ali čim nastupi održivi ekonomski oporavak cena bi trebalo da se popne iznad 70 dolara", rekao je Šteferle.

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=80299

Cijena nafte na svjetskom tržištu danas je u porastu i iznad je 54 dolara po barelu zahvaljujući neočekivanom padu zaliha sirove nafte i benzina u SAD.

U Njujorku cijena svjetle sirove nafte porasla je za 24 centa i sada je 54,04 dolara po barelu.

U Londonu cijena sirove nafte “brent” iz Sjevernog mora veća je za 16 centi i sada iznosi 54,28 dolara po barelu.

Prema podacima američkog Instituta “Petroleum” rezerve sirove nafte u SAD opale su za milion barela, a benzina za tri miliona barela.

Drugi dio podataka, koje treba da saopšti američko Ministarstvo za energetiku, treba da bude objavljen tokom dana, a analitičari navode da bi, u slučaju da bude potvrđen prvi pad zaliha sirove nafte za posljednjih devet sedmica, to moglo dovesti do dalje rasta cijena.

VAŠINGTON, Predsjednik SAD Barak Obama je izjavio da će na sastanku sa saudijskim kraljem Abdulahom sljedeće sedmice pokrenuti razgovor o cijeni nafte, kao i da planira da tom prilikom kaže da veliko poskupljenje tog energenta nije u interesu zvaničnog Rijada.
“Mislim da nije u interesu Saudijske Arabije da naša privreda bude zavisna ili da stalno doživljava poremećaje u snabdjevanju zbog naglog rasta cijene energenata”, odgovorio je Obama na pitanje novinara šta će biti njegova poruka tokom posjete Saudijskoj Arabiji, zakazanoj za 3. jun, prenosi Rojters.
Američki predsjednik, koji se sa kraljem Abdulahom već sastao u aprilu na marginama samita G20 u Londonu, izjavio je da SAD i Saudijska Arabija imaju “komercijalne, kao i strateške odnose”.
Obama je takođe istakao da nije u svjetskom interesu da SAD budu tako zavisne od fosilnog goriva, zbog njihovog uticaja na klimatske promjene u svijetu.
Saudijski ministar energetike Ali al-Naimi je u srijedu, 27. maja, izjavio kako vjeruje da je globalna privreda dovoljno ojačala da može da se nosi sa cijenom nafte između 75 i 80 dolara za barel.

Na američkom je tržištu barel sirove nafte za isporuke u srpnju poskupio 1,19 dolara na 67,31 dolar, dok je na Londonskoj burzi cijena barela porasla 1,37 dolara na 67,25 dolara, prenosi Reuters. Potporu cijenama je dalo jačanje europskih dionica, ali i slabljenje dolara. Ipak, najveći je utjecaj na današnji opravak cijena nafte imao Goldman Sachs koji je prognozirao da će cijena barela na kraju ove godine iznositi 85 dolara, dok je njegova prijašnja prognoza iznosila 65 dolara. Goldman također očekuje da će barel na kraju 2010. vrijediti 95 dolara.

"Tržišta kapitala su u uzlaznom trendu, dolar slabi, a Goldman podiže svoje prognoze. Sve to se pozitivno odrazilo na naftno tržište", kazao je Simon Wardell, analitičar Global Insighta. Podsjetimo, jučer su cijene nafte u New Yorku pale više od 2 dolara, jer je američki naftni institut objavio podatke koji pokazuju da su tamošnje zalihe sirove nafte pale u prošlom tjednu za 828 tisuća barela, što je manje od prognoziranog smanjenja za 1,4 milijuna barela.

Do kraja godine barel 100 dolara

LONDON, NJUJORK , Cijena barela nafte u drugoj polovini minule sedmice u jednom trenutku na indikativnoj berzi u Njujorku “preskočila” je granicu od 73 dolara, pa su neki međunarodni eksperti, uključujući i poznatog američkog ekonomistu Nuriela Rubinija, zaključili da bi osnovna energetska sirovina do kraja 2009. mogla da poskupi i na “okruglo” 100 dolara po barelu, jer globalna privreda počinje da se izvlači iz duboke krize

Exxonu prijeti kazna od rekordnih milijardu dolara

HOUSTON - Teksaške vlasti potvrdile da kompaniji Exxon Mobil prijeti najveća kazna u korporativnoj povijesti - od milijardu dolara, zbog sabotiranja eksploatacije 100 naftnih izvorišta u toj američkoj državi u proteklih 17 godina.
Informaciju je potvrdio čelnik naftne regulatorne komisije Teksasa, Jerry Patterson, dodajući da su dokazi za ta djela "neoborivi". Exxon je 1950. sklopio dogovor o eksploataciji nafte s posjeda teksaške obitelji O'Connors, da bi, kada su odnosi zahladili energetski gigant sabotirao polja na takav način da ih nitko drugi ubuduće ne koristi, kazao je Patterson.

Prema teksaškim zakonima, Exxon bi mogao biti kažnjen do 10.000 dolara za sabotiranje naftnog izvora na dan, odnosno u totalu za nekih milijardu dolara.

NEW YORK – Prosječna cijena za barel američke nafte porijeklom iz Texasa koštat će u 2011. godini 110 dolara, prognoziraju analitičari američke kompanije Goldman Sachs. Energetski stručnjaci su izračunali da će tijekom 2011. cijena ruske ural nafte varirati u uskom rasponu od 100 dolara po barelu, ili približno deset posto ispod prognozirane cijene za teksašku naftu.

Nafte ostalo još za 40 godina
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/180766/Nafte-ostalo-jos-za-40-godina

Srbija će sa novom promenom cena naftnih derivata koja uskoro treba da usledi dostići novi neslavni rekord. Gorivo će koštati više nego u leto 2008. godine kada je cena barela nafte koštala duplo više nego danas. Privatnici kažu da benzin ne može biti jeftiniji jer na njemu u ovom trenutku nemaju zaradu. Po jučerašnjem kretanju cena nafte, koja trenutno košta oko 80 dolara za barel, ali i kursa dolara, i dalje postoje uslovi za poskupljenje od preko tri dinara za litar.

Naša zemlja se već nalazi na vrhu liste zemalja sa najskupljim gorivom u ovom delu Evrope, a tome doprinosi i činjenica da više od polovine cene odlazi na poreska opterećenja. Ipak, konačan iznos poskupljenja znaće se danas. Derivati nafte su kod nas od početka godine, odnosno za samo tri meseca, poskupeli već četiri puta, što zbog redovnih korekcija, što zbog podizanja akcize. Ukupno poskupljenje od početka godine iznosi oko šest dinara. Akciza na benzin tako sada iznosi 44,7 dinara, što uz PDV predstavlja više od 55 odsto sadašnje cene goriva, pa i ne čudi što vozači u Srbiji plaćaju najskuplji benzin. Ako cena benzina od vikenda dostigne 115 dinara, kako se očekuje, biće to za tri dinara više nego kada je barel nafte koštao rekordnih 147 dolara 2008. godine. Ovaj podatak je poražavajući ako se zna da barel sada košta skoro duplo manje. Kako tvrde stručnjaci, pored velikih fiskalnih zahvatanja za visoke cene kriv je i pad vrednosti dinara, koji slabi prema dolaru, pa će zbog toga naredno poskupljenje biti tako visoko. Kako god, i bez nove korekcije cena derivata, benzin je od zemalja u okruženju skuplji samo u Sloveniji, a od nas je jeftinija čak i Austrija.

.

nafta bas pala

Putin i Britiš petroleum osvajaju Arktik

BLIC


MOSKVA - „Britiš petroleum“ potpisao je ugovor o zajedničkom ulaganju sa ruskom energetskom kompanijom „Rosnjeft“ na eksploataciji potencijalno ogromnih nalazišta nafte i gasa u ruskoj arktičkoj ploči.

Vladimir Putin, ruski premijer, obećao je da će „Britiš petroleumu“ pružiti “najpovoljnije poreske uslove”, budući da je ugovor vredan 11,8 milijardi evra sa Kremljom dočekan uz oprezan optimizam investitora.

Kao deo dogovora, „Rosnjeft“ će preuzeti pet procenata akcija BP u zamenu za približno 9,5 odsto svojih akcija. Ovo predstavlja prvi posao od kako se dogodila nesreća sa bušotinom “Dipvoter horajzon” u Meksičkom zalivu, koja je kompaniju koštala milijarde funti.

Uložene akcije BP vredne su nešto malo manje od osam milijardi dolara. I britanski i ruski premijer podržali su ovaj savez u kome će dve kompanije sarađivati na teškom procesu bušenja Arktika.

Potencijalne rezerve energenata iznose pet milijardi tona nafte i 10 biliona kubnih metara gasa, što je količina u čitavom Severnom moru pre nego što je otpočela eksploatacija. I Rusija i „Britiš petroleum“ svesni su da će ovaj posao zahtevati ogromne investicije obe strane.

Crno zlato i briga za ekonomiju
Većina svetskih vesti iz oblasti ekonomije u ovom momentu je usmerena ka ceni “CRNOG ZLATA” odnosno nafte.

Poslednja vest koja se mogla čuti iz Vašingtona je da se i predsednik SAD se obratio naciji direktno vezano za tu temu. Insistirao je da se podigne nivo eksplatacije nafte u Meksičkom zalivu i Aljasci . Analitičari navode da ove odluke Obamine administracije neće dovesti do trenutnog smanjenja cena nafte i naftnih derivata, što bi olaksalo troskove poslovanja firmama u posrnuloj američkoj privredi i gradjanima.

Inicijativa administracije SAD je verovatno odgovor na prethodno donešenu odluku Rusije da se znatno povećaja carine na izvoz nafte, pošto se sa skokom cena nafte na svetskim berzama naglo povećao izvoz koji je prouzrokovao nestašice na pumpama širom Rusije.

Indeksi Evropskih berzi polako klize u minus, dok veliki berzanski igrači polako rasprodaju svoja portfolija koja su vezana za akcije i obveznice i polako ih preusmeravaju u kupovinu nafte i zlatnih poluga. Sve države polako povećavaju svoje rezerve zlatnih poluga i zvanično objavljuju podatke o tome. Pojavljuju se i analitičari koji najavljuju ponovni krah berzi za ovu godinu.

Izgleda da ove vesti u Srbiji niko ne prati, razlog za to je nepoznat. Paznja celokupne javnosti i naroda je usmerena ka reprogramiranju kredita uzetih od banaka pri čemu se cela inicijativa svodi na “GREJS” period od dve godine, praktično prolongiranje dugova, pri čemu je statistički podatak da se broj kredita u privredi polako smanjuje dok je broj kredita datih gradjanima sve veći. Brine li neko u Srbiji za cenu nafte i naftnih derivata osim države koja sa svojim nametima i dažbinama izraženim u prevelikim procentima koji ulaze u cenu za krajnjeg kupca uspeva da popunjava budžet koji je na staklenim nogama.
Da, objavljena je i vest da je Srbija za malo izbegla bankrot, ali kao da to niko nije ni čuo ni pročitao ….

pratimo koby,pratimo

85 $ barel !
Bar da nam benzin pojeftini...

Nece.

TRIPOLI - Udario na svetinju i platio glavom!
Libija je napadnuta, a njen bivši lider Moamer Gadafi ubijen jer je hteo da prestane da prodaje naftu za dolare, objavili su pojedini američki mediji ! To bi oslabilo američku valutu za čak 70 odsto i napravilo haos na svetskom finansijskom tržištu. U isto vreme svi koji bi kupovali naftu iz Libije morali bi da je plaćaju u zlatnim dinarima, zajedničkoj afričkoj valuti na čijem stvaranju je Gadafi radio. Ona je trebalo da bude utemeljena na rezervama zlata, a pokojni pukovnik je za ovu ideju žestoko lobirao među svojom afričkom sabraćom, ali i na Bliskom istoku.

Ovaj Gadafijev plan na Zapadu je pomno praćen, a francuski predsednik Nikola Sarkozi otišao je toliko daleko da je zbog ove inicijative njegov režim nazvao „pretnjom za globalnu finansijsku bezbednost“.

- To je svakako bio glavni razlog da ga smesta uklone sa vlasti - kaže finansijski analitičar Entoni Vajl. On ocenjuje da bi ova Gadafijeva inicijativa sigurno ojačala Afriku, posebno u očima investitora, koji bi pohrlili tamo.
- To bi bilo pogubno za trenutni raspored snaga na svetskom finansijskom tržištu. Njegova namera da naftu ne prodaje za dolare bila bi direktan udar na Ameriku, njenu ekonomiju, ali i njenu poziciju na svetskom tržištu - kaže Vajl.

Drugi analitičari podsećaju da su libijski pobunjenici brže-bolje još u martu osnovali novu naftnu kompaniju, koja je zamenila onu koja je u to vreme bila pod kontrolom Gadafija. Oni su tada, mnogo pre konačnog osvajanja vlasti, osnovali svoju centralnu banku. Taj korak je samo pokazao koliko su strane sile imale jak uticaj na pobunjenike.
- Nisam čuo da se neka nova centralna banka osniva na početku ustanka - kaže jedan ekonomista.


Iran ne da naftu za dolare!

Iran već duže vreme trguje naftom isključivo za evre ili jene, ali ne i za dolare. Ovaj četvrti svetski proizvođač „crnog zlata“, a drugi u okviru Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), godinama je smanjivao naplaćivanje nafte u dolarima, a danas više od 90 procenata iranskih prihoda od nafte nije u dolarima. Mnogi upravo u takvoj politici Teherana vide glavni razlog za vojnu intervenciju u toj zemlji.

VAŠINGTON, Cijena barela nafte mogla bi da skoči na 200 dolara u roku od nekoliko dana ukoliko Iran ostvari upozorenje da će zbog spora sa zapadnim zemljama zatvoriti Hormuski moreuz, izjavio je energetski analitičar doktor Kent Murs.