Тема дана
Како је генерал Младић побегао од БИА
Оперативци МУП-а испратили генерала до стана 2002. године. – Априла 2006. ухапшен па пуштен Станко Ристић који је знао где је Младић. – Бивши функционер нудио Карли дел Понте за 2,5 милиона евра хашког оптуженика 2005. године на аеродрому у Женеви
Генерал Ратко Младић
Све су нереалнија очекивања да међу објављеним депешама америчких амбасада у свету буде откривен податак где се скрива Ратко Младић и зашто он није ухапшен, како је то британски „Гардијан” најавио у првим данима после откривања афере „Викиликс”. До сада је објављено да је шпански амбасадор у Београду рекао да је Београд 2008. знао где је Младић и да Србија не сарађује са хашким судом. На неким местима се и сугерише да је било и преговора о његовој предаји.
Како „Политика” сазнаје из извора блиских Акционом тиму за завршетак сарадње са Хашким трибуналом последњи траг одбеглог генерала датира из 2006. године, а од 2002. године у неколико наврата је покушавано да се преговара са Ратком Младићем, али конкретних разговора никад није било.
Наши саговорници кажу да нико никад није директно ступио у контакт са одбеглим генералом већ да су преговори покушавани преко његове породице. Одговор је увек био негативан.
Наши саговорници тврде да је било више од десет таквих покушаја да се ступи у преговоре са Младићем како би се он приволео на добровољну предају. Међу онима који су покушавали били су један бивши министар одбране, затим двојица генерала који су од Генерал штаба добили задужење, бивши директор БИА Раде Булатовић... Сви они су разговарали са Дарком Младићем, сином одбеглог генерала, али он никада није давао било какву назнаку да би хтео то да учини, правдајући се да „не зна где му је отац”. Наравно, оперативци из Акционог тима увек су веровали да хашки оптуженик није прекидао контакт са породицом.
Преговори су покушавани, јер наше службе задужене за хапшење Младића никада нису у одређеном тренутку имале податак о његовом кретању. Увек се са закашњењем долазило до података где се налази. Тако је Младић у више наврата у последњем тренутку избегао хапшење.
У архивама служби које су у Акционом тиму за сарадњу са Трибуналом у Хагу, забележена су најмање два случаја о томе како је Младић избегао хапшење.
Једном се то десило у јесен 2003. године. Тада су оперативци МУП-а Србије пратили човека за ког су мислили да је Ратко Младић. Буквално су га испратили до стана у једном новобеоградском солитеру. У стан, ипак, нису ушли, из непознатих разлога. Оперативци су све до 2006. године веровали да човек кога су пратили није Ратко Младић. Те године, међутим, утврђено је тачно у којим се све становима крио оптужени генерал, па се испоставило да је човек на кога су мотрили управо био ратни командант Војске Републике Српске.
Друга шанса, можда и највећа досад, пропуштена је у априлу 2006. године. Тада су оперативци БИА разбили комплетну мрежу Младићевих јатака. Веровало се да се одбегли генерал нашао на чистини и да је само питање дана када ће пасти у руке потражитеља. Оперативци БИА су, покушавајући да склопе све коцкице мозаика о Младићевом кретању, једне априлске вечери те 2006. дошли до података да је одбеглог генерала четири године раније са једне локације на другу превезао извесни Станко Ристић, пензионисани војни пилот. Оперативци су га одмах привели, саслушали и исте вечери га пустили кући. Међутим, БИА није ни знала кога је држала у рукама.
Испоставило се да је Ристић био у том тренутку једини преостали Младићев јатак, да је у директом контакту са њим и да се одбегли генерал у то време скривао на локацији коју му је управо Ристић обезбедио. Када је пуштен из БИА Ристић је одмах обавестио Младића о привођењу, након чега овај хашки оптуженик бежи у непознатом правцу. Када се после неколико дана схватило ко је заправо Ристић, БИА га је привела поново на разговор, али већ је било прекасно. Младић је добио неколико дана предности над потражитељима. До данас се не зна где је побегао, нити је Акциони тим за сарадњу са Хагом успео да реконструише његово даље кретање.
Извор „Политике” из обавештајне заједнице каже и да је један бивши високи државни функционер упознат са свим детаљима потраге за Младићем понудио Карли дел Понте на аеродрому у Женеви 2005. године Ратка Младића за 2,5 милиона евра. Тадашња главна тужитељка је рекла да би тај функционер прво требало да јој пошаље фотографију Младића са дневним новинама од тадашњег датума. Функционер се вратио у Србију и позвао Дел Понтеову и рекао јој да није у могућности да обезбеди обећано.
Душан Телесковић
објављено: 15.12.2010.