Cela poenta na berzi i jeste pronaći pravu cenu. ;)

http://www.belex.rs/o_berzi/vesti/30113
Sad je to 100 kinti jeftinije...

Dostanić: Osvezenje tržišta kapitala i dolazak investitora

Ona je rekla da se pojavljivanjem NIS-a na A listingu Berze očekuje dolazak investitora koji bi, pored hartija NIS-a, mogli da kupe i akcije nekih drugih preduzeća sa berzanskog tržišta, što bi povećalo likvidnost tržišta kapitala i motivisalo akcionare da ulažu u alternativne vidove štednje.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/204541/Dostanic-Osvezenje-trzista-kapitala-i-dolazak-investitora

Lepo bi bilo da objasni ove alternativne vidove štednje i akcionarima FIDL, VTHE i ostalih u stečaju, i još kad bi objasnila kako je zaštita manjinskih akcionara kod nas ista kao u EU, a možda još i bolja...

Prednosti:

I. Samo ovde alternativni ulagaci mogu biti u partnerskom odnosu sa aktivnim clanovima mafije, zasticenim svedocima, bivsim direktorima Geneksa, direktorima fudbalskih klubova, Titovim pionirima, Cetnicima..........

II. Pri tome ce placati najvecu kapitalnu dobit u regionu.

U PRAVOM SMISLU RECI OVO JE ALTERNATIVNO ULAGANJE. MNOGI EVROPLJANI VOLE EXTREME SPORTS. SIGURAN SAM DA IMA ONIH KOJI BI VOLELI EXTREME INVESTMENTS

„Dojče telekom“ dao 31 milion evra mita na Balkanu

Nemački istražitelji su krajem avgusta pretresali kuće i kancelarije Obermana i drugih članova Upravnog odbora „Dojče telekoma“, a postupak je pokrenut na zahtev američkog Ministarstva pravde i Federalne komisije za hartije od vrednosti, pošto je „Mađar telekom“ kompanija kotirana na njujorškoj berzi.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/207387/Dojce-telekom---dao-31-milion-evra-mita-na-Balkanu

Ovako će da radi i naša komisija za HOV... čim primeti neke neregularnosti u kompanijama koje su listirane na BG berzi.

Samo se pitam koje godine će to biti....

Ovo im je dobar potez, cista reklama. :twisted:

Mrak brate... ništa nemam od belexa!!

trguje se, cene se spuštaju do maksimuma (namerno)... gde i krene nema onog završnog udarca, popne se, al onda... khm!!

KADA CE VISE ZELENILO MUKA MI JE OD CRVENE BOJE.AKO SE U OKTOBRU NESTO NE DESI ONDA NISTA OD OVE GODINE JER PO PRAVILU NOVEMBAR I DECEMBAR PAD NARAVNO.
IMA LI OVDE OPTIMISTA ILI SU I ONI NESTALI?

Nema zelenila, zelenilo donose stranci a stanje na Lelexu je odraz stanja u privredi.

BEOGRADSKA BERZA
Berzanska vojska zbraja samo gubitke
Autor/izvor: SEEbiz/Danas
BEOGRAD - Finansijska industrija koncentrisana oko srpskog berzanskog tržišta, jedna od najperspektivnijih u pretkriznom periodu, koja je visokim platama, mogućnostima za profesionalni napredak i čitavim svojim ambijentom privlačila mnoge mlade ekonomiste i razne karijeriste, danas je desetkovana i svedena tek na senku ondašnje veličine.

Kolaps finansijskih sistema širom sveta, usput je isisao i ulagački kapital sa Beogradske berze, ostavljajući brokerske kuće i investicione fondove najednom bez ikakvog posla, usled čega su mnogi bili prinuđeni da zatvore svoja vrata ili da spas potraže pod okriljem nekog od jačih konkurenata.
Problem je nastao zbog toga što su nagli pad prometa brokerske kuće dočekale sa istim brojem zaposlenih pa je moralo doći do sažimanja tržišta, uz otpuštanje radnika i čak gašenje pojedinih brokerskih kuća.

- Jednom rečju, stanje je očajno - kaže za Danas Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza Invest Groupe.

On ističe da Beogradska berza ima marginalni položaj u domaćim finansijama. „Od obnove berzanskog poslovanja nije uspela da se izbori za mesto koje imaju berze na razvijenim tržištima, pa čak i u Hrvatskoj i Sloveniji. Tokom 2006. i 2007. godine u Srbiji je bila ekspanzija berzanskog poslovanja i tada je prosečan dnevni promet na Beogradskoj berzi bio 10 miliona evra. Prosečan promet ove godine je od 700.000 do 800.000 evra, što je više od 10 puta manje nego tada. To dovoljno govori o tome kakvo je stanje danas“, naglašava Gujaničić.

On objašnjava da je problem nastao zbog toga što su nagli pad prometa brokerske kuće dočekale sa istim brojem zaposlenih pa je moralo doći do sažimanja tržišta, uz otpuštanje radnika i čak gašenje pojedinih brokerskih kuća. Pre krize Beogradska berza je brojala stotinak članova, sada ih ima oko 70, ali prema Gujaničiću, gore od samog smanjenja broja brokerskih kuća je to što većina posluje uz gubitke.

Prema njegovim rečima, slična situacija je i kod investicionih fondova, koji su se u Srbiji pojavili znatno kasnije od brokerskih kuća, u proleće 2007. godine. Oni su, precizira Gujaničić, tada kolektivno imali kapital od oko 50 miliona evra, a danas manje od 10 miliona, što je dovoljno novca za poslovanje jednog fonda, a ne više njih. Neki su se zato spajali, a drugi gasili.

Da je situacija teška i da je pad kapitala realan potvrđuje i Milan Marinković, predsednik grupacije Društava za upravljanje fondovima. On, međutim, na stvari gleda optimistički, insistirajući na tome da se tržište ove godine stabilizovalo i da je zaustavljen dalji odliv sredstava iz investicionih fondova.

- U prethodnih 12 meseci došlo je do smanjivanja broja društava za upravljanje fondovima, tako da danas u Srbiji imamo devet društava i 20 fondova. Naše tržište nije bilo dovoljno veliko za sve, ali je bitno da fondovi koji danas rade, posluju stabilno i redovno donose prinose veće od svojih referentnih indeksa. Equity fondovi ostvaruju prinose iznad stope berzanskog indeksa, balansirani posluju još bolje, dok novčani fondovi konstantno ostvaruju stope rasta komparativne referentnoj kamatnoj stopi - kaže Marinković za Danas.

Činjenica je da je kapital investicionih fondova drastično opao tokom krize, ali se isto tako u poslednjih šest meseci situacija stabilizovala. Suma kojom fondovi upravljaju, međutim, i dalje raste samo na osnovu ostvarenih prinosa. Odliv kapitala je zaustavljen, ali još nema većeg priliva, zbog toga što se poverenje investitora još nije vratilo, kaže Marinković.

- Mislim da neće biti velikog prekonoćnog rasta, a to ne bi ni bilo dobro, ali se nadamo dugoročnim stabilnim stopama prinosa. Za nas je dobro što padaju pasivne kamatne stope u bankama, što bi trebalo da dovede do toga da se građani okrenu ka drugim kanalima za plasman svog novca, odnosno ka investicionim fondovima, koji im daju mogućnost da ostvare veće prinose u odnosu na neoročene depozite u bankama, uz mogućnost da u bilo kom trenutku povuku svoja sredstva - zaključuje Marinković.

- Sada je pitanje da li ćemo uz pomoć javnih preduzeća, koja bi trebalo da se pojave na berzi, izaći na zelenu granu ili će to biti kraj. Ako listiranje Telekoma Srbije bude dobro odrađeno, to bi moglo da bude veoma dobro za brokerske kuće. Kompanija vredna dve-tri milijarde evra bila bi 10 puta veći igrač na berzi u odnosu na sada najveću firmu na organizovanom tržištu, a mogla bi i da privuče krupne strane investitore koji su do sada često zaobilazili srpsku berzu zbog nedostatka velikih kompanija u koje bi mogli da ulažu - kaže Gujaničić.

Knjaz Miloš se povlači sa Beogradske berze

http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/prehrana/knjaz-milos-se-povlaci-sa-beogradske-berze,94933.html

Beogradska berza: Buđenje tržišta, Najduži uzlazni trend još od aprila
http://seebiz.eu/sr/berze/budenje-trzista%2c-belex-15-na-dvomesecnom-maksimumu,96034.html

Varšavaska berza je danas pokrenula prvu javnu ponudu svojih akcija koje su odmah porasle za 23 odsto i dostigle cenu od 13,25 evra po akciji.

Vlada premijera Donalda Tuska lansirala je prodaju berze kao deo širih napora privatizacije poslova kojima upravlja država i skupljanja novca za prezaduženu zemlju.

Interesovanje za akcije Varšavske berze bilo je ogromno i među malim, pojedinačnim akcionarima i među institucijama koje su pokazale daleko veći interes da dobiju akcije od kvote koju je država izdvojila.

Ponudu za kupovinu akcije Varšavske berze podnelo je 323.000 ulagača a zbog velikog interesovanja umesto maksimalno 100 akcija dobili su po 25.

Ministarstvo državnog trezora osiguralo se da Varšavske berza ne dođe pod kontrolu stranih investitora, pošto u paketu od 36 odsto akcija koje je sebi ostavila, svaka državna akcija vredi pri glasanjima kao dve privatne.

Država od privatizacije Varšavske berze očekuje zaradu od 300 miliona evra. (Beta 9. novembar 2010)

Ja sam se pre 5 ili 6 godina pitao
zasto nema investicionih fondova.
Zatim, zasto se ne uvede obavezno trgovanje
bar 6 meseci na berzi svake firme pre
prodaje drzavnih akcija,
setite se samo lepih firmi koje su zbog redosleda
poteza prakticno izgubljene za berzu.
Pre 2-3 godine sam se pitao zasto se za tadasnja
javna preduzeca - EPS , NIS , JAT
ne pravi IPO.

Na zalost postalo mi je jasno, i sve mi je jasnije , da je
skoro sve koncipirano da se pojedinim grupama ili pojedinim
velikim "tajkunima" omoguci da sto jeftinije dodju
do vrednih i kompanija.

Sada me interesuje sta ce biti sa EPSom,
sa NISom je izgleda prica zavrsena.

U tom kontekstu gledam i na nas Belex,
svestan da ovim mozda vredjam i guram u pogresan
kos pojedince sa "zdravim" namerama.

Mene samo čudi da naša vlada nije došla na ideju da proda i BERZU!??

Njima trebaju pare i prodaće i sopstvene gradjane ako ustreba...

Mada, ako prodaju 30% berze, neće baš moći ovoliko da muljaju, a i Milko Štimac bi završio u zatvoru!!

Ma ja sam jos ranije cuo da postoji jaka
struja u vlasti koja zagovara da i drzavne agencije privatizuje.

Do kraja godine Vlada usvaja zakon o tržištu kapitala
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/217603/Vlada-ce-usvojiti--zakon-o-trzistu-kapitala-do-kraja-2010

Austrijanci zainteresovani za kupovinu Beogradske berze
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/218248/Austrijanci-zainteresovani-za-kupovinu-Beogradske-berze

Link ispod tog clanka

Oko 1.000 kompanija na berzi bez transakcija
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/218237/Oko-1000-kompanija-na-berzi-bez-transakcija

SRPSKO TRŽIŠTE KAPITALA

--------------------------------------------------------------------------------

Znatan broj akcionarskih preduzeća nema trgovinu svojih akcija na berzi tzv ’’free float’’ je oko 10% izdatih akcija kompanija (u najboljem slučaju 20%) što je veoma malo i srpsko tržište je izuzento plitko. Na stranu što danas na berzi imate samo 100 tinak akcija sa kojima se nešto trguje, ostale su totalno pasivne, veoma je teško ili skoro nemoguće privući veće investitore koji doprinose rastu i razvoju berze. Možda država to i ne želi, jer svojom politikom u ovoj oblasti je unazadjeno sve ono što je na početku tranzicionog perioda nagoveštavano kao mogućnosti. Broj borkerskih kuća koje su osnivane sa razvoje tržišta do 2007 je značajno smanje, mnoge se gase ovih dana, do kraja godine će sigurno biti prepolovljen broj, ostaće one koje su osnovale banke kao svoja odelenja (opet banke) ili veliki sistemi (Delta, Irva, MK Komerc i sl.).
http://www.ekonomija.org/index.php?mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=852&cntnt01origid=83&cntnt01detailtemplate=Sample2&cntnt01returnid=54

Svakako intresantno!!

Dostanić:U 2011. sledi privlačenje novih investitora

Ona je ocenila da bi Beogradska berza u 2011. mogla da zadrži nivo ovogodišnjeg prometa, a s obzirom na cenovnu potcenjenost, cene bi, mereno berzanskim indeksom najlikvidnijih akcija, mogle blago da rastu.

Pripremljen je Nacrt zakona o tržištu kapitala i očekuje se da nakon prolaska kroz propisanu proceduru, njegovo usvajanje bude na prvom redovnom skupštinskom zasedanju u 2011 godini, istakla je Dostanić.


"Ako bi se ostvario taj plan, već od marta ili aprila naredne godine sve institucije tržišta kapitala morale bi da započnu rad na promeni ili izmenama i dopunama akata i na reorganizaciji u smislu usaglašavanja sa novim zakonskim propisima", dodala je ona i zaključila da bi, u tom slučaju, početak funkcionisanja tržišta kapitala Srbije, po novim propisima, mogao biti od kraja naredne godine.
Dostanić je napomenula da se očekuje da se taj zakon usvoji istovremeno sa Zakonom o privrednim društvima, jer i njegove odredbe imaju bitnog uticaja na tržište kapitala.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/226016/DostanicU-2011-sledi-privlacenje-novih-investitora

Beogradska berza će, povodom najavljene podele besplatnih akcija građanima od aerodroma "Nikola Tesla" i Akcionarskog fonda, čije će se trgovanje obavljati na Berzi, organizovati kurs "Tehnička i fundamentalna analiza", na kome će zainteresovani moći da steknu osnovna znanja u vezi sa analizom finansijskog tržišta.

Ove tehnike obuhvataju, pre svega, fundamentalnu i tehničku analizu, navodi se u saopštenju Berze.

Kurs, koji će biti organizovan u sedištu srpskog tržišta kapitala 27. i 28. januara, a informacije o učešću mogu se pronaći na internet sajtu Berze www.belex.rs.

Verujući da su osnovni principi i mehanizmi berzanske trgovine, od uključenja prvih besplatnih akcija, postali bliski najvećem broju građana, Berza će nastojati da kroz edukativne kurseve približi osnove tehnika za procenu i predviđanje kretanja budućih cena hartija od vrednosti.

Valjalo bi takve kurseve organizovati i u drugim većim gradovima, a još bolje bi bilo da se emituju preko TV-a.
Narod je po ovom pitanju totalno neobrazovan, a sada milioni ljudi postaju vlasnici nekakvih hartija od vrednosti s kojima ne znaju šta da rade, sem da u najbližoj poslovnici PTT-a brže-bolje daju nalog za prodaju.
Čudna je ovolika nezainteresovanost državnih vlasti da obrazuju građane po ovom pitanju. A, kao,hoće da postanemo razvijena tržišna privreda.

ovo mi odavno govorimo, ali nas niko ne sluša...



Nerazvijena komunikacija sa investitorima na tržištu kapitala

Na srpskom tržištu kapitala oblast IR-a (odnosa sa investitorima) još nije dovoljno razvijena. U ovoj oblasti se koristi samo direktna komunikacija menadžmenta i objavljivanje periodičnih izveštaja, rečeno je danas na Okruglom stolu koji je organizovala Beogradska berza.

Prema istraživanjima svetskih tržišta, pravilno obavljanje IR-a može da doprinese rastu cena akcija za 10 do 25 odsto.

- Zaposleni u oblasti IR-a nisu više prevashodno finansijski stručnjaci već su pre svega stručnjaci za odnose sa javnošću i analitiku koji treba da olakšaju komunikaciju kompanije sa investitorima - izjavila je Henrijet Lininger, rukovodilac odeljenja za listing i tržišne podatke Bečke berze.

Meni deluje da nasoj berzi treba rekonstrukcija a predlog bi bio da se akcije sa MPC prebace na metod kontinuirang trgovanja ali samo one sa kojima se trguje tako da metod kontinuiranog trgovanja broji 100 razlicitih akcija ,mozda bi to pomoglo malo celoj berzi .

Ne dirajte MPC, sistem je savrsen u obliku u kakvom jeste :)

Beč -- Bečka berza planira ekspanziju na Balkan, najavio je direktor ove ustanove Hajnrih Šaler u izjavi bečkom dnevniku “Prese”.
http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2011&mm=05&dd=07&nav_id=510645

MILKO ŠTIMAC, PREDSEDNIK KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI
Lakše ćemo dolaziti do kapitala

MILKO ŠTIMAC, PREDSEDNIK KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTIJako je bitno da znamo da se posao komisije ne sastoji samo u otkrivanju nepravilnosti, nego i u sprečavanju loše prakse i u njenoj prevenciji. Zato je jako bitna i funkcija da izveštavamo sve zainteresovane učesnike na tržištu

Zakon o tržištu kapitala stupio je na snagu prošle nedelje, ali je njegova primena odložena za šest meseci i počeće 17. novembra. Do tada Komisija za hartije od vrednosti ima vremena da donese podzakonske akte i pravilnike koji će detaljnije urediti primenu tih propisa. U intervjuu za “Akter” Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, kaže da je glavna intencija ovog zakona to da će se lakše dolaziti do kapitala, što bi trebalo da omogući brži ekonomski razvoj. Iako je zadovoljan rešenjima iz zakona, Štimac kaže da ipak komisiji nisu date nadležnosti kao da je zaista nezavisno telo.
“Nažalost kada se radi o ingerencijama komisije nismo dobili ono za šta smo se zalagali. I dalje se nadležnosti definišu kao poverene, znači nisu originalne. Ne kažem da će to praviti smetnje u radu, samo mislim da je trebalo izbeći takvu odrednicu. Teorijski poverene ingerencije znače da komisija ima iznad sebe vladu, a to nije tačno. Komisiju bira skupština, što je potvrđeno i ovim zakonom, tako da ne može vlada niti bilo koje ministarstvo da bude iznad komisije. Međutim, u našem pravnom sistemu ako niste pomenuti u Ustavu ne možete da budete nezavisno regulatorno telo u smislu kao što je Narodna banka Srbije. Pravnici iz komisije su predlagali kako da se to prevaziđe, međutim, Sekretarijat za zakonodavsto Vlade Srbije nije uvažio njihove ideje, tako da je ostao stav da su nadležnosti komisije poverene.

Moći će da se trguje hartijama od vrednosti i obveznicama mimo berze u neposrednoj kupovini. To znači da se vi i ja dogovorimo oko cene i izvršimo kupoprodaju. To je slično sa situacijom kada kupujete kola, možete da odete na pijacu ili možete da date oglas preko novina pa da kupac dođe kod vas da vidi robu koju prodajete. Ako ima manipulacija, iznude ili bilo čega drugog, onda je tu posredi krivica i to tužilaštvo treba da procesuira i da goni počinioca To znači da će komisija morati nekom da polaže račune o tome šta radi?
U samom radu komisije ništa operativno ne bi bilo promenjeno ni da je izbačeno da se nadležnosti definišu kao poverene. U svakom slučaju komisija će morati da šalje svoje pravilnike na verifikaciju u vladu i to je nešto što smo i do sada radili. Redovne periodične izveštaje šaljemo kabinetu predsednika vlade, Ministarstvu finansija i Narodnoj banci Srbije. To su sve adrese kojima je vrlo bitan rad Komisije za hartije od vrednosti i ono što se dešava na tržištu kapitala, i moraju da budu redovno informisani o stanju na tom tržištu.

POTREBNA BOLJA SARADNJA SA SUDOVIMA

Kakvi su vaši odnosi sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, tužilaštvom, sudovima?
Ono što bi nam mnogo značilo jeste razvijanje bočnih veza sa MUP-om i sa Upravom za sprečavanje pranja novca. Trenutno nam je još važnije da napravimo dobre odnose sa tužilaštvom i sudovima. Mislim da bi bila dobra ideja da se pri svakom privrednom sudu oformi posebno veće koje bi se bavilo pravom vezanim za tržište kapitala. To je materija koja je nova za naš pravni sistem, ali bez čijeg daljeg razvoja nema daljih iskoraka u reformama.

Kako bi u praksi funkcionisale te veze sa tužilaštvom i sudovima?
Tako da kada Komisija za hartije od vrednosti nešto signalizira, u smislu da je primetila neke nepravilnosti, tužilaštvo ima dovoljan kapacitet i ljudstvo da reaguje, a to isto važi i za sudove. Da možemo mnogo brže i ekspeditivnije da reagujemo. To je nešto što bi nam trebalo pod hitno. Zakon predviđa i neke mehanizme za osiguranje investitora kao što je Fond za zaštitu investitora?
U ovom roku od šest meseci bliže će biti određen način kako će se sredstva iz tog fonda čuvati. Za sada je određeno da u taj fond investiraju učesnici na tržištu kapitala i on će služiti da bi se obezbedilo njihovo poslovanje. U slučaju da neki klijent bude oštećen iz tog fonda će mu se nadoknaditi šteta.

Da li ste zadovoljni sa većim nadležnostima u kontroli učesnika na tržištu kapitala?
Da, ali voleli bismo da smo dobili i veće nadležnosti u oblasti korporativnog upravljanja u onom delu kojim se reguliše odnos uprave i samih akcionara. To je, doduše, domen koji se reguliše drugim zakonima, a nadležni za taj problem su i sudovi, a ne komisija. Dok dođe predmet do suda to zahteva vreme, a na tržištu kapitala vreme je jedan od ključnih faktora. Mislim da je tu trebalo naći pogodnije rešenje da i komisija ima jače nadležnosti, da može da reaguje kada primeti nepravilnosti.

Kada se kaže da je komisija dobila veća ovlašćenja da li to znači da ste dobili i nove oblasti koje spadaju u vašu nadležnost?
Veća ovlašćenja u suštini znače veću razradu onih nadležnosti koje smo i do sada imali. Jako je bitno da znamo da se posao komisije ne sastoji samo u otkrivanju nepravilnosti nego i u sprečavanju loše prakse i u njenoj prevenciji. Zato je jako bitna i funkcija komisije da izveštava sve zainteresovane učesnike na tržištu. I tu imamo jaču ulogu po novom zakonu zato što se polazi od pretpostavke da ukoliko su akcionari svesniji i imaju više informacija donosiće ispravnije odluke.

Praktično znači da ukoliko mi želimo da otvorimo kompaniju, ali nemamo dovoljno kapitala, uputimo javni poziv tako da svi oni koji misle da vredi uložiti u naš projekat mogu da daju novac za to Novi Zakon o tržištu kapitala uvodi i javnu ponudu hartije od vrednosti. Šta to omogućava investitorima?
To je način na koji se društva mogu otvarati i to nije bilo regulisano nijednim zakonom do sada. Praktično znači da ukoliko mi želimo da otvorimo kompaniju, ali nemamo dovoljno kapitala, uputimo javni poziv tako da svi oni koji misle da vredi uložiti u naš projekat mogu da daju novac za to. Ta mogućnost će biti jasnije određena kada se tokom leta donese zakon o privrednim društvima.

Koliko je realno da takav koncept zaživi danas u Srbiji?
Sve zavisi od toga da li ima dovoljno slobodnog kapitala. Kapital je takav da teži da se stalno obrće. Bez obzira da li trenutno ima ili nema slobodnog kapitala dobro je da takva mogućnost postoji.

Kada počne da važi taj zakon moći će da se vrši trgovina hartijama od vrednosti i van berze?
To je velika novina. Moći će da se trguje hartijama od vrednosti i obveznicama mimo berze u neposrednoj kupovini. To znači da se vi i ja dogovorimo oko cene i izvršimo kupoprodaju.

Da li to otvara prostor za malverzacije?
MILKO ŠTIMAC, PREDSEDNIK KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTITo je bila velika dilema i kada smo diskutovali o ovom zakonu. Uvek se polazi od toga da oni koji ugovaraju tu kupoprodaju znaju šta prodaju ili kupuju. To je slično sa situacijom kada kupujete kola, možete da odete na pijacu ili možete da date oglas preko novina pa da kupac dođe kod vas da vidi robu koju prodajete. Ako ima manipulacija, iznude ili bilo čega drugog, onda je tu posredi krivica, i to tužilaštvo treba da procesuira i da goni počinioca.
U našem pravnom sistemu ako niste pomenuti u Ustavu ne možete da budete nezavisno regulatorno telo u smislu kao što je Narodna banka Srbije Šta će novi Zakon doneti kompanijama koje su listirane na Beogradskoj berzi, hoće li one imati više obaveza?
Hoće, pre svega moraće da umesto dosadašnjih godišnjih daju kvartalne izveštaje. Mislim da će to svakako dovesti do toga da će se sve neaktivne kompanije, koje su bile kotirane na berzi a sa njihovim akcijama se nije trgovalo, vremenom “skidati” sa listinga Beogradske berze.

Da li će posle pune primene Zakona o tržištu kapitala Komisija za hartije od vrednosti imati više posla i da li će to značiti da ćete primiti i nove zaposlene?
Imamo šest meseci vremena da se prilagodimo novom zakonu i da donesemo nova podzakonska akta, ali i da prilagodimo svoje poslovanje. Videćemo gde ćemo morati da primamo ljude, a gde ćemo imati viška. U svakom slučaju gledaćemo da iskoristimo sve ljude koji su sada zaposleni kod nas, samo da ih preraspodelimo na nove zadatke. Ukoliko bude bilo potrebno primićemo i nove ljude, ali o tome je sada rano govoriti.

TADIĆ NIJE ODGOVORIO NA PISMO

Da li ima nekih novosti u vezi sa vašom inicijativom da se formira regionalno tržište kapitala na prostorima bivše Jugoslavije?
Upravo sam se vratio iz Mađarske gde je USAID održao konferenciju svojih regionalnih projekata vezanih za jugoistočnu i srednju Evropu. Na celom tom prostoru USAID je angažovan na podizanja tržišta kapitala, u prvom koraku radi na uspostavljanju njegovih institucija, a kasnije i na njegovom učvršćivanju i održivosti. Kada pričamo o ovom delu Evrope i našim tržištima kapitala plan je da se uspostavi regionalna saradnja koja bi se iz godine u godinu pojačavala. Ona bi se odvijala na više nivoa. Prvo na razmeni informacija, sprečavanju pranja novca, znači svim onim što je inače međunarodna obaveza i što se radi i sa drugim institucijama mimo tržišta kapitala. Zatim sledeći nivo saradnje bi bio izgradnja infrastrukture za celu tu priču, a zatim i izjednačavanje kriterijuma za učesnike na tržištu koji bi bili isti u celom regionu. Znači za brokere, portfolio menadžere, investicione savetnike... Potrebno je i izjednačavanje kriterijuma i kada se radi o kapitalnim pokazateljima. To znači da u celom regionu i investitori i izdavaoci hartija i svi oni koji se bave tržištem kapitala imaju iste kriterijume i zahteve. Treba da napomenem da mi radimo na usaglašavanju kriterijuma i to bismo nastavili da radimo i bez USAID-a, ali sada to dobija sa njima još jednu dodatnu dimenziju i još se više pojačava rad na tom polju. U Budimpešti smo svi sa tržišta ovog regiona izložili dokle smo sami došli u tom procesu i sada očekujemo da političke elite izraze spremnost da podrže takav projekat.

Vi ste se u jednom pismu obratili predsedniku Borisu Tadiću da vas podrži u nameri da se osnuje regionalno tržište kapitala, da li je bilo nekih reakcija iz kabineta predsednika ili možda iz Vlade Srbije.
Ne, za sada nije bilo nikakve reakcije.

Kako to tumačite?
Jednostavno postoje ogromni prioriteti koji se pred nas postavljaju, pre svega za ispunjavanje uslova za sticanje statusa kandidata za EU. Ta pitanja imaju prioritet.
http://www.akter.co.rs/ekonomijaprint/3677-lake-emo-dolaziti-do-kapitala.html

Ako je vest tacna,bice vrlo opasno na mnogim hartijama!!!

„Za one koji bi da kupuju akcije na Beogradskoj berzi mislim da nije trenutak za neku kupovinu, pa brzu preprodaju, jer se situacija u Evropi oslikava i na naše tržište, a tamo će od Nove godine i zvanično da proglase recesiju usled sveopšteg pada proizvodnje i potrošnje“, poručuje Bajić. Onima koji su dobili besplatne akcije javnih preduzeća, a još ih nisu prodali, poručuje da, mogli bi da ako su kratkoročni investitori koji razmišljaju do godinu dana unapred, prodaju akcije NIS-a ili Aerodroma, jer će u bližoj budućnosti biti još veći pad na evropskim berzama, pa i kod nas. Za one koji su dugoročni investitori i razmišljaju na period od tri do pet godina bolje je, kako kaže, da sačekaju.

http://www.akter.co.rs/ekonomijaprint/4275-sa-evropskim-tonu-i-srpske-akcije.html

Tacno to smo mislili u ovo vreme 2008, pa smo se u martu 2009 zakucali u istorijski minimum na 354 belex 15, i velika vecina ostala u akcijama.

Volela bih da se javi neko ko je zaradio na stranim trzistima.Koliko sam ja upoznata, gubici su im ogromni.

Neka prodaju hrabri. Ko sme njemu dve.
Ja necu prodavati za sada nista - samo cu jos dokupljivati.
Nece ni ova kriza trajati doveka. Mislim da smo blizu dna, ali uvek postoji ono ali. Ko bude strpljiv visestruko ce mu se isplatiti.

Slažem se sa kolegom Daxom, tamo se reaguje na svaku vest dobru ili lošu i oscilacije su velike pa moraš da budeš svakodnevno aktivan pratiš vesti i hartiju u kojoj si. Generalno ako gledaš grafike ogromni su padovi ali ako svakodnevno kupuješ/prodaješ može da se zaradi pa čak i ako tržišta padaju, na primer kupuješ FAZ

Hvala lepo na odgovorima!