BEOGRAD - Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić kaže da Bečka berza već duže vreme ne krije zainteresovanost za kupovinu balkanskih berzi, pa i Beogradske berze.

Ona dodaje da se može očekivati da u narednom periodu na tu temu dođe do razgovora menadžmenta dve finansijske institucije i navodi da "direktnih i konkretnih razgovora menadžmenta još uvek nije bilo, ali je za očekivati da do takvih razgovora dođe". Dostanić je podsetila da je Bečka berza već kupila Ljubljansku berzu i berzu u Pragu, kao i da su njeni predstavnici još pre dve godine vodili razgovore o mogućoj prodaji akcija sa akcionarima Beogradske berze.

"Moguće je da su konkretni razgovori zastali u ovoj godini krize, ali prema najavama, ona od takve vrste razvojnog plana ne odustaje", ocenila je Dostanić.

Podsećanja radi, početkom ove godine, član uprave Bečke berze Michael Buhl, najavio je da razgovori o ovoj transakciji na visokom nivou tek treba da uslede. Inače, Bečka berza jedna je od najvećih u ovom regionu, a u ovoj godini zabeležila je dobre rezultate u trgovinskim i tržišnim dešavanjima, u odnosu na druge berze.

Ako se ostvari izjava Dostanicke da je Becka berza zainteresovana za kupovinu.

Sta bi mi s tim dobili? U kom segmentu bi bio napredak?

Daj boze...i to sto pre! :)

Da li bi i dalje moglo da se sa 1 akcijom pomera vrednost u plusu ili minusu
za 20% ili12% ?
Pozdrav

Ja sam siguran da bi moglo... Ne verujem da bi odmah skočio promet, osim ako nas ne bi umrežili sa nekom drugom berzom!

Šta bi to konkretno značilo za nas - kao državu i kao male akcionare koji trgujemo na Belexu?

Berzanski indeks najlikvidnijih akcija pokazuje da je vrednost elitnih kompanija niža za 20 odsto nego pre dve godine

Branislav Jorgić Ukoliko stanje i vrednost srpske privrede posmatramo prateći kretanje berzanskog indeksa najlikvidnijih akcija Belex15,situacija jeznatno lošija nego u oktobru 2005. godine, kad je startna vrednost tog berzanskog pokazatelja bila 1.000 poena. Imajući u vidu da je prošlu sedmicu taj najvažniji berzanski indeks završio sa 806,19 poena, tržišna vrednost 15 kompanija čijim se akcijama najčešće trguje za petinu je niža nego pre četiri godine, kaže jedan od najboljih domaćih poznavalaca berzanskog trgovanja Branislav Jorgić, vlasnik prve privatne brokerske kuće osnovane u Srbiji .

Često se čuje da Beogradska berza, na kojoj se stalno, ili periodično promeću akcije više od 300 od uključenih 1.800 privatizovanih kompanija, ne odražava stanje u ekonomiji Srbije. Jorgić u izjavi za „Politiku” naglašava da ukoliko je to tačno, postavlja se pitanje zašto, posle devet godina aktuelnih tranzicionih promena, još ne postoji instrument koji će na javan i tržišno utemeljen način meriti vrednost naše privrede.

–Ukoliko Berza ili indeks Belex15, kao jedinica mere, nisu relevantni, znači da zvaničnici na makro ili mikro nivou, prema svojim potrebama, mogu govoriti o uspehu svoje ekonomske politike, ili neuspehu ekonomskih mera svog protivnika, bez njihove nezavisne tržišne verifikacije – naglašava Jorgić. – Berza, čija je kriza počela godinu dana pre svetske, što svedoči da su prvobitni razlozi za to u domaćoj privredi i merama ekonomske politike, ove godine je doživela najveći sunovrat u martu kad je indeks najlikvidnijih akcija pao na 347,46 poena. Oporavak koji je usledio je skokovit i daleko je od pravog.

Po njegovom uverenju, pravi oporavak tržišta kapitala teško je očekivati dokle god se na na berzi ne pojave hartije najatraktivnijih emitenata, poput NIS-a, EPS-a, Telekoma, Galenike, JAT-a, koje bi privukle domaće, ali i strane ulagače.

To mogu da budu obećane besplatne akcije građanima, akcije iz dokapitalizacije, ili obveznice javnih preduzeća, čijom prodajom bi se obezbedilo finansiranje razvojnih projekata bez promene vlasničke strukture.

– To što se, za razliku od zemalja u okruženju, u Srbiji izbegavaju berzanski izvori finansiranja sadašnjih javnih preduzeća, na indirektan način svedoči da još ne postoji dugoročna strategija države u pogledu njihove sudbine – smatra Jorgić. – Još nije dovoljno jasno ni kako će se deliti obećane besplatne akcije građanima. Prema važećoj regulativi, akcije državnih preduzeća koje se stiču bez naknade, dobijaju se kao pojedinačne akcije. Imajući u vidu da se radi o 4,8 miliona građana, postoji određena nedoumica da li bi moglo da dođe do zagušenja u obradi tako velikog broja.Slična nedoumica je postojala 2002. godineprilikom regulisanja obaveze države po staroj deviznoj štednji.

Postoje mišljenja da bi možda bilo bolje da su akcije unete u određeni fond, a da su građani dobili udele (investicione jedinice) u tom fondu. To bi tehnički bilo jednostavnije, ali se postavlja pitanje ko bi upravljao i na koji rok tim fondom.

Ako bi tim fondom upravljala država, nameće se pitanje da li se onda privatizacija javnih preduzeća desila ili je došlo samo do „promene odela”, kaže Branislav Jorgić.

Uvek kada su pare i investicije u pitanju nasa vlada ima nedoumice. Sve sto ne moze da se prelije u njihove dzepove nije od vitalne vaznosti za opstanak privrede pa tako i ovaj nas muceni Lelex dozivljava tu sudbinu.
Zasto nisu listirana javna preduzeca koja se spremaju za privatizaciju ?
Normalno, zna se.Odrasli smo, nema potrebe da vam ja to objasnjavam.

После Прага и Будимпеште, Беч купује Београд

– Будућност берзи у региону је у интеграцијама. Јер, ако се и највеће светске берзе интегришу, онда је јасно да би то требало да раде и маргинална финансијска тржишта,

каква је Београдска берза – изјавио је за наш лист главни брокер “Синтеза инвест групе” Ненад Гујаничић, коментаришући најаве да је Бечка берза заинтересована за куповину Београдске.
Подсетимо, директорка Београдске берзе Гордана Достанић изјавила је недавно да Бечка берза “не крије планове за куповину берзи у југосточној Европи”, али да о продаји домаћег тржишта капитала још није било званичних разговора.
– Ипак, може се поставити питање да ли је сада прави тренутак за тако нешто – каже Гујаничић.
Ово није први пут да се спекулише о томе да би Бечка берза могла преузети Београдску, о томе се причало и прошле и почетком ове године, и увек су се аргументи “за” и “против” кретали у оквирима наведених Гујаничићевих речи: док су присталице сматрале да у процесу глобализације мале берзе, попут домаће, будућност морају да виде у регионалним и другим интеграцијама, те да би потенцијални власници из Беча привукли више квалитетних хартија и инвеститора, противници – међу којима су и неки од мањинских власника Београдске берзе – сматрају да је вредност организатора домаћег финансијског тржишта тренутно врло мала и да би с продајом требало сачекати још неко време.
Бечка берза је лане отпочела велику кампању куповине берзи у бившим социјалистичким државама и до сада је преузела неколико најзначајнијих источноевропских тржишта капитала: берзе у Прагу, Будимпешти и Љубљани. Најпре је у јуна 2008. купила 25 процената власништва у будимпештанском тржишту хартија од вредности и тако повећала свој власнички удео на 37 одсто, али и практично преузела контролу над њим, пошто заједно с још четири аустријска акционара има близу 70 процената власништва. Аустријанци су потом, неколико седмица касније, преузели и више од 80 одсто акцијског капитала Љубљанске берзе, да би најзад у децембру прошле године купили и 92 одсто Прашке берзе, вероватно најзначајнијег тржишта капитала у средњој Европи. Ипак, то није све: сваких наколико месеци у медијима се појављују информације о жељи Бечке берзе да преузму и неке од најзначајнијих берзи на Балкану, Београдску, Загребачку и Сарајевску. За берзу у Загребу се, према писању тамошњих медија, наводно, осим Бечлија, интересују и Варшавска и Атинска берза, као и амерички Насдак, те иако није било званичних контаката, власници хрватског тржишта хартија од вредности још су пре неколико месеци изнели у јавност да би желели да га продају. Слично је поступио и директор Сарајевске берзе Златан Дедић, истичући да је “неодрживо да имамо тако велики број берзи на малом простору” Балкана, те да “овако расцепкани, немамо шта да понудимо”, па ћемо “пре или касније постати део глобалног тржишта”.
В. Чворков

Држава се пита
На први поглед, Београдска берза има врло разуђену власничку структуру, у којој ниједан од неколико десетина акционара нема више од 11 одсто власништва. Реч је пре свега о банкама и брокерским кућама. Ипак, јасно је да држава има кључни управљачки пакет, што преко директног власништва (10,34 одсто), што преко неколико државних банака и банака у стечају, попут угашених Беобанке и Београдске банке.
– У сваком случају, држава ће се питати о свему. Најбоље решење било би да чланови берзе буду њени власници. Али, ако то не може, онда је боље и да Београдску берзу преузме и Бечка него да држава буде власник. Јер, битно је да власник берзе буде неко ко разуме шта је то берза и ко ће знати да унапреди њено постојање, па стога ни продајна цена не би требало да буде главни критеријум – наводи Гујаничић.

B92 Biz Vesti Srbija


Drugi metod trgovine za 4 akcije
16. novembar 2009. | 09:44 | Izvor: Beta
Beograd -- Odlukom Beogradske berze za akcije Komercijalne banke, Planuma, Dijamanta i Agrokopa promenjen je metod trgovanja.


Akcije beogradske Komercijalne banke [KMBN] sa trgovine po metodu preovladjujuće cene prešle su na trgovinu po kontinuiranom metodu, saopštilo je srpsko tržište kapitala.

Istovremeno su vlasničke hartije beogradskog gradjevinskog preduzeća Planum [PLNM], zrenjaninske uljare Dijamant [DJMN] i novosadskog
poljoprivrednog preduzeća Agrokop [AGRC] sa kontinuirane prešle na trgovinu po metodu preovladjuće cene.

Berza je odluke o promeni metoda trgovine donela nakon analize likvidnosti tih akcija, broja članova Berze koji posreduju u njihovoj rrgovini i broja ispostavljenih kupovnih i prodajnih naloga.

Shodno tome, odlučeno je da je prestala potreba za organizovanjem frekventnije trgovine

http://www.sec.gov.rs/index.php?option=com_remository&Itemid=47&func=startdown&id=1332

Паре отишле у банке, а не у акције

Крај новембра Београдска берза дочекала је с јунским нивоом промета и августовским нивоом вредности индекса,

изјавила је шефица одељења за послове корпоративног агента Фиме интернешенел Тијана Цветковић.
Белекс15 завршио је претходну недељу на 664,52 поена а Белекслајн на 1.289,21 поену, па је недељни пад индекса најликвиднијих акцијама био 8,77 а општег 7,43 одсто.
Цветковићева је агенцији Бета рекла да је на пад индекса и мањи промет на Берзи утицај свакако имала и вест коју је протекле недеље саопштила Народна банке Србије о рекордном овогодишњем приливу девизне штедње од 392 милиона евра, оствареном у месецу штедње.
“Изузетно привлачне камате на нивоу до осам одсто на девизне и око 13 одсто на динарске депозите, са једне стране, и летаргија на Берзи, са друге, утицали су на то да домаћи улагачи немају апсолутно никакву дилему где да пласирају слободна новчана средства”, истакла је Цветковићева. Пораст поверења грађана у банкарски сектор несумњиво ће се одразити на билансе банака, рекла је она, додајући да само остаје да се види да ли ће то имати позитиван утицај и на промет и цену њихових акција на Берзи. Иначе, у последњој новембарској седмици на Београдској берзи остварен је укупан промет од 605 милиона динара, незнатно већи него у недељи пре, а највећи промет остварила је АИК банка, од 379 милиона.
Категорију недељних губитника чинили су Глобос осигурање са минусом од 19 одсто, Енергопројект холдинг са готово 16 и Тигар са непуних 15 процената. Међу скромне добитнике, како је рекла Тијана Цветковић, сврстали су се грађевинско предузеће Напред с растом нешто већим од 11 одсто, Информатика са плусом од безмало четири одсто и Енергомонтажа са само 0,21 одсто.
Izvor Dnevnik

Berza čeka akcije velikih državnih kompanija

10. januar 2010. 10:41 > 10:43

Na Beogradskoj berzi očekuju da se u 2010. godini generalno popravi situacija na tržištu kapitala i da se na Berzi pojave akcije velikih državnih kompanija.

Reč je o kompanijama koje imaju veliku kapitalizaciju i posluju na sektorima atraktivnim za investitore, pre svega energetskom i sektoru telekomunikacija.

"Izlaskom tih kompanija na Berzu doći će do porasta tržišne kapitalizacije, ali i do ulaska novih investitora", istakla je za Betu direktorka srpskog tržišta kapitala Gordana Dostanić.

Ona je predstavljajući očekivanja na Beogradskoj berzi za 2010. kazala i da će porastom likvidnosti na tržištu, ako do toga dođe, "biti realno očekivati i konstruisanje, izradu i trgovinu novim instrumentima", odnosno izvedenim hartijama od vrednosti.

Za ovu godinu najavljene su i promene Zakona o tržištu hartija od vrednosti, podsetila je Dostanić i dodala da će promene, ako je suditi po nacrtu, dovesti do reorganizacije tržišta i usklađivanja sa novom regulativom, a time i regulativom Evropske unije.

Dostanić je najavila i da će Beogradska berza u 2010. godini raditi na povećanju likvidnosti tržišta kroz automatizaciju funkcije market mejkinga.

Za upravo završenu godinu direktorka Beogradske berze rekla je da nije bila ni uspešna ni neuspešna - gledano prema prometu.

"Obimom se ne možemo pohvaliti jer je promet bio bitno manji nego 2008. a gotovo ga je teško i porediti sa prometom iz 2007. godine", rekla je Dostanić.

Indeksi, koji su drugi pokazatelj rasta tržišta, u 2009. su pak zabeležili porast u poređenju sa 2008, "ali, ne možemo biti zadovoljni jer je Belex15 još ispod bazne vrednosti", kazala je Dostanić.

Belex15, indeks najlikvidnijih srpskih akcija, prošlu godinu završio je rastom od oko 17 odsto dok je promet ostvaren u periodu od 1.
januara do sredine decembra 2009. vredeo 40 milijardi dinara prema gotovo 72 milijarde u 2008.

Direktorka srpskog tržišta kapitala kao pozitivno u 2009. izdvojila je podizanje tehničko-tehnološke baze Berze koje omogućava kvaliteniji odnos sa investitorima i njihovu blagovremenu aktivnost.

(Beta)

Pravilnik o tarifi Beogradske berze a.d. Beograd
http://www.belex.rs/data/2010/01/00059629.pdf
Izvor Belex 14.01.2010. god

Jel ima nešto novo ili...?

Beogradska berza: Strani investitori lane učestvovali u prodaji 68%, u kupovini samo 25%
Autor/izvor: SEEbiz / Beta
BEOGRAD - Prošle godine strani investitori više su prodavali akcije na Beogradskoj berzi, nego što su kupovali.
http://seebiz.eu/sr/closing-bell/bse/beogradska-berza-banke-u-fokusu-investitora%2c-oba-indeksa-pala,66291.html

Bečka burza kupila još 16,4% Ljubljanske borze
http://www.seebiz.eu/sr/berze/becka-burza-kupila-jos-16%2c4%25-ljubljanske-borze,67512.html

Investitori kažnjavaju tajanstvene
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ekonomija/glas-javnosti-28-02-2010/investitori-kaznjavaju-tajanstvene

Rast tržišne kapitalizacije Beogradske berze
http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=46628

Новац се опере пре берзе
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Novac-se-opere-pre-berze.sr.html

Promene indeksnih korpi Beogradske berze
http://www.kamatica.com/vesti/1345/beogradska-berza-indeksna-korpa

koje forume još pratite?

Da bi ulagači bolje shvatili kako funkcioniše tržište kapitala kod nas jedan mali odlomak iz intervjua sa Stankom Subotićem

Sastao sam se sa Miškovićem i sa Mišom Bekom, razgovarali smo o pojedinostima svega toga, oni su mi rekli da bi tražili od mene 26 miliona evra i da bi za tih 26 miliona mogli da otkupe nekih 60 - 65% akcija „Večernjih novosti“ koje bi posle normalno bile predate „WAZ“-u. Ja sam isto to preneo gospodinu Hombahu, detalje tog razgovora i on je prihvatio. Napravio sam ugovor, dobio sam mandat od strane „WAZ“-a koji je precizno određivao sve tačke tog ugovora i ja sam isti takav ugovor napravio i sa Mišom Bekom i sa Miškovićem kroz njihovih nekoliko kompanija koje ću Vam ja kasnije dati, da možete da uzmete dokumenta od njih. Znači, ja sam njima uplatio 26 miliona evra, oni su kupili akcije ali su oni za otkup tih akcija utrošili između 8 i 9 miliona evra, što znači da je razlika između 8 i 9 miliona evra do 26 miliona evra bio njihov profit i profit ljudi koji su organizovali da se mimo berze, da oni budu posrednici prtaktično i prodavci državnog dobra.

http://www.rtvin.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2653:intervju-sa-stankom-subotiem&catid=2:tekst&Itemid=13

Sad će lepo Štimac da nam objasni kako je ovde sve u skladu sa propisima !

Nemoj neko da pomisli slučajno da je ovo krivično delo i da neko treba da odgovara za ovakvu trgovinu, jer šta je to 17-18 mil. Evra profita, ma sića bre.

Vidite kako je lako zaraditi novac na berzi !

Ta ekipa kontroliše Beogradsku Berzu, sada je bar jasno!
:shock:

G.Soros, malo je ostalo dobrih foruma, evo ovaj je bio JAKO dobar:

Kriza je nepovratno ugasila portal&forum MojNovac.net:
http://rep.hr/vijesti/internet/nepov...ovac-net/1088/

Комисија за хартије од вредности на узици

Одавно сигнализирана сумња: Хотел Президент„” део је Туристичко-хотелског предузећа Па„лић”, за које медији наводе да припада Дарку Шарићу (Фото Н. Тумбас)
Јавном понудом за преузимање која је окончана у уторак 23. марта београдска компанија „АБС Минел” купила је за 123 милиона динара (1,2 милиона евра) од Акцијског фонда Србије 88,5 одсто акција предузећа „Минел – електроградња” по 1.950 динара чиме је бизнисмен Ненад Поповић поново под своју контролу вратио ово предузеће из Рипња које се бави пројектовањем и производњом далековода и других електропривредних објеката.
Ова трговина била је претходно предмет интересовања и контроле Комисије за хартије од вредности у којој су сумњали у недозвољено обарање цене „Минел – електроградње” у којем је учествовао АБС и његов власник Ненад Поповић, што је по правилима берзанског трговања указивало на недозвољену трговину.
Пре окончања ове продаје из Акцијског фонда незванично је тврђено да неће прихватити Поповићеву понуду због ниске цене. Средином јануара ове године акције „Минел – електроградње” на Берзи су се котирале по 3.500 динара. Пад њихове вредности уследио је последњих дана фебруара, односно недељу дана раније пре Поповићеве понуде за преузимање која је отворена 3. марта.
– Још 11. фебруара у Комисији је донета одлука да се отвори контрола трговања акцијама „Минел – електроградње”, јер је било индиција да постоје манипулације. Контрола је утврдила да је у шест трговања вредност акција „скинута” с 3.500 динара на 1.800 динара. О томе смо обавестили Акцијски фонд. Независно од нашег упозорења и они су дужни да воде рачуна о вредности акција које треба да продају – тврдили су у Комисији за ХоВ.
Пошто је Ненад Поповић фактички два пута куповао исто предузеће, занимљива је рачуница која се може извести и из које произилази да је он на Берзи платио скоро исту суму коју је платио кад је купио фирму на аукцији која му је касније одузета због неплаћања пете рате кредита. Та рачуница изгледа овако: Поповић је као приватно лице 2005. купио 70 одсто капитала „Минел – електроградње” на шест рата за 3,02 милиона евра. Уплатио је четири рате (4 X 506.000 = 2,02 милиона евра), а пету није па је Агенција за приватизацију с њим раскинула уговор.
Континуирано обарајући цену акција са 3.500 на 1.950 динара, Поповић је дошао до цене од 1,2 милиона евра и тако се вратио на „почетну” цену (3,2 милиона евра) за коју је купио предузеће из Рипња.
Помало заборављена Комисија за хартије од вредности (сматра се, иначе, кључном институцијом за очување кредибилитета финансијског тржишта) вратила се у жижу интересовања јавности кад је саопштила да је још 2005. године упозорила на могући случај прања новца приликом куповине Туристичко-хотелског предузећа „Палић”, за које се сумња да припада Дарку Шарићу.
Комисија за ХоВ постала је „позната” у случају преузимања произвођача минералне воде „Књаз Милош” кад су притисци извршне власти на Комисију били толико уверљиви да је председник Комисије после једног разговора у Влади завршио у Ургентном центру. Случај „Књаз Милош” био је повод да извршна власт, мењајући закон, коначно угуши независност Комисије и преузме контролу над тим кључним арбитром финансијског тржишта. То опредељење ефектно је формулисао тадашњи министар финансија реченицом: „Потребно је да у овом тренутку Комисија за хартије од вредности буде што ближе Влади”.
Нови Закон променио је статусну дефиницију Комисије за ХоВ и умањио ниво њене независности. По старом закону, Комисија је своје надлежности обављала као изворне, а по новом закону она обавља своје надлежности као (од Владе) поверене послове.
Сви покушаји да касније поврати независност и самосталност завршавали су се неуспехом. У септембру 2008. године владин Секретаријат за законодавство одбио је да прихвати институционалну самосталност Комисије, што је претходно било предложено изменама Закона о тржишту хартија од вредности.
Месец дана касније те године председник Комисије за ХоВ Милко Штимац затражио је да држава врати и прошири ингеренције и оригиналне надлежности Комисији, како би могла правовремено да реагује на тржишту капитала. Те године донет је Закон о фондовима, али је као кључно остало да лебди питање – зашто тек тада, јер много тога се већ десило.
По истом принципу нешто раније промењен је и Закон о преузимању који је праг успешности преузимања померио са 51 на 25 одсто (што је требало да натера купце да се финансијски озбиљно позабаве компанијом коју преузимају). Проблем је, међутим, што су сва велика преузимања обављена по старом закону и са прагом успешности од 51 одсто, што купце није терало да купе сто одсто фирме. После промене закона, за преузимање је остала само „сића” од фирми за коју нико од моћних играча није био заинтересован.
Занимљиво је да парламент никад до сада није расправљао о раду Комисије, а да јесте приметио би да садашњи чланови Комисије никад нису изабрани. Наиме, у новом Закону пише да мандат чланова Комисије траје до ступања на снагу тог закона, а то је било још 2006. године. Да је парламент расправљао о избору нових чланова, морао би да добије и одговор на питање зашто на српско тржиште капитала не долазе озбиљни инвеститори него само контроверзни бизнисмени с прљавим капиталом.
М. Б.

[објављено: 28/03/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Nezavisne-institucije-u-narucju-vlasti/Komisija-za-hartije-od-Vrednosti-na-uzici.sr.html

Jedan komentar sa teksta --Spala berza na AIK banku-- koji realno opisuje stanje na našoj berzi...

Spala zato što su od Berze , KHOV i CR napravili sisteme koji su svrha sami sebi. Zato što su napravili da svaki kupac u rangu od 25-75% mora da radi Ponude o preuzimanju, da KHOV svaki put plaća 0,4% ukupne transakcije, gomile para, papira i procedure totalno nerazumljive stranim investitorima, sve pod firmom štitimo malog akcionara, a ti mali su na kraju najviše ispaštali. Malo, plitko tržište koje mogu da poremete 3 mangupa sa malo para sa strane, brokeri ko hijene (javnost zna za Knjaz, ali bilo je takvih Knjazeva kolko hoćete), zapetljana procedura, visoke provizije - nije ni čudo što sva AD preduzeća koja su mogla su se zatvorila ili prešla u DOO, iako prava ekonomska logika bi morala biti drugačija - prikupljanje kapitala kroz nove emisije je uvek i bolje i jeftinije nego bankarsko zaduživanje. Ako ih ne spasu akcije od javnih preduzeća koje treba da se privatizuju - i zatvoriće se još malo. Umesto da postanu servisi , ove institucije su postale svrha sami sebi i onih koji rade tamo.

Žalosno, moglo je da bude skroz drugačije, ali negde usput se dobra ideja zagubila u ličnim sujetama, dubiozama i neznanju.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/190427/Spala-berza-na-AIK-banku/komentari#ostali

DECEMBAR 2007.
Malo da vas oraspolozim!

Ludilo kakve table...jel SJPT pravio split ili je stvarno ovoliko propao za 2 godine?

Split!

Vidi ovde
http://www.aikb.net/table-f12/stanje-na-tabli-2412-28122007-t342.htm

Stepen osnovnih znanja o berzi na niskom nivou, pokazali rezultati ankete Beogradske berze i dnevnog lista Danas
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/akcije_sluze_za_zaradu_ili_stednju.4.html?news_id=192377

http://www.crhov.rs/

404 Not Found

Unable to connect to host

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Kriza-kruni-vrednost-akcije.lt.html

ZAGREB - EU10 tek će se u 2011. dostići nivo ekonomske aktivnosti iz razdoblja pre krize, dok će nekim zemljama, među kojima i Srbiji za ostvarivanje te pozicije trebati malo više vremena.

http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/svijet/svetska-banka-najbrzi-oporavak-imace-zemlje-koje-su-bile-najjace-pogodene-krizom,86280.html

Dnevni izveštaj 02.08.2010.
Promet RSD Promet EUR Broj trans
BT 6.555.350 61.638 61
Akcije 982.728 9.240 21
Obveznice RS 5.572.622 52.398 40
VBT 7.086.248 66.630 117
Akcije 7.086.248 66.630 117
Ukupno 13.641.598 128.268 178

Регионална конференција-стварање услова за формирање регионалног тржишта капитала

10.08.2010.

Регионална конференција о тржишту капитала одржана је у Београду, 5.и.6. јула 2010. године, у организацији Комисије за хартије од врености Републике Србије. Учесници тог скупа били су представници регулатора и регистара из региона ( Словенија, Хрватска, Федерација БиХ, Републикa Српска, Дистрикт Брчко, Црна Гора, Македонија и Србија). Циљ Конференције био је да се конкретно и опративно приступи разматрању могућности за стварање услова за формирање регионалног тржишта хартија од вредности. Идеја о стварању једног таквог тржишта, или мултилатералне трговинске платформе (МТП) актуелна је последњих година. На регионалној конференцији о тржишту капитала којa је у мају ове године одржан у Опатији представници регулатора су се сагласили да је време за реализацију идеје.

Домаћа тржишта у државама на простору бивше Југославије су мала и плитка и излазак из транзиције и економске кризе неће допринети њиховом новом развоју и ликвидности. Мала, изолована тржишта не постоје нигде у свету. Податак да цела регија у 2009. години има шест пута мањи промет од Будимпеште (На пример: Загреб 18 пута, а Београд 40 пута мањи промет.), врло сликовито говори о ситуацији на тржишту капитала. Капитализација је 50 пута већа у регији него у Будимпешти, међутим квантитет није довољан за повећање ликвидности. На свих седам берзи у региону стање је више-мање слично. Сви регулатори тржишта у региону данас покушавају да дођу до одговора на исто питање:како унапредити систем трговања, поједноставити поступак и повећати ликвидност?!

Стварање регионалног тржишта је могући одговор, односно начин превазилажења такве ситуације. Регулатори и централни регистри у региону су сагласни да би оно било прави подстицај националним тржиштима за даљи развој. На Конференцији у Београду је разговарано о отвореним питањима, препрекама и евентуалним проблемима( економским, правним и техничким ) за формирање таквог тржишта, или трговинске платформе. Прихваћен је Акциони план којим је предвиђено да се до краја године усагласе и потпишу одговарајућа заједничка документа, као основа за приступање релизацији стварања регионалног тржишта капитала. Именовано је извршно радно тело, које чине по један предстравник свих регулатора и регистра у региону. Формиране су три међуинституционалне радне групе.

Оне треба да до краја септембра ове године прикупе податке и представе:1. Упоредни преглед регулативе на нивоу трансакција2. Упоредни преглед функционисања депозитара и3. Ко може приступити регионалном тржишту, као учесник и као емитент Сагледавање регулативе тржишта капитала у државама региона треба да укаже на прописе који омогућавају формирање регионалног тржишта, односно на оне који су томе препрека и које би требало у одговарајућој законској форми предложити за измену и усвојити. Правни оквир мора да буде исти. Радна група ће направити упоредне таблице усклађености прописа. Свако од регулатора ће попунити једну таблицу и послати другоме да би се дошло до минималниог сета стандарда који су неопходни за функционисање једног таквог тржишта.

Све то би било саставни део документа, који треба да представља : правни, економски и политички оквир као нужан основ формирања и почетка рада тржишта. После хармонизације прописа, која узкључује Директиве ЕУ, MIFID и међународне стандарде IOSCO, уследио би наредни корак који је на организаторима трговања и на клирингу и салдирању, да се може пратити новчани ток и да се може забележити власништво хартија од вредности. Оператор тржишта може бити берза, инвестициона банка, или инвестиционо друштво, или неко ко, на конкурсу, добије дозволу. Уједначавање регулативе је један од услова за формирање регионалног тржишта , било као трговинске платформе, или посебног тржишта на свакој берзи ,које ће се међусобно умрежити, или неког другог модела који буде оперативно најцелисходнији.

Регионална трговинска платформа о којој је разговарано треба да буде -мултилатерлна трговинска платформа, наднационална, са јасним правилима трговања и јасном техником извршења налога. Такође треба да се дефинише: чиме се тргује, ко би имао приступ таквом тржишту, на који начин би било лиценцирано физичко или правно лице, који су критеријуми и да ли би био укључен и crosslicencing, у смислу приступа свим берзама. Када регулатори и регистри заврше посао из своје надлежности требало би да им се прикључе и национлне берзе,а у следећем кораку заинтересоване компаније и владе држава због стварања одговарајућег повољног политичко амбијента.

Регионално тржиште као циљ , на коме би било 20-так најквалитетнијих хартија из региона, омогућило би да се развију нови инструменти и дугорочнио отвори инвестициони интерес за велике инвеститоре. Регулатори су сагласни да би обједињено место трговања подигло и заинтересованост страних инвеститора. Наредни регионални састанак заказан је за другу половину септембра 2010. године

http://www.sec.gov.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=1076&Itemid=1

Drugari, šta uradiste s Belexom??
Ostavim vas par nedelja da sami "petljate" i sve upropastite...

Ccccc....

Oštećeni za 10,3 miliona evra
Apatin - Od 700 malih akcionara, čije akcije nisu prodate na Beogradskoj berzi aukcijom, već dogovorom važnih ljudi iza zatvorenih vrata, njih 535 posle osam godina suđenja odlučilo je da organizuju protest ispred Palate pravde u Beogradu. Žele da ukažu na kršenje zakona, kao I na neverovatan obrt odluka istog suda „zbog političkih pritisaka“. Posle žalbe Apelacionom sudu, sada pripremaju žalbu i Međunarodnom sudu u Strazburu.
Osam godina akcionari su dobijali presude u svoju korist, da bi poslednjom presudom, kod istog suda i sudije Jasne Protić, presuda bila doneta u korist Beogradske berze koju su tužili.
Zbog promene presude kod istog suda i sudije, otuđenja akcija bez aukcije i kupovanja vremena za one koji su se domogli akcija po neverovatno niskoj ceni od 1.350 dinara, oštećeni akcionari su preksinoć podsetili na događanja na Beogradskoj berzi pre osam godina i podneli tužbu Apelacionom sudu.
Akcionarka Mirjana Došen podseća da je tadašnji direktor berze Zoran Jeremić nakon ovih „mućki“ podneo ostavku, te da je predsednik UO berze bio Božidar Đelić.
- Ako se obračunava sa organizovanim kriminalom, država bi i sada mogla da utvrdi ulogu svih aktera koji su pre osam godina utvrdili svoja pravila igre kršeći sve propise berze.
http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/203340/Osteceni-za-103-miliona-evra

http://www.belex.rs/o_berzi/vesti/29994

Ovi stvarno nosu normalni. Pohlepne budale koje nisu u dodiru sa vremenom. A mogli su lepo da zarade da su bili iole normalni.

Cela poenta na berzi i jeste pronaći pravu cenu. ;)

http://www.belex.rs/o_berzi/vesti/30113
Sad je to 100 kinti jeftinije...

Dostanić: Osvezenje tržišta kapitala i dolazak investitora

Ona je rekla da se pojavljivanjem NIS-a na A listingu Berze očekuje dolazak investitora koji bi, pored hartija NIS-a, mogli da kupe i akcije nekih drugih preduzeća sa berzanskog tržišta, što bi povećalo likvidnost tržišta kapitala i motivisalo akcionare da ulažu u alternativne vidove štednje.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/204541/Dostanic-Osvezenje-trzista-kapitala-i-dolazak-investitora

Lepo bi bilo da objasni ove alternativne vidove štednje i akcionarima FIDL, VTHE i ostalih u stečaju, i još kad bi objasnila kako je zaštita manjinskih akcionara kod nas ista kao u EU, a možda još i bolja...

Prednosti:

I. Samo ovde alternativni ulagaci mogu biti u partnerskom odnosu sa aktivnim clanovima mafije, zasticenim svedocima, bivsim direktorima Geneksa, direktorima fudbalskih klubova, Titovim pionirima, Cetnicima..........

II. Pri tome ce placati najvecu kapitalnu dobit u regionu.

U PRAVOM SMISLU RECI OVO JE ALTERNATIVNO ULAGANJE. MNOGI EVROPLJANI VOLE EXTREME SPORTS. SIGURAN SAM DA IMA ONIH KOJI BI VOLELI EXTREME INVESTMENTS

„Dojče telekom“ dao 31 milion evra mita na Balkanu

Nemački istražitelji su krajem avgusta pretresali kuće i kancelarije Obermana i drugih članova Upravnog odbora „Dojče telekoma“, a postupak je pokrenut na zahtev američkog Ministarstva pravde i Federalne komisije za hartije od vrednosti, pošto je „Mađar telekom“ kompanija kotirana na njujorškoj berzi.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/207387/Dojce-telekom---dao-31-milion-evra-mita-na-Balkanu

Ovako će da radi i naša komisija za HOV... čim primeti neke neregularnosti u kompanijama koje su listirane na BG berzi.

Samo se pitam koje godine će to biti....

Ovo im je dobar potez, cista reklama. :twisted:

Mrak brate... ništa nemam od belexa!!

trguje se, cene se spuštaju do maksimuma (namerno)... gde i krene nema onog završnog udarca, popne se, al onda... khm!!