BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Bila jednom beogradska berza

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   6/16/2009, 11:52

SUBOTICA, Budućnost berzanskog poslovanja u Srbiji u velikoj mjeri zavisi od brzine i načina na koji će se tržište kapitala u našoj zemlji prilagoditi evropskim standardima, ocjenjuje predsjednik Komisije za hartije od vrijednosti Milko Štimac.

On je ocijenio da veliki korak na tom putu predstavlja i nedavno završeni Nacrt novog zakona o tržištu hartija od vrijednosti koji predviđa reformu tržišta kapitala u našoj zemlji i njegovo prilagođavanje standardima Evropske Unije.
“Da bi nova zakonska rješenja što bolje bila primjenjena u praksi neophodno je da njihovu suštinu shvati ne samo stručna javnost, već prije svega privrednici koji su učesnici na tržištu kapitala”, rekao je Štimac na stručnom seminaru u Subotici.
Na tom skupu je ukazano da će jedan od najvećih izazova za tržište kapitala u Srbiji biti sprečavanje špekulativnog berzanskog ponašanja, ali i sposobnost privrede da savlada modele savremenog korporativnog upravljanja.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   6/16/2009, 16:32

"Za srpsko tržište kapitala 2007. je bila ekstremno dobra, sa naglim rastom, i moralo je doći do korekcije na koju se nadovezala ekonomska kriza", istakla je direktorka Berze Gordana Dostanić.

Dostanić je, kada je o krizi reč, navela da je ona na Beogradskoj berzi počela ranije nego na drugim tržištima, da znatno duže traje i za posledicu ima znatno veći pad, odnosno indeksima je vrednost u poređenju sa maksimalnim pala gotovo 90 odsto.

"Da nije bilo krize, rezulati Berze bili bi sigurno bolji, ali bi se svakako pojavila pitanja daljeg razvoja tržišta kapitala", istakla je ona i navela da je među uzrocima stanja na Berzi i činjenica da atraktivne kompanije nisu na tržištu, to što u Srbiji nije bilo IPO, kao i to da nema dužničkih papira u vidu municipalnih i korporacijskih obveznica.

"Ukoliko se u skorije vreme nešto ne dogodi u pravcu popravljanja ponude, teško možemo očekivati pozitivna kretanja na ovom tržištu", upozorila je direktorka Berze. Ona je podsetila i da je učešće individualnih investitora jako malo, odnosno da je na Beogradskoj berzi investiralo tek nešto više od 26 hiljada ljudi ili 0,3 odsto ukupne populacije.

Ona kaže da se, iako je u maju i junu primetan oporavak indeksa, ne bi usudila da iznese ocenu da to je to generalno pokazatelj i pozitivnih kretanja u ekonomiji Srbije. Dostanićeva objašnjava da je rast cena akcija na berzi u poslednja dva meseca posledica i toga što su akcije nekih kompanija podcenjene i ne odražavaju pravi nivo njihovog poslovanja i ostvarivanja profita.

"Kod nas kompanije nisu 'zaslužile' svojim biznisom da njihove akcije toliko padnu. One su padale pod teretom opšte investicione klime", navela je Dostanićeva.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Centurion
VIP
VIP


Broj poruka : 46
Godina : 40
Localisation : Belgrade
Points : 167
Datum upisa : 24.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   7/31/2009, 08:39

Ovo je sramota sta sve ova budala koja se bombasticno naziva "direktor sektora poslovnih operacija", sta god to znacilo, lupeta. Beogradsku Berzu treba pod hitno prodati nekoj stranoj koja zna posao, pogotovo sto drzava ima skoro 50 posto akcija.Tekst je poduzi pa ko ima zivaca:


Politika, 30.07.2009.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Berza-gura-Tigar.sr.html

Nalupeta se covek, a vrlo dobro zna stav Komisije, koji je baziran na debilnom zakonu. I sad je on kao pametan i nasao solomonsko resenje, depozitni certifikati, saldiranje napolju, kreten jednom recju:

Mišljenje u vezi sa institutom „dual listing“ tj. istovremenim listiranjem akcija na domaćoj i inostranoj berzi Štampaj
06.04.2009.



Broj:2/0-03-263/2-09
Beograd, 01.04.2009.

Komisija za hartije od vrednosti je primila zahtev za davanje mišljenja u vezi sa institutom „dual listing“ tj. istovremenim listiranjem akcija na domaćoj berzi i nekoj inostranoj berzi.

Imajući u vidu da je odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata dozvoljeno izdavanje i promet inostranih hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi, to se u dopisu iznosi mišljenje, odnosno zaključak da tzv. „dual listring“ tj. listiranje hartija od vrednosti domaćih izdavalaca na inostranim berzama takođe mora biti dozvoljeno.

Mogućnost listiranja hartija od vrednosti domaćih izdavalaca na inostranim berzama je eksplicitno predviđena, te samim tim i dozvoljena. Pravila poslovanja Beogradske berze i Pravilnik o listingu i kotaciji predviđaju da je izdavalac hartija od vrednosti koja je primljena na listing Beogradske berze dužan da prethodno obavesti Beogradsku berzu o podnošenju zahteva za kotaciju na inostranoj berzi, kao i o prijemu na predmetnu berzu.

Posebno se navodi da Zakon o tržištu hartija od vrednosti implicitno dozvoljava izdavanje hartija od vrednosti u inostranstvu, te uključivanje istih na inostrano berzansko tržište, određujući da se inostranim hartijama od vrednosti smatraju i hartije od vrednosti i drugi finansijski instrumenti koje izdaju domaća pravna lica. Međutim, evidentno je takođe da Zakon o tržištu hartija od vrednosti, odredbama čl. 52. st. 2. propisuje da se trgovina hartijama od vrednosti obavlja isključivo na organizovanom tržištu u Republici Srbiji, koje obuhvata berzansko i vanberzansko tržište, ukoliko datim zakonom nije drugačije predviđeno. U odredbama čl. 107. istog zakona je propisano da će Berza isključiti sa listinga hartije od vrednosti određenog izdavaoca ukoliko isti podnese zahtev za uključenje na drugu berzu ili vanberzansko tržište. Iz izloženog se zaključuje da Berzina Pravila poslovanja i Pravilnik o listingu i kotaciji zabranjuju isključivo da se hartijom od vrednosti koja je primljena na jedan od listinga Berze, trguje na drugom tržištu u okviru ove berze, ili pak na drugom organizovanom tržištu u Republici Srbiji.

Iz izloženog se postavlja pitanje da li izdavalac akcija iz Srbije može svoje akcije koje su već kotirane na Beogradskoj berzi istovremeno da uključi, tj kotira i na nekoj inostranoj berzi, te da li može akcije svojih novih emisija da uključi na inostranu berzu

Povodom navedenog zahteva Komisija za hartije od vrednosti je na 553. senici VII saziva od 03.04.2009. godine donela sledeće:

M I Š LJ E NJ E

Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata („Službenom glasniku“ RS broj: 46/2006 – u daljem tekstu Zakon) je propisao uslove izdavanja hartija od vrednosti i njihovo listiranje na domaćem organizovanom tržištu. Naime, odredbama člana 25. Zakona, propisani su uslovi izdavanja HOV javnom ponudom, a odredbama članova 53. i 59. su propisani slučajevi nejavne ponude HOV. Kogentnim odredbama člana. 47-49. je propisana procedura koja posle izdavanja hartija od vrednost od strane domaćih izdavalaca, podrazumeva obavezno listiranje na domaćem organizovanom tržištu. Naime, u odeljku VII POSTUPAK IZDAVANJA HOV JAVNOM PONUDOM, podrobno je propisana procedura javne ponude te je Odredbama čl. 47. Zakona, propisano da je izdavalac, dužan da, u roku od sedam dana od dana isteka roka za upis i uplatu HOV, Komisiji dostavi dokaz o broju upisanih i uplaćenih HOV i da podnese zahtev za dobijanje odobrenja o izdavanju HOV, a da će rešenje o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti Komisija doneti u roku od tri dana od podnošenja zahteva, ako su upis i uplata HOV izvršene u skladu sa s javnim pozivom za upis i uplatu i prospektom za izdavanje HOV.

Ispred čl. 49. i sam naslov - Upis hartija od vrednosti u Centralnom registru i uključivanje hartija od vrednosti na organizovano tržište, ukazuje na obaveznost procedure koja sledi i koja je striktno uslovljena odgovarajućim kratkim rokovima. Naime, odredbama čl. 49. je propisano da Rešenje o odobrenju izdavanja HOV Komisija odmah dostavlja izdavaocu i organizatoru tržišta u skladu sa odlukom izdavaoca iz čl. 25. st. 2. tač. 2 Zakona i Centralnom registru. Zatim, izdavalac je dužan da, u roku od sedam dana od dana prijema rešenja o odobrenju izdavanja HOV, podnese zahtev Centralnom registru za otvaranje emisionog računa i upis HOV u taj registar.

Hartije od vrednosti izdaju se njihovim prenosom sa emisionih računa na račune koji se, u skladu sa Zakonom, otvaraju i vode u Centralnom registru. Odredbama čl. 19. Zakona je prihvaćen princip konstitutivnosti upisa u Centralnom registru, odnosno propisano je da se zakonitim imaocem hartija od vrednosti smatra samo lice koje je upisano u Centralnom registru.

Izdavalac je dužan da, u roku od tri dana od prijema obaveštenja od Centralnog registra o izvršenom upisu HOV, podnese zahtev organizatoru tržišta za prijem na vanberzansko tržište, u skladu sa svojom odlukom iz člana 25. st. 2. tačka 2) Zakona, ili da u istom roku podnese zahtev za prijem na berzansko tržište.

U koliko HOV ispunjavaju uslove za trgovinu na organizovanom tržištu, organizator tržišta dužan je da ih najkasnije u roku od pet dana, od dana podnošenja zahteva za prijem na vanberzansko tržište, primi na vanberzansko tržište. Ukoliko HOV ispunjavaju uslove za trgovinu na berzanskom tržištu, berza je dužna da ih najkasnije u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva za prijem na berzansko tržište, primi na berzansko tržište.

Sem navedenog, odredbama čl. 51. st.3. Zakona, je propisano da se vlasničkim HOV kojima se trguje na jednom organizovanom tžištu u Republici ne može se trgovati na drugom organizovanom tržištu u Republici. Takođe odredbama čl. 52. st. 2. je propisano da se trgovina HoV obavlja isključivo na organiziovanom tržištu u Republici koje obuhvata berzansko i vanberzansko tržište, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Odrebama čl. 53. st. 2. je i za izuzetke za odobrenje prospekta i trgovine javnom ponudom predviđena shodna procedura kao i za javnu ponudu u vezi sa otvaranjem računa, ipis u Centralni registar i uključivanje na organizovano tržište.

Odredbama čl. 62. su propisani izuzeci od obaveze trgovine na organizovanom tržištu pa pošto listiranje a samim tim i trgovanje domaćih izdavalaca na stranim tržištima, odnosno berzama nije predviđeno kao izuzetak - a izuzetke je potrebno usko tumačiti - to se nameće zaključak da istovremeno listiranje akcija na domaćoj berzi i nekoj inostranoj berzi nije moguće.

U tom smislu se i mogu shvatit odredbe čl. 187. Zakona, kojim je propisano da navedena institucija vrši samo kliring i saldiranje inostranih hartija od vrdnosti kojima se trguje u Republici, a nije propisana mogućnost saldiranja i kliringa HOV domaćeg izdavaoca koji bi ih listirao na stranoj berzi. Stoga i iz ovih razloga ne može biti analogije u tretmanu tih HOV i HOV stranog pravnog lica.

Iz citiranih kongetnih odredaba Zakona proizilazi da, ukoliko domaće lice izdaje HOV u našoj zemlji ima obavezu da ih listira na našem organizovanom tržištu, odnosno Berzi, te da ne postoji pravna mogućnost da se iste HOV listiraju i u našoj zemlji i u inostranstvu. Takođe, nismo našli osnov po kome Berza, kao jedino organizovano tržište, ima mogućnost da takve HOV skine sa listinga i time omogući njihovo listiranje na nekoj inostranoj berzi, jer su Zakonom, kao i podzakonskim aktima Berze, striktno propisani slučajevi kada Berza ima obavezu da određene HOV skine sa listinga. Stoga citirane odredbe podzakonskih akata Berze ocenjujemo kao deklarativne i u kontekstu sada postojećih zakonskih odredaba neprimenljive.

Takođe, završne i prelazne odredbe Zakona (odredbe čl. 262. ) propisuju obavezu uključivanja svih izdatih HOV na organizovano tržište, pod pretnjom privrednog prestupa za koji je zaprećena visoka novčana kazna u visini od 10% do 100% visine ukupnne nominalne, odnosno ukupne knjigovodstvene vrednosti hartija od vrednosti.

Jedino se u odredbama čl. 2. Zakona – Osnovni pojmovi, tač. 5) propisuje definicija inostranih hartija od vrednosti tako da se pod njima podrazumevaju HOV čije je izdavanje odobrio nadležni organ za HOV u inostranstvu; inostranim HOV se smatraju i HOV i drugi finansijski instrumenti koje izdaju domaća pravna lica u inostranstvu. Reč je o deklarativnoj odredbi koja nema normativni karakter niti mogućnost primene.

Iz navedene odredbe koja nema normativni karakter moglo bi se zaključiti da Zakon predviđa mogućnost da domaće lice izdaje HOV u inostranstvu i da te hartije listira na inostranoj berzi u skladu sa propisima zemlje u kojoj se listiraju. Međutim, navedena odredba je deklaratorne prirode jer, pored citiranih odredaba koje ne podržavaju listiranje vlasničkih papira domaćih izdavalaca na stranoj berzi na tu nemogućnost ukazuje i činjenica da nije propisano saldiranje i kliring HOV domaćeg izdavaoca koji bi ih listirao na stranoj berzi, jer takva procedura mora biti propisana.

Uporedno pravna analiza pokazuje da dualni listing predstavlja tehniku koja smanjuje spred između cena ponude i tražnje i koji pomaže investitorima da dobiju bolju cenu za hartije od vrednosti. Verujemo da će navedeni institut, u postupku harmonizacije sa propisima EU, biti regulisan budućim projektom zakona koji regulišu finansijsko tržište u Srbiji, kao što je to učinila i Hrvatska propisujući mogućnost listiranja hartija od vrednosti koje se izdaju u Hrvatskoj, na inostranim berzama.

Imajući u vidu navedeno, proizilazi da se sada nisu stekli ni normativni ni tehnički uslovi za uvođenje instituta tzv. „dual listing“, što podrazumeva viši stepen razvoja finansijskog tržišta i veću transparentnost, kao i visoke standarde kontrole domaćih učesnika na tržištu hartija od vrednosti.

Predsednik Komisije

Milko Štimac
Nazad na vrh Ići dole
Atomski mrav
Moderator


Broj poruka : 1071
Godina : 38
Points : 1232
Datum upisa : 19.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   7/31/2009, 15:52

http://www.seebiz.eu/hr/burze/heinrich-schnaller-becka-burza-zainteresirana-za-zagrebacku-i-beogradsku-burzu,52348.html


SPAJANJA I PREUZIMANJA
Heinrich Schnaller: Bečka burza zainteresirana za Zagrebačku i Beogradsku burzu
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2718
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4983
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   8/3/2009, 17:42

Bečka berza ne odustaje od Balkana

3.8.2009.
Predsednik Uprave Bečke berze najavio je širenje u regiji, a među tržištima za koje su zainteresovani naveo je i Beogradsku i Zagrebačku berzu. Nakon širenja na Budimpeštu, Prag i Ljubljanu, Bečlije traže nove akvizicije, izjavio je predsednik Uprave, Hajnrih Šaler u razgovoru za Rojters

Među berzama koje su im zanimljive u narednih tri do pet godina, Šaler je naveo hrvatsku, srpsku, rumunsku i bugarsku kao najzanimljivije.

U zagrebačkim medijima, ovim povodom podsećaju da su se krajem marta pojavile špekulacije o tome da Bečka berza planira da preuzme Zagrebačku, no iako su iz Beča potvrdili da su zainteresovani, negirali su da su započeli pregovore. Bečka berza je u međuvremenu pokrenula postupak dokapitalizacije od sto miliona evra, kako bi prikupila novac za otplatu ranijih kupovina.

I dok na Beogradskoj berzi vlada mrtvilo u Zagrebu od 7. septembra uvode novi specijalizovani pokazatelj tržišnog trenda, indeks Crobex10. U njemu će biti deset deonica iz sastava indeksa Crobex s najvećom "free-float" tržišnom kapitalizacijom i prometom, najavljeno je sa Berze.

- U cilju unapređenja procesa informisanja investicione javnosti, kao i želje za poboljšanjem transparentnosti i uporedivosti podataka, Zagrebačka berza pristupila je izradi nove kategorije indeksa, koji će svojom kvalitetom nastaviti pozitivne trendove započete formiranjem Crobexa - navode sa Berze.

Svrha uvođenja novog indeksa je, kako se tvrdi, razvoj naprednijih alata za analiziranje i upoređivanje podataka sa tržišta. Crobex10 će biti mnogo uži indeks od standardnog Crobex indeksa, a kreiran je kao podloga za izradu investicionih proizvoda, kao što su indeksni fondovi i strukturirani proizvodi. Sastav novog indeksa biće revidiran na pola godine, nedelju dana nakon revizije Crobexa, a biće meren na osnovu "free-float" tržišne kapitalizacije. Pri tom će se težina pojedine deonice ograničiti na 20 odsto, kako bi se izbegla dominacija deonica s velikom kapitalizacijom.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   8/31/2009, 11:04

LONDON, Iako još nije sasvim sigurno da SAD neće upasti u novu krizu i da američke banke neće ponovo da pokleknu, antikrizne mjere američke vlade uspjele su više od očekivanog, a uz to državi donjele pristojnu zaradu, piše londonski “Ekonomist”.


Osim što je gotovo uspostavila red u kreditnoj aktivnosti, vlada predsjednika Baraka Obame na uloge kojim je spasen bankarski sektor ostvaruje i značajan prinos. Dok je Švajcarska prodajom svog udjela u UBS-u (kupljenog u akciji pomoći kada je banka bila u krizi) ostvarila zaradu od 1,1 milijarde dolara, SAD su “na papiru” za 34 odsto udela u Sitigrupi (Citigroup) trenutno 11 milijardi dolara u plusu. Istovremeno, ostale velike svjetske ekonomije koje su spasavale svoje banke dokapitalizacijom još su u minusu, prema tržišnoj vrijednosti svojih udjela, za više od 10 milijardi dolara.
Američko ministarstvo finansija je zaradilo i na reotkupu svojih uloga u banke kroz TARP program za stimulaciju domaćeg bankarskog sektora. Na 10 milijardi posuđenih Goldman saksu (Sachs) ostvarena je zarada od 23 odsto, a uz sličan profit pozajmice su vratili i Morgan Stenli (Stanley) i “Amerikan ekspres” (American Express).
SAD su, kako navodi londonski list, igrale na kartu da je tržište u panici i da će, kada strah prođe, svoju pomoć u smirivanju panike moći da naplate, i to uz pristojnu zaradu, a to se na kraju pokazalo tačnim.


Ex, ex... da je naša država bar malo pomogla u martu Belexu, i sad lepo prodala
te akcije ne bi nam trebao MMF!!
Al ovde imamo genijalca Dinkica, koji ne zna šta je berza .... čovek
voli iz čiste ljubavi da se bavi finasijama pa to ti je!!
Bolje da piše pesme, uspešniji je u tome!!!

:bangbang:

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
prevarant
VIP
VIP


Broj poruka : 936
Godina : 51
Localisation : Novi Sad
Points : 971
Datum upisa : 22.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   8/31/2009, 15:27

Kakvu politiku vodi te pesme bi bile ŽALOPOJKE.

_________________
Ako se zagledate u daleku budućnost, zapećete za kamen sadašnjosti.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.laganica.in.rs
KRUSKA
VIP
VIP


Broj poruka : 789
Localisation : bg
Points : 1903
Datum upisa : 25.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   10/13/2009, 18:18

BEOGRAD - Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić kaže da Bečka berza već duže vreme ne krije zainteresovanost za kupovinu balkanskih berzi, pa i Beogradske berze.

Ona dodaje da se može očekivati da u narednom periodu na tu temu dođe do razgovora menadžmenta dve finansijske institucije i navodi da "direktnih i konkretnih razgovora menadžmenta još uvek nije bilo, ali je za očekivati da do takvih razgovora dođe". Dostanić je podsetila da je Bečka berza već kupila Ljubljansku berzu i berzu u Pragu, kao i da su njeni predstavnici još pre dve godine vodili razgovore o mogućoj prodaji akcija sa akcionarima Beogradske berze.

"Moguće je da su konkretni razgovori zastali u ovoj godini krize, ali prema najavama, ona od takve vrste razvojnog plana ne odustaje", ocenila je Dostanić.

Podsećanja radi, početkom ove godine, član uprave Bečke berze Michael Buhl, najavio je da razgovori o ovoj transakciji na visokom nivou tek treba da uslede. Inače, Bečka berza jedna je od najvećih u ovom regionu, a u ovoj godini zabeležila je dobre rezultate u trgovinskim i tržišnim dešavanjima, u odnosu na druge berze.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.youtube.com/watch?v=K1TUlNZd10s&feature=player_de
pepsiman
VIP
VIP


Broj poruka : 1773
Godina : 63
Localisation : Melenci_Banja Rusanda
Points : 3427
Datum upisa : 05.01.2008

PočaljiNaslov: Sta dobijamo prodajom BB?   10/13/2009, 18:28

Ako se ostvari izjava Dostanicke da je Becka berza zainteresovana za kupovinu.

Sta bi mi s tim dobili? U kom segmentu bi bio napredak?
Nazad na vrh Ići dole
Radasin
Just looking
Just looking


Broj poruka : 3
Points : 3
Datum upisa : 10.10.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   10/13/2009, 18:30

Daj boze...i to sto pre! :)
Nazad na vrh Ići dole
kaktusic
VIP
VIP


Broj poruka : 206
Points : 389
Datum upisa : 14.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   10/14/2009, 07:58

Da li bi i dalje moglo da se sa 1 akcijom pomera vrednost u plusu ili minusu
za 20% ili12% ?
Pozdrav
Nazad na vrh Ići dole
StefanMR
Dr. Economy
Dr. Economy


Broj poruka : 2983
Points : 2867
Datum upisa : 30.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   10/14/2009, 08:49

Ja sam siguran da bi moglo... Ne verujem da bi odmah skočio promet, osim ako nas ne bi umrežili sa nekom drugom berzom!

_________________
Forumski portfolio:
AGBN (30%), ENHL (30%), TGAS (10%), JMBN (10%), DNOS (10%), SJPT (10%)
Nazad na vrh Ići dole
BoS
VIP
VIP


Broj poruka : 476
Points : 1348
Datum upisa : 05.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   10/14/2009, 10:10

Šta bi to konkretno značilo za nas - kao državu i kao male akcionare koji trgujemo na Belexu?
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2718
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4983
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   11/3/2009, 11:30

Berzanski indeks najlikvidnijih akcija pokazuje da je vrednost elitnih kompanija niža za 20 odsto nego pre dve godine

Branislav Jorgić Ukoliko stanje i vrednost srpske privrede posmatramo prateći kretanje berzanskog indeksa najlikvidnijih akcija Belex15,situacija jeznatno lošija nego u oktobru 2005. godine, kad je startna vrednost tog berzanskog pokazatelja bila 1.000 poena. Imajući u vidu da je prošlu sedmicu taj najvažniji berzanski indeks završio sa 806,19 poena, tržišna vrednost 15 kompanija čijim se akcijama najčešće trguje za petinu je niža nego pre četiri godine, kaže jedan od najboljih domaćih poznavalaca berzanskog trgovanja Branislav Jorgić, vlasnik prve privatne brokerske kuće osnovane u Srbiji .

Često se čuje da Beogradska berza, na kojoj se stalno, ili periodično promeću akcije više od 300 od uključenih 1.800 privatizovanih kompanija, ne odražava stanje u ekonomiji Srbije. Jorgić u izjavi za „Politiku” naglašava da ukoliko je to tačno, postavlja se pitanje zašto, posle devet godina aktuelnih tranzicionih promena, još ne postoji instrument koji će na javan i tržišno utemeljen način meriti vrednost naše privrede.

–Ukoliko Berza ili indeks Belex15, kao jedinica mere, nisu relevantni, znači da zvaničnici na makro ili mikro nivou, prema svojim potrebama, mogu govoriti o uspehu svoje ekonomske politike, ili neuspehu ekonomskih mera svog protivnika, bez njihove nezavisne tržišne verifikacije – naglašava Jorgić. – Berza, čija je kriza počela godinu dana pre svetske, što svedoči da su prvobitni razlozi za to u domaćoj privredi i merama ekonomske politike, ove godine je doživela najveći sunovrat u martu kad je indeks najlikvidnijih akcija pao na 347,46 poena. Oporavak koji je usledio je skokovit i daleko je od pravog.

Po njegovom uverenju, pravi oporavak tržišta kapitala teško je očekivati dokle god se na na berzi ne pojave hartije najatraktivnijih emitenata, poput NIS-a, EPS-a, Telekoma, Galenike, JAT-a, koje bi privukle domaće, ali i strane ulagače.

To mogu da budu obećane besplatne akcije građanima, akcije iz dokapitalizacije, ili obveznice javnih preduzeća, čijom prodajom bi se obezbedilo finansiranje razvojnih projekata bez promene vlasničke strukture.

– To što se, za razliku od zemalja u okruženju, u Srbiji izbegavaju berzanski izvori finansiranja sadašnjih javnih preduzeća, na indirektan način svedoči da još ne postoji dugoročna strategija države u pogledu njihove sudbine – smatra Jorgić. – Još nije dovoljno jasno ni kako će se deliti obećane besplatne akcije građanima. Prema važećoj regulativi, akcije državnih preduzeća koje se stiču bez naknade, dobijaju se kao pojedinačne akcije. Imajući u vidu da se radi o 4,8 miliona građana, postoji određena nedoumica da li bi moglo da dođe do zagušenja u obradi tako velikog broja.Slična nedoumica je postojala 2002. godineprilikom regulisanja obaveze države po staroj deviznoj štednji.

Postoje mišljenja da bi možda bilo bolje da su akcije unete u određeni fond, a da su građani dobili udele (investicione jedinice) u tom fondu. To bi tehnički bilo jednostavnije, ali se postavlja pitanje ko bi upravljao i na koji rok tim fondom.

Ako bi tim fondom upravljala država, nameće se pitanje da li se onda privatizacija javnih preduzeća desila ili je došlo samo do „promene odela”, kaže Branislav Jorgić.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
iki
VIP
VIP


Broj poruka : 1609
Godina : 45
Localisation : NBGD
Points : 2429
Datum upisa : 15.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   11/3/2009, 11:39

Uvek kada su pare i investicije u pitanju nasa vlada ima nedoumice. Sve sto ne moze da se prelije u njihove dzepove nije od vitalne vaznosti za opstanak privrede pa tako i ovaj nas muceni Lelex dozivljava tu sudbinu.
Zasto nisu listirana javna preduzeca koja se spremaju za privatizaciju ?
Normalno, zna se.Odrasli smo, nema potrebe da vam ja to objasnjavam.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1359
Localisation : novi sad
Points : 4439
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   11/9/2009, 22:22

После Прага и Будимпеште, Беч купује Београд

– Будућност берзи у региону је у интеграцијама. Јер, ако се и највеће светске берзе интегришу, онда је јасно да би то требало да раде и маргинална финансијска тржишта,

каква је Београдска берза – изјавио је за наш лист главни брокер “Синтеза инвест групе” Ненад Гујаничић, коментаришући најаве да је Бечка берза заинтересована за куповину Београдске.
Подсетимо, директорка Београдске берзе Гордана Достанић изјавила је недавно да Бечка берза “не крије планове за куповину берзи у југосточној Европи”, али да о продаји домаћег тржишта капитала још није било званичних разговора.
– Ипак, може се поставити питање да ли је сада прави тренутак за тако нешто – каже Гујаничић.
Ово није први пут да се спекулише о томе да би Бечка берза могла преузети Београдску, о томе се причало и прошле и почетком ове године, и увек су се аргументи “за” и “против” кретали у оквирима наведених Гујаничићевих речи: док су присталице сматрале да у процесу глобализације мале берзе, попут домаће, будућност морају да виде у регионалним и другим интеграцијама, те да би потенцијални власници из Беча привукли више квалитетних хартија и инвеститора, противници – међу којима су и неки од мањинских власника Београдске берзе – сматрају да је вредност организатора домаћег финансијског тржишта тренутно врло мала и да би с продајом требало сачекати још неко време.
Бечка берза је лане отпочела велику кампању куповине берзи у бившим социјалистичким државама и до сада је преузела неколико најзначајнијих источноевропских тржишта капитала: берзе у Прагу, Будимпешти и Љубљани. Најпре је у јуна 2008. купила 25 процената власништва у будимпештанском тржишту хартија од вредности и тако повећала свој власнички удео на 37 одсто, али и практично преузела контролу над њим, пошто заједно с још четири аустријска акционара има близу 70 процената власништва. Аустријанци су потом, неколико седмица касније, преузели и више од 80 одсто акцијског капитала Љубљанске берзе, да би најзад у децембру прошле године купили и 92 одсто Прашке берзе, вероватно најзначајнијег тржишта капитала у средњој Европи. Ипак, то није све: сваких наколико месеци у медијима се појављују информације о жељи Бечке берзе да преузму и неке од најзначајнијих берзи на Балкану, Београдску, Загребачку и Сарајевску. За берзу у Загребу се, према писању тамошњих медија, наводно, осим Бечлија, интересују и Варшавска и Атинска берза, као и амерички Насдак, те иако није било званичних контаката, власници хрватског тржишта хартија од вредности још су пре неколико месеци изнели у јавност да би желели да га продају. Слично је поступио и директор Сарајевске берзе Златан Дедић, истичући да је “неодрживо да имамо тако велики број берзи на малом простору” Балкана, те да “овако расцепкани, немамо шта да понудимо”, па ћемо “пре или касније постати део глобалног тржишта”.
В. Чворков

Држава се пита
На први поглед, Београдска берза има врло разуђену власничку структуру, у којој ниједан од неколико десетина акционара нема више од 11 одсто власништва. Реч је пре свега о банкама и брокерским кућама. Ипак, јасно је да држава има кључни управљачки пакет, што преко директног власништва (10,34 одсто), што преко неколико државних банака и банака у стечају, попут угашених Беобанке и Београдске банке.
– У сваком случају, држава ће се питати о свему. Најбоље решење било би да чланови берзе буду њени власници. Али, ако то не може, онда је боље и да Београдску берзу преузме и Бечка него да држава буде власник. Јер, битно је да власник берзе буде неко ко разуме шта је то берза и ко ће знати да унапреди њено постојање, па стога ни продајна цена не би требало да буде главни критеријум – наводи Гујаничић.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1359
Localisation : novi sad
Points : 4439
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   11/16/2009, 11:17

B92 Biz Vesti Srbija


Drugi metod trgovine za 4 akcije
16. novembar 2009. | 09:44 | Izvor: Beta
Beograd -- Odlukom Beogradske berze za akcije Komercijalne banke, Planuma, Dijamanta i Agrokopa promenjen je metod trgovanja.


Akcije beogradske Komercijalne banke [KMBN] sa trgovine po metodu preovladjujuće cene prešle su na trgovinu po kontinuiranom metodu, saopštilo je srpsko tržište kapitala.

Istovremeno su vlasničke hartije beogradskog gradjevinskog preduzeća Planum [PLNM], zrenjaninske uljare Dijamant [DJMN] i novosadskog
poljoprivrednog preduzeća Agrokop [AGRC] sa kontinuirane prešle na trgovinu po metodu preovladjuće cene.

Berza je odluke o promeni metoda trgovine donela nakon analize likvidnosti tih akcija, broja članova Berze koji posreduju u njihovoj rrgovini i broja ispostavljenih kupovnih i prodajnih naloga.

Shodno tome, odlučeno je da je prestala potreba za organizovanjem frekventnije trgovine
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   11/26/2009, 17:29


_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1359
Localisation : novi sad
Points : 4439
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   11/30/2009, 21:41

Паре отишле у банке, а не у акције

Крај новембра Београдска берза дочекала је с јунским нивоом промета и августовским нивоом вредности индекса,

изјавила је шефица одељења за послове корпоративног агента Фиме интернешенел Тијана Цветковић.
Белекс15 завршио је претходну недељу на 664,52 поена а Белекслајн на 1.289,21 поену, па је недељни пад индекса најликвиднијих акцијама био 8,77 а општег 7,43 одсто.
Цветковићева је агенцији Бета рекла да је на пад индекса и мањи промет на Берзи утицај свакако имала и вест коју је протекле недеље саопштила Народна банке Србије о рекордном овогодишњем приливу девизне штедње од 392 милиона евра, оствареном у месецу штедње.
“Изузетно привлачне камате на нивоу до осам одсто на девизне и око 13 одсто на динарске депозите, са једне стране, и летаргија на Берзи, са друге, утицали су на то да домаћи улагачи немају апсолутно никакву дилему где да пласирају слободна новчана средства”, истакла је Цветковићева. Пораст поверења грађана у банкарски сектор несумњиво ће се одразити на билансе банака, рекла је она, додајући да само остаје да се види да ли ће то имати позитиван утицај и на промет и цену њихових акција на Берзи. Иначе, у последњој новембарској седмици на Београдској берзи остварен је укупан промет од 605 милиона динара, незнатно већи него у недељи пре, а највећи промет остварила је АИК банка, од 379 милиона.
Категорију недељних губитника чинили су Глобос осигурање са минусом од 19 одсто, Енергопројект холдинг са готово 16 и Тигар са непуних 15 процената. Међу скромне добитнике, како је рекла Тијана Цветковић, сврстали су се грађевинско предузеће Напред с растом нешто већим од 11 одсто, Информатика са плусом од безмало четири одсто и Енергомонтажа са само 0,21 одсто.
Izvor Dnevnik
Nazad na vrh Ići dole
StefanMR
Dr. Economy
Dr. Economy


Broj poruka : 2983
Points : 2867
Datum upisa : 30.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   12/1/2009, 20:22


_________________
Forumski portfolio:
AGBN (30%), ENHL (30%), TGAS (10%), JMBN (10%), DNOS (10%), SJPT (10%)
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1359
Localisation : novi sad
Points : 4439
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   1/10/2010, 12:29

Berza čeka akcije velikih državnih kompanija

10. januar 2010. 10:41 > 10:43

Na Beogradskoj berzi očekuju da se u 2010. godini generalno popravi situacija na tržištu kapitala i da se na Berzi pojave akcije velikih državnih kompanija.

Reč je o kompanijama koje imaju veliku kapitalizaciju i posluju na sektorima atraktivnim za investitore, pre svega energetskom i sektoru telekomunikacija.

"Izlaskom tih kompanija na Berzu doći će do porasta tržišne kapitalizacije, ali i do ulaska novih investitora", istakla je za Betu direktorka srpskog tržišta kapitala Gordana Dostanić.

Ona je predstavljajući očekivanja na Beogradskoj berzi za 2010. kazala i da će porastom likvidnosti na tržištu, ako do toga dođe, "biti realno očekivati i konstruisanje, izradu i trgovinu novim instrumentima", odnosno izvedenim hartijama od vrednosti.

Za ovu godinu najavljene su i promene Zakona o tržištu hartija od vrednosti, podsetila je Dostanić i dodala da će promene, ako je suditi po nacrtu, dovesti do reorganizacije tržišta i usklađivanja sa novom regulativom, a time i regulativom Evropske unije.

Dostanić je najavila i da će Beogradska berza u 2010. godini raditi na povećanju likvidnosti tržišta kroz automatizaciju funkcije market mejkinga.

Za upravo završenu godinu direktorka Beogradske berze rekla je da nije bila ni uspešna ni neuspešna - gledano prema prometu.

"Obimom se ne možemo pohvaliti jer je promet bio bitno manji nego 2008. a gotovo ga je teško i porediti sa prometom iz 2007. godine", rekla je Dostanić.

Indeksi, koji su drugi pokazatelj rasta tržišta, u 2009. su pak zabeležili porast u poređenju sa 2008, "ali, ne možemo biti zadovoljni jer je Belex15 još ispod bazne vrednosti", kazala je Dostanić.

Belex15, indeks najlikvidnijih srpskih akcija, prošlu godinu završio je rastom od oko 17 odsto dok je promet ostvaren u periodu od 1.
januara do sredine decembra 2009. vredeo 40 milijardi dinara prema gotovo 72 milijarde u 2008.

Direktorka srpskog tržišta kapitala kao pozitivno u 2009. izdvojila je podizanje tehničko-tehnološke baze Berze koje omogućava kvaliteniji odnos sa investitorima i njihovu blagovremenu aktivnost.

(Beta)
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1359
Localisation : novi sad
Points : 4439
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   1/14/2010, 17:18

Pravilnik o tarifi Beogradske berze a.d. Beograd
http://www.belex.rs/data/2010/01/00059629.pdf
Izvor Belex 14.01.2010. god
Nazad na vrh Ići dole
StefanMR
Dr. Economy
Dr. Economy


Broj poruka : 2983
Points : 2867
Datum upisa : 30.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   1/14/2010, 19:31

Jel ima nešto novo ili...?

_________________
Forumski portfolio:
AGBN (30%), ENHL (30%), TGAS (10%), JMBN (10%), DNOS (10%), SJPT (10%)
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1359
Localisation : novi sad
Points : 4439
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   1/19/2010, 17:12

Beogradska berza: Strani investitori lane učestvovali u prodaji 68%, u kupovini samo 25%
Autor/izvor: SEEbiz / Beta
BEOGRAD - Prošle godine strani investitori više su prodavali akcije na Beogradskoj berzi, nego što su kupovali.
http://seebiz.eu/sr/closing-bell/bse/beogradska-berza-banke-u-fokusu-investitora%2c-oba-indeksa-pala,66291.html
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1359
Localisation : novi sad
Points : 4439
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   2/3/2010, 10:52

Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1359
Localisation : novi sad
Points : 4439
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   2/28/2010, 10:45

Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1359
Localisation : novi sad
Points : 4439
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   3/12/2010, 08:08

Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1359
Localisation : novi sad
Points : 4439
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   3/21/2010, 13:24

Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1359
Localisation : novi sad
Points : 4439
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   3/22/2010, 12:20

Nazad na vrh Ići dole
G.Soros
Still learning
Still learning


Broj poruka : 37
Points : 65
Datum upisa : 14.10.2009

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   3/22/2010, 18:58

koje forume još pratite?
Nazad na vrh Ići dole
GogaAna
VIP
VIP


Broj poruka : 481
Localisation : NIŠ
Points : 1230
Datum upisa : 16.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   3/23/2010, 12:57

Da bi ulagači bolje shvatili kako funkcioniše tržište kapitala kod nas jedan mali odlomak iz intervjua sa Stankom Subotićem

Sastao sam se sa Miškovićem i sa Mišom Bekom, razgovarali smo o pojedinostima svega toga, oni su mi rekli da bi tražili od mene 26 miliona evra i da bi za tih 26 miliona mogli da otkupe nekih 60 - 65% akcija „Večernjih novosti“ koje bi posle normalno bile predate „WAZ“-u. Ja sam isto to preneo gospodinu Hombahu, detalje tog razgovora i on je prihvatio. Napravio sam ugovor, dobio sam mandat od strane „WAZ“-a koji je precizno određivao sve tačke tog ugovora i ja sam isti takav ugovor napravio i sa Mišom Bekom i sa Miškovićem kroz njihovih nekoliko kompanija koje ću Vam ja kasnije dati, da možete da uzmete dokumenta od njih. Znači, ja sam njima uplatio 26 miliona evra, oni su kupili akcije ali su oni za otkup tih akcija utrošili između 8 i 9 miliona evra, što znači da je razlika između 8 i 9 miliona evra do 26 miliona evra bio njihov profit i profit ljudi koji su organizovali da se mimo berze, da oni budu posrednici prtaktično i prodavci državnog dobra.

http://www.rtvin.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2653:intervju-sa-stankom-subotiem&catid=2:tekst&Itemid=13

Sad će lepo Štimac da nam objasni kako je ovde sve u skladu sa propisima !

Nemoj neko da pomisli slučajno da je ovo krivično delo i da neko treba da odgovara za ovakvu trgovinu, jer šta je to 17-18 mil. Evra profita, ma sića bre.

Vidite kako je lako zaraditi novac na berzi !
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5222
Localisation : Centar grada
Points : 6383
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   3/23/2010, 13:02

Ta ekipa kontroliše Beogradsku Berzu, sada je bar jasno!
:shock:

G.Soros, malo je ostalo dobrih foruma, evo ovaj je bio JAKO dobar:

Kriza je nepovratno ugasila portal&forum MojNovac.net:
http://rep.hr/vijesti/internet/nepov...ovac-net/1088/
Nazad na vrh Ići dole
bonum.mm
Moderator


Broj poruka : 395
Points : 931
Datum upisa : 28.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   3/28/2010, 13:02

Комисија за хартије од вредности на узици

Одавно сигнализирана сумња: Хотел Президент„” део је Туристичко-хотелског предузећа Па„лић”, за које медији наводе да припада Дарку Шарићу (Фото Н. Тумбас)
Јавном понудом за преузимање која је окончана у уторак 23. марта београдска компанија „АБС Минел” купила је за 123 милиона динара (1,2 милиона евра) од Акцијског фонда Србије 88,5 одсто акција предузећа „Минел – електроградња” по 1.950 динара чиме је бизнисмен Ненад Поповић поново под своју контролу вратио ово предузеће из Рипња које се бави пројектовањем и производњом далековода и других електропривредних објеката.
Ова трговина била је претходно предмет интересовања и контроле Комисије за хартије од вредности у којој су сумњали у недозвољено обарање цене „Минел – електроградње” у којем је учествовао АБС и његов власник Ненад Поповић, што је по правилима берзанског трговања указивало на недозвољену трговину.
Пре окончања ове продаје из Акцијског фонда незванично је тврђено да неће прихватити Поповићеву понуду због ниске цене. Средином јануара ове године акције „Минел – електроградње” на Берзи су се котирале по 3.500 динара. Пад њихове вредности уследио је последњих дана фебруара, односно недељу дана раније пре Поповићеве понуде за преузимање која је отворена 3. марта.
– Још 11. фебруара у Комисији је донета одлука да се отвори контрола трговања акцијама „Минел – електроградње”, јер је било индиција да постоје манипулације. Контрола је утврдила да је у шест трговања вредност акција „скинута” с 3.500 динара на 1.800 динара. О томе смо обавестили Акцијски фонд. Независно од нашег упозорења и они су дужни да воде рачуна о вредности акција које треба да продају – тврдили су у Комисији за ХоВ.
Пошто је Ненад Поповић фактички два пута куповао исто предузеће, занимљива је рачуница која се може извести и из које произилази да је он на Берзи платио скоро исту суму коју је платио кад је купио фирму на аукцији која му је касније одузета због неплаћања пете рате кредита. Та рачуница изгледа овако: Поповић је као приватно лице 2005. купио 70 одсто капитала „Минел – електроградње” на шест рата за 3,02 милиона евра. Уплатио је четири рате (4 X 506.000 = 2,02 милиона евра), а пету није па је Агенција за приватизацију с њим раскинула уговор.
Континуирано обарајући цену акција са 3.500 на 1.950 динара, Поповић је дошао до цене од 1,2 милиона евра и тако се вратио на „почетну” цену (3,2 милиона евра) за коју је купио предузеће из Рипња.
Помало заборављена Комисија за хартије од вредности (сматра се, иначе, кључном институцијом за очување кредибилитета финансијског тржишта) вратила се у жижу интересовања јавности кад је саопштила да је још 2005. године упозорила на могући случај прања новца приликом куповине Туристичко-хотелског предузећа „Палић”, за које се сумња да припада Дарку Шарићу.
Комисија за ХоВ постала је „позната” у случају преузимања произвођача минералне воде „Књаз Милош” кад су притисци извршне власти на Комисију били толико уверљиви да је председник Комисије после једног разговора у Влади завршио у Ургентном центру. Случај „Књаз Милош” био је повод да извршна власт, мењајући закон, коначно угуши независност Комисије и преузме контролу над тим кључним арбитром финансијског тржишта. То опредељење ефектно је формулисао тадашњи министар финансија реченицом: „Потребно је да у овом тренутку Комисија за хартије од вредности буде што ближе Влади”.
Нови Закон променио је статусну дефиницију Комисије за ХоВ и умањио ниво њене независности. По старом закону, Комисија је своје надлежности обављала као изворне, а по новом закону она обавља своје надлежности као (од Владе) поверене послове.
Сви покушаји да касније поврати независност и самосталност завршавали су се неуспехом. У септембру 2008. године владин Секретаријат за законодавство одбио је да прихвати институционалну самосталност Комисије, што је претходно било предложено изменама Закона о тржишту хартија од вредности.
Месец дана касније те године председник Комисије за ХоВ Милко Штимац затражио је да држава врати и прошири ингеренције и оригиналне надлежности Комисији, како би могла правовремено да реагује на тржишту капитала. Те године донет је Закон о фондовима, али је као кључно остало да лебди питање – зашто тек тада, јер много тога се већ десило.
По истом принципу нешто раније промењен је и Закон о преузимању који је праг успешности преузимања померио са 51 на 25 одсто (што је требало да натера купце да се финансијски озбиљно позабаве компанијом коју преузимају). Проблем је, међутим, што су сва велика преузимања обављена по старом закону и са прагом успешности од 51 одсто, што купце није терало да купе сто одсто фирме. После промене закона, за преузимање је остала само „сића” од фирми за коју нико од моћних играча није био заинтересован.
Занимљиво је да парламент никад до сада није расправљао о раду Комисије, а да јесте приметио би да садашњи чланови Комисије никад нису изабрани. Наиме, у новом Закону пише да мандат чланова Комисије траје до ступања на снагу тог закона, а то је било још 2006. године. Да је парламент расправљао о избору нових чланова, морао би да добије и одговор на питање зашто на српско тржиште капитала не долазе озбиљни инвеститори него само контроверзни бизнисмени с прљавим капиталом.
М. Б.

[објављено: 28/03/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Nezavisne-institucije-u-narucju-vlasti/Komisija-za-hartije-od-Vrednosti-na-uzici.sr.html
Nazad na vrh Ići dole
GogaAna
VIP
VIP


Broj poruka : 481
Localisation : NIŠ
Points : 1230
Datum upisa : 16.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   5/22/2010, 20:27

Jedan komentar sa teksta --Spala berza na AIK banku-- koji realno opisuje stanje na našoj berzi...

Spala zato što su od Berze , KHOV i CR napravili sisteme koji su svrha sami sebi. Zato što su napravili da svaki kupac u rangu od 25-75% mora da radi Ponude o preuzimanju, da KHOV svaki put plaća 0,4% ukupne transakcije, gomile para, papira i procedure totalno nerazumljive stranim investitorima, sve pod firmom štitimo malog akcionara, a ti mali su na kraju najviše ispaštali. Malo, plitko tržište koje mogu da poremete 3 mangupa sa malo para sa strane, brokeri ko hijene (javnost zna za Knjaz, ali bilo je takvih Knjazeva kolko hoćete), zapetljana procedura, visoke provizije - nije ni čudo što sva AD preduzeća koja su mogla su se zatvorila ili prešla u DOO, iako prava ekonomska logika bi morala biti drugačija - prikupljanje kapitala kroz nove emisije je uvek i bolje i jeftinije nego bankarsko zaduživanje. Ako ih ne spasu akcije od javnih preduzeća koje treba da se privatizuju - i zatvoriće se još malo. Umesto da postanu servisi , ove institucije su postale svrha sami sebi i onih koji rade tamo.

Žalosno, moglo je da bude skroz drugačije, ali negde usput se dobra ideja zagubila u ličnim sujetama, dubiozama i neznanju.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/190427/Spala-berza-na-AIK-banku/komentari#ostali
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bila jednom beogradska berza   5/26/2010, 00:03



DECEMBAR 2007.
Malo da vas oraspolozim!

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
 
Bila jednom beogradska berza
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
 Similar topics
-
» Svi taxisti u jednom udruženju (2013.god)

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: BERZA, trendovi, aktuelnosti...-
Skoči na: