Srbija i MMF

Pa kaže:

Samo mesec dana od potisivanja stendbaj aranžmana sa MMF-om, Srbija neće biti u stanu da ispoštuje sporazum!!
Neozbiljnost je iskazana u najnovijoj izjavi premijera kako će "tražiti dozvolu" za povećanje budžetskog deficita...

Da vlada na greškama ne uči, pokazala nam je kada je samo posle 3 meseca, veoma optimistički nastrojena, morala da "uradi" rebalans budžeta, da ne podsećamo, ponovo promašen!!!
Jedino ako se nisu nadali da će ih iz svega izvuči Dinkićeva izjava kako je "počeo kraj krize" (nije ni čudo da se i Bajden zaintrigirao).
Vesti sa Zapada pak, govore da kod njih kraj krize počinje sredinom 2010. kada će kod nas, slabo razvijenih, tek tada nastupiti prava kriza (ovo tvrdi Bord Evropske Centralne Banke).

Od prve tranše devizne rezerve su se nekako oporavile. Ne samo zbog novca od MMF-a , ali svakako delimično i zbog njega...
Ne zaboravimo da se od novembra 2008. istopilo oko 2 milijarde evra samo na odbranu kursa.
Da stvari ne idu u, po našu vladu, poželjnom pravcu, postalo je jasno kada je pretstavnik MMF-a odgovorio našem premijeru da će morati sam da se snadje i održi minus u državnoj kasi na dogovorenom nivou od 3% BDP-a.
Istovremeno je sada jasno da je pad BDP-a u prvih 6 meseci oko 6%, sa trendom u još veći pad....

ŠTA SADA MOŽE DA SE URADI ???
Može da se poveća PDV!! Možda...
Da se smanje plate zaposlenih u državi!! Neće biti podržano od koalicionih partner...
Da se smanje penzije!! Neće biti podržano od koalicionih partnera...

MMF, insistira: Potpisali ste - snadjite se !!

KAKO DA SE VLADA "snadje"??
Jedno od mogućih rešenja koje se nameće kao izlaz iz dužničkog ropstva, jeste PRODAJA velikih javnih sistema!!
Da, EPS i Telekom !!
Prodaja ovih sistema u doba krize, kada i bolje firme svakog dana sve manje vrede sigurno je bolno, ali možda i neizbežno!!

Ne verujem da bi to Dinkic dozvolio, EPS I TELEKOM. Nije bas toliko lud, sam je pricao ne znam koliko puta da je sad sve potcenjeno i da ne bi mogli da dobijemo ni deo onoga koliko stvarno vredi. A ako bi se nekim cudom to desilo, to bi bio kraj ove koalicije. Stvarno je dosta vise rasprodaja i punjenja privatnih dzepova.

Jelašić je, gostujući na Televiziji „Studio B”, istakao da bi povećanje PDV-a stvorilo pritisak na inflaciju, dok uzimanje kredita ne može ništa da promeni na dugi rok, ukoliko sistem i dalje proizvodi gubitke. On je naglasio da smanjenje plata i penzija nikada nije popularna mera, ali Srbija i dalje troši iznad svojih mogućnosti. Jelašić je dodao da je napravljena greška što su penzije prošle godine uopšte povećane. Guverner je napomenuo i da je njegova plata smanjena za više od polovine i sada iznosi oko 165.000 dinara.

Da li će Međunarodni monetarni fond odobriti Srbiji dodatno povećanje budžetskog deficita zavisiće od toga da li će taj novac biti potrošen za tekuću potrošnju, odnosno plate i penzije, ili na investicije, rekao je Jelašić napominjući da je od prve tranše sredstava, u iznosu od oko 800 miliona evra, potrošen samo mali deo.

Prema njegovim rečima, tekući platni deficit Srbije pašće manje nego što je planirano, tako da će biti potrebno manje novca nego što je planirano za njegovo pokrivanje, pa ne bi bilo iznenađujuće da Srbija od ostatka sredstava od MMF-a povuče manje nego što joj je odobreno.

Jelašić je ocenio da je, što se tiče svetske finansijske krize, Srbija uspela da izbegne najgore, ali ostaje pitanje koliko će joj vremena biti potrebno da se vrati na nivo na kome je bila pre devet meseci i dodao da će to zavisiti isključivo od mera koje bude preduzimala.

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da se Srbija, samo mesec i po posle rebalansa budžeta, sa makroekonomskog stanovišta nalazi u istoj situaciji u kakvoj je bila u januaru i ukazao da se moraju što pre smanjiti rashodi budžeta, kako je i dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom.
"Susret sa novom realnošću će očito biti neugodan, ali je i neizbežan", ukazao je Jelašić u autorskom tekstu u "Politici" i naglasio da ne treba nespremni da dočekujemo misiju MMF-a u avgustu i da objašnjavamo zašto nisu ispunjene preuzete obaveze iz dogovorenog aranžmana.

Podaci o fiskalnim kretanjima su krajnje nepovoljni i već sada je jasno da planirani nivo deficita za 2009. godinu neće biti ostvaren. Naravno, razlozi su brojni – od nesprovođenja pojedinih mera iz revidiranog budžeta RS, iako su one zakonska norma (!), do efekata, sada već očito većeg od očekivanog, pada privredne aktivnosti praćenog rastom nelikvidnosti i sive ekonomije. Susret sa novom realnošću će očito biti neugodan, ali je i neizbežan. Ključno je pitanje da li ćemo ponoviti grešku iz bliske prošlosti i ponovo se odlučiti na „čekanje“ kako bi se „sagledala celokupna makroekonomska situacija“, odnosno da bi se o tim problemima pričalo tek kada dođe misija MMF-a, što će biti krajem avgusta.


:titanic:

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas da je dosadašnji model tranzicije prevaziđen i da ga je potrebno promeniti jer, kako je kazao, vreme je pokazalo da formula "uspešne privatizacije i povoljni krediti" nije održiva.
Jelašić je, govoreći na konferenciji "Evropski put Srbije", kazao da je u periodu intenzivne privatizacije trebalo više štedeti, jer se novac na stranu odvaja "kada je dobro", i dodao da je Srbiji neophodna promena celokupne ekonomije.
:clap:

Ključno pitanje ovog leta će, čini se, biti to sa kakvim će planom Vlada dočekati stručnjake MMF koji dolaze u avgustu. Na preporuku stalnog predstavnika te finansijske institucije u Srbiji Bogdana Lisovolika da se poveća PDV ili smanje plata u državnom sektoru, ministar ekonomije Mlađan Dinkić odgovorio je da to ne dolazi u obzir.

Plan je, poručio je Dinkić povećanje budžetskog deficita i smanjenje državne administracije. Ekonomisti međutim ne veruju da će MMF na taj plan pristati, te da će Vlada morati da pribegne nekoj od nepopularnih mera.

Vlada Srbije ne bi trebalo da čeka avgust kako bi sa MMF-om pregovarala o novim merama za smanjenje budžetskog deficita, već bi trebalo hitno da krene u njihovo sprovođenje.

Predstavnik te institucije u Srbiji, Bogdan Lisolovik podseća i da je u aranžmanu već predviđena mogućnost povećanja PDV-a ili smanjenje plata u javnom sektoru. Međutim, ministar ekonomije poručuje da Vladi ne pada na pamet da pribegne bilo kojoj od te dve opcije i najavljuje krizni manevar, a to je povećanje deficita.

U međuvremenu, iz MMF stižu nove prognoze za Srbiju. Prema procenama te institucije, pad ekonomske aktivnosti u 2009. godini u Srbiji će biti bliži lošijem scenariju, koji je predviđao pad od šest, umesto optimističnih dva odsto. Ipak, u MMF-u smatraju da je situacija kod nas u nekim stvarima bolja nego u regionu i to zbog zdravog i jakog bankarskog sektora.

Vlada Srbije nije uspela: Rupa u budžetu čak 45 milijardi dinara

BEOGRAD - Srbija nije uspela da ostvari uštede koje je planirala rebalansom budžeta. Razlika između planiranog i ostvarenog procenjuje se na više od 45 milijardi dinara, saznaju "Novosti".

To će biti i jedna od najvećih prepreka u pregovorima, krajem avgusta, o prvoj reviziji Sporazuma sa MMF. Jer, upravo je "pronalazak" dodatnih mogućnosti za uštede umirio stručnjake Fonda, koji su za pokrivanje "rupe" od oko 90 milijardi dinara Vladi predlagali efikasnije, ali i politički teške mere, poput - solidarnog poreza, smanjenja plata i penzija, viši PDV...

Informacije iz Washingtona govore da Misija MMF računa da će pad BDP biti trostruko veći nego što je to izgledalo u vreme potpisivanja sporazuma sa Srbijom. A budžetski deficit bi, u slučaju da vlasti u Srbiji ne nađu prostor za dodatni prihod, mogao biti i sedam odsto BDP. MMF, saznaju "Novosti", nije spreman da "potpiše" rebalans srpskog budžeta koji bi predvideo ovako veliki minus. Povećanje minusa državne kase moralo bi da se zadrži na oko 4,5 odsto BDP (1,5 odsto više nego danas), uz značajno povećanje prihoda države.


OVA BANDA ništa ne ume sama da uradi - stalno čeka da ih neko kazni, pa da onda kukaju na nepravedne i ničim izazvane mere i svetsku zaveru protiv Srbije !!

:drrr: :drrr:

“Aranžman sa MMF-om predviđa da Srbija treba da ispuni određene obaveze, između ostalog, i one vezane za nivo budžetskog deficita. Sada, na kraju juna, izvesno je da po ovom pitanju to neće biti ostvareno. I nije pitanje šta će MMF da uradi za Srbiju, već šta će uraditi Vlada”, rekao je Jelašić za “Blic”.

On smatra da su neophodni mnogo veći strukturni rezovi u budžetu i to u sektorima penzija, školstva, zdravstva, jer je ulivanje “još više para u ono što se očito više ne može finansirati na dosadašnji način i time značajno povećati državni dug, sada još neodgovornije nego prije godinu dana”.

“Ukoliko se postojeći trend pada privredne aktivnosti ne promeni narednih meseci, Srbija će u rekordnom roku povećati javni dug koji će posle još dugo spominjati ne samo buduće vlade i ministri finansija, nego i poreski obveznici”, ističe Jelašić.

:titanic:

Neće sve ovo na dobro da izadje... :no: ekipa koja vodi državu ne razmišlja šta će se dešavati za 5 - 6 god. njih interesuje samo šta će biti sutra, eventualno za 6 meseci...
Rešenja ili ne umeju da smisle ili ih i ne iteresuju, jedino se plaše da ne izgube izbore...

Smelost za reforme im je jednaka NULI!! Zato ništa (bitno) i ne preduzimaju, kad im dodje MMF, devalviraće dinar (moja prognoza) i pored toga što to neće biti izazvano infalacijom, a da sebi i službenicima smanje plate ili penzije, to im ne pada na pamet!
Ako povećaju PDV - zbogom ionako nejaka srpska privredo....

Pare od privatizacije su trošili nemilosrdno - živelo se preko gubera, sada misle dodatnim zaduživanjem da preguraju još koji mesec - nema od toga ništa.
Maraju da stvore uslove da privreda radi i zaradjuje, da se kako god stvori neki suficit kako bismo bar u dogledno vreme bili sposobni da otplačujemo te dugove... ili misle da će ulaskom u EU sva briga preći na EU???!
:study:

Ja se često sa jednim prijateljem DS-ovcem raspravljam o tome, i iznosim slične argumente, pogotovo u vezi sa nemanjem prave snage za reformu našeg društva, za teške odluke koje će se sigurno isplatiti za par godina, itd...

I on me nekako uvek natera na razmišljanje da smo možda mi previše "radikalni" kada su promene našeg sistema u pitanju.
Možda sve to ide svojim tokom, tako da se ne uzburkaju ovi naši PROSEČNI ljudi koji misle da je R.M. srpski heroj.
Možda bez Vuka Jeremića ne može da se dobije 10% neophodne podrške na izborima, od onih ljudi koji i dalje misle da je Kosovo srce Srbije.
Možda mora da se deli kolač svima, kako bi se nešto usvojilo i dovelo nas bliže EU, pa kad oni preuzmu kontrolu nad kontrolom (zvuči smešno, ali kod nas nema nikakve kontrole vlasti), biće jasno ko je kakav, i neće više moći sve da prođe...

Da ne dužim, da li mislite da je i to neki potencijalan optimističan scenario po kome se sve odvija?

Ah, da... zaboravih:

NARAVNO, da će MMF tražiti da nadju pare i MMF LIČNO će im savetovati da prodaju EPS ili Telekom !!
A onda ide kampanja kako se to uradilo zbog "ucene" MMF-a da nas niko ne voli, da ONI ništa tu nisu mogli i sl.


.

BEOGRAD, Predsjednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da od predstojećih razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom /MMF/ očekuje da ta finansijska institucija bude partner Srbiji i da zajedno sa Ministarstvom finansija naprave novi program.

Premijer Srbije je izrazio nadu da će Beograd tokom pregovora sa MMF-om uspjeti da izdejstvuje da ne dođe do povećanja PDV-a, ali ni smanjivanja plata i penzija.

Cvetković je u intervjuu za “Politiku” izjavio da MMF pozitivno ocjenjuje to što je u Srbiji održan finansijski sistem i stabilan kurs i što je potrošnja na zacrtanom nivou.

On kaže da je u proteklom periodu spriječen kolaps privrede, da su ublažene posljedice po stanovništvo, da je očuvana stabilnost nacionalne valute i obezbijeđena realizacija ključnih infrastrukturnih projekata, a kao najvažnije je naveo zaustavljanje pada proizvodnje.

Komentarišući navode da će “ekonomski kolaps” Srbiju zadesiti u septembru, Cvektović je rekao da su ti isti kritičari Vlade govorili da će kriza opustošiti Srbiju u aprilu, zatim u maju, pa u junu i da “ne vidi poseban razlog zašto bi Srbiji baš u septembru bilo gore”.

Povećanje konsolidovanog deficita sa 3,5 na 4 odsto bi bio prihvatljiv za MMF, ali povećanje na 6 odsto sigurno neće, kaže Stojan Stamenković.

Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević ukazao je da su u prvih šest meseci smanjeni prihodi u budžet od poreza na dodatu vrenost (PDV) i carina. Ukupni nominalni prihodi budžeta manji su za 7,9 a realni za 16,2 odsto, poreski prihodi nominalno su manji za 7,7 a realni za 15,8, od čega su samo prihodi od PDV-a nominalno manji za 8,5, a realno za 16,8 odsto.

Kovačević je istakao da je PDV opredeljujući poreski instrument koji čini oko 50 odsto svih poreskih prihoda, pri čemu je u junu 62 dodsto PDV-a obezebeđeno samo na osnovu uvoza, a ranije je taj procenat dostizao i do 70 odsto. Ako PDV ostane na junskom nivou, onda bi budžetski deficit do kraja godine mogao dostići i 140 milijardi dinara, rekao je Kovačević.

Portugal je kazao da još ne zna da li će MMF odobriti Srbiji povećanje budžetskog deficita i da li će Srbija moći da povuče drugi deo kredita ukoliko deficit bude veći od tri odsto BDP-a, što je dogovreno sa MMF-om, kazao je on. Portugal je kazao da očekuje da će pregovori sa Vladom Srbije u avgustu biti uspešni.

"Uveren sam da ćemo postići dogovor. Moguće je da će ti pregovori biti komplikovani i da će trajati duže, ali verujem da će doći do dogovora koji će biti pozitivan za obe strane", rekao je Portugal.

On je kazao da su MMF i Vlada Srbije pre sklapanja stand-by aranžmana vrednog tri milijarde evra u martu ove godine dogovorili i neke rezervne mere, koje su deo Memoranduma o ekonomskoj i finansijskoj politici. Te mere, koje podrazumevaju i povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), predložila je Vlada Srbije, dodao je on.

"Po mom mišljenju te mere su adekvatne, ali smo spremni da razmotrimo i druge mere. Na vlastima je da predlože nove mere, jer nas više interesuje konačni fiskalni efekat nego koje će posebne mere biti preduzete", poručio je Portugal.

Predsjednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će budžetski deficit biti veći za oko 40 milijardi dinara od planiranog, oko 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, i da će Međunarodnom monetarnom fondu biti date čvrste garancije da će deficit biti isfinasiran.
Tražićemo dodatni budžetski deficit i siguran sam da će MMF reći - “da”, rekao je premijer Cvetković u intervjuu današnjim “Novostima”.

Kojom platformom dočekujemo MMF

Uoči dolaska misije MMF-a, poznato je da će Srbija tražiti da deficit u budžetu bude 4,5 odsto, što je za 1,5 odsto više od prvobitnog dogovora


Do dolaska misije MMF-a ostalo je najviše mesec dana, a i dalje nije poznat precizan plan sa kojim će Vlada Srbije dočekati predstavnike te finansijske instuticije.

Poznato je da će Srbija tražiti da deficit u budžetu bude 4,5 odsto, što je za 1,5 odsto više od prvobitnog dogovora. Zauzvrat će Vlada ponuditi kredibilne mere koje će smanjiti deficit u 2010. godini.

Tako je ponovo aktuelizovano pitanje koga će najviše pogoditi septembarske mere Vlade za borbu protiv krize i uštede u budžetu. Najtvrđi pregovarač će, kako se čini, i ovoga puta biti potpredsednik Vlade Srbije i lider PUPS-a Jovan Krkobabić.

On je rekao da će odbraniti penzije po cenu opstanka koalicije, a na njegov stav nikakav uticaj neće imati ni sastav misije MMF-a.

"Mogu dolaziti u kakvom god hoće sastavu, penzije neće dirnuti niko. Ni po cenu raspada koalicije, ni po cenu pada projekta, nikakvo smanjenje penzija nije prošlo ni juče, ali neće proći ni sutra", kaže Krkobabić.

Izvesno je, međutim, da će zamrzavanje plata i penzija biti produženo i u 2010. godini, a ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je najavila mogućnost uvođenja novog poreza na dohodak građana.

Novi porez na dohodak će, kako je rekla ministarka, omogućiti ravnomerniju raspodelu tereta, ali će biti "poreski izdašnji" i mogao bi da donese uštedu od 12 milijardi dinara.

Aaaaaaaaaallllllllllllllllllllllllllooooooooooooooooooooo bre.

Pa nije deficit veći za 1.5 %, nego 50% od planiranog. To znači da plan nije bio ni malo optimističan, još manje realan, nego čisto populistički. Drž vodu dok majstori (MMF) odu.

Al' majstori se vratili pa sad sledi zavrtanje ušiju.

Naravno da će i ovo zavrtanje da se završi na narodu.

Vlada panično čepi rupu po rupu, a brana puca po svim šavovima i potrebna je hitna i pomazamašna, dobro isplanirana intervencija.

Ministarka finansija Diana Dragutinović najavila je prošle nedelje da će se razmatrati mogućnost da delegaciji MMF-a, koja u Srbiju stiže u avgustu, bude predloženo da jedan deo novca od tri milijarde evra, koliko je ta finansijska institucija odobrila Srbiji, bude usmeren u popunjavanje budžetskog deficita.

Stamenković tvrdi da bi čak i kada bi novac koji MMF odobrava za popunjavanje deviznih rezervi za odbranu stabilnog kursa dinara bio usmeren u budžet, on bi najverovatnije završio u potrošnji, i u krajnjoj liniji na povećanje cena.

Na pitanje da li je moguće uslovljavanje da taj novac ode samo na investicije, Stamenković je podvukao da njemu nije poznato da je MMF do sada učestvovao u finansiranju infrastrukturnih projekata. „Ja u to ne verujem”, rekao je Stamenković i dodao da Koridor 10, kao prioritetni infrastrukturni projekat vlade u ovoj godini, već finansira Svetska banka.

Sa MMF. ce mo da,zavrsimo posao.Ceka se javno mnenje,da se cuje.Pakad se to oduzme i sabere,dobijamo
novac.Oni uzumaju a kad procene,onda daju novac.

MMF prodaje zlato da bi kreditirao siromasne
izvor .Mondo.

BEOGRAD, Agencija Standard i Purs iz Londona potvrdila je kreditni rejting Srbije BB- za dugoročne i B za kratkoročne obaveze.

Rejting Srbije uslovljen je zavisnošću države od spoljnog finansiranja radi podrške ekonomskom rastu i ograničen fleksibilnošću ekonomske poltike, saopštila je agencija.

Srpsku ekonomiju prema mišljenju stručnjaka Standard i Pursa obilježava visok stepen evroizacije kao i sporo sprovođenje strukturalnih reformi, posebno u domenu javne administracije i socijalne sigurnosti, kao i mali pomaci u restrukturiranju državnih preduzeća i unapređenju konkurencije.

Analitičari navode da su pritsci rasta spoljnog duga i sužavanja mogućih izvora eksternog kreditnog finansiranja natjerali Srpske vlasti da zaključe stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom i da kao rezultat tog aranžmana očekuju da će budžet Srbije za 2009. i 2010. biti predmet mjera za smanjenje deficita.

Ipak, prema procjenama stručnjaka Standarda i Pursa recesija u Srbiji će biti oštrija nego što se ranije očekivalo. Umjesto procijenjenih tri odsto koji su prezentovani u sporazumu sa MMF-om, Standard i Purs očekuje da će pad bruto društvenog proizvoda dostići pet odsto.
Negativni trend odslikava mogućnost i daljeg pada kreditnog rejtinga ukoliko dođe do većih ekonomskih i fiskalnih pritisaka posebno u bankarskom sektoru ili javnim finansijama, navode analitičari. Oni dodaju da do poboljšanja rejtinga moglo da dođe ukoliko se uslovi spoljnog finansiranja promjene na bolje ili ukoliko Srbija kvalitetno implementira sporazum sa MMF-om.

BEOGRAD - Predsednik Udruženja banaka Srbije Draginja Đurić kaže da će pregovori Srbije sa MMF-om biti "vrlo teški" i da očekuje će tema pregovora biti budžetski deficit.
"Zbog očekivanja da će pad stope bruto domaćeg proizvoda biti veći od dva odsto, koliko je prognozirano prilikom zaključenja sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom, pretpostavljam da će glavna tema predstojećih pregovora biti visina budžetskog deficita", rekla je Đurićeva u intervvjuu za Privredni pregled.

Pregovori će biti vrlo teški, jer će, kako je istakla, MMF zahtevati da Srbija nastavi sa korenitim strukturnim reformama, a to "znači sprovođenje nekih bolnijih mera".

* Premijer i pojedini ministri tvrde da je okvirna strategija spremna, odnosno da neće biti povećanja PDV i smanjenja plata i penzija...
- Ja samo čujem šta Vlada neće, a niko ne govori šta smo spremni da uradimo, odnosno koje mere ćemo primeniti.

* Znači, još nema detaljnog plana koji će se naći na stolu pred MMF-om?
- Ja ga nisam ni čuo ni video, a vreme curi. Ponavljam, nisam čuo nijedan konkretan predlog šta bi trebalo da uradimo, sem "horskog pevanja" da MMF treba da nam dozvoli veći budžetski deficit.

* I hoće li nam ga odobriti?
- Ako i odobri, paralelno sa tim će tražiti i da sami nešto uradimo. Nije odgovorno da nam jedina strategija bude: trošimo više, ali svake nedelje "palimo sveće u crkvi", nadamo se čudu, da će svet preko noći izaći iz recesije, "Ju-Es stil" ponovo upaliti peći, i tako Srbija doživeti ekonomski bum.

* Šta biste vi uradili da ste na mestu premijera?
- Mislim da i premijer i Vlada imaju iste alternative kao i pre četiri meseca: ili da smanje rashode ili da povećaju prihode. Ako isključimo povećanje poreza na imovinu, gde su mogućnosti prilično limitirane, i eliminišemo povećanje akciza, gde smo već maltene i preterali sa cenama (sem cigareta i alkohola) - ponovo dolazimo do zarada i penzija i pitanja PDV.

* Mislite li na dodatno oporezivanje zarada iznad 40.000 dinara i skok PDV na 20 odsto?
- Smanjenje samo onih zarada koje su iznad proseka, donelo bi minimalan prihod i zato ako se ide tim putem treba uključiti i primanja ispod proseka. Isto tako treba povećati i prihode od PDV-a. Samo, sada je situacija drugačija od one u martu, budžetska rupa je veća i više nije dovoljno da se PDV podigne za jedan odsto.

* Za koliko bi trebalo povećati PDV?
- Sada treba biti duplo radikalniji da bi ove mere imale efekta.

* Mnogi, a među njima je i ministar Dinkić, upozoravaju da bi nas to gurnulo u još veću sivu ekonomiju?
- Onda treba da smanjimo PDV da bismo imali veću naplatu. Nadam se da će Poreska uprava dokazati da će sa povećanjem PDV i prihodi biti veći pošto je neplaćanje poreza kršenje zakona.

* U kakvom je trenutno stanju državna kasa?
- Zavisno od meseca, "kratki" smo za 10-15 milijardi dinara. A tu nije uračunat efekat toga što smo za investicione projekte trošili mnogo manje od planiranog, pa je i taj deo "preveslan" u potrošnju. Za sada se to uspešno finansira, ali niko ne pita šta će biti 2010. i 2011. godine, kad sve to dođe na naplatu.

* Ima li para za penzije i plate, da li je njihova isplata ugrožena?
- Zasada nije. Budžet dolazi do dodatne likvidnosti putem emisije hartija od vrednosti, čiji je ukupan nivo dostigao 67 milijardi dinara. Znači, isplata nije ugrožena, ima izvora, ali izvor je dug. Ali tako ne možemo u beskraj.

* Da li na to upozoravate kolege iz Vlade?
- Ne treba ništa da im kažem, svesni su svega toga. Ubeđen sam da najveći broj ljudi u Vladi ne kroji svoj porodični budžet kao što to radi sa državnim, jer bi već odavno otišli u bankrot.

* Zamerate Vladi da se ne pridržava plana i da ne poštuje mere koje je sama donela. Na koje mere konkretno mislite?
- Na to da se ne poštuje obaveza transfera 40 odsto sopstvenih prihoda budžetskih korisnika, da javna preduzeća ne transferišu dobit u republičku kasu... Zbog svega toga je budžetska rupa još veća. Ali, umesto da odjednom mački odsečemo ceo rep i znamo na čemu smo, opet ćemo, izgleda, seckati santimetar po santimetar.

* Kako uvesti veću disciplinu u primeni mera?
- To nije pitanja znanja nego volje!

Jedini spas za Srbiju jeste da proglasi bankrot, jer je u sustini bankrotirala ali ovom narodu to nece niko da kaze. Kada se proglasi bankrot, sto je pitanje samo dana i meseca onda mora cela Vlada da da ostavku i da krenemo da pravimo drzavu, da vidimo sta je njena teritorija, koje su granice, tj. neke najelementarnije stvari pa onda da krenemo u zivot i razvoj.

“U ovoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi postoje dve alternative.
Jedno je pitanje poreza na dodatnu vrednost, a drugo pitanje zarada i socijalnih davanja. Ako se ne radi na zaradama, jedino ostaje alternativa povećanje PDV-a”, rekao je guverner NBS-a.

A stednja i rigorozno kresanje javne potrosnje i privilegija elite? Preskupa je ovo drzava, a usto u mnogim oblastima i jako neefikasna.

MMF će reći "ne" Srbiji?
Bliže se pregovori sa MMF-om i sve je izvesnije da će Vlada odustati od "kresanja" zarada i povećanja poreza i umesto toga zatražiti veći budžetski deficit. Ekonomisti ocenjuju da ovaj zahtev MMF neće tek tako odobriti.

„Samo spisak lepih želja srpske Vlade!"

Direktorka "Ekonomist medija grupe" Biljana Stepanović smatra da Vlada pregovore sa MMF-om ne shvata ozbiljno. Prema njenoj oceni, zahtevi za povećanje deficita i otpuštanje u javnom sektoru samo su spisak lepih želja.

"Ide se linijom manjeg otpora ako vi tražite povećanje deficita. To je najlakše. To je kao u domaćinstvu. Vi možete da trošite više nego što zarađujete, time što povećavate dugove. Isto je i sa Vladom. Ona, čini mi se, gleda da preživi ovu opštu krizu, da poveća budžetski deficit i da računa da će nešto pozitivno da se desi u budućnosti. MMF sa druge strane gleda svoj novac koji će da pozajmi: koliko je realno da on bude i vraćen? MMF neće da vam pozajmi novac ako ga niste ubedili da ćete sutra biti u stanju taj novac da vratite", kaže Biljana Stepanović

Dace,dace-daju pare i bez kamate na pet godina nerazvijenim zemljama.Da se nije dogodila ova kriza moglisu komotno prestati da postoje. :lol:

Za Srbiju bi bilo bolje da ne daju. Kada cena akcija na berzi bude postavljala/ smenjivala menadzere u nasim kompanijama, tada ce sve biti kako treba. Do tada mora da se prvo vidi gde su nase granice, da se izvrsi regionalizacija Srbije, da se likvidiraju gubitaske firme, da se formiraju bar tri razvojno investicione banke koje imaju domaci kapital itd. Ovde bre nista ne valja. Nema jedan zakon da je pravi, vec svi imaju krs rupa... A za dalje da ne pricamo....

Dakle, daj boze da ne daju ove pare i generacije ce biti srecne...

milanlaki ::

Za Srbiju bi bilo bolje da ne daju. Kada cena akcija na berzi bude postavljala/ smenjivala menadzere u nasim kompanijama, tada ce sve biti kako treba. Do tada mora da se prvo vidi gde su nase granice, da se izvrsi regionalizacija Srbije, da se likvidiraju gubitaske firme, da se formiraju bar tri razvojno investicione banke koje imaju domaci kapital itd. Ovde bre nista ne valja. Nema jedan zakon da je pravi, vec svi imaju krs rupa... A za dalje da ne pricamo....

Dakle, daj boze da ne daju ove pare i generacije ce biti srecne...

Slažem se u svemu osim da zakoni nisu dobri ima i dobrih nego se ne poštuju ni najmanje, to je problem.
Kad naši VLADARI budu naišli na tvrdo, a to će nadam se biti sad sa MMF-om, nadam se da će se dozvati pameti ali do tada opet po našim leđima. :no: :no: :no:

...MMF će reći DA Srbiji a verovatno će nam ponuditi i još para...pa zar premijer i ministarka nisu nešto šljakali za MMF ???...naravno da jesu i samo mi to smeta (nek me neko ispravi ako grešim)...meni to liči na neki vid sukoba interesa...
...nažalost podosta sam siguran da će sa tim parama samo pokriti ovaj "neplanirani" deficit...
...a sto se smanjivanja javne potrošnje tiče - ljudi pa 80% Srbije troši samo ono najosnovnije, prošetajmo se malo po selima pa da vidimo kako ljudi žive...da su pametni pa da klepe ove naše tajkune za luksuz itd...bar bi to marketinški lepo izgledalo...a ološ bi se možda razbežao po svetu...hihihi nismo mi te sreće

Jelašić: Sredstva MMF-a za rezerve
12. avgust 2009. | 17:14 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Srbija će krajem avgusta moći da povuče od MMF-a još 500 miliona dolara za potrebe deviznih rezervi centralne banke, kaže guverner Radovan Jelašić.
Ta sredstva nisu iz ugovorenog stend-baj aranžmana s MMF-om od oko 2,9 milijardi evra, od kojih je Srbija već povukla prvu tranšu od oko 800 miliona evra.

Jelašić je, u izjavi za EM portal, rekao da će nova sredstva od MMF-a biti dostupna na osnovu novih alokacija specijalnih prava vučenja i objasnio da je reč o dodatnoj likvidnosti koju će MMF kreirati radi finansijske podrške svojim članicama u uslovima svetske finansijske krize, bez obzira na to da li imaju ili nemaju finansijski aranžman s tom finansijskom institucijom .

Zbog te dodatne pogodnosti, NBS neće morati, čak i da joj zatreba novac za devizne rezerve, da povuče svih 2,9 milijardi evra, koliko joj aktuelni aranžman s MMF-om omogućava.

Time se otvara prostor za Vladu Srbije da tokom predstojećih pregovora izdejstvuje da jedan deo dogovorene finansijske podrške MMF-a bude iskorišćen za pokrivanje budžetskog deficita.

"Drugi razlog zašto država neće morati da povuče ceo kredit od MMF-a je to što će tekući platni deficit u ovoj godini biti daleko niži, najverovatnije jednocifren, dok je u 2008. godini bio blizu 18 odsto BDP-a", istakao je Jelašić.

Guverner je nagovestio da postoji zakonska mogućnost da NBS odobri kredit državi, ali Memorandum o razumevanju, koji je Vlada Srbije potpisala s MMF-om strogo zabranjuje da centralna banka kreditira državu.

"Međutim, čak i kad bi Memorandum dozvolio tu opciju, to u postojećim uslovima ne bi bilo potrebno, jer država zaduživanjem na domaćem tržištu kapitala, kao i u inostranstvu, zasad, može da pokrije budžetski deficit", rekao je Jelašić.

On je najavio da će novim zakonom o NBS biti zabranjeno da centralna banka kreditira državu.

Ekspert bečkog Instituta za međunarodne ekonomije (WIIW) je rekao da se međunarodni finansijski programi u istočnoj Evropi sada usmjeravaju, prije svega, na spašavanje bankarskih organizacija od kolapsa.

“U ovom trenutku Međunarodni monetarni fond (MMF) nije zainteresovan za (privredni) rast tih država. Kasnije, od kraja godine, postaviće se ozbiljno pitanje šta učiniti sa tim zemljama kako bi se podstakao rast”, kaže Gligorov.

“Pretpostavku da će se privredni rast na istoku vratiti čim se velike države EU oporave, smatram nerealnom”, kazao je on uz napomenu da MMF dobro zna da se stari model, kroz velike investicije iz zapadne Evrope, na istoku neće vratiti.

Dodatne investicije u jugoistočnu Evropu neće više imati smisla sve dok se postojeći kapaciteti, na primjer automobilske industrije, ne iscrpe. Srednjeročno gledano nema izvora za jači rast, podvukao je Gligorov.

Izjava stalnog predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdana Lisovolika za naš list da će ova institucija tražiti od Vlade Srbije „izbalansirane mere“, nagoveštava da neće biti dovoljno samo ograničiti rashode, već da će vlasti morati da pronađu i meru koja će povećati budžetske prihode, pre svega kroz rast neke od poreskih stopa. Time bi se Srbija svrstala u red zemalja poput Hrvatske i Mađarske, koje su već pribegle većim poreskim zahvatanjima, kako bi finansirale deficit budžeta.

Stručnjak Bečkog instituta za međunarodnu ekonomsku politiku Vladimir Gligorov ocenio je da bi za Srbiju bilo najefikasnije ako bi zamrzla plate i penzije i išla na dodatno zaduživanje, umesto da podiže stopu PDV ili uvećava porez na zaradu, kao mere za popunu budžetskih prihoda u vreme krize.

Biće otpuštanja u državnom sektoru

20. avgust 2009. | 09:41 | Izvor: Blic

Beograd -- Pregovarački tim Srbije predložiće MMF-u potpunu reformu državne uprave, a ne povećanje poreza na plate ili PDV-a, kaže premijer Srbije Mirko Cvetković.

Cvetković najavljuje i da će na današnjoj sednici Vlade za državne činovnike biti ukinuta mogućnost otkupa državnih stanova po cenama ispod tržišnih.

"Osnova za razgovore sa MMF je mera koju ova Vlada smatra strateškom, a to je reforma javnog sektora. Reč je o poslu koji se ne može završiti za par meseci već je to dugoročan poduhvat i o tome želimo sada da započemo razgovor sa partnerima iz MMF-a", kaže prvi čovek Vlade.

Premijer kaže da treba objasniti da je javni dug države oko 30 odsto, i da uzimanje para od MMF nije povećanje javnog duga.

"Najjednostavnije objašnjeno, pare MMF ne ulaze u javni dug ako se ne troše za budžetski deficit i to je novac koji praktično stoji ’na gomili’. ", kaže Cvektović.

Objašnjavajući zašto je deficit veći od planiranog Cvetković kaže da je to posledica manjih prihoda, dok su rashodi na nivou planiranih.

"Dobro je što je u julu i avgustu situacija poboljšana u odnosu na iste mesece prošle godine, a to će pozitivno uticati na rezultat cele godine, odnosno manji deficit. Sa MMF ćemo razgovarati o načinu da se taj deficit pokrije", navodi premijer.

On kaže da su Srbiji potrebne dugoročne mere. Kratkoročne mere Vlade dovele do makroekonomske stabilnosti, ali to nije dovoljno smatra premijer, i dodaje da se trenutno radi analiza koja bi trebalo da pokaže kako će biti izvršena reforma javne uprave.

"Nije reč samo o smanjenju broja zaposlenih već će se uporedo ići i sa reformom koja treba da dovede do efikasnijeg javnog sektora. Ne želim sada da prejudiciram brojke i paušalno navodim prekobrojne jer najlakše je reći primera radi, deset odsto. To će biti utvrđeno veoma detaljnom analizom koja se radi posebno u svakom sektoru i javnom preduzeću. Međutim, činjenica je da višak zaposlenih izaziva višak troškova, a višak troškova skuplju državu, a skuplja država utiče na ekonomiju", objašnjava Cvetković.