TRGOVINA NA PRODUKTNOJ BERZI

Tenerife ::

http://www.proberza.co.rs

Hvala, ali ni ovde nema grafikona cena. Koliko vidim nema nigde?

http://www.proberza.co.rs/graph/prodex

klik na prodex pa onda dalje, ovo trazis:
http://www.proberza.co.rs/graph/prodex/

mozda se razlikuje na desktopu jer sa mobilnog gledam.

Hvala puno

Produktna berza: Cena kukuruza na petogodišnjem minimumu

NOVI SAD - Cena kukuruz na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove nedelje je pala na 12 dinara po kilogramu, bez PDV-a, što je najmanja cena te žitarice u poslednjih pet godina, saopštila je danas ta berza.

Prosečna cena kukuruza bila je 13,51 dinara, pet odsto manja nego prethodne nedelje.

Na Produktnoj berzi je ove nedelje prodato 2.049 tona robe, 46,6 odsto više nego pre sedam dana, a vrednost prometa povećana je 8,8 odsto, na 37,3 miliona dinara.

U ukupnom prometu 80 odsto je bila prodaja kukuruza, koji je ove godine u Srbiji bio zasejan na 1,2 miliona hektara oranica.

Stručnjaci Produktne brze očekuju da će prinos te žitarice biti oko sedam tona po hektaru, tako da će, posle podmirenja domaćih potreba, značajne količine preostati za izvoz.

Prosečna ovonedeljna cena pšenice bila 19,51 dinar po kilogramu, što je za 4,36 odsto više nego prethodne nedelje.

Stručnjaci predviđaju odličan rod pšenice, od čega će oko 1,5 miliona tona završiti u inostranstvu, pre svega u zemljama regiona, afričkim državama, na Bliskom i Srednjem istoku.

Žetva pšenice počinje za manje od mesec dana, a stručnjaci predviđaju odličan rod. Sa zasejanih 610.000 hektara, možemo da očekujemo rod od oko tri miliona tona.

Od toga, 1,5 miliona tona zadovoljiće domaće potrebe, dok će ostatak završiti na međunarodnom tržištu. U prolećnoj setvi zasejano je oko 1,6 miliona hektara žitarice, od čega najviše kukuruza i suncokreta.

Pšenici je ova godina izuzetno pogodovala, s obzirom na to da je bilo dosta kiše u poslednjih 20 dana. Zrno je dobro nalilo i rod je kvalitetan, kaže direktor „Fonda za žito“ Vukosav Saković.

Žetva ječma počinje za sedam do deset dana, a početkom jula kreće pšenica. Za izvoz će biti, sa prošlogodišnjim zalihama, između 1,6 i 1,8 miliona tona. Od toga, oko 600.000 tona pšenice i brašna izveze se u zemlje regiona, dok ostatak ide na međunarodno tržište.

Našu pšenicu kupuju afričke zemlje, Bliski istok i Srednji istok. Pšenice sada ima svuda, ali mi imamo naše kupce. Kako kaže, realna cena se još ne zna, jer ima još dosta do žetve, pa nije formirana na izvoznom tržištu.

Kada je reč o prolećnoj setvi, ove godine je suncokret bio omiljena kultura poljoprivrednim proizvođačima, jer su dobro prošli lane, ističe Saković. Ona je zasejana na oko 220.000 hektara. Soja na oko 200.000 hektara. a kukuruz je i dalje vodeća kultura, i zasejan je na nekih milion hektara.

Usevi za sada izgledaju dobro, kiše je bilo, a ratari su uradili svoj deo posla. Sada sve zavisi od vremenskih prilika.

Statistički podaci pokazuju da je ukupna vrednost agrarnog izvoza prošle godine bila 2,8 milijardi dolara, a uvoza oko 1,5 milijardi dolara. Tako smo imali suficit od oko 1,3 milijarde dolara.

NOVI SAD - Cena pšenice ovogodišnjeg roda u vreme žetve biće oko 16 dinara po kilogramu bez PDV-a, s obzirom da se po podacima Produktne berze u prodaji na zeleno, cena hlebnog žita kreće između 15 i po i 16 dinara.

"Verujem da će krenuti cena u toku žetve, 16 dinara ali će vrlo brzo ona eksplodoirati zato što ne terenu ima useva gde kombajn nema šta da traži", kaže Nenadović.

Ove godine se može očekivati dobar prinos. Međutim sa prelaznim zalihama koje iznose čak 400.000 tona bitno će uticati na tržišne viškove, a to svakako znači manju cenu koja sigurno neće zadovoljiti naše poljoprivredne proizvođače.

"Prema indikativnim podacima trgovanja na zeleno, cena se kreće između 15 i po i 16 dinara bez PDV, pa možemo naslutiti da će cena kada krene žetva biti nešto manja od 16 dinara", kaže Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad.

Oni ratari koji neće prodavati pšenicu odmah nakon žetve važno je napomenuti da su silosi spremni za novi rod kao i da će cena lagerovanja biti na istom nivou kao i prošle godine

Stručnjaci kažu da je bez obzira na promenljivo vreme pšenica u dobroj kondiciji ali ipak slabije nego u odnosu na prošlu godinu.

Pšenica 15 RSD, ratari izlaze na ulice
Nezadovoljna niskom otkupnom cenom pšenice Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije, najavila je proteste.

Prošle godine otkupna cena pšenice išla i do 22 dinara, a ovih dana cena je pala i ispod 15 dinara. Ratari kažu da će ako ta cena ostane razmisliti da li će i sledeće godine na poljima saditi i pšenicu.

 Problemi kad dobro rodi, problemi kad ne rodi dobro....
Smesno!

U izvozu kukuruza Srbija je na osmom mestu, dok je u izvozu pšenice na desetom
Srbija se kotira među 10 najvećih izvoznika žitarica na svetu u periodu od ekonomske 2014/15. do 2016/17. godine, prema analizi udruženja Žita Srbije urađenoj na osnovu podataka Ministarstva za poljoprivredu SAD.

U izvozu kukuruza Srbija je na osmom mestu, dok je u izvozu pšenice na desetom, a u pogledu prinosa po hektaru je na visokom drugom mestu kad je u pitanju pšenica, odmah iza proseka Evropske unije, i na petom mestu u prinosu kukuruza po hektaru.

Udruženje Žita Srbije je ovu analizu predstavilo na najvećem svetskom forumu u oblasti proizvodnje i trgovine žitaricama i uljaricama „Global grejn“, koji je održan u Ženevi od 14. do 16. novembra, a na kojoj su učestvovali uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija.

Rod kukuruza u Srbiji ove godine mogao bi premašiti sedam miliona tona, što je blizu rekorda od osam miliona tona koji je ostvaren 2016. godine ali na većoj zasejanoj površini nego ove godine, rekao je direktor poslovnog Udruženja "Žita Srbije".

On je agenciji Beta kazao da će ove godine, kada je zasejano oko 900.000 hektara, što je manje nego prošle godine kada je pod tom kulturom bilo 970.000 hektara, većim prinosom biti nadoknadjen manjak oranica.

U Srbiji je 2016. godine bilo zasejano preko milion hektara, prinosi su bili od pet do 16 tona po hektaru.

Izvoz kukuruza, ako se ostvari očekivani prinos od preko sedam miliona tona, prema njegovim rečima, mogao bi da buda oko 2,5 miliona tona.

Saković je rekao da ove godine neće biti problema sa nalaženjem kupaca jer je severnu Evropu zahvatila suša i tražiće više kukuruza.

"Kod izvoza kukuruza veći je problem logistika nego nedostatak tržišta jer nizak nivo na Dunavu povremeno ometa transport", rekao je Saković.

Dodao je da je cena kukuruza 16 dinara po kilogramu i da treba očekivati blagi rast.

Pšenica je od letos do sada poskupela 30 odsto, pa kilogram umesto 16,50 dinara košta 21,50 dinara, ali se ne očekuje da će poskupeti hleb i peciva, rekli su agenciji Beta predstavnici proizvođača i pekara.

Predsednik Poslovnog udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković ocenio je da je je jedan od razloga za tako visok rast cene pšenice to što se deo domaćih proizvođača uzdržava od prodaje, jer zasejana pšenica za narednu godinu zbog loših uslova još nije nikla pa je neizvesno koliki će biti rod sledeće godine.

"Drugi razlog za rast cene pšenice je što je za poslednjih pet meseci zbog poskupljenja tog poljoprivrednog proizvoda i na međunarodnom tržištu izvezeno 700.000 tona pšenice i brašno od još 100.000 tona pšenice što je smanjilo ponudu na domaćem tržištu", rekao je Saković.

Dodao je da je iz Srbije u kratkom roku izvezena pšenica lošijeg kvaliteta po oko 148 evra po toni sa troškovima prevoza, ili po 16,20 dinara po kilogramu, ali da je to visoka cena.

Cene pšenice, kukuruza i soje na Produktnoj berzi u Novom Sadu protekle nedelje bile su niže za nekoliko procenata, saopštila je danas berza.

Najviše se trgovalo, kako se navodi pšenicom, prodato je 2.825 tona po ceni od 17,50 dinara po kilogramu do 17,70 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV), što je u odnosu na prethodnu nedelju manje za oko 5,5 odsto.

Kukuruz se prodavao po 15 dinara bez PDV, a zaključen je jedan ugovor na 200 tona za novi rod po ceni od 13,30 dinara bez PDV sa isporukom u oktoru i novembru, a roba je odmah plaćena.

Slaba tražnja obara i cenu soje, protekle nedelje se trgovalo po jedinstvenoj ceni od 35,50 dinara za kilogram bez PDV, što je za 2,74 odsto manje nego nedelju dana ranije.

Cenu kukuruza podigli finansijski fondovi, Kina kupuje velike količine!

Beograd -- Kukuruz je u Srbiji od početka ove godine skuplji 12 odsto nego na kraju 2020. godine i kilogram košta od 19,5 dinara do 22 dinara.

Poskupeo je jer su finansijski fondovi počeli da ulažu novac kupujući na svetskim berzama poljoprivredne proizvode, pre svega taj proizvod, rekao je danas predstavnik Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica "Žita Srbije" Vukosav Saković.

On je za Betu rekao da su investicioni fondovi počeli da ulažu u poljoprivredne proizvode zbog recesije izazvane zdravstvenom krizom.

"Zbog krize u privredi, kao posledice pandemije virusa korona, smanjene su mogućnosti za ulaganja, pa su se finansijski fondovi okrenuli poljoprivrednim proizvodima", rekao je Saković.

Dodao je da se svaka promena cene na svetskom tržištu reflektuje i na domaće cene.

Na Produktnoj berzi u Novom sadu prošle nedelje su zaključeni ugovori o kupoprodaji kukuruza po ceni od 19,50 do 21,80 dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost (PDV), a najviša dostignuta cena tog proizvoda, dovezena kupcu, iznosila je 22,20 dinara po kilogramu.

Saković je rekao da finansijski fondovi sada poseduju rekordne količine poljoprivrednih proizvoda i da velike količine kukuruza kupuje Kina.

Tražnja kukuruza je, prema njegovim rečima, povećana uprkos prognozama da proizvodnja kukuruza u narednoj godini neće biti smanjena.

Trgovci: Svinjsko meso u prodavnicama uskoro skuplje za 20 odsto!

Spremite se, cene hrane će explodirati ove godine, sve će poskupeti!

To je svetski trend, ne odnosi se samo na Srhbiju.

Cena soje na Produktnoj berzi u Novom Sadu danas je porasla na istorijski nivo od 86 dinara za kilogram, ali iako je bilo tražnje vlasnici nisu želeli da je prodaju, jer su iščekivali dalji rast cene. Soja je pre nekoliko dana već koštala 85,50 dinara po kilogramu i u odnosu na maj 2020. godine bila skuplja za - više od 100 odsto.

„Cena soje pada i raste iz tehničkih razloga zbog uključenja špekulanata i finansijskih fondova u trgovinu tom uljaricom na Čikaškoj berzi. Špekulanti i finansijski fondovi se pojavljuju na berzu i kao kupci i kao prodavci pa zavisno od toga cena raste ili pada. Zbog toga i ne postoji stabilan trend rasta cene soje“, rekla je Saković.

Dodala je da cena soje raste od aprila prošle godine, ali sada intenzivnije jer su i zalihe iz prošlogodišnjeg roda manje.

Prošle nedelje kukuruz na Produktnoj berzi koštao je 27,30 dinara što je rekord posle 2012. godine.

Cene osnovnih namirnica širom sveta su proteklih meseci značajno porasle i u proseku koštaju za jednu trećinu više nego prošle godine, proizilazi iz podataka Organizacije UN za poljoprivredu i hranu (FAO)

Najveći rast primećen je kod šećera, koji je poskupeo čak 60 odsto, a zatim slede žitarice sa skokom cene od 26 procenata. Dok je jedna tona pšenice u maju 2020. na berzi sirovina u Frankfurtu koštala 185 evra, sada košta 251 evro.

Što se kukuruza tiče, cena je skočila za 60 odsto iznad prosečne cene od 2020, a slično je i sa sojom. Razlog za drastičan skok cena osnovnih nanirmica su, pored loše žetve, veće cene sirove nafte, troškova transporta, izjavio je ekspert za poljoprivredu Franc Sinabel.

On ukazuje da će se skok cena sirovina osetiti i tokom svakodnevne kupovine, jer će proizvođači keksa, hleba i čipsa zbog skupih sirovina povećati cene, a može se očekivati poskupljenje i mesa, jer su kukuruz i soja sirovine kojima se hrane životinje.

A OPASNOST od inflacije je IZVESNA !!
Jedini nacin da se drzave brane jeste PODIZANJE kamata, a zna se sta to znaci....

Akcije, nekretnine, sirovine sve cene su na najvisem nivou, da bi se to regulisalo, jedino resenje je podizanje kamata, i eto nam finansijske krize... a to znaci USPORAVANJE privrede!!!!

Žetva pšenice u Srbiji je završena, a ukupan prinos je rekordnih oko 3,4 miliona tona, kazala je danas direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Saković.

Dodala je da je prosečan prinos po hektaru 5,7 tona i da je do sada najveći, a da je ostavaren na 595.000 hektara.

Ona je rekla da su za poslednjih osam godina najbolji rezultati ostvareni 2016/2017. godine kada je ukupno požnjeveno 3,11 miliona tona pšenice sa 610.000 hektara, a da je prosek po hektaru bio 5,1 tonu, dok je 2018/2019. godine ukupan prinos sa 650.000 hektara bio 3,19 miliona tona, a prosečan prinos 4,9 tona po hektaru.

Pšenica je protekle nedelje bila najtraženiji primarni poljoprivredni proizvod na Produktnoj berzi u Novom Sadu pa je početkom sedmice prodavana za 23,50 dinara po kilogramu dok je nedeljno trgovanje u petak okončano cenom od 24,20 dinara. Kukuruz je takođe zabeležio rast pa je na kraju sedmice prosečna ponderisana i oporezovana cena iznosila 27,35 dinara za kilogram.

Proizvodnja pšenice u Srbiji u 2021. godini od 3.538 tona veća je za 23,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je prinos kukuruza opao za 20,7 odsto, na 6.241 tona, saopšteno je danas iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Ostvarena proizvodnja malina je viša za 10,1 odsto, a višanja manja za 6,4 odsto.

U poređenju sa prošlom godinom očekuje se veća proizvodnja šećerne repe za 1,5 odsto, a manja proizvodnja suncokreta za 6,1 i soje za 27,0 odsto, ocenjeno je iz RZS-a.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2011–2020. godine) proizvodnja pšenice je veća za 35,9 odsto, suncokreta za 8,4 i soje za 4,7 odsto, a manja je proizvodnja kukuruza za 0,7 i šećerne repe za 21,8 odsto.

U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini očekuje se veća proizvodnja jabuka, za 4,9 odsto, a manja proizvodnja šljiva, za 29,1 odsto.

U odnosu na desetogodišnji prosek očekuje se povećanje proizvodnje jabuka za 22,3 odsto, a smanjenje roda šljiva za 8,2 odsto.

Očekivana proizvodnja grožđa u Srbiji manja je za 2,9 odsto od prošlogodišnje, odnosno 3,9 u odnosu na desetogodišnji prosek, navedeno je u saopštenju RZS.

NOVI SAD – Pšenica je ove sedmice u trgovanju putem novosadske Produktne berze dostigla rekordnu cijenu od 35,11 dinara /oko 0,30 evra/ za kilogram, saopšteno je iz Berze.

Iz Berze objašnjavaju da je na rast cijene hljebnog zrna uticala povećana potražnja za tom žitaricom, kao i dešavanja na inostranim tržištima.

Pšenica je, uprkos poskupljenju, bila najtraženija roba na berzanskom tržištu.

Od ukupnog berzanskog prometa, koji je u ovom periodu bio 8.875 tona, čak 8.200 tona činila je pšenica.

Istovremeno, kukuruzom sa povećanim procentom vlage putem Berze trgovano je po cijeni od 24,90 dinara /oko 0,21 evra/ za kilogram bez poreza na dodatu vrijednost /PDV/.

Sojom je putem Berze trgovano po prosječnoj cijeni od 80,19 dinara /oko 0,68 evra/ za kilogram sa uračunatim PDV-om. U odnosu na prošlu sedmicu soja je bila skuplja za 1,12 odsto.

Stočnim ječmom je putem Berze trgovano po cijeni od 31,50 dinara /oko 0,27 evra/ za kilogram sa uračunatim PDV-om.

Ukupan promet bio je 8.875 tona robe čija je finansijska vrijednost iznosila oko 314,5 miliona dinara /oko 2,7 miliona evra.

Cene zitarica su zbog krize na istoku Evrope porasle sedam odsto u protekle dve sedmice.

Za samo godinu dana, cena pšenice je porasla više nego duplo.
Mnogi upozoravaju da je svet pred "gladnom godinom", kao razlog tome navode činjenicu da je prvo svet zadesila "korona kriza", a sada se nastavilo sukobom u Ukrajini.
Kao opravdanje za ove strahove navode činjenicu da Rusija proizvodi 25% svetskog žita, a Ukrajina 20 odsto.
Postoji bojazan da će, zbog vojnih operacija u Ukrajini ovogodišnja žetva da podbaci.
Sve to se odrazilo i na cenu pšenice na svetskim berzama. Za samo godinu dana ona je porasla više nego duplo.
Prošle godine u ovo vreme cena pšenice je bila 6,5 američkih dolara za bušel, a sada je 13,4 američka dolara.

Ko ili sta stoji iza rasta cena zitarica, uljarica, energenata i sl. naivni bi pomislili da rastu zbog rata u Ukrajini. A istina je da iza svega stoje oni koji upravljaju berzama na zapadu, dakle opet Rokfelerovi i Rotsildi. Sta je cilj enormnog rasta cena hrane da siromasni ljudi umru od gladi. A sta stoji iza rasta cena energenata, naivni bi pomislili opet da je upitanju rat u Ukrajini, a istina je da se izazove ekonomski kolaps Evrope a pre svega Nemacke i tako izazove treci svetski rat. A ko bi mogao da stoji iza toga pa sad vec pogadjate opet ovi gore navedeni. A krajnji cilj je preuzimanje Evrope, po mogucstvu u celini, doduse od Putina.

Proizvodnja pšenice ove godine trebalo bi da dostigne 3.755.000 tona, što je za 20,8 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini, saopštio je danas Republički zavod za statistiku, navodeći da se kod očekuje smanjenje proizvodnje malina za 15 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Vlada Srbije donela je u četvrtak zaključak o saglasnosti da Republička direkcija za robne rezerve kupi do 200.000 tona merkantilne pšenice, roda 2023. godine.
Kako je navedeno na portalu resornog ministarstva, cena će biti od 25 dinara po kilogramu, a na to je uračunt porez na dodatu vrednost (PDV).
Kupovina merkantilne pšenice vršiće se posredovanjem Produktne berze Novi Sad, a prednost prilikom prijave imaju fizička lica, nosioci registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava.
Minimalna količina merkantilne pšenice koja se kupuje od jednog aktivnog registrovanog poljoprivrednog porodičnog gazdinstva je 10 tona, a maksimalno 100 tona.

Paori traže da se na ovoj berzi uvedu "fjučersi" tj. da se vrši prodaja na odredjeno vreme...
Za sada toga nema na Produktivnoj berzi Srbije

Premijerka Srbije Ana Brnabić stigla je u Kisač gde će se sastati sa poljoprivrednicima koji več nedeljama protestuju. Sastanak je ušao u treći sat i prema informacijama od pojoprivrednika "zapelo" je oko berze.

Dobar sastanak sa poljoprivrednicima i već u sredu biće organizovan prvi sastanak radne grupe za uređenje tržišta i robne berze i odmah će se krenuti sa radom na izmenama i dopunama svih zakona i podzakonskih akata, kako bismo poljoprivrednicima obezbedili slobodno tržište da ne bi bili gaženi od monopolista i kartelista - rekla je premijerka koja se danas sastala u Kisaču sa poljoprivrednicima koji su blokirali saobraćajnice.

Činjenica je da je celokupna infrastruktura svetskog tržišta žitarica, formiranog posle Drugog svetskog rata, uvek bila podređena interesima Sjedinjenih Država, koje su diktirale svoja pravila igre.

U stvari, berza je bila jedna od omiljenih „igračaka” Amerikanaca, uz pomoć koje su ostvarivali basnoslovne profite. Sve na ovom tržištu je fokusirano na kotacije sa Čikaške berze (CME). A američki dolari se koriste kao klirinška valuta.

Ispostavilo se da članice BRIKS-a ne mogu u potpunosti da učestvuju u određivanju cena ovih osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Oni se redovno suočavaju sa manipulacijama trećih zemalja.

Rusija planira da stvori zajedničku berzu žitarica, koja će značajno ojačati prehrambenu bezbednost zemalja članica BRIKS-a.
Odluku je doneo ruski predsednik Vladimir Putin i razgovarao sa saveznicima. Ključni snabdevač ovim prehrambenim sirovinama će, naravno, i dalje biti Ruska Federacija.
Nova berza žitarica ima za cilj transformaciju međunarodne trgovine osnovnim prehrambenim proizvodima.
Očigledno ne u korist ruskih geopolitičkih protivnika (a sada i vojnih neprijatelja).