BEOGRAD - Ovogodišnji suficit Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosiće od 700 do 900 miliona dolara, izjavio je ministar poljoprivrede Saša Dragin.

"Pored vojne industrije poljoprivreda je naša industrija sa najvećim suficitom u razmeni sa inostranstvom", kazao je on agenciji Beta i podsetio da je prošlogodišnji suficit iznosio oko 600 miliona dolara, što znači da bi ovogodišnji saldo mogao biti bolji za 15 do 50 odsto, a zavisiće, kako je naveo "od angažovanosti izvoznika".

Prema podacima Privredne komore Srbije, vrednost izvoza iz Srbije u Tursku za sedam meseci ove godine je 21,3 miliona dolara, a uvoza 157,5 miliona dolara.

nedelja 22. novembar 2009.
Mačvanski specijalitet - kozji sir
22. novembar 2009. | 18:37 | Izvor: B92
Šabac -- Mačvanski kozji sir, nagrađen zlatnom medaljom na sajmovima ”Arhimed“ u Moskvi i ”Eureka“ u Briselu, jedinstven je specijalitet na domaćem tržištu.

Proizvođač Momčilo Budimirović, penzionisani agronom iz Glušaca kod Šapca, planira da proizvod od kozjeg mleka plasira na inostrano tržište. On je proizvodnju punomasnog kozjeg sira započeo pre četiri godine. Sada u svom mini pogonu dnevno prizvede 10-ak kilograma.

Proizvodnji je prethodilo čitanje francuske literature iz ove oblasti i konsulatcije sa iskusnim proizvođačima, da bi konačno došao do kvaliteta posebnog ukusa i izgleda.

“Svi kad vide proizvod sa plesni, misle da je to štetan proizvod. Ovo su korisne plesni i taj sir se jede integralno. Seče se kao torta da bi svi mogli da jedu baš taj deo”, kaže Momčilo Budimirović.

Proizvonja traje oko mese i po dana. Iako recepturu ne otkriva, Momčilo kaže da se proces odvija u kontrolisanim uslovima.

Siru se dodaje čubar i morka so, a u poslednjoj fazi oblaže se hrastvom korom.

“Kad smo malo izučavali o toj hrastovoj kori, došli smo do saznanja da je to prebogat izvor minerala, vitamina, tanina koji blagotvorno deluje na ljudski organizam”, objašnjava on.

U proizvodnji specijaliteta Momčilu pomaže njegova tetka Natalija Vešić. Ova devedesettrogodišnja starica ne koristi naočare i aditive dodaje bez greške.

Ipak, priznaje da ni malo nije jednostavno napraviti sir.

“Nije lako, svaki dan mora da prevrće po jednom, a nekada i po dva puta. Ima tu dosta posla”, kaže Natalija Vešić.

Kada je prvi put videla sir tamno braon boje, baka Natalija bila je iznedanađena izgledom i ukusom.

“Ja nisam htela da jedem to crno okolo, kad uzmem da jedem, ja očistim tu koru. Oni kažu da se to jede i da je zdravo”, kaže ona.

Za potrebe prizvodnje Momčilo uzgaja koze, ali otkupljuje mleko i drugih proizvođača.

Kozji sir sada prodaje na domaćem tržištu a kada je prošle godine dobio dve zlatene medalje na sajmovima u Moskvi i Briselu, počeo je ozbiljnio da ramišlja kako bi bilo da se mačvanski crni kozji sir nađe među srpskim brendovima.


Komentari: 0 Hronološki Preporučeni Pošaljite komentar

sms vesti Odštampaj Pošalji

Rusi nude besplatne lokacije za srpske fabrike
10. mart 2010. | Izvor: Tanjug

KALUGA - Ministar trgovine Slobodan Milosavljević izjavio je danas Tanjugu da su srpskim firmama u Kaluškoj oblasti u Rusiji ponuđene besplatne lokacije za izgradnju fabrika, koje su kompletno infrastrukturno opremljene i mogućnost izgradnje velikog distributivno-logističkog centra za potrebe srpskih privrednika.


Milosavljević, koji predvodi državno - privrednu delegaciju Srbije u dvodnevnoj poseti Kaluškoj oblasti, u čijem su sastavu i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin i predstavnici 14 srpskih kompanija, cenio je da se radi o zuzetnoj ponudi, imajući u vidu da se u Moskvi i ovom delu Ruske Federacije nalaze lideri svetskog biznisa iz Evrope i čitavog sveta.

Srpski ministar je preneo je da je gubernator Kaluške oblasti Aleksejem Atamonov ukazao visoke počasti našoj delegaciji.

"Oblasti saradnje o kojima smo razgovarali su farmaceutska industrija, zatim generalno sektor agrara, tekstilna industrija, industrija nameštaja i ja sam siguran da ovi kontakti će rezultirati i novim izvozom srpskih proizvoda na tržište Kaluge i Ruske Federacije", istakao je Milosavljević.

On je izrazio nadu da će se sa novim investicijama, srpske kompanije bolje pozicionirati na tržištu Ruske Federacije.

"Zbog toga nam je Atamonov ponudio i mogućnost da u ovoj oblasti izgradimo jedan veliki distributivno-logistički centar za potrebe srpskih privrednika u Ruskoj Federaciji i to je svakako vrlo, vrlo atraktivna ponuda i ideja", rekao je Milosavljević.

Ministar trgovine je izrazio ubeđenje da će puno interesenata sa naše strane biti da uđe u realizaciju tog projekta i time obezbedi sebi stabilniji ulazak i prisustvo na tržištu Ruske Federacije.

Kaluška oblast, čiji je centar grad Kaluga, jedna je od najrazvijenijih i najnaseljenijih u Ruskoj Federaciji, a prostire se na površini od oko stotinak kvadratnih kilometara, daleko oko 200 kilometara od Moskve i predstavlja jednu vrlo atraktivnu investicionu destinaciju, objasnio je srpski ministar.

"U ovoj oblasti inače već nekoliko godina posluje 'Hemofarmova' fabrika u gradu Omniku", preneo je Milosavljević.

Inače, Kalušku oblast i Srbiju vezuje prijateljstvo višedecenijsko, napomenuo je Milosavljević i podsetio da se sastanci koje su imali pre nekoliko godina predsednik Srbije Boris Tadić i gubernator Atamonov, u sve većoj meri pokazuje kao odlična polazna osnova i stimulans za unapređenje poslovne saradnje.

Milosavljević je preneo i da je predsednik PKS Miloš Bugarin razgovarao sa predsednikom Trgovinsko industrijske komore Kaluške oblasti Aleksandrom Nikolaevičem Mališevim, a naši privrednici sa svojim partnerima istražuju mogućnosti za sklapanje poslova i za povećanje našeg prisustva na tržištu Rusije.

Ne možemo više da živimo u laži da je naša pšenica dobra. Sorte gajene u našim klimatskim uslovima, toliko su lošeg kvaliteta da se na svetskim berzama plasiraju kao stočna pšenica.
Dakle, ključ svega je da to shvatimo i da konačno razumemo da imamo pšenicu stočnog kvaliteta, i da zato ne možemo da je izvezemo poslednjih pet ili sedam godina.


Prosek u evropskim okvirima

►U vrhu evropske lestvice po prinosu pšenice je Irska sa devet tona po hektaru, ali seje zanemarljive površine – tek 100.000 hektara.
►Holandija, Belgija, Engleska, Danska i Francuska beleže više od sedam tona.

►S prosekom od oko četiri tone po hektaru, mi smo uz rame Slovačkoj, Poljskoj... Na 14. smo mestu, ako se merimo sa zemaljama EU.

►Na začelju su Portugalija, Grčka, Kipar, Španija, Letonija. Recimo, u Rumuniji se u proseku pšenica skine sa dva miliona hektara, ali uz prinos od 2,8 tone.

Verovatno ima istine u tome što pišeš, mada sigurno da uzrok leži i u lošem semenu pšenice.
To je jedan od osnovnih monopola u poljoprivredi. Uvozi se seme i kukuruza i suncokreta itd... ali ne i pšenice.
Seme nije dobro, ali se štiti!

Isto kao što postoji monopol u distribuciji i prodaji djubreta, Viktorija Grup, o tome je pisano na temi Menadžment Soje!!

Verovatno i seljak malo štedi na obradi zemlje, na zaštiti, na prihranjivanju itd...

Hleb koji jedemeo je pravljen od 3. klase pšenice, ta pšenica bude po nekad i plesnjiva, ali uvek se nadje mlin koji primi takav rod i samelje ga... a onda ga mi jedemo!!

Mistic nije to strani tekst, is lista Dnevnik je evo link

http://www.dnevnik.rs/sr-lat/node/1344

Sreda, 10.11.2010.

Jugoimport ne duguje Zastavi oružje

BEOGRAD, 10. novembra 2010. (Beta) - Preduzeće Jugoimport SDPR saopštilo je u sredu da nema dospela dugovanja prema kragujevačkoj fabrici Zastava oružje i da čini sve da joj pomogne u poslovanju.

"Jugoimport sa fabrikom Zastava oružje ima aktuelnih poslova u vrednosti od 3.555.432 miliona dolara, a na ime predfinansiranja po tim poslovima, za robu koja još nije isporučena ili je u fazi proizvodnje, kao i za finansijsku podršku toj fabrici, ove godine je uplatio iznos od 4.454.097 miliona dolara", navedeno je u saopštenju.

Jugoimport je, povodom najave oružara iz Kragujevca da će u četvrtak protestovati u Beogradu zbog duga od 50 miliona dolara za robu koja je izvezena preko tog preduzeća, istakao da ti podaci ukazuju da unapred finansira proizvodnju i finansijski pomaže Zastava oružje.

Stara potraživanja Zastava oružja, kako je ukazano u saopštenju, nastala su u periodu od 1984. do 1988. godine po kreditnim državnim aranžmanima bivše SFRJ sa nesvrstanim zemljama.

U saopštenju se dodaje da posle raspada bivše SFRJ ta potraživanja nisu mogla da budu naplaćena, jer ugovori nisu imali odgovarajuće instrumente obezbedjenja plaćanja, ali da se sada čine napori da se dug naplati.

Slobodan izvoz nameštaja u Rusiju od 1. januara
Tanjug | 17. 11. 2010. - 13:38h

Od 1. januara iduće godine u Rusiju će biti slobodan izvoz nameštaja, bez carina, jer tako predvidja Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Rusije, izjavio je danas sekretrar Udruženja za drvnu industriju Privredne komore Srbije Vladimir Burda.

Burda je na sastanku srpskih i slovenačkih proizvodjača nameštaja, održanom ne Beogradskom sajmu, rekao da to istovremeno znači bescarinski izvoz nameštaja za kuhinje, dnevne i spavaće sobe i u Belorusiju i Kazahstan.


To će naše proizvode učiniti konkurentnijim, jer će biti jeftiniji za 20 odsto od nameštaja iz drugih zemalja, ali je potrebno da ti proizvodi imaju status srpskog proizvoda, odnosno da 51 odsto delova bude iz Srbije, ukazao je Burda predstavnicima drvnih klastera Srbije i Slovenije koji pregovaraju o zajedničkoj proizvodnji za izvoz na treća tržišta.


On je takodje upozorio da sav nameštaj koji ide na rusko tržište mora imati GOS standard, što će prethodno ocenjivati posebna komisija iz Rusije.


Predstavnik slovenačkog klastera drvne industrije Bernard Likar je predočio da slovenačka vlada ima proseban program kroz koji finansira strateška bilateralna partnerstva, u okviru kojih se vode i pregovori srpske i slovenačke drvne industrije.


Na sastanku je konstatovano da na ruskom tržištu šansa postoji pre svega u izvozu kvalitetnog nameštaja od masiva i ukazano da treba uspostavljati kontakte sa investitorima koji grade objekte po sistemu "ključ u ruke", jer su ruski investitori uglavnom verni poslovnom partneru, koji se pokaže pouzdan u prvom poslu.

Vojna industrija Srbije je ovih dana dobila i međunarodno priznanje. Prestižni londonski nedeljnik „Ekonomist“ objavio je članak o napretku vojne industrije. „Ekonomist“ navodi da industrija oružja ponovo doživljava procvat.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/228503/Od-izvoza-oruzja-zivi-10000-ljudi