Poštanska štedionica - PSBN

Hvala Matthew, onda ne prodajemo.
Ako smo do sada cekali toliko, sacekacemo jos malo.

Matthew Greenburgh ::

Popaj ::

Da li smo nesto propustili ?
Ko je ovde na PSBN i kada trazio isplatu nesaglasnih akcionara ?
Da li je to vec odradjeno ?
Imamo li sanse i mi ostali da se naplatimo ?

Pa isplata je bila prilikom statusne promene (pripajanje PBP). Tada je cena za nesaglasne bila skoro 2 puta veca od berzanske.

Sada moze da se iskoristi pravo na otkup iz novog zakona o privrednim drustvima, ali cena je knjigovodstvena sto i nije neka razlika od onoga sto je na berzi.

U oba slucaja su procenjene vrednosti falsifikovane od strane rukovodstva i opet AOD (a u saradnji sa kvazi revizorskim kucama), posto je prava vrednost Postanske stedionice mnogo iznad 50,000 dinara po akciji. To ce se i videti kada dodje njen red za privatizaciju, sto ce valjda uskoro da bude.

A koliko je to "valjda i uskoro", prevedeno u godine ili mesece? Ko bi sada platio 220 miliona evra, ako bi akcija bila oko 50000?

moj matori ::

A koliko je to "valjda i uskoro", prevedeno u godine ili mesece? Ko bi sada platio 220 miliona evra, ako bi akcija bila oko 50000?

Moze da pocne 2013, zavrsetak 2014. Verovatno paralelno sa Komercijalnom.

Dva su se ozbiljna vec legitimisala. Treci ce gigant verovatno u Septembru.

Naravno, rizik postoji da u medjuvremenu ekipa unisti kapital banke, ali taj rizik ipak nije tako veliki uzimajuci u obzir razvoj dogadjaja. Iznad kapitala, banka generise ozbiljne prihode iz pravog poslovanja.

Samo da ne urade skvizout: valjda nece, ipak je drzava u pitanju koja je po bankama uradila mnogo zla u poslednjih par godina.

@Matt
Molim te, ko se ozbiljan vec legitimisao?
Meni se cini da je vreme direktne kupovine banaka u Srbiji proslo...

Sve veze Zvonka Nikezića i Mirka Cvetkovića

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/330508/Sve-veze-Zvonka-Nikezica-i-Mirka-Cvetkovica


Mogli bi i na Postanskoj stedionici da kazu sta su planirala ova dva "eksperta", sa njihovim drugarom Dusanom Petrovicem.

A mozda i da se osvetli malo veza Pavla Petrovica, "strucnjaka" iz fiskalnog saveta, sa Nikezicima. Ima tu svega i svacega: prava spanska serija!

Rezultati za prvih 6 meseci...
http://www.posted.co.rs/obrasci/skupstina/BU_2012-06-30.pdf

Zanimljivo, da se procita pazljivo.




ПРИВРЕДНИ СУД У БЕОГРАДУ
ЗА ПРИВРЕДНИ АПЕЛАЦИОНИ СУД

Тужилац:

Тужени: Банка Поштанска штедионица а.д. Београд (у даљем тексту БПШ)

Ради: утврђивања тржишне вредности акција.

ЖАЛБА ТУЖИОЦА

Тужилац изјављује жалбу против пресуде Привредног суда у Београду, од 29.05.2012.године, којом се одбија захтев тужиоца као неоснован и обавезује тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка.

Против означене пресуде тужилац благовремено изјављује жалбу у целости, због:

1) битне повреде одредаба парничног поступка,
2) погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања,
3) погрешне примене материјалног права,

предвиђених чланом 360. Закона о парничном поступку.

За изјављену жалбу дајемо следеће

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

1.Суштина спора:

1.1.‐ Побијаном пресудом првостепени суд , објективно, погодује организованој криминалној групи која систематски, преко позиција у државним и парадржавним институцијама, пљачка банке у којима држава има капитал.

1.2.‐ Када је у првостепеном поступку постало јасно да је тужилац спреман да предујми 50.000 евра за ОДРЕЂЕНО вештачење, дакле за вештачење које је суд већ одредио и када је PricewoterhouseCoopers (PWC) као вођу свог тима за вештачење одредио особу која је њихов први човек за испитивање тзв. ВЕЛИКИХ ПРЕВАРА у Европи‐ вештачење је отказано (нарочито видети наше поднеске од 9.3. и 22.3.2012.године).

1.3.‐ И у случају Агробанке, када је требало одредити ревизију коју би извршио исти ревизор, PwC, исти они који одлучују на скупштини туженог, су одлучили да не дођу два пута на скупштину Агобанке и тиме оборе кворум, како таква одлука не би могла да буде изгласана. Буквално да би се спречила објективна експертиза. Одмах затим је та банка ликвидирана на основу исказа г. Џамбића и без иједне независне ревизије чињеница на основу којих се банака ликвидира. Процене губитка на капиталу Агробанке се крећу између 125 до чак 270 милиона евра.

1.4.‐ У Развојној банци Војводине, по њиховом сопственом признању, губитак на капиталу је 118 милиона евра.

1.5.‐ У Привредној банци Београд је држава интервентно упумпала 20 милона евра, без сагледавања целокупног стања. А показаће се да је губитак много већи.

1.6.‐ Код Банке Поштанска Штедионица (БПШ) намера је била да се банка прикаже много мање вредном него што јесте, да би у другом кораку била извршена докапитализација приватним средствима и на тај начин практично преливен државни капитал у приватне џепове.

И цела ствар је у томе. Све ове године се боримо да докажемо да БПШ вреди МНОГОСТРУКО ВИШЕ од извршене процене. Овај случај је, у ствари, за кривични поступак. Баш за форензичаре. И када смо успели да дођемо на корак до необоривог доказа (указујемо на наше поднеске од 9.3. и 22.3.2012.године), вештачење је отказано и уследила је побијана пресуда.

1.7.‐ Свако ко одлучује о овој жалби мора да има пуну свест да својом одлуком или омогућава утврђивање истине, или погодује организованој криминалној групи која годинама пљачка банке у Србији.

2. Бесмисленост берзе:

2.1.1.‐На незаконитост коришћења цене на Београдској берзи за утврђивање тржишне вредности акција БПШ, као и у погледу тога како и на који начин се законито, у конкретном случају, има утврдити фер самостална тржишна вредност БПШ, указивали смо више пута током поступка.

2.1.2.‐Полазећи од тога да другостепено веће нема намеру да погодује организованој криминалној групи која пљачка банке у којима држава има капитал и да ће прочитати пажљиво целокупне списе предмета, овде само скрећемо пажњу на следеће делове из наших поднесака (како ова жалба не би била на неколико десетина страна) и то: од 4.4.2011.године, реферат под тач.2, од 18.5.2011.године реферат под тач.2.3. и од 14.9.2011.године реферат под тач.3.

2.1.3.‐За искусније судије, најлакша је аналогија између односа берзанске цене у Србији и тржишне цене акција БПШ, са оном коју смо имали у погледу каматних стопа и начела номинализма, у време хиперинфлације дведесетих година, када се одлучивало о томе шта је обвезник новчане обавезе дужан да плати. Закон се примењује тако да буде смислен, а не тако да буде бесмислен, односно да у огромној мери одступа од начела једнакости (а то је „тржишна цена“ по својој суштини).

Овде ћемо само поновити део аргументације на ту тему, како следи.

2.2.‐ Цена на Београдској берзи (Берза) акција туженог нема никакве додирне тачке са тржишном вредношћу туженог. Веома је важно да та чињеница међу парничним странкама није спорна (и тужени је приступио процени вредности акција у свим случајевима када је требало да утврди тржишну вредност својих акција, па и приликом исплате несагласних акционара). Тако је процена тржишне вредности акција вршена и приликом статусне промене од стране два лиценцирана проиценитеља (о чему смо се детаљно изјаснили током поступка) и том приликом је такође утврђена тржишна вредност која је значајно (преко 130%) већа од цене на Берзи.

Укратко, све три процене (са којим проценама се ми не слажемо зато што су веома потцениле тржишну вредност акција туженог), које је вршио сам тужени говоре о томе да је тржишна вредност акција 2,3, односно 2,2 пута већа од цене на Берзи.

2.3..‐ Како смо већ истицали током поступка, управо у случају туженог, сама Берза је обуставила трговање на шест месеци усвајајући захтев туженог, зато да би се добио „ ...Извештај спољног ревизора у функцији утврђивања објективне вредности акција Издаваоца...“ .

И тужени и Привредна банка Панчево су били котирани на Берзи, али се ти подаци нису узимали као релевантни ни у трансакцији спајања банака.

2.4..‐ Шта значи тржишна вредност акција на процени 100% вредности акција туженог најбоље се види на примерима реализованим упоредним трансакцијама у Србији.

Просечно се код банака оствартује тржишна цена од 319% већа од књиговодствене вредности, а књиговодствена вредност туженог је скоро дупло већа од цене на Берзи. То значи да је цена на Берзи буквално 5 пута мања од тржишне цене. То даље значи да би таквом проценом, проценом заснованој на цени на Берзи, тужиоци за своју имовину добили само 20% тржишне вредности (о томе смо приложили табеларни преглед током поступка).

Управо узимајући ову чињеницу као ноторну, као опште познату, PWC, након почетног увида у списе и тражи надокнаду од 50.000 ЕУР и одређује тим који ће на утврђивању фер тржишне вредности радити. Зато и тужилац пристаје да плати толики предујам, јер знамо да је то озбиљан посао. Зато и тужени предлаже да вештачи Економски факултет.

Оно што једино данас још не знамо, а мислимо да ћемо и то сазнати убрзо, јесте, због чега је судија одустала од овог доказа и одлучила да примени као критеријум берзанску цену за коју извесно зна да нема везе са тржишном ценом БПШ.

2.5.‐ Законодавац у новом Закону о привредним друштвима, на коју чињеницу смо већ указивали током поступка, такође не верује цени на берзи и захтева читав низ додатних услова да би се таква цена могла користити, а у случајевима када акционар има право да користи овлашћења несагласног акционара, као што је то учинио у предметном случају, императивно захтева процену вредности.

Наравно, на предметни случај се примењују одредбе тада важећег ЗПД, али у тумачењу правног стандарда „тржишна вредност“ свакако треба имати на уму и тумачење које је дао законодавац у новим одредбама чл.474.,51. и 259.

2.6.‐ Важно је да другостепени суд разуме, кад већ првостепени није, да смо управо због овакве досадашње праксе поступања према малим акционарима као земља Србија и рангирани на само дно светске лествице на 140. место од 142 колико се уопште рангира. Додатни задатак другостепеног суда (поред разоткривања механизама на основу којих се неистинито приказује капитал банке), јесте да такву праксу прекине.

3. Законски разлози:

3.1.1.‐ Битна повреда одредаба парничног поступка односи се на повреду из чл.361.,ст.1, у вези чл. 249 и 251 ЗПП. Суд није одредио вештачење ради утврђивања тржишне вредности банке, а сам не располаже тим знањем, на начин како је првобитно донео одлуку (па одустао од исте).

3.1.2.‐ Битна повреда одредаба парничног поступка односи се и на повреду предвиђену чл.361.,ст.2,тач)12 ЗПП због тога што суд није дао уопште разлоге о томе зашто није утврдио тржишну вредност акција односно због чега сматра да је многоструко мања цена исто што и тржишна цена акција туженог.

3.2.‐ погрешно утврђено чињенично стање из чл. 362.ЗПП односи се на то да суд није утврдио одлучну чињеницу у овој правној ствари о висини тржишне цене акција туженог.

3.3.‐ погрешна примена материјалног права из чл. 363 ЗПП односи се на то да првостепени суд није правилно применио одредбу из чл. 445, у вези чл. 444 Закона о привредним друштвима (важећим у тренутку настганка обавезе туженог). Суд је неправилно применио законом предвиђене правне стандарде „ редовно трговање“ и „ одговарајуће тржиште“ како смо то објаснили детаљно током поступка и у овој жалби.

4. Жалбени предлог:

Предлажемо да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

У Београду, 09.07.2012.

http://www.posted.co.rs/obrasci/skupstina/2012-06-30_PolugodisnjiIzvestajJavnogDrustva.pdf

Zanimljivo bi bilo videti ko je sve kupovao pre "spajanja" ?

@Matthew, i sta je drugostepeni sud odlucio?

moj matori ::

Matthew Greenburgh ::

Popaj ::

Da li smo nesto propustili ?
Ko je ovde na PSBN i kada trazio isplatu nesaglasnih akcionara ?
Da li je to vec odradjeno ?
Imamo li sanse i mi ostali da se naplatimo ?

Pa isplata je bila prilikom statusne promene (pripajanje PBP). Tada je cena za nesaglasne bila skoro 2 puta veca od berzanske.

Sada moze da se iskoristi pravo na otkup iz novog zakona o privrednim drustvima, ali cena je knjigovodstvena sto i nije neka razlika od onoga sto je na berzi.

U oba slucaja su procenjene vrednosti falsifikovane od strane rukovodstva i opet AOD (a u saradnji sa kvazi revizorskim kucama), posto je prava vrednost Postanske stedionice mnogo iznad 50,000 dinara po akciji. To ce se i videti kada dodje njen red za privatizaciju, sto ce valjda uskoro da bude.

A koliko je to "valjda i uskoro", prevedeno u godine ili mesece? Ko bi sada platio 220 miliona evra, ako bi akcija bila oko 50000?

Matthew, druze, pomagaj, sta nam je ciniti sada kada pripoje Novu AGBN nasoj PSBN ? Trebalo bi da nam daju mogucnost nesaglasnosti zbog statusne promene, kao i da daju sve tri cene. Kolika je procenjena ?
Vidim cena vec raste, a mnogi su zainteresovani da je kupe (zovu preko brokera na dogovor o prodaji).

Promene: 14.05. - 24.10.2012. (T-3) ili 09.05. - 19.10.2012.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[quote="
Vidim cena vec raste, a mnogi su zainteresovani da je kupe (zovu preko brokera na dogovor o prodaji).[/quote]

a koliko nude? i kakve kolicine traze?

Mendo ::

[quote="
Vidim cena vec raste, a mnogi su zainteresovani da je kupe (zovu preko brokera na dogovor o prodaji).

a koliko nude? i kakve kolicine traze?[/quote]
Pa oni bi po ovim sadasnjim (bagatelnim) cenama, ali ne znam koju bi kolicinu da kupe. Nisam hteo da pregovaram. Cekam nesaglasnost, pa KKV, pa procenjenu, ...

Popaj ::

Mendo ::

[quote="
Vidim cena vec raste, a mnogi su zainteresovani da je kupe (zovu preko brokera na dogovor o prodaji).

a koliko nude? i kakve kolicine traze?

Pa oni bi po ovim sadasnjim (bagatelnim) cenama, ali ne znam koju bi kolicinu da kupe. Nisam hteo da pregovaram. Cekam nesaglasnost, pa KKV, pa procenjenu, ...[/quote]



a tko to nudi?

Imajući u vidu da je Poštanska štedionica 97 odsto u vlasništvu države, a tri odsto su mali akcionari, moguće je da oni nakon što se prenesu depoziti budu nesaglasni sa tim, naveo je on dodajući da će na osnovu Zakona o privrednim društvima imati mogućnost da država otkupi njihove akcije po odgovarajućoj ceni, koja je propisana. "Imamo obezbeđen novac u ovogodišnjem budžetu za tu namenu", istakao je Dinkić.

http://www.021.rs/Info/Srbija/Dinkic-Ne-dokapitalizovati-RBV.html

Obračunska vrednost akcije 24.669

To se ne isplati. Cena mora da bude veca na duzi rok.

Boranija ::

Obračunska vrednost akcije 24.669

To se ne isplati. Cena mora da bude veca na duzi rok.

Ja moje akcije necu prodavati jos uvek. Mislim da je ovo jako niska cena!

Boranija ::

Obračunska vrednost akcije 24.669

To se ne isplati. Cena mora da bude veca na duzi rok.

Zavisi kolika ce biti procenjena vrednost. Metju ?

Dinkic kaze da ce na PSBN biti prebaceno i 250 miliona evra nepovratno iz nekakvog fonda da bi PSBN mogao da primi te depozite iz AGBN...

Boranija ::

Obračunska vrednost akcije 24.669

To se ne isplati. Cena mora da bude veca na duzi rok.

odakle ova vrednost?

Boranija ::

Dinkic kaze da ce na PSBN biti prebaceno i 250 miliona evra nepovratno iz nekakvog fonda da bi PSBN mogao da primi te depozite iz AGBN...

Ne zna on sa kim se kaci. Nas drugar Fast ce ga tuziti, pa ce onda biti sta ce biti.
Nego, gde nam je nas Matthew Greenburgh cije misljenje izuzetno cenim, jer vidim da vlada materijom i cinjenicama. Pitanje za njega, sta ce biti sa procenjenom vrednoscu ? Kolika je i kako dokazati da je veca, ako ovi Dinkicevi rese da muljaju kao i oni ranije iz DS-a ?

Skupstina banke...

http://www.posted.co.rs/obrasci/skupstina/Poziv_akcionarima.pdf

Dali akcionari akcija PSBNPB imaju ista prava kao i PSBN po pitanju nesaglasnosti i isplate po KKV vrednosti ?Unapred hvala !

Promene: 24.10. - 29.10.2012. (T-3) ili 19.10. - 24.10.2012.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Frenky ::

Dali akcionari akcija PSBNPB imaju ista prava kao i PSBN po pitanju nesaglasnosti i isplate po KKV vrednosti ?Unapred hvala !

Da.

Obavestenje o obestecenju nezadovoljnih akcionara spajanjem agbn i psbn.

http://www.posted.co.rs/obrasci/Obavestenje_akcionarima.pdf

Zakon o privrednim drustvima

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html

Clan 475 nacin odredjivanja vrednosti akcija za isplatu nesaglasnim akcionarima.

KKV znamo, ali kolika je procenjena vrednost ?
Zar taj podatak ne bi trebalo da obezbedi PSBN za akcionare ?
Metju, cekamo te za savet. Sta da radimo i po kojim cenama ?
Da li da izrazimo nesaglasnost, pa ako plate manje (samo KKV), da nakon toga pokrenemo spor i trazimo ono sto je po zakonu ?

Popaj ::

KKV znamo, ali kolika je procenjena vrednost ?
Zar taj podatak ne bi trebalo da obezbedi PSBN za akcionare ?
Metju, cekamo te za savet. Sta da radimo i po kojim cenama ?
Da li da izrazimo nesaglasnost, pa ako plate manje (samo KKV), da nakon toga pokrenemo spor i trazimo ono sto je po zakonu ?

Procenjenu vrednost ce da im uradi BDO, koji bez blama kaze da je na nivou ispod pola KKV (verovali ili ne)! Ovde se procenjuje Postanska bez aktive/pasive NAGBN, i takva samostalna vredi bar EUR 150 miliona, ali avaj...u Srbistanu sveopsta pljacka.

Korumpirana ekipa, ocigledno akcija zakopavanja leseva koji ne smeju da budu otkriveni.

Nije jasno sta ce biti sa rezultujucom bankom. Mozda je sada ipak bolje uzeti novac kao nesaglasan. KKV izadje na 26.047,1 dinara cini mi se.

Ko ce ga znati sta se valja iza brda!
Ja imam informaciju da ce ovi proceniti tako
da cena bude nesto veca od kkv.
Sve ce biti jasno u narednih par dana.
Sudbina cene akcije je u njihovim rukama,
na zalost.

Mislim da je kkv 24.669. Sa pripajanjem Nove agrobanke realno je da be trebalo da bude veca. Ali naravno to je stvar njihovih procenitelj, u koje ja uopste nemam poverenje kao i u sve njih. Ja za sada moje akcije necu prodavati!

Zoranecc ::

Mislim da je kkv 24.669. Sa pripajanjem Nove agrobanke realno je da be trebalo da bude veca. Ali naravno to je stvar njihovih procenitelj, u koje ja uopste nemam poverenje kao i u sve njih. Ja za sada moje akcije necu prodavati!

Proveri racunicu pre svega za KKV: veci je KKV bio na dan 30/06.

Drugo, ako unose isti iznos aktive i pasive, uticaj na KKV je 0 (knjigovodstvenu). Vrednosno, ko zna - kako su prajsovali aktivu Antonic & Co, a tek depozite, neto sadasnja vrednost toga sto unose je sigurno debelo negativno. A jos dodatno rizicna aktiva konzumira regulatorni kapital Stedionice - dakle duplo golo.

Trece, nesaglasni akcionari dobijaju KKV banke PRE SPAJANJA, a ne POSLE SPAJANJA, tako da je ovo drugo i nebitno. Sem, naravno, ako ides glavom kroz zid, pa mislis da ce stvarno nesto pozitivno biti na kraju ovog protivprirodnog bluda koji rade sa ovim bankama koje su jos nesto i vredele.

Matthew Greenburgh, hvala na savetu. Poslusacu te.
Ako cena bude veca od KKV, nema razmisljanja, prodajem.
Hvala jos jednom, dok ti se ne oduzimo.

Sa neke truge teme, ali poucno i za nas na PSBN :

Steve McQueen ::

... članovi zakona (516 i 523), kažu da otkupna cena mora biti u skladu sa primenom odredaba ovog zakona o isplati nesaglasnih akcionara.

U Članu 516 stav 3. jasno piše:

Društvo je dužno da u skladu sa članom 475. ovog zakona utvrdi cenu akcija koje treba da budu predmet otkupa u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o prinudnom otkupu akcija i da o tome obavesti Centralni registar, u suprotnom odluka o prinudnom otkupu prestaje da važi.

U članu 475. nedvosmisleno piše:

1) obaveštenje o pravima nesaglasnih akcionara na otkup njihovih akcija i formular zahteva za ostvarivanje tog prava, koji sadrži polja u koja se unosi ime, odnosno poslovno ime akcionara i njegovo prebivalište, odnosno sedište, kao i broj i klasa akcija čiji otkup zahteva;

2) podatak o knjigovodstvenoj vrednosti akcija, podatak o tržišnoj vrednosti akcija utvrđenoj u skladu sa članom 259. stav 1. ovog zakona i podatak o procenjenoj vrednosti akcija utvrđenoj u skladu sa članom 51. ovog zakona, pri čemu se te vrednosti utvrđuju na dan donošenja odluke o sazivanju sednice skupštine.