Berza i politika

Politika

Autor: Branislav Jorgić

Stvari na berzi se neće poboljšati same od sebe, niti će se to desiti samo zbog izbora jedne političke opcije

Političari u predizbornoj kampanji često se, kao argument za svoju ili protiv tuđe političke opcije, pozivaju na kretanje berzanskih indexa i ponašanje stranih investitora, pri tome potpuno ignorišući interese domaćih malih ulagača.

Kad govorimo o stranim portfolio investitorima oni su uzdržani isto koliko su uzdržani i domaći, koji će kao fizička lica na predstojećim izborima glasati za takozvanu „proevropsku“ ili „patriotsku opciju“.

Ali, imajući u vidu da strani investitori neće glasati na predstojećim izborima, bilo bi dobro da se kandidati za Predsednika Srpske Vlade obrate malim ulagačima i objasne šta će to oni ponuditi njima kako bi pridobili njihovu naklonost. Stvari na srpskom berzanskom tržištu se neće poboljšati same od sebe, niti će se to desiti samo zbog izbora jedne političke opcije. Kao potvrda ove teze navešćemo kretanje berzanskog indexa Belex15 u ključnim političkim trenucima od početka prošle godine do danas.

Prava bura je nastala prilikom izbora Tomislava Nikolića na mesto Predsednika Parlamenta u prvoj nedelji maja 2007. kad je za samo tri dana pao za 11.43 odsto da bi, nakon njegove smene, u samo jednom danu, porastao za 11,44 odsto. Nakon toga, za vreme novoformirane Vlade index Belex15 je ušao u dugotrajan, iscrpljujući trend pada koji traje do danas. Izbor Borisa Tadića za Predsednika Srbije, krajem januara 2008. kratkotrajno je promenio tu sumornu sliku srpskog berzanskog tržišta sa rastom indexa Belex15 od 13,23 odsto koji je trajao samo četiri dana. Rad tadašnje novoizabrane Vlade, koja se trenutno smatra tehničkom, pratio je pad Indexa Belex15 za 47.23 odsto.

Ako analiziramo kretanje berzanskih indexa referentnih država regiona od početka do 27. marta ove godine dobićemo sledeće rezultate: Crobex je izgubio na vrednosti 26,89 odsto, a SBI20 24,99 odsto. Stoga možemo zaključiti da će se pobednička politička opcija suočiti sa posledicama globalne finansijske krize koja je ovog puta zahvatila i naše tržište. Ona će morati dodatno da učini veliki napor na kreiranju kvalitetnih finansijskih instrumenata, koji će biti ponuđeni domaćim i stranim ulagačima uključujući IPO državnih kompanija, ali i na mobilizaciji domaće štednje radi finansiranja kapitalnih infrastrukturnih objekat.

Odličan tekst!

I moje mišljenje je slično. Ko misli da je samo politička situacija uzročnik dešavanja na berzi, grdno se vara. Upravo autor teksta navodi kako se berza uopšte nije ponašala u sklad se političkim dešavanjima u zemlji (ili vrlo malo).

Upravo prošle godine je bilo očigledno, izbori, formiranje-neformiranje vlade, a berza porasla skoro 100%

Moj utisak je da se ništa značajno ne bi ni desilo kod nas na berzi (osim malih turbulencija uzrokovanih politikom ali manje više beznačajnih) da nije bilo krize hipotekarnih kredita i opšte berzanske krize u svetu, koja još traje. Pobogu ljudi, zar ne vidite da mi nismo ništa gori (čak smo i bolji) od ostalih berzi u regionu, pa i u svetu! Ili samo pratite lokalna dešavanja, a vesti i događaje iz sveta zanemarujete kao da se to nas ne tiče, i ne utiče na nas?!

Evropska unija ponudiće Srbiji da 28. aprila potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, saznaju „Novosti“. - Tadić će, gotovo je izvesno, prihvatiti ponudu da 28. aprila na Savetu ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu potpiše ovaj dokument.
Predsednik Srbije će se pozvati na Bečku konvenciju, po kojoj kao šef države ima pravo da potpisuje međunarodne sporazume.
Alternativa Tadiću za potpisivanje SSP je vicepremijer Božidar Đelić, koji bi se pozvao na ovlašćenje koje je dobio od Vlade Srbije 6. decembra 2007. godine.
Ponuda Srbiji za potpisivanje SSP, prenosi taj list, mogla bi da stigne od evropskih zvaničnika već tokom sledeće nedelje.

Naravno da politika nije jedini i iskljucivi faktor - medjutim u poslednje vreme mislim da je politika iskljucivi krivac - jer je Srbija sa svojim rastom GDPa medju vodecim u regionu, te bi u skladu sa tim trebala da bude mamac kako za portfolio tako i za strateske investitore, vidimo kako se politizuje prodaja NISa (bez tendera), autoput (Velji sad kao hitno a cekao koliko godina, eto da je DS hteo da prekrsi pravila iz koncesije autoput bi bio zavrsen do izbora :cheers: ), oko RTB ne gleda se cena, odlazu se tenderi itd itd.....sve ovo ce prouzrokovati usporavanje ako ne i ptpunu stagnaciju privrednog razvoja a onda kada u svetu berza krene mi cemo i dalje da diskutujemo da li idemo u EU ili ne....


znaci u poslednje vreme iskljucivo politika i strah od neizvesnosti ako SRS i DSS sklope koaliciju.......mozda oni i hoce da rade al ne znaju, nemaju kadrova.....ovo pricam za radikale a DSS je vec na vlasti 5 godina....

a o postenju radikala najvise govori to da su bili sa SPS kratko na vlasti i odmah maznuli stanove....

ko o cemu k----o postenju

Evo kako politika utiče jedino na belex. Svuda okolo je nešto drugo po sredi. Evo objašnjnja kako je pao crobex.


"Velike banke su namjerno srušile burzu"
Sanja Kapetanić
sanja.kapetanic@business.hr
15.04.2008 15:21
Pročitaj komentare(95)
Pad burze u posljednja tri mjeseca, tijekom kojih je "isparilo" 100 milijardi kuna, sofisticirani je financijski inženjering koji su svjesno organizirale velike banke preko svojih mirovinskih fondova, a ni Hanfa ni Zagrebačka burza, kao ni Vlada, nisu učinile ništa da se spriječi krah u kojem su jedini gubitnici needucirani mali ulagači, ustvrdio je u utorak Darinko Kosor, predsjednik gradske organizacije HSLS-a, na konferenciji za novinare u središnjici stranke.

Kosor tvrdi da će se cijene na staro vratiti za šest do 12 mjeseci, no to će biti prekasno za većinu od 100.000 nedovoljno educiranih malih ulagača koji su u svjesno kreiranoj panici dionice prodavali za samo 30 posto njihove vrijednosti. A najviše su ih kupovali mirovinski fondovi u vlasništvu velikih banaka, koji su cijene i srušili tako što su iz dioničarskih fondova izvukli 1,5 milijardi kuna nakon što im je Hanfa omogućila da ulažu u JDD kotaciju. Banke su pri tome zaradile na nekoliko načina. Kao vlasnici dioničkih fondova naplatile su ulaznu i izlanu naknadu, kao vlasnici mirovinskih fondova vrlo su jeftino kupile dionice, a potom su razočarane ulagače još namamile i na oročenu štednju.

Kosor podsjeća i na nelogičnost pada vrijednosti dionica čak i tvrtki koje su lani imale i nekoliko stotina posto veću dobit nego u 2006., a negira i veliki utjecaj američke hipotekarne krize na hrvatsko tržište, jer ono nije počelo padati nakon nje, nego tek kada je na tržište namamljeno stotinjak tisuća malih ulagača.

Nastavi čitati
Oglas:

Uz mirovince, za krah burze Kosor optužuje Hanfu, čiji šef Ante Samodol "napada novinare jer pišu ono što svi mogu vidjeti umjesto da uz pomoć medija raskrinkava špekulante". Kosor od Hanfe traži da hitno provede nadzor u mirovinskim fondovima ili predloži izmjene zakona ako za to nema ovlasti.

Od koalicijske vlade, čiji je član i HSLS, Kosor traži da se barem posredno uključi u spašavanje tržišta kapitala slično kao što je posredovala u smanjivanju cijena nekih prehrambenih proizvoda. Zagrebačkoj burzi pak zamjera što nije dovoljno radila na edukaciji malih ulagača iako je sudjelovala u reklama koje su ih mamile na kupnje dionica.

"Burza pada jer je Vlada uvjerila ljude da je to brza zarada"
Neven Barković
neven.barkovicatcharbusiness.hr 14.04.2008 14:07
Pročitaj komentare(42)
SDP-ov ekonomski stručnjak i bivši potpredsjednik Vlade Slavko Linić u razgovoru za Business.hr prokomentirao je prvih sto dana nove/stare Sanaderove vlade, ali i aktualno loše stanje na hrvatskom tržištu kapitala, za koje Linić optužuje vladajuće.
Vezane vijesti

Linić: Vlada donosi odluke samo pod pritiskom EU

"S aspekta domaće politike, Vlada nije imala ama baš nikakvih aktivnosti na osnovnim problemima Hrvatske, a to su pitanja visoke inflacije, visokih zaduženja i nekontroliranog rasta cijena energenata", kazao je Linić i pojasnio kako je Vlada, ako je ocjena da je inflacija "uvezena", trebala riješiti pitanje preraspodjele poreznog opterećenja, odnosno skinuti ta opterećenja s plaća zaposlenih i prebaciti ih na ljude koji ostvaruju prihode od imovine ili kapitalne dobiti.

"Vlada je morala ponuditi takva rješenja jer bi to značilo rast cijena i mirovina", smatra Linić. "U drugom dijelu problema Vlada je mogla intervenirati u robnim zalihama na domaćem tržištu kako bi usporila rast cijena hrane te koristiti plivajuće trošarine za cijenu energenata kako bi se omogućili niži troškovi transporta", dodao je Linić.

Nastavi čitati
Oglas:

"Prema tome, cijeli je niz mogućnosti koje Vladi omogućavaju zakoni, koje su mogle pokazati aktivno učešće Vlade u borbi protiv inflacije i velikog realnog pada plaća i mirovina. Umjesto toga, Vlada poručuje da je riječ o posljedicama svjetske krize, odnosno da možemo biti sretni što nije i gore", kritičan je Linić, kojeg smo potom zamolili da nam prokomentira loše stanje na tržištu kapitala, odnosno mogući Vladin utjecaj na to.

"Evidentno je da zbog neodgovornog ponašanja Ive Sanadera u predizborno vrijeme imamo utjecaj na tržište vrijednosnih papira, gdje je sada razvidno da Vlada ne može riješiti dosta tih problema jer je golem broj izdanih vrijednosnica u rukama malih dioničara, koji nisu strateški dugoročni ulagači nego ljudi koji su vidjeli priliku za brzu zaradu. A ako se podsjetimo da su ljudi kupovali dionice dižući kredite, dakle nije to bila volja ili nevolja koja je ljude tjerala na kratkoročno poslovanje na burzi, tada je jasno da je Vlada učinila nešto pogrešno jer je morala znati da dolaze problemi na financijskom tržištu", ustvrdio je Linić, nakon čega je prokomentirao i situaciju s Fondom branitelja.

"I Fond branitelja je određena opasnost za tržište jer branitelji nisu populacija koja ima stabilne prihode i riješeno financijsko stanje te je uvijek pitanje što će se dogoditi s njihovim vrijednosnim papirima kad njima budu mogli raspolagati. To je direktan utjecaj na tržište", kazao nam je Linić.

Zanimalo nas je kako Linić u ovim okolnostima vidi budućnost hrvatskog tržišta kapitala, odnosno što bi mu moglo pomoći.

"Naše tržište traži projekte i ulaganja, a nema ulaganja ni u energetiku ni u kapitalne investicije. Vlada bi na taj način povećala potrebu za vrijednosnim papirima. Kažu nam da je riječ o slobodnom tržištu na koje Vlada ne može utjecati, ali kad pogledamo plinovode, pa cijeli HEP, sve je to u vlasništvu države, a sami znamo da se moramo boriti za svoju energetiku. Nema ulaganja u energetske izvore nego samo u transport. Tržište se svelo na par jačih kompanija i telekomunikacijskih tvrtki, nešto malo farmaceutike i to je to, jednostavno nema dovoljno potražnje", tvrdi Linić.

Neki burzovni komentatori navode na nema krize na burzi sve dok ponuda u potpunosti zadovoljava potražnju, odnosno dok je likvidnost neupitna. Što kaže Linić na taj argument?

"To je istina, ali time se ruši cijena dionica. Kad govorimo o problemima tržišta kapitala, polazim od negativnih indeksa, jer ipak su oni rezultat različitog odnosa potražnje i ponude. Ponuda je veća od potražnje upravo zato što nema dovoljno ulaganja i novih projekata", smatra Linić.

"Vlada je išla u javne ponude a da se nije govorilo o tome da to trebaju biti dugoročno potezi nego se govorilo o brzoj zaradi, a time se odmah po izlasku na burzu ruši cijena dionica. Ako netko objašnjava ljudima da će brzo zaraditi, onda je to špekulantski pristup, kojeg ne bi trebalo podržavati nego destimulirati porezima", zaključio je Linić.

Jel ima neki dobar Fant da mi ovo prevede?

Politična negotovost, ki se približuje h koncu, je tečaje balkanskih delnic in VEP-ov balkanskih skladov znižala do mere, ko lahko govorimo o razprodajah na Balkanu. Vrednotenja delnic so v povprečju zelo ugodna, kazalniki P/E so nizki, poslovanja podjetij so dobra.

Odboj Balkana bo najverjetneje sunkovit, prinesel pa bo priložnost za revitalizacijo prizadetih portfeljev ...

Logicno pitanje koje se vec par nedelja postavlja na Beogradskoj berzi je zbog cega tržište nije reagovalo jakim rastom na rasplet politicke situacije u Srbiji, koja je bar, istorijski gledano, imala veoma jak uticaj na kretanje repernih indeksa berze.
Uzrok tome treba tražiti u generalno jako lošoj situaciji kako na regionalnim, tako i na svetskim, razvijenijim berzama. Slobodnog kapitala za investiranje je sve manje, smanjenje kamatnih stopa u SAD od strane centralne banke (FED) nije imalo planirani uticaj, cena nafte i dalje skace a dolara pada, a kapital se vec duže vreme “vraca kuci”.
U našem kontekstu, treba dodati i generalnu letnju korekciju, tj. uglavnom smanjenje likvidnosti glavnih akcija sa kontinuiranog trgovanja, kao i cinjenicu da glavni akteri koji su i doprineli abnormalnom rastu cena u prvoj polovini 2007. godine sada sa mnogo vecom obazrivošcu kupuju akcije.
Treba podsetiti na psihologiju berzanskog tržišta na kojoj jedan procenat gubitka mnogo više “boli” investitore od višestruko veceg procenta dobitka.

Autor: Branislav Jorgić



Nisu važna imena, važni su rezultati
Obelodanjivanjem
informacije o dogovoru oko formiranja Vlade Srbije analitičari
berzanskih zbivanja su očekivali određeni rast indeksa i oživljavanje
berzanskog trgovanja.

Mimo navedenih očekivanja, tokom prošle nedelje, došlo je do pada berzanskih indeksa i smanjenog prometa.


Ukoliko
se taj trend nastavi tokom ove nedelje moglo bi se zaključiti da
investicionu javnost ne zanimaju imena u srpskoj vladi, već njeni
rezultati ili kako je Mao Cedung rekao „nije bitno da li je mačka crna
ili bela važno je da lovi miševe“.
Prema nepisanom pravilu, svakoj novoizabranoj vladi se daje 100 dana
za konsolidaciju i za prve rezultate. Ako se držimo tog pravila onda će
berzanska investiciona javnost morati da sačeka početak oktobra da bi
se osetili prvi rezultati novoformirane vlade. Navedeni rok u normalnim
uslovima ne bi se mogao smatrati dugim, međutim ovaj produžetak dobrih
očekivanja dolazi posle godinu dana iscrpljujućeg berzanskog pada i
dodatno unosi razočarenje i nervozu.
Ukoliko novoformirana skupštinska većina postigne saglasnost i
ratifikuje SSP, u kratkom vremenskom periodu, to bi moglo da otvori
vrata za najavljene investicije Fijata u Srbiji, što je značajno samo
po sebi, ali je značajno i sa stanovišta pozitivanog signala ostalim
renomiranim inostranim ulagačima. Navedena skupštinska odluka bi mogla
da kreira određeni optimizam među ulagačima i pre nego što se
novoformirana Vlada konsoliduje i postigne određene rezultate.
Skupštinska odluka o ratifikaciji gasnog aranžmana sa Rusijom se
takođe očekuje i ona bi mogla pozitivno da utiče na ulagače na duži
rok. Naime prolaz gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju će značiti dodatni
izvor prihoda za njihove vlasnike, ali će dati značajan doprinos
energetskoj stabilnosti Srbije i učiniti Srbiju poželjnom destinacijom
za investiranje imajući u vidu značaj energetske stabilnosti za svaku
industrijsku proizvodnju.

Ma poduvali smo ga i sa vladom i sa berzom, priznaj lepo...

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU, dr Kosta Čavoški je u intervjuu za Glas javnosti rekao da je nesumnjiva činjenica da je Radovan Karadžić uhapšen 18. jula, u petak, u pola deset, na putu za Batajnicu, jer mu je on lično to rekao.
"Tri dana on je bio praktično kidnapovan, jer mu nije u roku od četiri sata uručeno rješenje o zadržavanju, što je policija dužna, niti mu je omogućeno - što je policija takođe bila dužna po zakonu da mu dozvoli - da se javi porodici i da angažuje advokata, tako da je to hapšenje protivzakonito",

Vidovnjak, proveri u tu kuglu, da ga nisu "maznuli" lovci na ucene, nekako mi sve liči na tako nešto??

Кркобабић не попушта ММФ-у

Први човек ПУПС-а по цену изласка из владе не прихвата да повећање пензија од 10 одсто буде једнократно..



Čika KRKA kao Robin Hud!!
:joker: :joker:

LDP predložio mere za prevazilaženje krize

Program Dogovor za budućnost podrazumeva poreske olakšice za energetiku, građevinarstvo i poljoprivredu i uvođenje poreskih kredita. Ekonomski program predviđa i da se porez na dohodak kompanija s velikim profitom sa 10 poveća na 25 odsto.

Ekonomske mere koje su predstavili članovi ekonomskog tima LDP-a sadrže i uštede smanjenjem državnog aparata i ukidanjem pojedinih ministarstava i agencija kao što su Ministarstvo vera i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju ili Agencija za rešavanje radnih sporova.
Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da ekonomska kriza u Srbiji ima malo dodirnih tačaka s finasijskim stanjem u svetu, već je posledica nedovršenih reformi i tranzicije. "Politička stabilnost zemlje preduslov je i ekonomske stabilnosti", poručio je Jovanović...

:respect:

Jedno pitanjce onako uz kafu,da li mislite da bi hasenje Mladica podiglo najlikvidnije indekse za nedelju dana za 100%?

NEBOJSAe ::

Jedno pitanjce onako uz kafu,da li mislite da bi hasenje Mladica podiglo najlikvidnije indekse za nedelju dana za 100%?

c.
10-30%.
Ali ovo dole, u roku 90 dana: 150%

http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=443469#rating

mislim, onako uz kafu.

Putinovom režimu preti bankrot 2017. godine, kada na naplatu stiže znatan deo stranih dugova, upozorava Soros.

Po njegovoj proceni popularnost aktuelnog ruskog predsednika Vladimira Putina utemeljena je na "ugovoru s javnosti", prema kojem aktuelni šef države mora osigurati finansijsku stabilnost i permanentni (makar i spori) rast životnog standarda, prenosi RBTH.

Zbog zapadnih sankcija udruženih s padom cena nafte ruske vlasti neće moći održati obećanja, pa američki investitor predviđa da će spomenuti i još neki drugi događaji negativno uticati na životni standard i stav birača uoči jesenskih parlamentarnih izbora.

Soros veruje da bi kolaps Evropske unije mogao pomoći Putinu da se održi na vlasti, jer bi raspad EU za Rusiju značio delimično oslobađanje od sankcija. Za Putina bi isto, kako ističe, ekonomski bila korisna podela Evrope, a iskoristio bi i antievropske stranke koje brižljivo podržava.

Soros takođe smatra da povećani priliv migranata može uništiti EU, koja se trenutno mora nositi s pet ili šest kriza istovremeno, a Putin kao "genijalni taktičar" nije mogao, a da ne iskoristi mogućnost da ubrza raspad EU.

Angela merkel ne postoji


Angela merkel
Ne postoji
Ona se ne broji
Ustane svako jutro
I razmišlja
O usranoj ekonomiji
Koja ne postoji
I usranoj europskoj komisiji
Koja ne postoji
I ti čitaš o njoj
Koji ne postojiš
U usranim novinama
Između usranih vijesti
O raskomadanim bakicama
Novim školskim torbama
I golim djevojkama
Koje se zovu ljepotice
I piješ usranu kavu
Nakon usrane noći
Usranih snova
Misliš da postoji
Imaš usranu djecu
I usrani posao
I usranog psa
Kojeg vodiš na usrane šetnje
Da sere svoja
Usrana sranja
Koja kupiš usranim vrećicama
Usranim rukama
Usranim artritisom
I artrozom
I onda dođeš
U svoj usrani stan
Gdje žarulje ne rade
Gledaš usrani TV
I opet slušaš
O Angeli merkel
Koja ne postoji
Usranoj EK
Usranom bruxellesu
Usrane govore
Koji ne postoje
O ekonomiji
Koja ne postoji
O istini
Koja ne postoji
O osjećajima
Koji ne postoje
O budućnosti
Koja ne postoji

Za razliku
Od vas usranih
Ja postojim
Slušam muziku
Crtam
Pišem
Žderem
Serem
Drkam
Po književnosti
I zabavljam se.