EU - Evropska Unija...

C R A Z Y ::

Sneki ::

A ja bih najbolje volela da nam ne daju taj glupi datum!
To bi bila prava stvar...

Zašto mislite da bi to bila prava stvar? šta bi time dobili ili šta mislite da ne bi izgubili ne dobijanjem datuma?

Fmember ::

C R A Z Y ::

Sneki ::

A ja bih najbolje volela da nam ne daju taj glupi datum!
To bi bila prava stvar...

Zašto mislite da bi to bila prava stvar? šta bi time dobili ili šta mislite da ne bi izgubili ne dobijanjem datuma?

Moje viđenje...ekonomski bi od toga imali kratkotrajne koristi, ali dugoročno nam se ne isplati.

Prvo, dobili bi nastavak lažnog sna, a nama treba trežnjenje. Da shvatimo da "bez motike nema leba". Ljudi prenebegavaju ovo, ali ja mislim da je jako važno, psihološki, jer se društvo stalno uljuljkuje da će nam biti bolje kad uđemo u EU. Nedobijanje datuma bi konačno razbilo famu.

Drugo, da bi ova država konačno počela da razmišlja o tržištu od 2-3 milijarde duša koje smo nekad kao Juga pokrivali a koga smo se odrekli zarad tog sna o Evropskoj uniji. Tržišta na kom smo od ranije poznati i možemo biti konkurentni, umesto što čekamo da nam udele milostinju. Mi smo nekad pokretali treći svet, bili lideri, danas hoćemo da budemo prosjaci u tom prvom svetu..

A treće i možda najvažnije, jer bi to značilo definitivni neulazak u Evropsku uniju i spas za državu (kada ovde kažem državu ne mislim na vlast i činovnički aparat) kao što smo mi, jer se u Evropskoj uniji nijedna mala i slaba država neće provesti dobro. Prošlo je vreme EU sna/dogovora, došlo je vreme EU jave/diktata, u kojoj Nemačka diktira a ostali sviraju. Pogledajte kako nas ucenjuju na svakom koraku. Tek smo jednu ipo prepreku preskočili, a već smo pretrpeli ozbiljne ucene. Šta mislite, da će ucene sada stati ?

Eto toliko od mene

Citat :

Spor između Evropske unije i Mađarske mogao bi odvesti tu državu u naručje Rusije. Na približavanje Budimpešte Moskvi više se ne gleda kao na nemoguću misiju. Konflikti iz prošlosti i mržnja danas su prevaziđeni i svode se na povremene retoričke istupe, uglavnom protiv energetske zavisnosti. Treba napomenuti kako je do promene percepcije u Mađarskoj prema neprijatelju Putinu došlo isključivo zaslugom Viktora Zupkova, bivšeg ruskog premijera i aktuelnog lidera „Gasproma“.
Od 2010. Orban je u sve boljim odnosima s vernim ruskim saveznicima, od kojih je Ukrajina na prvom mestu. U martu je, u jeku kiparske krize, mađarski premijer u Budimpešti ugostio Zupkova, i rekao mu:
„U vremenima kao što su ova danas, mi ne možemo da dozvolimo da sva jaja stavimo u košaru Zapada“.
Aluzija te mađarske poslovice više je nego jasna.
Orban smatra kako je veoma rizično opstanak mađarske nacije i države poveriti isključivo Evropskoj uniji, koja svakim danom pokazuje sve više slabosti, i ako se taj trend nastavi i sam njen opstanak postaje upitan.
„Moramo investirati na više strana, ali se i politički angažovati“, rekao je Orban.

Lep primer...

Citat :

Svi smo upoznati sa očajnim stanjem u srpskoj železnici i da je novčana pomoć u njenoj obnovi neophodna, kao i osavremenjivanje nekih pruga. Modernizacija pruga u cilju elektrifikacije sigurno je nužno, jer su tada troškovi transporta manji, zadovoljeni su ekološki standardi, jednom rečju brže je i efikasnije.
Takav jedan projekta je kandidovan za deo pruge od Niša do Dimitrovgrada, na Koridoru 10. Prema planu, ovaj posao biće finansiran sa 120 miliona evra kredita “Češke eksportne banke“ na osnovu međudržavnog sporazuma dve zemlje. Radi se o prioritetnom projektu, te se njegova realizacija ne dovodi u pitanje već samo ko i kada. I evo uslova kredita: Češke kompanije će započeti radove na tom delu Koridora 10, naravno nakon potpisivanja svih neophodnih ugovora (linka sa informacijama http://www.plusonline.rs/elektrifikacija-pruge-nis-dimitrovgrad/).
Dakle, oni daju kredit ali uslovljavaju tako da njihove kompanije rade (vrše izgradnju) i/ili čak daju materijal koji stiže iz njihovih fabrika! Prema ovome, novac koji će doći za ovaj projekat, samo će proći kroz našu administraciju i većim delom završiće tamo odakle je i došao. Nama ostaje pruga, što je dobro, ali zato, umesto da cela suma kredita ostane u Srbiji i bude iskorišćena za upošljavanje naše proizvodnje i naše pameti, ona naprosto se vraća češkim kompanijama. Tako da smo mi na dvostrukom gubitku, nismo uposlili našu operativu i nije novac završio, žargonom rečeno, u našem džepu.
Koga smo time pomogli? Sebe, delimično, jer katastrofalna situacija u srpskoj železnici ne uliva nadu da će lako biti isplaćen dati kredit i kamata koja sleduje. Ali zato smo pomogli višestruko Češku privredu, najpre Češku eksportnu banku a potom i češke kompanije za izgradnju i Češke proizvođače delova.
Na kraju da rezimiramo razmišljanje o strani investicijama u Srbiji: One NE pomažu već nam odmažu u pokušaju da se iščupamo iz bede i beznađa, ne upošljavaju već zatvaraju naše proizvodne pogone, zadužuju nas kreditima a da novčana masa tih kredita uopšte ne završava u Srbiji

Josip Perković (Ličko Novo Selo 17. svibnja 1945) poznati antifašist, bivši djelatnik UDBE, jugoslavenskih tajnih službi, i nekoliko hrvatskih tajnih službi. Njemačko pravosuđe tereti Perkovića za ubojstva hrvatskog disidenta u egzilu Stjepana Đurekovića i jedan je od najtraženijih osoba od strane Njemačkog Saveznog kriminalističkog ureda (Bundeskriminalamt, BKA).

Josip Perković je bio do 1990. šef tajne policije Udbe. Za to vrijeme bio je i šef hrvatskog ogranka SDS-a (Državne službe sigurnosti), koji se uglavnom bavio hrvatskim disidentima u inozemstvu. Prema BKA tereti ga se za ubojstva Hrvata koji su živjeli u Njemačkoj.

Za Josipom Perkovićom raspisana je od 2009. međunarodna tjeralica/ međunarodni uhidbeni nalog.

Njegov sin Saša Perković bio je savjetnik bivšeg predsjednika Stjepana Mesića i savjetnik je i sadašnjeg predsjednika Ive Josipovića.

Premda ulaskom u Europsku uniju više neće vrijediti zabrana izručivanja hrvatskih državljana drugim zemljama EU, temeljem europskim uhidbenim nalogom će Njemačka zatražiti izručenje Perkovića i svih drugih osumnjičenih za sudjelovanje u ubojstvima hrvatskih emigranata.

Citat :

Protokol koji bi postao sastavni deo Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa EU, a koji bi predvideo uvođenje kvote od 1.600 tona cigareta iz zemalja Unije, uz skoro četiri puta nižu carinu od važeće, mora biti, saznaje „Blic“ u administraciji Evropske komisije, potpisan tokom septembra.

Da li je moguce da smo ovoliko bedni? Hocemo li i ovo da dozvolimo sebi nakon sto smo u bescenje vec prodali domacu duvansku industriju?

 http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/395921/File-zove-Dacica-zbog-kvote-za-cigarete

Narod je pod uticajem medija, mediji pod uticajem političara, a oni pod uticajem suprotstavljenih globalnih igrača?

Zato:
- je narod većinom za članstvo u EU. Pri tome je uočljiv neki nivo antipatija prema jednom broju članica EU, a izrazito u odnosu prema NATO.
- vojska se, u dužem periodu, reformiše po NATO smernicama, a koristi, uglavnom, domaće i rusko naoružanje. Svi to znaju i niko nije protiv.
- većina simpatiše Putina i Rusiju. Istovremeno je veoma malo raspoloženja za neke proruske integracije, učenje ruskog i sl, uopšte: nema znakova bilo kakve realne bliske saradnje sa Rusijom, osim kod izvoza jabuka i JT (koga će možda biti, a možda i ne).
- baš je DS definisao "4 oslonca", ili tako nešto, (EU, Rusija, USA, Kina).

Vučić je uspeo da sintetiše sve ove stavove (cca: podržavamo suverenost i celovitost država, a nećemo da kvarimo odnose sa Rusijom), što je dobilo plebiscitarnu podršku.

Nedostaje nam, izgleda, neki Bavčarov institut (slovenački izum, kada su ulazili u EU: trudili se da sve analiziraju "do na treću decimalu"), koji bi precizno izračunavao šta bi to bio interes Srbije. U prilog toga izjava šefice pregovora sa EU, Miščević (cca: samo mi recite šta su stavovi, pa ću ja već ispregovarati). Da li ih je dobila?

Ova dugogodišnja praksa: za ili protiv samo na osnovu nadnaslova, čini mi se, neće obezbediti optimalne rezultate.

Ili: kod dugoročnih investicija neophodna je fundamentalna analiza. TA je za "brzake".

Nemoj mnogo da se nerviraš, ima još dosta vode Savom da proteče dok mi budemo bili blizu ulaska u EU, a dotle ko živ, ko mrtav.

BTW pročitaj ovo i biće ti jasno:
https://www.aikb.net/t831-paranoja-ili-teorija-zavere?highlight=paranoja#131115

Poznato je da je, negde oko SST, neko dogovorio jednostrano ukidanje carina. Posledice - poznate. Nešto slično je i sa prodajom poljoprivrednog zemljišta. Posledice - biće, uskoro.

EU se ranije nazivala Evropska ekonomska unija i ta suština nije promenjena, čak štaviše.

Pregovarački tim Srbije će činiti, kako se najavljuje, doktori političkih nauka, "državni eksperti", od 15-20 do 2.000 komada, a u međuvremenu se prof. Miščević "oslanja na kapacitete" kancelarija EU. U periodu od aprila 2005. do novembra 2008. godine bila je na mestu direktorke Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije. Bila je i članica pregovaračkog tima Vlade Srbije za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i na čelu pregovaračkog tima Vlade za zaključenje Sporazuma o viznim olakšicama i Sporazuma o readmisiji između Srbije i EU. Potpredsednica je Evropskog pokreta u Srbiji, a od aprila 2009. do novembra 2010. godine bila je članica i potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Dakle, pametnije bi bilo da ne arčimo pare i vreme, već da ispotpisujemo šta već treba i kad treba, a može i blanko, unapred:

2.000 "državnih eksperata" x 3.000 eur bruto x 12 meseci x 10 godina
= 720 milliona evra x 2 (materijalni i ostali troškovi) = 1,44 milijarde evra.

Najčešća pitanja o ulasku u EU
Cena
Hrvatski ministar finansija Slavko Linić izneo je prošle godine podatak da Hrvatsku ulazak u EU košta 616,8 miliona evra i da bi taj iznos trebalo da bude pokriven privrednim rastom.

Rakija i kajmak
Široko je uvreženo shvatanje da ulaskom u EU Srbija neće smeti da proizvodi rakiju ili kajmak. Istina je da takvi proizvodi već postoje u EU i slobodno se prodaju i proizvode.

Ajvar
Pogrešno je je shvatanje da su Slovenci zaštitili proizvod pod nazivom ajvar, i da Srbija neće smeti da proizvode ajvar jednom kad uđemo u EU.

Trgovina
EU je najveći trgovinski partner Srbije i s njom se obavlja 60 odsto ukupne trgovine. Pokrivenost izvoza uvozom je prošle godine bila 67,8 odsto.

Sporazum o kome se premalo zna
Više od 470.000 građana Nemačke potpisalo je internet-peticiju protiv planiranog potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini (TTIP) između EU i SAD. Oni strahuju da će Sporazum da podrije evropske norme.

Jedna od tačaka Sporazuma koja se ne dopada velikom broju komentatora jeste i planirano uvođenje arbitražnih sudova za rešavanje sporova između velikih koncerna i država. „Ako koncerni – zbog zakona koji im ne odgovaraju – budu mogli da tuže države pred netransparentnim arbitražnim sudovima – onda više nisu dovoljne umirujuće reči“, piše list Ajzenaher prese (Ajzenah): „onda ljudima treba jasno staviti do znanja za šta je Sporazum sa SAD dobar. Za navodno povećanje privrednog rasta za 0,2 ili 0,3 odsto, građani neće sebi ništa moći da kupe.“
Vestfeliše nahrihten (Minster) smatra da su „EU i SAD svojim neprozirnim pregovorima izazvali kod građana brige da će Sporazum na mala vrata da stavi van snage evropske standarde. Sada bi EU trebalo da poradi na tome da se povrati izgubljeno poverenje. Doduše, tek posle izbora za Evropski parlament će se pokazati da li je šteta koju su počinili pregovarači tolika da više neće moći da se opovrgne smeškom...“
I poslanici Evropske unije su saznali samo za delove sadržaja pregovora o TTIP vođenih iza zatvorenih vrata“, podseća list Nirnberger nahrihten (Nirnberg). Na kraju će njihov posao biti da samo odobre gotovo paket. Upravo to je podstaklo nepoverenje mnogih građana i to – s pravom. Čak i poslanici EU samo u posebnim čitaonicama u Briselu mogu da steknu uvid i to samo u neke delove Sporazuma. Oni čak ne mogu da saznaju koji delovi su ostali skriveni od njih. Zato nikoga ne treba da čudi to što sada cvetaju teorije zavere.“
Komentator lista Berliner cajtung (Berlin) piše da je „Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i SAD suvišan. Osim toga, za našu demokratsku pravnu državu bi bilo štetno da investitorima pomoću specijalnih klauzula budu omogućena nečuvena specijalna prava. Takva specijalna prava na tužbe i procese s onu stranu prane države već postoje u nekim bilateralnim trgovinskim sporazumima – i koncerni ih obilato koriste. Prema Konferenciji UN o trgovini, trenutno postoji 514 tužbi investitora. Zaštita investitora je prvobitno trebalo da koristi preduzećima u zemljama u kojima nema funkcionalnih pravnih sistema. To je imalo smisla. Ali danas koncerni zloupotrebljavaju taj vid pravne zaštite.“
„Stotine hiljada evropskih građana su protiv planiranog sporazuma sa SAD. Tako raste opasnost da političari u Evropi i SAD na kraju neće smoći snage da se zauzmu za Sporazum, piše Štutgarter cajtung (Štutgart): „to bi bilo na štetu ne samo izvoznika i njihovih zaposlenih, već i potrošača. Nemačka je kao nijedna druga zemlja upućena na razmenu robe. A to kritičari lako previđaju. Naravno da brige potrošača treba shvatiti ozbiljno. Mnoge potrošače uznemirava činjenica da se na framam pilića u SAD hemikalije koriste u velikom stilu. Evropa ima naprednije standarde u proizvodnji životnih namirnica. Zaštita potrošača ne bi smela da zamre. Ali, iza Sporazuma se krije više od pukog pitanja načina uzgoja životinja. Ne ceni se dovoljno činjenica da će ukidanje carina svima koristiti. Od toga će profitirati kupci jer će cene biti niske. Svi će biti dobitnici. Uz sve kritike treba sačuvati i pogled na celinu“.
A list Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) ima jasnu poruku: „Pilići iz hlora, meso puno hormona i genski manipulisane životne namirnice iz SAD – ne, hvala! Mnoge građane Nemačke je već prošao apetit kada je reč o planiranom trgovinskom sporazumu između EU i SAD. Zato je savezni ministar privrede dobro učinio kada je zatražio da se parlamentima omogući da utiču na Sporazum. Činjenica je da planirano ukidanje carina otvara nove šanse. TTIP je podesan da na ove strane Atlantika da impulse za rast privrede i donese stotine hiljada novih radnih mesta. Ali, veliki uspeh će biti ostvaren samo ako ne dođe do pada radnih i ekoloških standarda...“

VARŠAVA - Deda novoizabranog predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska Jozef Tusk bio je član ozloglašene nacističke vojske Vermahta, koja je tokom Drugog svetskog rata sejala smrt na bojištima, a pritom je odgovorna za stradanje hiljade Poljaka.

Iako je ta informacija obelodanjena prvi put još pre devet godina, kada je Tusk izabran za premijera Poljske, sada je ponovo dospela u žižu javnosti, s obzirom na to da su mnogi na internetu izrazili negodovanje zbog toga što će on biti na liderskoj poziciji u EU a ima tako mračnu porodičnu istoriju. Tusk je u vreme izbijanja skandala s njegovim poreklom isticao da nije znao da mu je deda Jozef bio nacista.

Dačić:Balkan ko da je crtao Staljin

Dačić je rekao da na to ukazuju poslednje odluke Saveta EU, koje je nazvao "duboko pogrešnim".

Naveo je da Srbija želi da uđe u EU ali da neke članice unije postavljaju nemoguće uslove za članstvo, dok najveću podršku za očuvanje svojih nacionalnih interesa Srbija dobija od Rusije i Kine.

"Nisam siguran da li se Srbiji na putu ka pridruživanju EU iskreno postavljaju uslovi za kandidaturu za članstvo ili se postavljaju stalno novi uslovi da bi bila odbijena", rekao je Dačić vranjskim privrednicima u Skupštini Vranja.

Dačić je podsetio da je jedan od uslova bila saradnja sa Haškim tribunalom i da je Srbija uhapsila sve "koje su tražili", i da je Skupština Srbije donela Rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici.

"Izvinili smo se gotovo svim narodima bivše Jugoslavije. Donet je Statut Vojvodine, donet je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je verovatno najliberalniji u Evropi", rekao je Dačić.

Dačić je ponovio da se zajedno sa pridruživanjem EU postavlja i pitanje Kosova.

Dodao je da u dijalogu Beograda i Prištine postignuto mnogo toga što je bilo teško za Srbiju, a neposredno pred donošenje odluke o dodeljivanju statusa kandidata postavljeno je pitanje regionalnog predstavljanja Kosova".

"Srbija je predložila i prihvata predstavljanje Kosova u okviru Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. Priština to neće, a Evropa kaže 'morate da se dogovorite'. Pošto Albanci to ne prihvataju, Srbija je kažnjena, a onda kažu kako nisu tražili formalno priznavanje nezavisnosti Kosova", objasnio je Dačić.

Dačić je naveo da Srbija ne sme da se upušta u dve vrste ekstrema - da odustane od evropskih integracija ili da zbog ulaska u EU odustane od svojih nacionalnih interesa.

"Interes građana jeste da Srbija bude članica EU i u tom pravcu treba nastaviti, ali ne po cenu odustajanja od svojih nacionalnih interesa, pa čak i po cenu odustajanja od integracija. Dilema EU ili Kosovo je pogrešna. Neće Srbija propasti ako ne postane članica EU, neće propasti ni ako stvari oko Kosova pođu u lošem pravcu", rekao je Dačić.

Nemačka se zagledala u sopstveno ogledalo, ne bi li ustanovila kolike su se senke nacionalizma nadvile nad njom. Nagli rast popularnosti pokreta Patriotskih Evropljana protiv islamizacije zapadnog podneblja (Pegida) podelio je javnost, s obzirom na to da protesti Pegide nisu usmereni samo protiv tobožnje islamizacije, već protiv svega stranog – protiv „uvezenih” običaja, jezika, kuhinje, boje kože i kose.

Broj aktivista i pristalica ksenofoba raste. Prekjuče se u Drezdenu okupilo oko 20.000 demonstranata protiv stranaca – više nego na svim pojedinačnim okupljanjima od sredine oktobra. Ipak, dimenzije „ustanka gnevnih građana protiv rastućeg nenemačkog uticaja”– kako su mediji nazvali izlive grupne ksenofobije– ne bi bile toliko zabrinjavajuće da je reč o dvadesetak hiljada demonstranata, ili o stotinak hiljada, koliko bi uskoro moglo da iziđe na ulice.

Razlog za zabrinutost je empirijski podatak da su oko trideset miliona Nemaca simpatizeri Pegide – polovina građana sa pravom glasa na izborima.

Druga polovina Nemaca prepušta primat nacionalistima. To se pokazalo pre dva dana na protivdemonstracijama u Drezdenu, Minhenu i Bonu, a juče u Nirnbergu. Uprkos zalaganju istaknutih javnih radnika, političara, u četiri nemačka grada pojavilo se manje učesnika nego na jednim demonstracijama nacionalista u Drezdenu.

Nije pomogao ni apel bivšeg kancelara Gerharda Šredera Nemcima da kažu ne Pegidi, ni inicijativa dve najuticajnije nemačke crkve. U katedralama Vircburga i Drezdena održane su zajedničke molitve protestanata i katolika – za mir i razumevanje, protiv Pegide.

Dačić: Vlada nije podružnica EU u Srbiji

Kocijančič je u saopštenju izrazila zabrinutost zbog optužbi nekih krugova u Srbiji da zaštitnik građana Saša Janković ugrožava nacionalnu bezbednost.

"Mislim da bi EU trebalo da obrati pažnju", rekao je Dačić, ocenivši da je to mešanje u unutrašnja pitanja jedne suverene države.

"Mi nismo vlada EU niti podružnice EU u Srbiji, nego Vlada Srbije, i ako neko ima primedbe na rad, treba da razgovara s predstavnicima Vlade, i to od strane najviših funkcionera EU", rekao je Dačić.

Naglasivši da su i predsednik Republike i premijer i on gotovo svakodnevno u kontaktu sa raznim predstavnicima EU, Dačić je istakao da "to nije način, da se sa Srbijom tako komunicira, preko portparola".

"Nema potrebe da nam neko sada deli savete, mešajući se u unutrašnja pitanja. Mislim da ima mnogo drugih zemalja gde izostaje takva reakcija i to onda zaista postavlja pitanje svrsishodnosti naših razgovora sa EU", kazao je Dačić.

"Ja ne osporavam pravo nikome, ali Maja Kocijančič je tehničko lice i ja s njom ne želim da polemišem", rekao je on. "To nije način komuniciranja s jednom suverenom zemljom kao što je Srbija", zaključio je Dačić.

11 nemačkih tačaka

statut SZO u skladu sa prištinskim zakonima
pozivni broj za Kosovo
integrisanje Civilne zaštite u KPS
čvrsti granični prelazi
primena dogovora o energetici
uklanjanje Parka mira u Kosovskoj Mitrovici
zaustavljanje šverca na administrativnim prelazima
prihvatanje kosovskih pasoša na srpskim granicama
učešće Prištine na regionalnim forumima
prepuštanje elektrana „Gazivoda“ i „Valača“ Prištini
integrisanje lokalnih samouprava u kosovski sistem

ovi nas baš ne žele u EU

citat ::

DW - Kristof Haselbah:
Prilikom nedavne posete Angele Merkel Beogradu, premijer Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su izbeglice "zajednički problem“ za čije rešavanje je potrebna evropska pomoć. To je licemerna rečenica uzme li se u obzir sistematska diskriminacija Roma u Srbiji.

Jasna poruka Beogradu mora da glasi: Sve dok diskriminišete sopstvene manjine, nećete napredovati na putu u Evropsku uniju: trebalo bi samo da se dođe do tako jasnog stava. I učinak neće izostati.

Ovo prerasta u otužnu meksičku seriju sa tužnim krejem...
EU nas izgleda ne želi, a nije mi jasno zašto to jasno ne kažu.

Vejvoda: Dejton se u osnovi neće menjati

Poseta nemačke kancelarke Angele Merkel regionu veoma je značajna, a treba podvući činjenicu da je došla usred krize oko Grčke, kada su se u Briselu sustizali sastanci na najvišem nivou. Ta je poseta važna i zbog poruke koja je jasno izrečena i u onom tvrdom razgovoru 2011. - da je proširenje Evropske unije i dalje na dnevnom redu, kako je i obećano u Solunu 2003. Uostalom, nijedna instanca EU tokom ovih 12 godina nije tu ništa promenila, dakle proširenje se nastavlja uprkos krizi u Evropi, uprkos ekonomskoj krizi i, naravno, krizi institucija EU, pogotovo onoj u Evrozoni, kaže na početku razgovora za Novi magazin Ivan Vejvoda, potpredsednik Nemačkog maršalovog fonda.

http://www.b92.net/info/intervju/index.php?yyyy=2015&nav_id=1022968

Vejvoda je plaćenik koji zamagljuje situaciju - i ko je on uošte osim što je bio saradnik Sonje Liht?
Čime se on u životu bavio?
Prodana duša koja bi da se skupo proda....

OVO JE PRAVO:

Ambasador Švajcarske za "Blic": Budite neutralni kao mi, niko ne sme da vas tera da birate stranu!!!

Ne biste smeli da budete naterani da birate, već da budete nezavisni da donosite samostalno odluke kakve vama odgovaraju. To je naš recept. Iako imamo zapadnjački državni sistem, to nas ne sprečava da održavamo dobre odnose sa svim zemljama. Švajcarci nisu uveli sankcije Rusima jer mislimo da to nije način koji će doprineti rešavanju ukrajinske krize.

citat ::

Izveštaj EK: Ambiciozne reforme i mnogo nerešenih problema

http://rs.n1info.com/a107922/Vesti/Izvestaj-EK-o-Srbiji.html


Nikad mi nećemo zadovoljiti ove uslove, osim ako od sutra svi ne postanemo Švajcarci....

Što je najgore, od nas očekuju da budemo veći evropejci od samih evropejaca. Nažalost.

Zamerke stoje, ali mislim da te zamrke stoje i spran CRO, ili Bugarske, Madjarske, Rumunije.... koji su odavno u EU!

citat ::

Vučić: U 33 od 34 poglavlja smo ocenjeni pozitivno

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/605337/Vucic-U-33-od-34-poglavlja-smo-ocenjeni-pozitivno

Zanimljivo je kako sve to tumači Vučić!!???

Polako se pretvara u pajaca....

Umesto da brine o Srbiji on gleda kako da se dodvori EU i kako da sve negativno iz izveštaja prikaže kao uspeh!?



Mislim da nama nije reper EU, nama je potrebna uredjena Srbija po našim standardima, to je ono što očekujem od njega.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je realno da Srbija do kraja juna otvori pregovarčka poglavlja 23 i 24, a da se za poglavlje 23 čeka saglasnost Hrvatske.

Joksimović je novinarima, u pauzi skupa Srbija i evropske integracije Zapadnog Balkana, rekla da je Srbija uradila sve što je bilo do nje, ispunila kriterijume za otvaranje poglavlja, ali da se čeka još saglasnost Hrvatske za pregovaračku poziciju na poglavlje 23.

Ona je istakla da Zagreb može da uspori evropske integracije Srbije, ali da to ne bi bila dobra poruka.

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske odgovorilo je šta smatra spornim u poglavlju 23 pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Ministrica za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović ranije danas je rekla da se još čeka saglasnost Hrvatske za pregovaračku poziciju na poglavlje 23.

Na pitanje šta Hrvatska smatra spornim u tom poglavlju stigao je odgovor Ministarstva spoljnih i evropskih poslova:

'Podražavamo napore Srbije u približavanju EU. Uslovi koje Srbija mora da ispuniti za otvaranje tako važnog poglavlja 23. su, između ostalog, poštovanje ljudskih prava (posebno manjinskih) u skladu sa međunarodnim konvencijama i ratifikovanim međudržavnim sporazumima, puna saradnja sa Međunarodnom sudom za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju i reforma pravosuđa, koja uključuje ukidanje nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina za područje cele bivše Jugoslavije', stoji u odgovoru.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je odluka EU da ne otvori pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa Srbijom neprihvatljiva i najavio da će predložiti premijeru da održi hitne konsultacije o daljim potezima u oblasti spoljne politike uoči Pariskog samita 4. jula.

Dačić je u izjavi dostavljenoj medijima, naveo da je šokiran odlukom EU da ne otvori pregovaračka poglavlja 23 i 24 sa Srbijom, a da otvore nova poglavlja sa Turskom i Crnom Gorom.

"Takva odluka je sramna, neshvatljiva i ponižavajuća za Srbiju, ona je rezultat političke namere da se zaustavi ili uspori evropski put Srbije. Ona je otvoreni politički pritisak na Srbiju da odustane od svoje jasne politike zaštite državnih interesa", navodi se u saopštenju.

Dačić je istakao da je Srbija ispunila sve što se od nje tražilo u procesu pregovaranja sa EU i pozvao Uniju da "prekine sa tragikomičnim objašnjenjima da nas blokiraju Hrvatska i Velika Britanija".

"Ne, nas blokira EU, jer me niko ne može ubediti da cela EU nije uticajnija od Hrvatske. Uostalom, ako će Hrvatska kao zemlja koja je počinila genocid nad Srbima u ustaškoj fašističkoj NDH u kojoj se još prolama fašistički pozdrav, i kao zemlja koja je proterala više od 200 hiljada Srba u akciji Oluja vršeći etničko čišćenje, biti ta koja će biti merilo za ulazak u EU, onda se sa pravom postavlja pitanje idemo li u pravom smeru", navodi se u saopštenju.

On je dodao da je današnja odluka EU neprihvatljiva za Srbiju i da će predložiti premijeru Aleksnadru Vučiću da održi hitne konsultacije o daljim potezima u oblasti spoljne politike uoči Pariskog samita 4. jula na kojem bi trebalo da seokupe lideri zemalja regiona.

Predsedavajući komiteta za evropske poslove nemačkog Bundestaga Ginter Krihbaum (činovnik).

Potpuno je jasno da Srbija mora da sprovede mnoge reforme u politici, administraciji, pravosuđu i privredi pre ulaska u EU, ali se isto tako mora priznati da je ostvaren napredak. Nemačka aktivno podržava taj proces, izjavio je nemački političar.

Upitan o položaju Srbije između EU i NATO sa jedne i Rusije sa druge strane, on je rekao da je samo na Srbiji da odluči da li će jednog dana postati članica NATO i da ništa nije pogrešno u tome da Srbija održava bliske privredne odnose sa Rusijom, čak i posle ulaska u EU.

Države članice EU sarađuju sa Rusijom na razne načine a Nemačka je pre uvođenja sankcija bila treći najvažniji trgovinski partner Rusije, podsetio je Kirhbaum.

Upitan o tvrdnjama da su u Beogradu organizovani protesti da se zbaci premijer Vučić, on je rekao da su protesti protiv izabrane vlade deo slobode izražavanja i nešto potpuno prirodno u demokratiji.

Niko u Nemačkoj nema interesa da se zbaci srpski premijer ili da se destabilizuje vlada i slika koja je ovde napravljena je lažna i apsurdna. Tvrdnje da neko hoće da zbaci slobodno izabranog premijera su besmislene, ocenio je Krihbaum.

Neprihvatljivo je da članica EU blokira pregovore zemlje kandidata zbog bilateralnih sporova, rekao je on govoreći o zahtevima Hrvatske pred otvaranje poglavlja 23.

Evropska unija i Nemačka su voljne da posreduju u takvim slučajevima ali takvi sporovi ne smeju da postanu pitanje za EU. Nadam se da će ova "iritacija" postati deo prošlosti posle izbora u Hrvatskoj, istakao je on.

Vlasti Srbije su ispunile sedam uslova koje je Bundestag postavio pre nekoliko godina, ali u rezoluciji iz juna 2013. se jasno kaže da pristupni pregovori Srbije sa EU mogu da se okončaju samo onda kada se u potpunosti istraži paljenje nemačke ambasade u februaru 2008. i kada se krivci za to izvedu pred lice pravde, naglasio je Kirhbaum.

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=05&dd=17&nav_category=78&nav_id=1393852]

Mej: Važno da se spreči uticaj Rusije na Zapadni Balkan

Ovo je pravi razlog zamajavanja i Srbije i citavog Balkana pricom o pridruzivanju EU.

Ne znam da li u Srbiji još postoje osobe koje veruju da će nas primiti u EU (ako pstoje, žao mi ih je)!?
Toliko je posle samita u Sofiji jasno: oni imaju svojih problema i uopšte ne razmišljaju o nama.
Velika energija i nada je utrošena u taj projekat, ali uzalud....

Treba se okrenuti sebi i srediti pravosuđe, izborne spiskove itd...ZBOG nas samih, a ne zbog EU.

Uopšte ne treba više obracati pažnju šta oni pričaju... jer to je čisto licemerje, laž i obmana.

Krajnje je vreme da i mi pocnemo da igramo njihovu igru, i da se pretvaramo da smo i dalje na putu za EU.

Poklon od EU: Srbija dobija 175 mil EUR
Ovo je ponizavajuce, bez bar milijardu EUR bespovratne pomoci sa njima ne treba ni razgovarati...

Govoreći o pregovaračkim poglavljima, Vučić je rekao da bi zemlje EU trebalo da otvore poglavlja Srbije „koliko one hoće“.

To je na vama, hoćete da nas primite sutra u članstvo EU, mi se tome radujemo, kad hoćete to je vaša stvar.
Naš posao je da završimo svoje obaveze, da građani budu slobodni, da žive u demokratski uređenoj zemlji i imaju bolji standard, zaključio je Vučić.


.

Jos bih dodala da vratimo dostojanstvo Srbiji i srpskom narodu. Duboko sam uverena da je moguce cak i to, koliko god da je protivnik jak ili koliko god se cinilo da smo u bezizlaznoj situaciji. Samo kad bi se ceo narod ujedinio i slozio barem u jednoj stvari a to je odbrana nacionalnih interesa. I naravno da pravi ljudi dodju na prava mesta a onda uz Boziju pomoc nista nije nemoguce!

Ko odlučuje u EU?

Kao prvo građani biraju u svakoj članici svoju vladu, vlada postavlja ministre i oni (ministri) čine Savet Ministara EU.

Savet ministara između sebe bira EU Komisiju, koju potvrđuje EU Parlament.

Pored toga svi građani EU biraju na izborima i svoje članove za EU parlament.

Savet Ministara predlaže zakone, ali EU Komisija odlučuje o zakonima, pri tome u svakom trenutrku EU Parlament može da ZAMOLI EU Komisiju da usvoji neki predlog zakona EU Parlamenta, ALI EU Komisija nije obavezna da prihvati molbu EU Parlamenta.

ALI EU Parlament ima pravo da predloži Savetu Ministara izmene zakona,TE IZMENE Savet Ministara i EU Komisija ne moraju da prihvate. Što je njihova dobra volja.

Postoji i tzv. "građanska inicijativa": ako građani skupe milion potpisa iz minimum 1/4 članica, u roku od godinu dana - ONDA mogu da predlože nov zakon EU Komisiji koja može, a ne mora da prihvati "građansku" inicijativu....

Tu sad imamo i organizaciju pod imenom European Round Table of Industrialists (vidi ovde: www.ert.eu ) koju ćine predstavnici 50 najvećih evropskih firmi (oni su i bili osnivači EU, pa stoga imaju ogroman uticaj na EU Komisiju).

Tu je i Association of the Monetary Union of Europe (vidi ovde: https://penguincompaniontoeu.com/additional_entries/association-for-the-monetary-union-of-europe-amue/ ) - tu asocijaciju čini bankarski lobi, oni su i predložili ili osmislili EURO.

U suštini sve odluke se donose u krugu pomenute dve institucije i EU Komisije, i uz "mišljenje" Saveta ministara.

Odluke se dakle donose bez direktnog upliva građana EU, EU Parlamenta, Sindikata, NGO itd...

Nemoj da neko posle kaže da nije znao kako se donose odluke u EU!!

Savršeno!!

Dakle EU Komisija i dve institucije, asocijacije: 50 PREDSTAVNIKA NAJVEĆIH FIRMI U EU I BANKARSKI LOBI MOŽE DA RADI ŠTA IM SE DOPADNE....

JOŠ JEDNOM: savršeno!!!

Evropskom parlamentu je potrebna nova krv, izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban misleći na evropske parlamentarne izbore 2019. godine.

-Mogu da vidim krajnje znakove zamora, rekao je Orban i dodao da će biti novih poslanika nakon izbora za EP i da veruje da će se kvalitet demokratije poboljšati.

Orban je, komentarišući pitanje migrantskih viza, rekao da je smešno to što oni ponavljaju glasanje o migrantskim vizama u EP da bi obezbedili rezultat koji odgovara "birokratama". On je dodao da se čovek pita zašto to tolerišu poslanici koji su tamo poslati da predstavljaju interese građana.

-Nijedna demokratija nije perfektna, uključujući demokratiju u Mađarskoj, ali demokratija u Briselu je još dalje od savršene, rekao je Orban.

Na summitu u Sibiuu očekuje se uobličavanje zaključaka rasprave o budućnosti Europe, koja je započela odmah nakon referenduma o brexitu u lipnju 2016.
Od tada su organiziraju brojni dijalozi s građanima o budućnosti EU-a, a u Europskom parlamentu na svakoj plenarnoj sjednici netko od čelnika država članica razgovora o toj temi s euoropskim zastupnicima.

Komisija očekuje da se čelnici 27 zemalja članica izjasne koji od pet mogućih scenarija o budućnosti EU-a do 2025. godine žele.

Opcije su objavljene u "Bijeloj knjizi o budućnosti Europe"
1. održavanje statusa quo;
2. EU samo kao jedinstveno tržište;
3. Europa s više brzina;
4. EU s manje ovlasti, ali efikasnija;
5. EU koja će u još više područja raditi zajedno.