@Ars Vivendi

Pa, to je genijalno!
Znaci, ratovali smo da bi nestalo lokalno stanovnistvo, a onda dolazi zapadni ili ruski partner (mogu misliti kako se potonjem raduju u Hrvatskoj) na greenfield i eto nuklearke

danas sam prvi put pročitao ovu temi i moram priznati da sam i bez reči zaplakao nad našom sudbinom

Beograd -- Nemačka kompanija Nordcuker AG, jedan od vodećih proizvođača šećera u Evropi, namerava da proda svoj većinski udeo u četiri šećerane u Srbiji.

Kako prenose nemački mediji, ta kompanija sa sedištem u Braunšvajgu se odlučila na opsežne mere štednje. Nordcuker do sezone 2014/2015 planira da uštedi čitavih 67 miliona evra, a do tog roka planirano je i otpuštanje 300 od ukupno pet hiljada zaposlenih.

Nemački proizvođač šećera u finansijske probleme je navodno dospeo početkom prošle godine kupovinom danskog proizvođača šećera i bioetanola Danisko, koju je preimenovao u „Nordik šugar“.

Jedna pod prvih mera štednje, pišu mediji, biće prodaja udela u šećeranama u Srbiji. Nordcuker poseduje šećerane u Baču, Vrbasu, Pećincima i Kovačici.

Nordcuker je na srpsko tržište ušao 2006. preko kompanije MK komerc, Miodraga Kostića. Dve kompanije osnovale su zajedničko preduzeće pod imenom Sunoko, u kojem nemačka kompanija ima 51 odsto vlasništva.

Pored šećerana u Srbiji, Nordzuker, kako se navodi na sajtu kompanije, poseduje pet šećerana u samoj Nemačkoj i šećerane u Danskoj, Finskoj, Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj i Švedskoj.

Verovatno se nista zanimljivo ne desava pa moraju da salju ovakve naslove. Kao sto je u Blicu pre par nedelja pisalo: U centru Nisha eksplodirala bomba ispod luksuznog automobila- a na slici "luksuzni auto"- Pezo 206 cabrio :D

U ovom trenutku u Srbiji oko 1,8 miliona ljudi faktički izdržava 2,3 miliona građana, koliko je ukupno penzionisanih i nezaposlenih. Radnika, naravno, ima daleko više, ali je mnogo njih u „sivoj zoni“, što državu samo dodatno košta. „Ni tih 1,8 miliona ne plaćaju doprinose na realne zarade, već mnogo njih prijavljuje minimalce“.

I Uniji poslodavaca napominju da su opterećenja na zarade daleko veća od proseka koji je u ostalim zemljama. Tako i zaposleni i poslodavac na istu zaradu plaćaju po 11 odsto za PIO, zatim po 6,15 za zdravstveno, i po 0,75 za slučaj nezaposlenosti. Na platu se plaća i porez od dodatnih 12 odsto! Ova davanja, ma kako bila visoka, nisu dovoljna.

„Jedini izlaz je u rastu zaposlenosti, odnosno BDP“, zaključuje dr Popov. Ovaj plan, međutim, daleko je od ostvarivog. To potvrđuju i predviđanja Nacionalne službe za zapošljavanje.

"Došlo je do velike nelikvidnosti u privredi, a imamo i veliku anomaliju da privreda nema para i da imate banke koje su pune para, likvidne su, ali se plaše da plasiraju novac privredi", rekao je Drakulic.

"Privreda ne može uopšte da se zaduži na bazi svoje imovine, tako da država mora hitno da interveniše, na bazi neke svoje garancije koja bi bila na nivou od milijardu do milijardu i po evra", rekao je Drakulić i dodao da bi to bio "jedini spas za privredu u 2010. godini".

Prema njegovim rečima, naplata potraživanja na domaćem tržištu kasni i daleko je duža od 90 dana, odnosno period naplate potraživanja ide i do 180 dana.

"To je velika opasnost i može da dovede celu državu u kolaps", upozorio je Drakulić.

On je ocenio i "da optimizam koji je postojao da će se privreda oporaviti 2010. godine definitivno ne stoji i 2010. godina biće još teža nego prethodna godina".

Treba li država da bude garant preduzetnicima
Sve je više vlasnika preduzeća koji bi uzeli subvencionisani kredit, ali da, umesto hipotekom na njihovu imovinu, vraćanje zajma garantuje država?

Prema oceni Nenada Popovića, vlasnika ABS holdinga, :D većina preduzeća u Srbiji, zato što su nelikvidna i nemaju šta više od imovine da založe, ne mogu da ispune ulove za kredite koje subvencioniše država.

– Zato ove zajmove mora da odobrava Fond za razvoj, kako bi bili dostupni većem broju preduzeća, ali i da preko Garancijskog fonda garantuje za preduzeća koja uzimaju te zajmove. Srpskoj privredi je u ovoj godini potrebno milijardu do dve milijarde evra. Sredstva treba tražiti u inostranstvu, kroz zajmove i strateška partnerstva. Pri pozajmljivanju novca država treba da se drži principa da nijedan kredit nije skup ako se ulaže u privredu, a da nijedan zajam nije povoljan ako se koristi za potrošnju – smatra Popović.

Slične zahteve su još na Kopaonik biznis forumu, pre nekoliko nedelja, imali i Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa”, ali i Branislav Grujić, vlasnik PSP „Farman”.

Nikola Pavičić, prvi čovek „Sintelona” iz Bačke Palanke, ističe da se, čak iako bi država pristala da garantuje za zajmove preduzećima, ti krediti ne bi smeli da se dele bez ekonomskog osnova.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Treba-li-drzava-da-bude-garant-preduzetnicima.lt.html

Ovo je zaista zastrasujuca vest! Ja sam se nesto kao nadao da ce kad se najzad sve unisti da bi se za male pare otkupilo i kad ne ostane nista vise da se krade - da ce najzad neko nesto krenuti da radi. Ali ne lezi vraze, nasoj biznis "eliti" je mnogo lakse da nalazi nove nacine kako da nas sve kolektivno peljesi nego da nesto radi. Gospodo, dobili ste ta preduzeca (uglavnom bud zasto) pa sad gledajte nesto da radite i ako moze izvozite. Ako niste u stanju, zna se - bankrotstvo i cao. Da li mi svi sad treba da budemo ziranti tajkunima, i svi da propadnemo ako treba, samo oni ne nikako?! Budi Bog s' nama, jos kad pomislim da ce Dinkic tu da odredjuje ko je dovoljno vazan da bi mu se nesto garantovalo a ko nije, dize mi se kosa na glavi.

Лабус оштро критикује државну политику национализације пропалих приватних предузећа. „Идеја новог социјализма да се национализују пропала приватна предузећа и улаже у њих доживеће неуспех. Предузећа у потпуном или већинском државном власништву углавном су неефикасна и њихови губици су у 2008. години били већи од дефицита државног буџета. Нема наговештаја да ће се она ефикасније понашати у будућности.“ У својој студији Лабус и Милошевић предлажу изградњу такозваног Шумадијског кружног тока који би требало да повеже оне делове земље где постоје шансе да дође до још бржег и већег развоја, а што би онда помогло и градовима у њиховој околини.
Најаве из Немањине 11 да ће новцем од приватизације Телекома држава финансирати и изградњу регионалних путева ка неразвијеним деловима Србије, Лабус сматра узалудним послом. „Држава, нажалост, има јако ограничена средства и њих би требало да искористи на најефикаснији могући начин. Изградња аутопута Пожаревац – Бор не би ништа помогла привредном развоју Бора. Онај ко мисли да ће Бор поново да процвета зато што ће се до њега долазити аутопутем, у великој је заблуди.“
А шта радити са неразвијеним деловима Србије?

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=51344

Vlada Srbije prihvatila je predlog najuspešnijih srpskih privrednika i već priprema mapu propalih preduzeća koja će im ponuditi za restrukturiranje i oporavak.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić kaže da su to, kao i izražena spremnost za ulaganje u razvoj nedovoljno razvijenih regiona, najvažniji zaključci nedavno održanog skupa na kome su učestvovali predstavnici Vlade Srbije, privrednika i sindikata.

"Zaključeno je da treba učiniti sve kako bi bili iskorišćeni svi unutrašnji potencijali Srbije u cilju rešvanja dva ključna problema srpske privrede - nelikvidnost preduzeća i nezaposlenost", rekao je Ljajić za RTS. Predstavnici Vlade, poslodavaca i sindikata održali su protekle nedelje sastanak na kome je dogovoreno formiranje radnog tela na čijem čelu će biti premijer Mirko Cvetković, a koje će, kako je rečeno, raditi na trajnom izlasku iz krize i stvaranju uslova za uspeša privredni razvoj zemlje. Sagovornici su se saglasili da je to bio važan skup jer su se prvi put na jednom mestu okupili predstavnici socijalnih partnera.

Sa skupa je, složili su se oni, upućena ohrabrujuća poruka da je probleme u Srbiji moguće rešavati dijalogom."Niko ne kaže da će ovo rešiti naše probleme. To je početak procesa, a da bi dogovoreno moglo da zaživi biće potrebno još mnogo koraka, mnogo dobre volje i društveno partnerstvo", rekao je Ljajić i dodao da "boljeg načina nema". "Imamo tri mogućnosti - da probleme rešavamo na ovaj način razgovorom, da nastavimo da se svađamo ili da zadržimo sadašnje stanje - ni rat, ni dogovor, ni kompromis", rekao je Lajić. On je istakao da vanredna situacija traži vanredna rešenja i da nedavno održani skup socijalnih partnera ne derogira Socijalno-ekonomski savet koji, kako je rekao, inače, pati od krize legitimnosti pojednih partnera.

Rezervu dogovorenom izrazio je lider Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost Nenad Čanak koji je rekao da "trajno nije zainteresovan" za skupove poput proteklog. On je kazao da je Srbija u stanju "dvotaktnog motora" pri čemu je jedan motor marketing, a drugi improvizacija. Postoji Zakon o Socialno ekonomskom savetu koji zajedno sa Zakonom o radu treba da bude rešenje za probleme. Sve drugo je iskakanje iz srpskog zakonodavstva, rekao je lider Nezavisnosti.

Spasojević: Vlada treba da pomogne privrednicimaVlasnik ITM grupe Toplica Spasojević kaže da je dobro to što je Vlada Srbije shvatila da je važan faktor i da treba da pomogne kako privrednici ne bi ostali sami, jer ako se to dogodi u tom slučaju neće biti moguće održati ni postojeću zaposlenost. On je objasnio da privrednici, među kojima su oni koji zapošljavaju ogroman broj od oko 100.000 zaposlenih i koji imaju po više privrednih subjekata, od Vlade Srbije ne očekuju materijalnu pomoć već pre svega stvaranje privrednog ambijenta koji bi omogućio nova ulaganja i otvaranje novih radnih mesta.

Upitan šta misli o privatizaciji Telekoma, Spasojević je rekao da je stav privrednika da, ukoliko do prodaje Telekoma dođe, od dobijenog novca treba napraviti razvojne fondove, a za ulaganja u infrastrukturu koristiti kredite.

BEOGRAD - Penzionera Milana Dubajića (71), koji je prošle nedelje sprečio pljačku Poštanske štedionice u centru Beograda, ova banka nije novčano nagradila, piše današnji Press. Za svoju hrabrost Dubajić je od predstavnika Poštanske štedionice dobio korpu s voćem. :smh:
http://seebiz.eu/sr/banke/postanska-stedionica-nagraduje-sprecavaocu-pljacke---korpa-banana!,76414.html

http://www.dobos.rs/

I nisu im nesto niske cene...nisam video toliko stanove, ali kola im nisu nista specijalno sto se cena tica...

Tadić: Neka srpski tajkuni izgrade most !

Zašto kompanije treba da ulažu u društvenu zajednicu? Kako mediji mogu da pomognu u širenju svesti o korporativnoj filantropiji? Da li smo kao društvo zaboravili na to da budemo humani i solidarni?

Ali hajde da ti ljudi čije sam bogatstvo nazvao nepristojnim, sagrade jedan most koji bismo metaforički nazvali „most srpskih tajkuna“. To će biti način na koji će kupiti svoj legitimitet, jer će ljudi osetiti da su im nešto vratili - rekao je Tadić.
On je ponovio da ne želi da govori o imenima i da nikoga nije imenovao, jer nije „ni suditelj ni presuditelj“.

:face:

Ja ne znam sta je sa Tadicem i njegovim izjavama u poslednje vreme...

Voda polako ulazi u usi, narod je nezadovoljan, otima se na sve strane, para sve manje...

Barać veruje da je predsednik mislio na ljude koji su svoje pozicije stekli u Miloševićevo vreme, a prema kojima nije napravljen otklon ni posle 2000. Činjenica je, kaže Verica Barać, da su svoje pozicije i novac koji su tokom 90-tih izneli iz države iskoristili u privatizaciji.

„To su imena koja inače stalno vidimo i zaista su onako drastični primeri kršenja zakona, ali još drastičniji primeri kako državne institucije za njihove potrebe, za njihove privatni interes krše zakone i poništavaju opšti odnosno državni interes. Tu bi svakako mogao da misli na Miškovića, Beka, Danka Đunića, Vlahovića, Hamovića, Lazarevića, Kostića i verovatno ih ima još“, kaže ona.

Samo da na kraju ne ispadne ono naše uobičajeno: "Tresla se gora, rodio se miš".
MIŠ, a ne Mišković. :twisted:

Na globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se nalazi na 93. mestu od 133 ekonomije koje su izlistane u izveštaju iz 2009. godine. Kao loše stavke se, između ostalog, navode korupcija, loša profesionalna etika radne snage i neetičko postupanje kompanija na tržištu.

Znaci, svi znaju ono sto znamo i mi? :idea:

Beograd -- Zastupnik državnog kapitala u preduzeću u kojem je raskinuta privatizacija može da obavlja čak tri funkcije i za sve tri da prima platu koju sam i određuje.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=06&dd=30&nav_id=442176

LONDON - Evropska banka za obnovu i razvoj snizila je procenu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2010. godini za 0,2 procenta poena i očekuje da će rast biti 1,9 odsto.

Дишите дубоко, пуцајте високо, само позитивнооо, само позитиивнооооооо

Gubici privrede povećani 120 odsto

Beograd - Svetska ekonomska kriza uslovila je da privreda Srbije u 2009. više nego duplira gubitke u odnosu na prethodnu godinu. Negativni neto finansijski rezultat povećan je sa 43,5 na 95,7 milijardi dinara, odnosno za čak 120 odsto, pokazala je analiza poslovanja privrede koju je uradila Agencija za privredne registre.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/gubici_privrede_povecani_120_odsto.4.html?news_id=195829

Prvi vetropark u Plandištu
Procedura je više nego komplikovana. Potrebno je više od 45 dozvola da bismo dobili građevinsku dozvolu, i sve to traje oko godinu. Najvažnije korake ka dobijanju dozvole smo prošli, pa očekujemo da ćemo već u martu, kada počne nova građevinska sezona, zakopati prvi ašov”, kaže Miroslav Kopečni, savetnik u ovom projektu.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=10&dd=12&nav_id=464685

Atanacković: Država da reguliše naplatu potraživanja

Preduzeća su u sve većim problemima kada je reč o otplati ranije uzetih kredita od komercijalnih banaka, a nevolje imaju i dobavljači trgovinskih lanaca koji na naplatu svojih potraživanja čekaju duže od tri meseca.

"Mnogi veliki trgovinski lanci su mnogo više dužni nego što vrede. Ako bi se naterali nekako da to plate oni bi bili u stečaju. Veliki broj njih je bogatstvo upravo steklo tako što nije izmirivalo svoje obaveze prema dobavljačima", rekao je Atanacković.

On je međutim, izrazio rezervu da će naša država intervenisati, jer "kod nas postoji lobi privrednika koji imaju svoj uticaj na odluke izvršne vlasti".

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/212351/Atanackovic-Drzava-da-regulise-naplatu-potrazivanja

A moj komentar na ovo je DOBRO JUTRO KOLUMBO !

Šampioni s najslabijim ekonomskim uspehom
Nije važno da li će neko Srbiju nazvati regionalnim liderom, bitnije je da ekonomski rast osete privreda i građani – kaže Ćel-Morten Jonsen, predsednik Saveta stranih investitora .

Tridesetdvogodišnji Ivan, inženjer elektronike, nema nikakve vajde od toga što je prošle godine ekonomski pad srpske privrede bio najniži u regionu, a što je ove godine stopa rasta u Srbiji najviša. Većina njegovih rođaka i prijatelja, koji su tokom krize ostali bez posla, kao provokaciju shvataju izjave državnih zvaničnika da je naša zemlja po rastu bruto domaćeg proizvoda lider u regionu. Kako kaže Ivan, niti razumeju tu apstraktnu formulaciju, niti vide kako se na njih taj „boljitak” prenosi. Naprotiv.

Ni Toplica Spasojević, generalni direktor ITM grupe, ne vidi po čemu su to srpski privrednici šampioni u odnosu na kolege iz regiona.

– Njihovi bilansi su bolji od naših. Kamate na kredite u susedstvu su niže nego kod nas. Kurs je stabilniji. Imam utisak i da država kolege iz regiona mnogo više podržava, pomaže njihovu izvoznu ekspanziju. Nažalost – nismo lideri. Možda u tenisu i košarci, ali u ekonomiji nismo sigurno. Psihologija je jako važna u biznisu i optimizam je ponekad dobar, ali osim što se zavaravamo blagim podacima o rastu, mogli bismo malo više da prionemo na posao – kritikovao je Spasojević.

Slično mišljenje deli i Miodrag Kostić, vlasnik „MK Komerca”. Dovoljno je, kaže, da pogledamo svetsku listu konkurentnosti i jasno će se videti gde smo u odnosu na region. Na pitanje da li je video neku konkretnu vajdu od rasta BDP-a, on priznaje je njegovo izvozno orijentisano preduzeće proizvodnju ove godine povećalo za 35 odsto. Međutim, ono što sada vidi kao problem jeste mnogo nezaposlenih, a on i dalje ne može da pronađe stručan kadar.


http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Sampioni-s-najslabijim-ekonomskim-uspehom.lt.html

Srbija povukla Štadu u gubitak
12. novembar 2010. | 09:34 | Izvor: Danas
Franfurt -- Problem likvidnosti veledrogerija u Srbiji i viši troškovi restrukturiranja doveli su proizvođača generičkih lekova Štadu u neto gubitak u trećem kvartalu.
Gubitak je iznosio 11,2 miliona evra, nasuprot prošlogodišnjem profitu od 23,2 miliona evra, prenosi Dau džons.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=12&nav_id=471808

Nestašica lekova na pomolu

Veledrogerije koje proizvođačima lekova duguju oko pola milijarde evra imaju sve veće probleme, a građani bi mogli da očekuju nestašice. Ovo za „Blic“ tvrde i proizvođači lekova koji su dugove već počeli da naplaćuju u nekretninama, ali i najveći distributeri koji krive Republički fond za zdravstvo da kasni s isplatom obaveza prema apotekama i zdravstvenim ustanovama.

– U trci za kratkoročno što boljim rezultatom, kod proizvođača je prethodnih godina došlo do hiperprodukcije lekova u obimu neadekvatnom potrebama tržišta. To je rezultiralo neprihvatljivo dugim rokovima plaćanja, utrkivanjem veledrogerija u davanju superrabata i konačnom destabilizacijom tržišta. Mi, kao najveća veledrogerija, probleme najviše i osetimo. Takođe, svako kašnjenje u plaćanju od RZZO ili nenamensko upravljanje sredstvima direktan je udar na likvidnost i profit veledrogerija – kažu u „Velefarmu“ za „Blic“, i dodaju da su postigli dogovor sa „Hemofarmom“.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/216954/Nestasica-lekova-na-pomolu

Kako su ovo sve lepo smislili, pa ovo je za verovali ili ne.
Ovo može da prodje samo u jednoj banana državi kao što smo mi...

Krivi su SUPERRABATI preko kojih je neko zaradio EXTRA profit, klasično isisavanje profita i supstance kao što se nekad radilo iz državnih firmi, samo su sad to akcionarska društva sa UO koje postavlja skupština akcionara bez većinskog vlasnika a mi smo svi kao mutavi

Građani Srbije smatraju da su političari (84 odsto), sudije (80 odsto), pa i policija (60 odsto) previše korumpirani da bi se zaista borili protiv korupcije.

Radovanović: Ne dajem ostavku

Generalni direktor ”Jat ervejza” Srđan Radovanović poručio da nije napisao ostavku niti da kompanija radi mimo programa koji je odobrila Vlada

NIJE tačno da sam napisao ostavku na mesto generalnog direktora “Jat ervejza”, niti nameravam to da učinim - poručio je u petak u pisanoj izjavi generalni direktor “Jata” Srđan Radovanović i dodao da je “hajka” protiv kompanije i njega krenula baš kada treba da bude uplaćen veliki novac na ime kredita.

Radovanović je poručio da nije tačno da kompanija planira da otpušta pilote, ili da radi po programu koji nije odobrila Vlada Srbije.

- Nije tačno da će bilo ko zapleniti “Jatove” avione. Letovi za Dubai obavljaju se normalno, po uobičajenom redu vožnje i pisanja o takvoj opasnosti su besmislica - naglasio je Radovanović. - “Jat” plaća svoje račune, ali sa zakašnjenjem.

Radovanović je najavio da će “Jat” dobiti investicioni kredit od 51,5 miliona evra, da ulaže u marketing i da su, zbog kašnjenja investicionog kredita, razvojni projekti finansirani iz tekućih prihoda.

- To je napravilo zastoj u isplatama našim poveriocima, koji će biti brzo prevaziđen aktiviranjem svih kapaciteta, što će omogućiti sredstva iz investicionog kredita - rekao je Radovanović. - Duboko sam ubeđen da će propasti napori svih onih koji bi želeli da “Jat ervejz” nestane, jer su im namere nečasne, a metodi prljavi. Pozivam unutrašnju kontrolu da ispita sve aspekte poslovanja kompanije


Što je najgore, možda je sve ovo i tačno?

da podsetim..."Dilojt" je savetnik u transformaciji "Jat ervejza" ...tema DANKO DJUNIĆ - VELIKI BRAT PRIVATIZACIJE U SRBIJI

BOŽIĆ JOŠ GLAVNI
četvrtak, 02 decembar 2010 13:03
U „ŽITOPRODUKTU“ ZVANIČNO NE ZNAJU DA IM JE DRŽAVA POSTAVILA DIREKTORA
U ime Akcijskog fonda, država je postavila Simu Grueskua za direktora „Žitoprodukta“, mada je njegov dolazak u ovu fabriku odložen za nedelju dana, kako nam je objašnjeno, zbog sprovođenja sudskih naloga. U „Žitoproduktu“, međutim, kažu da o tome nemaju nikakvu zvaničnu informaciju, osim one iz lista „Zrenjanin“.
U sredu nam je u „Ži- toproduktu“ nezvanično rečeno da Aleksandar Tomić više nije generalni direktor ove firme, već da je Upravni odbor za direktora imenovao Đorđa Božića.
Inače, rešenjem Višeg suda u Beogradu od 25. juna ove godine većinskom vlasniku Đorđu Božiću izrečena je privremena mera zabrane raspolaganja akcijama koje on ima u ovom preduzeću. Ova privremena sudska mera zabranjuje Đorđu Božiću da otuđi akcije „Žitoprodukta“, a takođe mu – privremeno – oduzima i pravo glasa po osnovu tih akcija, što je inače udeo od 72,8 odsto u vlasništvu firme.
Iako u „Žitoproduktu“ tvrde da preduzeće radi, da nema zastoja, ni štrajka, već desetak dana na tržištu nema „Žitoproduktovog“ crnog hleba, a u sredu zrenjaninskim trgovinama uopšte nije isporučen ni ekstra-beli.
Lj. B.

U SREDU BEZ HLEBA
KASNILO BRAŠNO
Prema informaciji koju smo dobili od šefa „Žitoproduktove“ pekare Lasla Nikolića, u sredu hleb nije isporučen trgovinama zato što nije na vreme stigla cisterna sa brašnom.
– Tek jutros je stigla cisterna sa 25 tona brašna, što je dovoljno da pet dana pečemo „Žitoproduktove“ vekne – rekao je Nikolić.

Uf uf gde nadje drzava Simu Grueskua.

Pa taj je saranio(stecaj)fabriku carapa Udarnik.

Ma dobro bilo koga nasli,poenta je da je drzavi trebalo 5 i po meseci da nadje bilo koga ko bi tim kapitalom upravljao. A bilo je tu vise preduzeca,pominjalo se, i Banat seme.

Šampion: Mlađan Dinkić, srpski Baron Minhauzen
Radim kao konj, a lažem čim zinem!

"Radio sam kao konj, cenite me"



Beograd -- Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je verovao u sve što je obećavao, da je radio mnogo više od drugih i pozvao građane da to ocene na izborima.

"Ja lično mislim da sam uradio mnogo više od drugih, možda sam i mnogo više počinjao stvari da radim, ali sam radio kao konj", kaže Mlađan Dinkić.

Ministar ekonomije tvrdi da je dve trećine obećanog posla završio, a da je jedna trećina zavisila od ekonomske krize i uslova na koje on nije mogao da utiče.

"Ljudi znaju šta je ko rekao i šta je ko uradio. I kad dođu izbori ljudi će glasati. Evo sad uporedite šta je Dinkić uradio i šta su drugi uradili, ja nemam strah od toga", tvrdi Dinkić


Strogo se zalažem da ova osoba bude pod HITNO uhapšena!!
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=12&dd=30&nav_id=482566

http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/43564-Radim-kao-konj-laem-zinem.html

"Strogo se zalažem da ova osoba bude pod HITNO uhapšena!!"

Da, to bi valjalo, ali ko će to da uradi - ministar koji je za dlaku ostao bez kofera, predsednik kome je Mlađanova lagarija donela predsedničku fotelju ili neko treći?
U ovoj jadnoj zemlji je ionako jedino važno šta o nekome ili nečemu misle u ambasadama uglednih i moćnih zemalja. Mi se tu već poodavno ništa ne pitamo, a služimo samo zato da nam se o glavu razbije što se razbiti mora i opljačka što se opljačkati može.

I kako uopšte ubuduće shvatati izjave vajnih nam političara:
- možda stvarno misli to što kaže i odgovorno prihvata posledice,
- možda misli to što kaže, ali ne prihvata posledice ako se obećanja ne ispune,
- možda nas laže zarad još jednog mandata (a mandat zarad...),
- možda govori ono što mu je u nekoj ambasadi naređeno (a za svoj narod i zemlju ionako već odavno ne mari),
- ... ???

Za kompanije u državnom vlasništvu nema krize
Javna preduzeća isplaćivala 13. platu i do 400.000 dinara



http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/228487/Javna-preduzeca-isplacivala-13-platu-i-do-400000-dinara

Očigledno, kada bi brojnost organa i tela koja se bave pojedinim oblastima života garantovala uspeh, u Srbiji „ne bi bilo zime”. Jer, oko 11.000 subjekata u Srbiji predstavlja nosioce vlasti na nekom nivou (republičkom, pokrajinskom, lokalnom). Od toga je oko 110 republičkih agencija, fondova, zavoda, uprava, direkcija... Poverenik za informacije od javnog značaja je, sastavljajući katalog organa vlasti, došao do ovih brojki, ali to svakako nije konačna cifra. U Srbiji, naime, teško da neko može precizno da kaže koliko imamo agencija, koliko zavoda ili ostalih oblika javne uprave.

„Postoji i Agencija za stanovanje, a formirana je i Agencija za rudarstvo, iako imamo Ministarstvo rudarstva i energetike.
Da ne govorimo o formiranju Nacionalnog instituta za energetiku, a Srbija ima dva svetski priznata instituta koji su u mnogome skrajnuti, s razlogom znanim samo sadašnjoj vlasti (instituti „Nikola Tesla” i „Mihajlo Pupin”).
Da li je potrebno i šta su nadležnosti a šta rezultati rada šest tela koja su osnovana da se bave regionalnim razvojem:
Fond za podršku investicija u Vojvodini,
Agencija za promociju investicija i podršku biznisu centralne Srbije,
Nacionalna agencija za regionalni razvoj,
Nacionalni savet za regionalni razvoj,
Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja,
Regionalni centri za ruralni razvoj...”

Srbija ima Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj.
Ima i Agenciju za regionalni razvoj i Fond za razvoj,
ali i Republički zavod za razvoj.
Kao i ministra bez portfelja koji se bavi razvojem nedovoljno razvijenih područja.
A postoji i Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.
Na kraju, postoji i podatak da se u takvoj Srbiji, s toliko nadležnih institucija i organa, 300 do 500 ljudi iz provincije svakodnevno trajno doseljava u Beograd.

PREDLOG
Miodrag Kostić se zalaže za privatno-javna partnerstva
Autor/izvor: SEEbiz/Beta
BEOGRAD - Biznismen Miodrag Kostić zalaže se za privatno-javna partnerstva, posebno u realizaciji velikih projekata.
"U finansiranju infrastrukturnih projekata u Srbiji treba koristiti "privatno javno partnerstvo" rekao je Kostić prilikom posete Milutinu Mrkonjiću.

Kostić je naglasio da bi model privatno-javnog partnerstava trebalo primenjivati naročito u realizaciji velikih projekata poput autoputa od Beograda do Čačka kao dela budućeg Koridora 11.

Kostić je posetio ministra u svojstvu predsednika Upravnog odbora AIK banke, jednog od najvećih finansijera infrastrukture kod nas, interesujući se za status i aktuelne probleme naših putarskih preduzeća.

"Kostić je među najiskusnijim ljudima u poslovima PPP i njegove sugestije u toj oblasti su nesumnjivo veoma korisne. U interesu razvoja naše putne infrastrukture razgovaraću sa svima koji mogu i žele da pomognu", rekao je ministar Mrkonjić.

Mrkonjić je ovih dana primio u odvojene posete i Miodraga Babića, Milana Beka i Zorana Drakulića, sa kojima je takođe razgovarao o razvoju infrastrukture i transporta.

Korupcija je najzastupljenija u državnom sektoru
Na javnim nabavkama pokradu oko milijardu evra


BEOGRAD - Godišnje se za javne nabavke u Srbiji potroši četiri milijarde, a izgubi zbog raznih zloupotreba jedna milijarda evra. Svaka peta javna nabavka je pod sumnjom da je sprovedena nezakonito. Revizorska institucija je za razliku od zemalja EU kod nas još na početku, tako da efikasne kontrole o trošenju novca poreskih obveznika - još nema.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/231352/Na-javnim-nabavkama-pokradu-oko-milijardu-evra

Centralni zatvor na prodaju
Okružni zatvor u Beogradu uskoro bi mogao da dobije novu adresu, najavio je direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Obradović.

On je naveo da su počeli razgovori sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju, kako bi se hitno i kvalitetno obavilo izmeštanje ovog zatvora van prestonice.

Obradović je za Novosti rekao da jedan od glavnih razloga izmeštanja jeste činjenica što se zatvor u Bačvanskoj ulici nalazi u strogom centru grada, a i njegovi kapaciteti više ne mogu da zadovolje potrebe Beograda i okruženja.

"Imamo obavezu da nađemo novi lokalitet za zatvor, a zatim da u daljoj proceduri prodamo Centralni zatvor", objasnio je Obradović.

On je naveo da se Centralni zatvor prostire na površini od oko četiri hektara odličnog građevinskog zemljišta, koje je u vlasništvu Uprave.

"Očekujemo da dobijemo dobru sumu novca, koju ćemo moći da upotrebimo za izgradnju novog zatvora", rekao je Obradović i dodao da bi, kada bi sada imali novac i odgovarajuću lokaciju, novi zatvor bio gotov za dve godine.

U Srbiji trenutno ima 11.000 osuđenika i pritvorenika. Postojeći kapaciteti, međutim, najbolje bi funkcionisali kada bi u zatvorima bilo 3.500 zavorenika manje.

Kako je to nemoguće, Uprava i nadležni organi započeli su veliki projekat izgradnje novih zatvora. Time će, kako je najavio Obradović, biti znatno rasterećeni postojeći objekti.

Prvi će otvoriti vrata zatvor u Padinskoj skeli, do kraja godine. Ovaj objekat, zatvorenog tipa, imaće najviši stepen obezbeđenja, uz najsavremeniju tehničku opremu.

U ovom zatvoru, kao i u požarevačkoj Zabeli, postojaće posebna odeljenja za organizovani kriminal, ratni zločin i terorizam, naveo je Obradović, dodajući da je u planu da se sagrade još tri zatvora - u Medveđi, Pančevu i Kragujevcu


Evo profitabilnog projekta,javni sektor zainteresovan,domaci biznismeni takodje.
Moze i timeshare.

Jedina nevolja u ovoj inace divnoj kombinaciji za AIK je sto njena izlozenost prema putarskim firmama polako dostize alarmantne nivoe.
Ovo je informacija iz prve ruke ili onako ocena od oka?

ТИТЕЛ БРАНД АД
Главна 221
21240 Тител



Дана: 21.01.2011.


ИЗВЕШТАЈ О БИТНОМ ДОГАЂАЈУ


ОДЛУКЕ ДОНЕТЕ НА СКУПШТИНИ АКЦИОНАРСКОГ ДРУШТВА ТИТЕЛ БРАНД АД КОЈА ЈЕ ОДРЖАНА ДАНА 19.01.2011. ГОДИНЕ

1. Oдлуку о разрешењу дужности досадашњег председника као и комплетног састава Управног одбора.
2. Избор новог председника и нових чланова Управног одброра. За председника је изабран генерални директор ТИТЕЛ Бранд-а АД Румен Чакаров, а за чланове УО Миодраг Јанковић и Дмитар Цветков.
3. Усвајање Финансијског извештаја за 2009 годину
4. Усвајање Ревизорског извештаја ревизорске куће Савица Београд за 2009 годину.
5. Размотрена је и једногласно одобрена понуда фирме РУМИЛ АГРО ДОО, Тител за закуп производно-пословног капацитета ТИТЕЛ Бранд АД Тител на рок од 10 година.



Председник Скупштине друштва


------------------------------------------
Дипл.инг.Румен Чакаров


Lepo su se setili Bugari, kupe pedesetak % pa iznajme sami sebi na 10 godina.
Svaka cast.

Pinto to je pravi odgovor.