SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?

Naslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI? 11/14/2018, 08:21

Protokol francuskog predsednika smestio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića izvan zvanične tribine na proslavi 100. godišnjice potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra 2018, postavivši ga izvan dometa televizijskih kamera.

„Pogrešili smo“! Visoki član službe protokola Jelisejeske palate bio je odgovoran za smeštanje šefova država i vlada na centralnu tribinu koja se nalazila u blizini Trijumfalne kapije povodom obeležavanja 11. novembra — dana primirja u Prvom svetskom ratu. Dok su oko svog domaćina, Emanuela Makrona, sedeli predsednici Rusije, SAD, Italije i Rumunije, država koje su bile francuski saveznici u Prvom svetskom ratu, ali i predsednici Bugarske i Turske i nemačka kancelarka, zemalja koje su bile neprijateljske pre jednog veka, jedan čovek je bio spušten i smešten veoma nisko, nasuprot glavne bine među ministrima, diplomatama i ostalim gostima. Njegovo ime? Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Srbija. Zemlja zbog koje je Francuska ušla u rat 1914. godine, vezana diplomatskim i geopolitičkim savezom, ali i bliskim istorijskim vezama (1389. godine, zvona Notr Dama su pozdravljala ono u šta se verovalo da je bila pobeda hrišćanskih Srba nad muslimanski m Osmanlijama tokom bitke na Kosovu), vojnim vezama(u devetnaestom veku srpski ministar rata je bio Francuz Ipolit Monden) i ekonomskim vezama (1914. godine, četiri petine srpskog spoljnog duga bilo je u rukama francuskog kapitala, koji je takođe značajno ulagao u rudnike, železnice i banke u zemlji).

Zemlja koja je imala gubitke od 1,2 miliona ljudi tokom sukoba, što je činilo 28 odsto stanovništva — tužan podatak.

Zemlja koja je u prethodnih godinu dana organizovala ceremonije i manifestacije u znak prijateljstva i zajedničke borbe simbolizovane hiljadama francuskih i srpskih grobova na grobljima u Solunu, Monastiru, Skoplju i Beogradu, i svim teritorijama koje su oslobodile srpske i francuske divizije Balkanskog fronta.
Zemlju koja je u Pariz došla sa svojim patnjama, bolom i velikim žrtvama za zajedničku savezničku stvar, Francuska je rešila da ponizi 11. novembra.

Zemlja kojoj je Francuska pomogla pre jednog veka zbog mučeništva i napada austro-ugarskih, nemačkih i bugarskih trupa, ali i napada albanskih bandi tokom povlačenja 1916. godine, zemlja zbog koje je napravljeno na desetine odbora pomoći, humanitarnih organizacija i „srpskih dana“, gde su prikupljani novac, odeća, hrana i knjige, da bi se poslale „zemlji heroja“.

Zemlja čiji je kralj Petar Karađorđević toliko voleo Francusku da se lično angažovao 1870. godine i stupio u Legiju stranaca da bi se pod francuskom zastavom borio protiv Pruske.

Zemlja koja je u julu 1914. godine dala prvu savezničku žrtvu (16-godišnja srednjoškolka žrtva bombardovanja Beograda od strane austrijskih topova), a u avgustu izvojevala i prvu savezničku pobedu (Bitka na Ceru).

Zemlja koja je hvaljena četiri godine na simpozijumima na Sorboni (nekad i u prisustvu predsednika Rejmona Poenkarea) i objavljivanjem desetina knjiga (uključujući i strip: „Avanture srpskog malog vojnika“), uz brošure „Ovaj narod je mali, ali ima ogromnu dušu“, i tekstove Apolinera, Pjera Lotija ili Edmona Rostana.

Zemlja koja je uspela da obnovi vojsku zahvaljujući pomoći svojih francuskih kolega na Krfu i Bizerti, i pronašla u Ažaksiou, Bastiji, Nici, Grenoblu, Parizu, Sent-Etjenu i Bordou dom za hiljade svoje školske dece i studenata nesposobnih za rat zbog gladi i bolesti.

Zemlja koja je nakon rata proglasila Maršala Franša D’Eperea vojvodom svoje vojske i počasnim građaninom njenog glavnog grada Beograda, u čijem je oslobođenju učestvovao 1. novembra 1918. godine.

Zemlja koja je došla u Pariz na najvišem nivou u liku svog predsednika, koja je pretrpela velike patnje, boli i žrtvovanja za savezničku stvar, i koju je Francuska odlučila da ponizi 11. novembra. Vrlo skroman opis: ove reči nisu jake koliko bi trebalo da budu.

Naslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI? 12/24/2018, 13:07

IZ OVIH ZEMALJA NAJVIŠE ODLAZE:
Kako se navodi, veliki broj iseljenja iz BiH uzrokovan je ratnim dešavanjima, a potom ekonomskim razlozima.

Kada se radi o zemljama iz regiona, na drugom mestu je Albanija, iz koje se iselilo 38,8 posto stanovnika, a zatim slede Makedonija, iz koje je otišlo 24,8 odsto stanovnika, najviše u Tursku, iz Crne Gore otišlo je 22,1 odsto, iz Hrvatska je otišlo 20,4 odsto, a iz Srbije 10,9 odsto stanovnika.

Prema tim podacima, najviše građana Hrvatske i Crne Gore odselilo se u Srbiju, najviše Slovenaca u Nemačku, Albanaca u Italiju, Nemaca u SAD, a Britanaca u Australiju.

Naslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI? 1/24/2019, 15:48

BEOGRAD - Administrativni odbor Skupštine Srbije danas je doneo odluku o visini osnovice za obračun i isplatu plate za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana lica u službi predsednika Republike i službi Narodne skupštine.

Predsednik odbora Aleksandar Martinović (SNS) objasnio je da će se u 2019. godini povećati plate za sedam odsto, počev od plate za januar ove godine.

udrimile

Naslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI? 4/21/2019, 18:42

Ko unajmljuje privatne detektive u Srbiji?

Većina privatnih detektiva u Srbiji radni vek provela je državnim službama bezbednosti. Njihovo iskustvo, kažu, nije im dalo mira u penziji.

A ko ih najčešće zove u pomoć? Bude tu svega, od onih zabrinutih supružnika do nepoverljivih šefova.

„Bavimo se najviše prevarama osiguranja, takođe proverama uspešnosti poslovanja neke firme, koji su pravi razlozi za to, to nas ne interesuje. To podrazumeva isključivo javne izvore – Internet, APR, Narodna banka“, navodi on.

Naslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI? 5/30/2019, 22:10

Posle 10 godina čekanja, protesta, konstantnih apela vlastima i sudskih postupaka deo radnika ICG i Generaleksporta dočekao je da dobije deo duga, od ukupno 200 evra po godini staža koliko je država trebalo da im isplati prema socijalnom programu još u proleće 2009.

Na račune manje od 3.000 njih, koji su prijavili potraživanja i kojima su ista prihvaćena, od srede ujutru i tokom narednih nekoliko dana, leći će 26,92 odsto od ukupnog duga. Da li će dobiti i ostatak duga zavisi od sudskih postupaka koji traju.

– Gotovo istog datuma kada je pre 10 godina prodat deo vlasništva firme i ispunjen uslov da nam se isplati socijalni program počinje isplata dela duga. Trebalo bi tokom nedelje, narednih dana da svi koji su prijavili potraživanja dobiju novac na račun – kaže bivši radnik ICG Dragoljub Škoro.

Šta će biti sa ostatkom duga još se ne zna jer, kako kaže Škoro, traju sudski postupci i utvrđuje se kolika su dugovanja poveriocima.

– Potraživanja imaju mnogi, najviše banke i tek kada se završe svi sudski postupci koji traju videćemo da li će i koliko ostati za isplatu radnika – ističe Škoro.

Radnicima ICG i Geneksa trebalo je da bude isplaćeno 200 evra po godini staža još 2009. kada su se prodajom imovine Bloka 20 i hotela Grand i Konaci na Kopaoniku stvorili uslovi za to. Međutim, trebalo je 10 godina da prođe da bi se radnicima isplatio samo deo od više od 20 milijardi dinara koliko je tada bilo na namenskom računu. Radnici su godinama upozoravali na to da im dug nije isplaćen, ali pitali i predstavnike vlasti šta se dešava sa novcem od kamate koja se gomilala godinama.