BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći
AutorPoruka
Milos86
VIP
VIP


Broj poruka : 2174
Godina : 30
Localisation : Nish
Points : 1260
Datum upisa : 20.05.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/5/2012, 00:15

A pola omladine koja je zavrsila faks cisti sneg zato sto nema posao. Popalio bih ove na vlasti benzinom

_________________
Trgovina uzivo... http://trading.uk.pn
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP


Broj poruka : 1546
Godina : 39
Localisation : Sombor
Points : 4325
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/6/2012, 15:56

DS NEMA ALTERNATIVU DOK GOD SRBIJU NE SUSTIGNE SUDBINA
Mićunović, koji je i prvi predsednik DS na obeležavanju 22 godine od obnavljanja rada stranke ponovio je da će demokrate biti na vlasti sve dok Srbija ne postane članica EU i dodao da onda više neće ni biti važno ko će biti vlasti.

Pa sad vi vidite da li vam je važno kako će vam do tad izgledati Srbija.

MOGLI BI MI SVAŠTA JOŠ DA OBEĆAMO, ALI ZNAMO DA NAM NEĆETE VEROVATI
Mićunović nam profetski poručuje: „Možemo da nastavimo populistički i da obećavamo svašta, jer ništa lakše nego prodati lažnu nadu kada je ljudima stvarno teško“.

Pa sad se vi prisetite da su od 22 godine – 11 godina u vlasti.

TEŠKO JE, ALI LEPO BITI JA
Mićunović je rekao da su, nažalost, došla teška vremena sa velikim ekonomskim krizama i da je utoliko odgovornost teža i teže je breme, ali da se na muci poznaju junaci.

Pa sad vi vidite ko se najslađe smeje.

http://www.aikb.net/t1183-ds-stranka-umivenih-ekstremista#95777
kafa

_________________
Prestani da mrziš ako do sebe držiš !
Nazad na vrh Ići dole
Pera Zdera
VIP
VIP


Broj poruka : 155
Points : 557
Datum upisa : 29.01.2011

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/11/2012, 19:48



ZA POTREBE AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

“Vlada Srbije bez tendera i po ceni od 4,5 miliona evra kupuje zgradu od 1.800 kvadrata u centru Beograda za potrebe Agencije za borbu protiv korupcije. Bez tendera je izabrala i da zajam za kupovinu uzme od Komercijalne banke. Kuću će pazariti od “Srbijaprojekta”, građevinske firme među čijim vlasnicima je Branka Narančić, supruga kontroverznog biznismena Milana Narančića Limuna, koji se u beloj knjizi o organizovanom kriminalu vezivao za nekadašnji ozloglašeni zemunski klan, a na čiju kuću je svojevremeno bačena ručna bomba.”

www.blic.rs/Vesti/Politika/306505/Zgradu-od-45-miliona-evra-kupuju-bez-tendera-i-provere


Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP


Broj poruka : 1546
Godina : 39
Localisation : Sombor
Points : 4325
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/14/2012, 21:11

m
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/24/2012, 12:17

@Vladulns ::
Savetnik ministra zdravlja Ljubiša Milanović optužio je juče nadležne državne organe, pre svega Specijalno tužilaštvo, BIA i Ministarstvo pravde, da opstruišu borbu protiv korupcije i da se ovim problemom više bave teorijski nego praktično.

Gostujući u Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije, Milanović, inače bivši šef policijskog odeljenja “Poskok”, izjavio je da je njegova borba protiv ovog široko rasprostranjenog zla u Srbiji uzaludna jer nema podršku tužilaštva i policije.

Uz opasku da su “Dačiću vezane ruke”, Milanović je izneo tvrdnju da najveći uticaj na policiju ima ”kabinet (predsednika Srbije Borisa) Tadića”.

Na opasku voditeljke da će mu telefon biti usijan, Milanović je odgovorio:“ Ko će mene danas da zove? Ja posle ovog nastupa mogu samo da se zaposlim kao konobar kod Danice Drašković“.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/295721/Savetnik-ministra-Stankovica-na-RTSu-optuzio-BIA-i-tuzioce

Beograd - Ljubiša Milanović, bivši savetnik ministra zdravlja za borbu protiv korupcije kaže za Danas da je „zabrinut za svoju bezbednost“ tvrdeći da je direktor Bezbednosno informativne-agencije (BIA) Saša Vukadinović naložio njegovo praćenje i prisluškivanje, pa i mogućnost „isceniranog hapšenja“.
Ljubiša Milanović kaže da je sve počelo pre mesec dana, nakon njegovog gostovanja u jednoj televizijskog emisiji, gde je on na pitanje zašto direktor BIA ima obezbeđenje, odgovorio „zato što ( direktor BIA) ne zna gde stanuje“. od

- Vukadinović je to isuviše lično shvatio, i umesto da me potraži ili tuži, ukoliko se našao uvređen, zloupotrebio je Agenciju u kojoj radi - navodi Milanović. Prema njegovim rečima, odmah posle te emisije direktor BIA je naložio da se istraži sve o njemu.

- Pošto nisu uspeli da mi pronađu ni jednu mrlju u životu i karijeri, naloženo je da me prisluškuju, prate i tajno snimaju. Pošto ništa od toga nije urodilo plodom, prema mojim saznanjima, sledeći korak bi bio isceniranje situacije koja bi dovela do mog hapšenja - tvrdi Milanović. On dodaje da više ljudi može da potvrdi njegovu priču, kao i da je video fotografije koje je tajno snimila BIA.

kafa
Nazad na vrh Ići dole
Rogy
VIP
VIP


Broj poruka : 517
Points : 2119
Datum upisa : 10.09.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/25/2012, 11:11

Gospodine Milanoviću imate punu podršku istinski pravdoljubivih ljudi Srbije i šire. Takva hrabrost i odlučnost da se borimo protiv pojedinih beskrupoloznih lopurda koji su okupirali važne pozicije svih elemenata vlasti nam je jedina nada da ćemo stati na put propasti naše države.

Potrebni su nam hrabri ljudi koji će sebe nesebično davati u izuzetno teškoj borbi. Jedino tako će se čuti istina, jedino tako ćemo upešno locirati problem, jedino na taj način ćemo spasiti 99% stanovnika Srbije od zle sudbine u koju ih zbog egoističnih ciljeva gura onaj 1% moralnih patuljaka.

Gospodine Ljubiša Milanoviću postajete jak i dobar model drugima kako se voli i brani svoja država i narod. Istrajte i želim nam da Vašim hrabrim stopama uskoro krenu hiljade.

Žednom je kasno bunar kopati! Dozovimo se pameti dok imamo kome!

Jedan je Ljubiša Milanović, al inspirisaće i ohrabriće mnoge. samuraj

Tajna slobode počiva u hrabrosti.
Čovjek koji nije hrabar ne može biti ni pošten, jer za poštenje su potrebne žrtve kakve kukavica ne umije da podnese, a potrebna je i velikodušnost koju on ne može razumjeti.
I heroj i kukavica se podjednako plaše i osjećaju isti strah, samo što mu se heroj suprotstavlja i pretvara ga u žar

_________________
.
Nazad na vrh Ići dole
Taliano
Forum queen
Forum queen


Broj poruka : 1469
Points : 6201
Datum upisa : 23.02.2011

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/25/2012, 12:00

Tako je Milanoviću-Junačino!! aplauz

Samo ljudi takvog kalibra mogu voditi Srbiju.Samo takvi ljudi zaslužuju puno poštovanje! aplauz
Nadajmo se da će ovaj primer uticati na svakog časnog čoveka,i da će svako u svom domenu pomoći da se ispliva!

_________________
Istina je-veliki sam fan NIISa. I šta je tu loše? Navijam za njih i to ne krijem!!
Nazad na vrh Ići dole
Rogy
VIP
VIP


Broj poruka : 517
Points : 2119
Datum upisa : 10.09.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/25/2012, 14:29

Mlaka borba protiv korupcije

Predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati ocenio je da u borbi protiv korupcije nema značajnih pomaka, jer visoka korupcija u Srbiji "skoro da nije ni dodirnuta".

Goati je na konferenciji za novinare rekao da visoka ili politička korupcija u Srbiji, smeštena u trouglu izvršna vlast–vrhovi političkih partija–javna preduzeća, "gotovo da nije ni okrznuta".

"Policija hvata male, ne i beznačajne učesnike korupcije, ali političke partije i izvršna vlast, koja ima mogućnost da koristi budžet i javne nabavke, za sada ostaju van dometa pravosudnih organa", kazao je Goati.

Vladimir Goati je podsetio da su pokrenuta dva procesa u javnim preduzećima, u "Železnicama Srbije" i "Kolubari", ali da oni traju dugo i da su pod istragom direktori preduzeća, ali ne i predstavnici izvršne vlasti i stranaka.

Goati je naveo da Poverenik za informacije od javnog značaja, Državna revizorska institucija i Ombudsman rade dosta u sferi borbe protiv korupcije, ali da nedostaje politička volja, građanska hrabrost i profesionalan odnos zaposlenih prema onome što rade.

On je rekao i da nije dobro što će Međunarodni monetarni fond, kao "potencijalni korektiv" u borbi protiv visoke korupcije, biti odsutan do izbora druge vlade, što otvara mogućnost partijama i vladi "da pređu preko crvene linije".

Goati je ponovo upozorio da se izmenama Zakona o javnim nabavkama, koje su u skupštinskoj proceduri, ukida samostalnost Uprave za javne nabavke čime će, kako je kazao, biti ugroženo suzbijanje korupcije.
ec.

Znači još jednom se otvoreno kaže da vlast u Srbiji potkrada građane i da je nesposobna da se sama očisti, i nikom ništa!
Strašno!
Ponovo će i Tadić i Dačić da pričaju o 100 evra doktoru il profesoru.
Đubrad. Slepi narod!

_________________
.
Nazad na vrh Ići dole
Boby
VIP
VIP


Broj poruka : 2614
Godina : 45
Localisation : banat
Points : 10639
Datum upisa : 04.02.2011

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/26/2012, 08:36

@Rogy ::
Mlaka borba protiv korupcije

Predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati ocenio je da u borbi protiv korupcije nema značajnih pomaka, jer visoka korupcija u Srbiji "skoro da nije ni dodirnuta".

Goati je na konferenciji za novinare rekao da visoka ili politička korupcija u Srbiji, smeštena u trouglu izvršna vlast–vrhovi političkih partija–javna preduzeća, "gotovo da nije ni okrznuta".

"Policija hvata male, ne i beznačajne učesnike korupcije, ali političke partije i izvršna vlast, koja ima mogućnost da koristi budžet i javne nabavke, za sada ostaju van dometa pravosudnih organa", kazao je Goati.

Vladimir Goati je podsetio da su pokrenuta dva procesa u javnim preduzećima, u "Železnicama Srbije" i "Kolubari", ali da oni traju dugo i da su pod istragom direktori preduzeća, ali ne i predstavnici izvršne vlasti i stranaka.

Goati je naveo da Poverenik za informacije od javnog značaja, Državna revizorska institucija i Ombudsman rade dosta u sferi borbe protiv korupcije, ali da nedostaje politička volja, građanska hrabrost i profesionalan odnos zaposlenih prema onome što rade.

On je rekao i da nije dobro što će Međunarodni monetarni fond, kao "potencijalni korektiv" u borbi protiv visoke korupcije, biti odsutan do izbora druge vlade, što otvara mogućnost partijama i vladi "da pređu preko crvene linije".

Goati je ponovo upozorio da se izmenama Zakona o javnim nabavkama, koje su u skupštinskoj proceduri, ukida samostalnost Uprave za javne nabavke čime će, kako je kazao, biti ugroženo suzbijanje korupcije.
ec.

Znači još jednom se otvoreno kaže da vlast u Srbiji potkrada građane i da je nesposobna da se sama očisti, i nikom ništa!
Strašno!
Ponovo će i Tadić i Dačić da pričaju o 100 evra doktoru il profesoru.
Đubrad. Slepi narod!
ROGY,DAJ PREDLOG,KOGA ZAOKRUZITI ,DA BUDE BOLJE....ZA TEKST OD 11.11 JUCE SVAKA CAST AKO SI GA SAM NAPISAO,AKO NISI ,BRAVO STO SI GA STAVIO... sesir
Nazad na vrh Ići dole
Rogy
VIP
VIP


Broj poruka : 517
Points : 2119
Datum upisa : 10.09.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/26/2012, 11:10


Hvala Boby. Tekst je autorski, sem izreka, iz mog dubokog poštovanja prema delu gospodina Ljubiše Milanovića koji je prvi javno izgovorio da imamo korupcionaške ministre i predsednika države. Kada citiram uvek naglasim.

Na pitanje koga zaokružiti - ne znam odgovor. Mislim da nema dobrih, samo manje lošijih. Zajedno sa vama tragam za rešenjem na političkim temama:

http://www.aikb.net/t1347-izbori-2012-za-koga-da-glasam
http://www.aikb.net/t1252-ldp-partija-buduanosti
http://www.aikb.net/t1221-toma-nikolia-sns

_________________
.
Nazad na vrh Ići dole
Rogy
VIP
VIP


Broj poruka : 517
Points : 2119
Datum upisa : 10.09.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/26/2012, 13:50

U SRBIJI VLADA PARTIJSKA DIKTATURA

Beograd -- U Srbiji je zavedena partijska diktatura bazirana na monopolu
stranaka na komade države. To znači da su nam državu rasturili, kaže Vesna
Pešić za "Novosti".

Pogledajte kadrovsku politiku, javna preduzeća... Tamo se guraju nestručni
ljudi koji nikome ne odgovaraju. U socijalizmu su direktori bili odgovorni
za rad preduzeća, a sada u navodnoj demokratiji rade šta hoće jer "priznaju
samo partijski sud", navodi ona.

"Ovde se uvodio kapitalizam pod uslovom da ostane monopol tih istih na
državu, samo ne više jedne partije, nego državu sada razvlači 25 partija",
naglasila je Pešićeva u intervjuu za "Novosti".

Na pitanje da li vidi neku političku opciju koja može da uradi više i bolje,
Pešićeva kaže da čak i kad bi se neko novi pojavio, postojeći pretendenti
bi ga blokirali.

"Spasioca neće biti, toliko smo naučili. Umesto da uzalud čekamo, mogli
bismo da napravimo korak napred tako što bismo znali za koga glasamo. Ko
će s kim u koaliciju dobro je da se zna unapred. U Hrvatskoj su na izbore
izašle dve velike koalicije - levog i desnog centra, i tačno se znalo ko
je gde. Mi ne znamo kako će se stranke uobličiti i povezati posle izbora,
a mislim da bi se ljudi lakše opredelili ako ne bi kupovali mačku u džaku",
objašnjava ona.

Pešićeva je istakla da "političku mafiju" čine sve zaštićene partijske
glavešine i gazde.

"Pod tim podrazumevam sve partijske glavešine i gazde koji su zaštićeni i ne
odgovaraju pred sudom, makar koliko kršili zakon, makar koliko štete nanosili
društvu i državi. Prijave protiv njih se ne razmatraju, nego se bacaju u
koš. Društvo u kome postoje takve privilegije surovo je i nepravedno i,
naravno, mafijaško, jer mafija živi izvan i iznad zakona
", rekla je ona.

Upitana šta konkretno zamera aktuelnoj vlasti, odgovorila je:

"Kako šta im zameram? Pa ovo što vam objašnjavam dešavalo se za vreme njihove
vladavine, a ništa nisu uradili da se razbije partijska i uvede moderna
i pravna država. Ništa nisu uradili da se unapredi sistem upravljanja,
nego vlada liči na skup kozaka koji se dovikuju SMS porukama. Pa, gde to
ima!? Privatizacija je bila bez ikakve kontrole. Koliko radne snage je
uništeno? Ministri troše pare kako stignu, pa onda kažu - platiću kaznu,
ali ne pomisle da bi mogli dati ostavku za kršenje zakona i bacanje para
ove sirotinje. Koliko još treba da vam nabrajam".

Izvor

_________________
.
Nazad na vrh Ići dole
Kurajber
Member
Member


Broj poruka : 414
Points : 1092
Datum upisa : 18.12.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   3/1/2012, 21:01

ovi sto su u strankama, nebitno kojim, su u tripu da im pripada cela drzava, samo im je pitanje kako da je medjusobno podele? a ti narode cuti i trpi ... i glasaj ...
Nazad na vrh Ići dole
Rogy
VIP
VIP


Broj poruka : 517
Points : 2119
Datum upisa : 10.09.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   3/4/2012, 08:31

@Kurajber ::
ovi sto su u strankama, nebitno kojim, su u tripu da im pripada cela drzava, samo im je pitanje kako da je medjusobno podele? a ti narode cuti i trpi ... i glasaj ...
Baš tako, očigledno da im se može i da su bez kontrole.

Evo još jednog borca koji je odlučio da je dosta:

Privatizovali smo državu, podržavili privredu
Srbija u poslednjih deset godina nije uspela da izgradi institucije sistema, već je sve prepustila partijama, ali i ljudima iz sive zone politike i ekonomije, smatra prof. dr Milorad Filipović

Srbija iz nekakvog liberalnog socijalizma, ako se može tako nazvati sistem od 1970. pa sve do 1990, nije tranzicijom od 2000. prerasla u neku vrstu savremenog kapitalizma, sa veoma jakim socijalnim crtama, već je postala partokratsko feudalno društvo. Vratili smo se unazad. Privatizacija i upravljanje javnim dobrima pretvoreni su u izvor sistemske korupcije, a ne u razvojni mehanizam koji ovo društvo treba da povuče napred, smatra dr Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i čovek koji je na početku naše tranzicije bio direktor republičkog Zavoda za razvoj i ekonomsku politiku. Kada je, kaže, video kuda sve to vodi, povukao se i sada predaje Teoriju razvoja na ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Umesto da nam izabrani model pretvaranja društvene i državne imovine u privatnu omogući novi razvoj, mi smo, kaže Filipović, dopustili da se taj proces, zbog delimične sprege visoke politike i organizovanog kriminala, pretvori u svoju suprotnost. On tu ne misli na organizovane kriminalne grupe tipa Šarićeve ili zemunskog klana.Reč je o organizovanim kriminalnim lobističkim grupama, finansijskim moćnicima i njihovoj sprezi sa političarima u svim procesima. Ne samo u tokovima privatizacije, već i u donošenju nekih važnih sistemskih propisa i odluka.

Ta sprega između finansijskih lobija, organizovanog kriminala i političara dovodi do sistemske, odnosno endemske korupcije koju stalno prepoznaju stranci. Ti ljudi svojim delovanjem urušavaju kompletan društveno-ekonomski sistem ove zemlje. Oni su svuda. Od pravosuđa, preko policije, tužilaštava, ministarstava, agencija…

– Ovo ne govorim da bih amnestirao odgovorne za loše vođenje ekonomske politike, jer imamo dovoljno mladih i sposobnih koji mogu da se uhvate u koštac sa tim problemima, već da bih ukazao na pogubnost činjenice da smo privatizovali državu, a podržavili privredu – ističe Filipović.

Po njemu korak dalje u tom smeru jeste parcelizacija partokratskih feuda. Svaka partija na vlasti dobila je neki svoj feud u vidu javnih, monopolskih preduzeća i rentijerskih delatnosti. Tačno se zna koja je interesna ili partijska grupa zašta zainteresovana. O tome se duže pregovaralo posle prošlih izbora nego o konkretnim imenima za kabinet vlade, napominje naš sagovornik i dodaje da je sada, recimo, veoma aktuelna druga ili treća prodaja neuspešno privatizovanih preduzeća. Od Smederevske železare, Prahova, Trajala, Srpske fabrike stakla, Petrohemije… na stotine primera.

Privatizovana država Srbija, smatra Filipović, pravi sama sebi visoke prepreke za biznis, „unutrašnje sankcije”. Ne samo zato što favorizuje unapred određene domaće finansijske i privredne krugove u raspodeli preostalih resursa, već i u donošenju veoma komplikovanih procedura za izdavanje raznih dozvola – od građevinskih ili energetskih do ekoloških. Sve je skopčano sa visokim troškovima i diskrecionim pravima, što nije ništa drugo do novi izvor za korupciju i voluntarizam. To je, naglašava, pravo čistilište za mala i srednja preduzeća koja kod nas nikako da prerastu u velika. I to je dokaz više da kod nas možda i ima rasta, ali nema razvoja. Tavorimo.

– Stalno težimo ka EU i to je potpuno u redu. Dobili smo status kandidata. Ali mi ne poštujemo elementarna pravila te Evrope. Samo jedan primer. Srbija insistira na nekakvim sertifikacijama i upotrebnim dozvolama za proizvode koji normalno cirkulišu na tržištu od 500 miliona ljudi u 27 zemalja – od Grčke do Irske ili od Portugalije do Poljske. Neko u Srbiji mora da udari na papir svoj pečat i da za to uzme neke pare, a to ume da potraje… i evo još jednog zgodnog mesta za korupciju.

Za Filipovića je jadna ekonomija u kojoj državne i paradržavne institucije, agencije, fondovi, budžet… kontrolišu najveći deo investicija. A to se upravo dešava u Srbiji. Država preko njih postaje ubedljivo najveći investitor. Svejedno kako. Preko Fonda za razvoj ili ministarstava ekonomije, finansija, infrastrukture, odbrane, policije… Da se ne spominje sistem javnih nabavki.

– Mora nas neko naterati da ne trošimo više od onoga što stvaramo. Bolje je da tu grozno kiselu jabuku sami zagrizemo danas nego da nas za godinu, najviše dve, poverioci, gore nego Grčku, nateraju na bankrot. Jednom su nam opraštali dugove koje smo napravili do 2001. Više neće – kaže Filipović.

Izvor

Bravo za prof. dr Milorada Filipovića. Nikad nije kasno da se krene napred. sesir
Kakva amnestija pobogu, odgovornost za neodgovorne!

_________________
.
Nazad na vrh Ići dole
Pera Zdera
VIP
VIP


Broj poruka : 155
Points : 557
Datum upisa : 29.01.2011

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   3/20/2012, 11:19

NA DRŽAVNIM JASLAMA JOŠ 10.000 ČINOVNIKA!

Vlada Srbije je dovela na budžet više od 10.000 novih ćata! Ova izvršna vlast nasledila je državnu kasu, u kojoj je bilo mesta za 258.445 plata, dok je budžet za 2012. obezbedio zarade za čak 268.903 takozvanih izvršilaca!

Dodaju li se ovomo partijski „beli okovratnici“ u javnim preduzećima i lokalnim samoupravama, dolazi se do toga da poreski obveznici izdržavaju armiju od 535.000 ljudi!

Javni sektor Srbije je tri puta veći nego u zemljama Evropske unije i samo za plate zaposlenih u vladi odvajamo 173,8 milijardi dinara, što je za 13,8 milijardi dinara više nego prošle godine. Samo ove godine državna uprava veća je za 3.000 novih činovnika. Uprkos krizi i zahtevima MMF-a da se javna potrošnja smanji, državna administracija sve više raste, Srbija postaje sve skuplja za održavanje i sve teža za preživljavanje.
……

EVROPSKI REKORDER PO BROJU AGENCIJA

Srbija je apsolutni evropski rekorder po broju agencija (više od 130), ali novim budžetom nije predviđeno ukidanje nijedne od njih. Unija poslodavaca Srbije izračunala je da nas raznorazne agencije, kancelarije, direkcije i uprave godišnje koštaju više od 820 miliona evra. Kao i kada je reč o broju javnih funkcionera, o broju javnih preduzeća postoje samo procene i računa se da ih ima više od 700, uglavnom gubitaša. U njihovim upravama sedi oko 11.760 uglavnom partijskih kadrova.

Izvor:

www.alo.rs/politika/47394/Na_drzavnim_jaslama_jos_10000_cinovnika
Nazad na vrh Ići dole
Rogy
VIP
VIP


Broj poruka : 517
Points : 2119
Datum upisa : 10.09.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   3/25/2012, 10:29

Zbog firmarina "beže"
IZVOR: POLITIKA
Beograd -- Menadžeri nemačke firme koja se bavi preradom začinskog i lekovitog bilja otišli su u Hrvatsku nakon što su Srbiju napustili sa velikim znakom pitanja.

Oni su od hrvatskog nadležnog ministarstva dobili spisak obaveza i troškova poslovanja za potencijalnu fabriku u narednih pet godina.

Na papiru su pobrojane cene administrativnih i komunalnih taksi, dažbina za gas, struju i vodu sa projekcijom mogućeg poskupljenja.

Srbiju su napustili sa velikim znakom pitanja. Dugoročnu računicu o troškovima poslovanja zaključno sa 2015. godinom niko nije mogao sa sigurnošću da izvede.

Takse za isticanje naziva firme, od kada je opštinama sa dolaskom krize smanjen priliv novca iz državne kase, poskupele su po nekoliko stotina puta, a naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od šest do 180 odsto.

Odnedavno je uvedena i naknada za zaštitu, korišćenje i unapređivanje šuma – za koju svi plaćaju 0,025 odsto godišnjeg prihoda bez obzira na to čime se bave. Tu je i relativno nova naknada za unapređenje životne sredine, koja može iznositi maksimalno 0,4 odsto od ukupnog prihoda kompanije, a kolika će biti, razlikuje se od opštine do opštine.

Koliko se tačno vrsta taksi i naknada plaća zavisi od toga čime se preduzeće bavi i u kojem gradu posluje. Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije, kaže da spisak sadrži stotine stavki. Nedavno je izračunato da privreda i građani plaćaju ukupno 258 različitih taksi.

Fabrika konditorskih proizvoda koja zapošljava 200 ljudi mesečno ima 83 izdvajanja za lokalne i državne dažbine. Mala i srednja preduzeća plaćaju između 42 i 56 dažbina, od čega je od 14 do 20 lokalnih.

"Opština Irig naplaćuje taksu za istrebljivanje glodara. U Boru i Zaječaru postoje takse za javnu rasvetu. Taksu za uživo izvođenje muzike u lokalu i taksu za držanje muzičkih uređaja naplaćuje većina gradova. Beograd ih je jedini prošle godine ukinuo. Pošto ne postoji zakon koji jasno definiše koje takse mogu biti uvedene i u kojem iznosu, lokalne samouprave, kada im zatreba novac, odmah uvedu novu ili povise postojeću taksu, i to uglavnom delatnostima koje su najzastupljenije na njihovoj teritoriji", ističe Rajić.

Glavni problem, prema mišljenju Saveta stranih investitora, jeste u tome što se veliki broj novih nameta uvodi kroz „neporeske” zakone, što ne doprinosi željenoj javnosti i jasnosti srpskog poreskog sistema.

Izvor

Alavi lokalci neutrališu republičke subvencije.

_________________
.
Nazad na vrh Ići dole
Dax
VIP
VIP


Broj poruka : 414
Points : 1325
Datum upisa : 25.11.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   3/27/2012, 22:02

Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   4/6/2012, 23:48

Citat :
Kako pokazuju podaci APR, više je firmi koje su prethodnih godina ugašene od novoosnovanih.
Tako, na primer, samo prošle godine osnovano je više od 7.600 novih preduzeća a ugasilo se ili je izbrisano iz registra privrednih društava više od 13.300.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/vise_se_gase_nego_osnivaju.4.html?news_id=237762

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1114
Points : 3417
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   5/12/2012, 06:17

Železnice Srbije lažirale dobit
Izvor: Blic
Beograd -- Javno preduzeće Železnice Srbije, ostvarilo je dobit u prošloj godini tako što je svoje dugove pretvorio u prihode, saznaje i piše list Blic.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=05&dd=11&nav_id=608481
Nazad na vrh Ići dole
Pera Zdera
VIP
VIP


Broj poruka : 155
Points : 557
Datum upisa : 29.01.2011

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   5/16/2012, 14:52

Surova realnost miliona građana
Autor: FoNet

Beograd - Podatak da je Srbija po
standardima evropske zdravstvene zaštite na poslednjem mestu
u Evropi zvanična je potvrda surove realnosti koju
proživljavaju milioni građana Srbije kada im zatreba
zdravstvena usluga, saopštila je danas nevladina
organizacija Doktori protiv korupcije.

Posle 10 godina pogrešnog reformisanja i potrošenih 15 milijardi evra u javnom sektoru, preventabilne nezarazne bolesti, infarkt, šlog, dijabet poprimaju oblik epidemije.

Svake godine od raka oboli 37.000 ljudi. Dok u razvijenim zemljama dve trećine obolelih preživi, u Srbiji dve trećine obolelih umru, navodi se u saopštenju, uz podatak da je
Srbija "tragični lider mortaliteta u regionu".

Sa legalizovanom korupcijom u zdravstvu, potpunom dominacijom politike nad strukom, nesposobnim ali poslušnim upravljačkim kadrom, drugačiji ishod od poslednjeg mesta u Evropi nije bio moguć, saopštili su Doktori protiv korupcije, uz konstaciju da se zdravstveni dinar rasipa bez kontrole, "za finansiranje stranaka i bogaćenje partijskih
aparatčika".

Evropska unija je obmanuta: višegodišnje donacije od 140 milona evra za projekte unapređenja zdravstva su završene fijaskom poslednjeg mesta u Evropi, navodi se u saopštenju.


www.danas.rs/danasrs/iz_sata_u_sat/surova_realnost_miliona_gradjana.83.html?news_id=47108
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1419
Points : 3912
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   6/7/2012, 18:14

Vučić: Političari iz DS postavljali uslove Danijeliju
Aleksandar Vučić rekao je danas da će SNS objaviti podatke o tome da su pojedini političari iz Demokratske stranke postavljali italijanskoj firmi "Danijeli" svoje uslove za investiranje u Srbiji.
Izaći ćemo sa podacima šta je sve od njih traženo, šta su morali da učine i zašto im je Sisak (Hrvatska) bio neuporedivo povoljniji od Šapca. Ne zato što nisu želeli Šabac, već zato što su pojedini političari iz DS-a imali svoje uslove - rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

On je kazao da je razgovarao sa ambasadorom Italije u Srbiji Armandom Varikiom i da čeka odobrenje da sa sadržajem tih razgovora izađe u javnost, kao i da će tražiti dodatne informacije od "Danijelija".

- Onda ćemo videti kakvi su lažovi u DS-u - rekao je Vučić i dodao da je "brutalna laž" Borisa Tadića i DS-a da je "Danijeli" napustio Srbiju zbog rezultata predsedničkih izbora.

kafa
Šabac kontroliše Petrović, ministar poljoprivrede i potpredsednik DS!




_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
Member
Member


Broj poruka : 610
Points : 1422
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   6/7/2012, 21:38

Ruši ih njihova pohlepa, beskrajna pohlepa. I glupost i bezobrazluk i neznanje.

Uništili su proizvodnju, te ljude ostavili bez hleba i bez budućnosti.

Samo obična bagra, samo fukara koja se obogatila preko noći može prodati svoju domovinu peračima para.

http://www.youtube.com/watch?v=tJ-2rmmad_s&feature=relmfu

7:32
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP


Broj poruka : 1546
Godina : 39
Localisation : Sombor
Points : 4325
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   6/29/2012, 10:16

Citat :
Država za „Železaru Smederevo“ tražila od ukrajinskog „Donjeckstila“ 200 miliona evra i preuzimanje dugova, koji su procenjeni na oko 700 miliona evra

Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja, smatra da je odluka vlade da otkupi „Železaru Smederevo“ bila pogrešna jer završni račun u vreme kad je tu čeličanu kupila država nije bio dostupan, a pokazao je da su dugovi dvostruko veći od vrednosti imovine.

Prema rečima Kovačevića, obaveze smederevske železare su bile oko 70 milijardi dinara, a vrednost imovine 35 milijardi dinara.

- Dakle, onaj ko je platio evro za Železaru morao bi da ide u zatvor - rekao je Kovačević i dodao da ne veruje da će se neka ozbiljna kompanija pojaviti na tenderu, zbog toga što cena čelika pada i što je vlada postavila nemoguće uslove.


Ekonomista Mahmud Bušatlija objašnjava za Kurir da je domaći sistem privatizacije bio zasnovan na prijateljstvu, što ukazuje na to da nije bilo važno imati pregovarački tim koji će profesionalno odraditi posao. Specijalne veze kupaca i prodavaca bile su suština.

- Ako Amerikanci nisu uspeli da je prodaju, kako ćemo mi, kad su oni pokušavali celu godinu. Na sve to, mi nemamo ljude koji se ozbiljno bave privatizacijom jer je naša prodaja društvenog kapitala bila burazerska privatizacija - ističe Bušatlija.

ajkula

_________________
Prestani da mrziš ako do sebe držiš !
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1114
Points : 3417
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   7/12/2012, 23:17

DS: Nova vlada neće doneti boljitak
BEOGRAD - Demokratska stranka saopštila je danas da vlada koja se formira ne može biti pozitivan korak za Srbiju, niti će doneti boljitak. Građani koji su glasali za promene prevareni su, jer ekonomske promene koje su tražili sigurno neće doneti oni koji su 12 godina vodili ekonomiju u Srbiji, kao što evropski kapacitet zemlji neće obezbediti oni koji su bili protiv reformi svih ovih godina, navodi se u saopštenju DS.

Vlada počinje rad ne sa rešenjima, nego sa obmanama i izgovorima, ističe DS i dodaje da se oni koji su upropastili ekonomiju jadaju na ekonomsko stanje, a oni koji su obećavali poništavanje svih ugovora sa Prištinom danas se nude da daju i ono što niko od njih ne traži na Kosovu i da srpski narod potpuno napuste. Vidljivo je i kakav će odnos prema institucijama imati ova vlast. Privatizovaće ih i urušiti baš kao u strašnim godinama crveno - crne koalicije, stoji u saopštenju.

od
Ovi kao da nisu do juče bili u vladi? Ili je ovo posledica STRAHA?

Citat :
"Nije previše logično da smo do juče bili zajedno u koaliciji, a da se sada govori da ova vlada nema šansi ukoliko sam ja u njoj. Kako bi onda vlada DS imala šanse ukoliko bih ja bio u njoj“, rekao je mandatar. Dačić, koji je u Berlinu razgovarao sa najvišim predstavnicima nemačke administracije ponovio je da će nova vlada biti formirana u nedelji posle 23. jula.

Samo će da razljute Ivicu i ima sve da ih pohapsi.
od
Oni bi rešetom da plaše mečku? Ne radi se to, već se napraviš mrtav kad vidiš mečku i sačekaš da ode...
Ako već nemaš pušku.
sesir
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   8/1/2012, 17:01

Član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković, se po drugi put neslavno proslavio.
Bio je član UO AGBN, a znamo šta se desilo ...
Sad evo iste osobe kao člana UO JGRM čiji direktor je danas uhapšen!!

I sad se Šuković javlja da ga brani???*

Da li ćemo STVARNO doživeti i tu blamažu da član Saveta za borbu protiv korupcije bude UHAPŠEN??
Verica se verovatno prevrće u grobu...

http://srb.time.mk/read/fa16b22951/d156628e36/index.html

Srbija zemlja čuda...
titanik

Evo šta je http://www.aikb.net/t1392p931-klub-prijatelja-jugoremedije-ad-zrenjanin-4-deo#106568

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Dmitar
Our family
Our  family


Broj poruka : 185
Points : 552
Datum upisa : 19.12.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   8/16/2012, 11:48

Citat :
Vi se nalazite ovde: Mondo > Info > Ekonomija

Fond za razvoj mnogo gori nego Agrobanka

OdštampajMake font size smaller Make font size default Make font size larger 16. avgust 2012. 11:14 > 11:20
Fond za razvoj daje kredite bez prave finansijske garancije dužnika, a kada se novac ne upotrebi u prave namene ne raskida ugovor već - daje dodatni kredit, tako da manjak iz 2011. od 3,8 milijardi dinara "nije čudan".


Da u Srbiji gotovo sve finansijske institucije daju kredite po političkim ili rodbinskim linijama bez kvalitetnog obezbeđenja, posvedočiće svaki stečajni upravnik, piše "Danas".

Zbog toga ostali građani Srbije plaćaju ovako visoke kamate, a zašto je to tako može se zaključiti iz praćenja aktuelnog slučaja Agrobanke, ali i izveštaja Državne revizorske institucije o poslovanju Fonda za razvoj Republike Srbije, piše u tekstu renomiranog ekonomskog novinara Ruže Ćirković.

Između ova dva slučaja odmah pada u oči jedna paradoksalna sličnost: revizorska kuća KPMG uzdržala se od davanja revizorskog mišljenja o poslovanju Agrobanke za 2011. godinu, a mada sa iznošenjem iznenađujućih podataka nije štedeo, državni revizor se uzdržao od davanja mišljenja o finansijskim izveštajima i poslovanju Fonda za razvoj za 2010. godinu.

Mada čitaocu iznenađujućih činjenica u njegovom gotovo 200 strana dugom izveštaju ne nedostaje, državni revizor je zaključio da nije pribavio „dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza koji obezbeđuju osnovu za revizorsko mišljenje“ pa „shodno tome ne izražavamo mišljenje o finansijskim izveštajima Fonda za razvoj Srbije za 2010. godinu“, a „za ostale aktivnosti, transakcije i informacije, koje su prikazane u navedenim finansijskim izveštajima, nismo pribavili dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza da izrazimo mišljenje da li su u skladu sa propisima u Republici Srbiji, datim ovlašćenjima i planiranom svrhom“.

Da Fond ne kontroliše namensku upotrebu sredstava koja dodeljuje po raznim osnovama, revizor navodi nekoliko puta, a navodeći niz slučajeva upućuje i na zaključak da krediti koje Fond daje nisu obezbeđeni ni na odgovarajući ni na način za koji sam Fond tvrdi da su obezbeđeni.

U svom izveštaju Državni revizor, na primer, navodi da je Fond objavio da su mu potraživanja koja podležu usaglašavanju (neusaglašeno 141,4 milijarde) najvećim delom pokrivena garancijama na imovinu ili menicama sa avalom banke, iako je samo 18 ovih potraživanja obezbeđeno navedenim instrumentima.

Tako za plasmane po 414 partija investicionih kredita u iznosu od 5,3 milijarde dinara po stanju na dan 31.12.2010. godine Fond "nije imao važeću polisu osiguranja hipotekovane nepokretnosti i njenu vinkulaciju na Fond, niti je od korisnika kredita zahtevano izvršenje ove ugovorne obaveze, pod pretnjom raskida ugovora o kreditu i naplate celokupnog duga sa prispelim kamatama kao dospelim".

Fond ne vodi ažurnu evidenciju o primljenim polisama osiguranja hipotekovanih nepokretnosti po partijama kredita čija isplata je obezbeđena ovim instrumentom“.

Državni revizor navodi desetine primera za odobravanje kredita klijentima kojima pozitivnu bonitetsku ocenu nije dala ni stručna služba samog Fonda, primere o nenamenskom korišćenju kredita i njihovoj neadekvatnoj obezbeđenosti.

"Danas" je izdvojio dva tipična slučaja - Galeb Group Šabac i WEG Tehnology.

Fond je aprila 2010. godine odobrio 280 milioona dinara kredita za trajna obrtna sredstva Galeb Group na rok od dve godine, sa grejs periodom koji traje do kraja 2010., godišnjom kamatom od 3,5 odsto. Šabačka firma je ove pare trebalo da upotrebi za proizvodnju metalnih konstrukcija u privrednom društvu „Zavarivač“ Vranje kao nosilac Konzorcijuma pravnih i fizičkih lica koji je kupio 63 odsto akcija te firme, pa je supotpisnik ugovora o korišćenju kredita i „Zavarivač“.

Galeb grupa je već pri podnošenju zahteva za ovaj kredit, koji mora da služi podsticanju zapošljavanja, dostavila i Program iz koga se jasno vidi da je namerna da u vranjanskoj firmi otpusti 110 radnika što je suprotno samoj nameni kredita.

Iako je kredit obezbeđen sa po 10 blanko sopstvenih menica po ugovorima o jemstvu sa zavisnim društvima Galeb FSU i Galeb GTE iz Beograda i hipotekom prvog reda uspostavljenom na imovini „Zavarivača“ iz Vranja Fond ih nije aktivirao kad je tokom 2011. godine korisnik kredita zapao u docnju u ukupnom iznosu od 663.224 evra. Galeb group je zatražila da se ova obaveza reprogramira na šest meseci. Zašto? Tri meseca od početka korišćenja kredita, Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor sa Konzorcijumom o kupovini „Zavarivača“, ta je firma prešla u vlasništvo Agencije za privatizaciju.

U dopisu je navedeno da Galeb group neće vraćati kredit nego Zavarivač "jer su sredstva utrošena na njegovu revitalizaciju" kao i da je ovog trenutka Zavarivač u vlasništvu Agencije za privatizaciju i kako ne obavlja svoju delatnost, nema mogućnost da vraća kredit.

Drugi primer je još drastičniji. WEG Technology iz Beograda je decembra 2007. dobila kredit od 80 miliona dinara u skladu s programom podsticanja razvoja najnerazvijenijih opština za izgradnju fabrike za proizvodnju LCD i TV aparata u Kovinu radi zapošljavanja 60 radnika. Kredit je dat na rok od pet godina uz kamatu od dva odsto.

Mada je bio obavezan da to učini do septembra 2008. godine, korisnik nije opravdao namenu uzetih sredstava, nego je maja 2011. godine obavestio Fond da je novac umesto u Kovin uložio u fabriku u Železniku (Beograd) koji nikako ne spada u nerazvijenu opštinu.

Fondu ni to ni činjenica da korisnik svoje dospele obaveze po kreditu nije izmirivao počevši od marta 2009. godine nije bio dovoljan razlog da sa njim raskine ugovor i naplati garanciju banke Inteza nego je Upravni odbor Fonda juna 2010. godine doneo odluku da istom korisniku odobri još jedan kredit od 280 miliona dinara za modernizaciju fabrike u Železniku.

"Prilikom odobravanja kredita ocena stanja prema pokazateljima za 2009. godinu je bila nezadovoljavajuća“, a instrument obezbeđenja ovog kredita je jemstvo povezanih lica među kojima je HUTP Balkan, koji je takođe korisnik kredita kod Fonda i svoje obaveze izmiruje otežano i usporeno, sa docnjama", navodi državni revizor.

Fond za razvoj Republike Srbije prošlu je godinu okončao sa gubitkom od oko 3,8 milijardi dinara a državni revizor je orotiv Fonda podignuta tri optužna predloga.

Povodom svog Izveštaja o poslovanju Fonda za razvoj, državni revizor Radoslav Sretenović kaže za Danas da je podneo tri prijave za privredni prestup i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Obaveštena je i Skupština Srbije ali iz nje dosad nije bilo odgovora.

(MONDO, foto: Guliver/Getty Images)
Nazad na vrh Ići dole
Dmitar
Our family
Our  family


Broj poruka : 185
Points : 552
Datum upisa : 19.12.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   8/23/2012, 22:52

RONIKA
Citat :


Kako je Agrobanka ojadila „Malu Bosnu”
Poljoprivredno dobro sa 500 hektara bilo garant za višemilionske kredite, a oni su se prelivali u druge firme vlasnika Predraga Mališanovića


Iz srećnijih vremena (Fo to R. Krstinić)
Subotica – Poljoprivredno dobro „Mala Bosna” u restrukturiranju angažovalo je stručni tim koji treba da podnese krivičnu prijavu protiv rukovodstva Agrobanke, ali i prethodnog vlasnika ovog dobra Predraga Mališanovića, kao i prijavu protiv s njim povezanim pravnim licima.

Kako je „Politici” predočeno, na sednici Upravnog odbora „Male Bosne” zaključeno je da je neophodno pokretanje krivičnog postupka u vezi sa 404,6 miliona dinara garancije Agrobanke prema „Maloj Bosni”, kao i za kredit kod iste banke u iznosu od 230 miliona dinara. Trenutno rukovodstvo „Male Bosne” u restrukturiranju smatra da je ovo poljoprivredno dobro pretrpelo štetu zbog nezakonitih radnji odgovornih lica u Agrobanci i Mališanovića. Osim toga, Upravni odbor traži da se nova krivična prijava poveže sa već prethodno podnetim krivičnim prijavama protiv Mališanovića. Inače, ime Predraga Mališanovića pominje se kao jednog od najvećih korisnika kredita Agrobanke, koje je podizao za račun svog preduzeća „Azohem”.

Do 28. maja 2010. godine Mališanović je upravljao poljoprivrednim gazdinstvom „Mala Bosna”. Poduži izveštaj o komplikovanim finansijskim transakcijama između ovog dobra i Agrobanke podnet je članovima Upravnog odbora „Male Bosne” i u tom izveštaju se zaključuje da su „postojeći odnosi preduzeća i Agrobanke AD Beograd posledica nezakonitih radnji ili propusta lica kod obe strane”, a kao argument za tu tvrdnju navodi se da je garancija za 404,6 miliona dinara kredita izdata pre odluke Izvršnog odbora Agrobanke, garancija je izdata na iznos koji je višestruko premašivao imovinu „Male Bosne”, ugovor o garanciji za „Malu Bosnu” potpisalo je lice bez prethodne saglasnosti organa preduzeća i Agencije za privatizaciju. U ovom izveštaju Agrobanka Beograd tereti se što nije otkazala garanciju iako je znala, ili morala da zna, da „Mala Bosna” ne izvršava svoje obaveze prema Republičkoj direkciji za robne rezerve, za šta je garancija data, zatim da banka nije koristila instrumente obezbeđenja koje su izdala preduzeća „Azotara” i „Azohem” takođe u vlasništvu Mališanovića, a osporava se da je „Mala Bosna” pšenicu skladištila u pojedinim firmama za koje je Direkcija utvrdila da ne poseduju realne kapacitete skladištenja.

U ovom izveštaju podnetom Upravnom odboru „Male Bosne” u restrukturiranju konstatuje se i da je Agrobanka oštetila u jednom periodu ovo poljoprivredno dobro jer je od 27. jula 2010. godine mogla da raspolaže pšenicom, ali ju je fakturisala tek poslednjeg dana te godine.

Kao ilustracija poslovanja u izveštaju je navedeno da je 25. januara 2010. godine Agrobanka kao deo kredita od 230 miliona dinara uplatila 98.250.000 dinara pa potom 7.080.000 dinara „Maloj Bosni”. Poljoprivredno dobro istog dana daje zajam „Peđakomercu”, takođe preduzeću Predraga Mališanovića, u iznosu od 105,3 miliona dinara. Međutim, „Peđakomerc” ovaj novac direktno sa računa „Male Bosne” prebacuje firmi za koju se navodi da se zove „Vulin komerc” iz Rume, ali ima isti broj računa kao „Peđakomerc” u NLB banci. Sa računa „Male Bosne” isplaćuje se i oko sedam miliona dinara preduzeću „Dragan Marković” u restrukturiranju u Obrenovcu, a istoga dana „Peđakomerc” na račun „Male Bosne” uplaćuje 67 miliona dinara, koja opet taj novac prenosi na „Vulin komerc”. U zaključku ovog finansijskog izveštaja konstatuje se i da su krediti koje je Agrobanka davala poljoprivrednom dobru usmeravani preko preduzeća koja su povezana sa „Azotarom” i „Azohemom”, a da je kredit koji je davan poljoprivrednom dobru koje poseduje tek oko 500 hektara zemljišta višestruko premašivao njegovu imovinu.

Policija je još početkom jula 2011. godine predala krivičnu prijavu protiv Mališanovića da je kao odgovorno lice u AD „Mala Bosna” tokom 2009. i 2010. godine sačinjavajući ugovore o zajmu prebacio novac na svoja preduzeća „Peđakomerc” i „Azotara”, i te pozajmice nije vratio. Takođe je novcem „Male Bosne” preduzećima i bankama plaćao dugove svoje firme „Azohem”. Na taj način Predrag Mališanović je oštetio poljoprivredno dobro „Mala Bosna” i njegove manjinske akcionare za ukupan iznos od preko 228,3 miliona dinara.

Policija takođe sumnja da je Mališanović novcem privatizovane „Male Bosne” platio kredit preduzeća „Univerzal holding” iz Beograda u Niškoj banci, iako između ova dva preduzeća nije postojala poslovna saradnja, pa je tako „Univerzal holdingu” omogućio da stekne korist od preko 7,6 miliona dinara.

Aleksandra Isakov
objavljeno: 18.08.2012.



Nazad na vrh Ići dole
Dmitar
Our family
Our  family


Broj poruka : 185
Points : 552
Datum upisa : 19.12.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   9/16/2012, 11:17

Citat :
Opštinske vlasti u Vrnjačkoj Banji hoće da iz stečaja kupe ATP Moravu
Autobuska stanica biće javno preduzeće?
AUTOR: BOBAN KAROVIĆ
Beograd - „Mali akcionari Autoprevoza iz Vrnjačke Banje su osam godina pisali i upoznavali sve nadležne institucije o problemima koji su nastali posle katastrofalne privatizacije ovog preduzeća, ali niko nije reagovao“, kažu za Danas bivši radnici ovog preduzeća koje je posle druge privatizacije otišlo u stečaj. Ipak, nade polažu u plan novog predsednika opštine, koji je predložio da lokalna samouprava kupi nekadašnji Autoprevoz, sada, ATP Moravu i formira novo javno preduzeće, a da li će u tome uspeti znaće se već 2. oktobra, za kada je zakazana prodaja.

Plan novih opštinskih vlasti ima logiku jer je reč o jednom od najpoznatijih turističkih centara u kome je pitanje prevoza i autobuske stanice vitalno za čitavu privredu. Ipak, već sada je jasno da će veliki problem biti to što je bivšem vlasniku, Ostoji Tegeltiji, država, činjenjem ili nečinjenjem, omogućila ne samo da otera firmu u stečaj, nego i da najveću vrednost ATP Morave, autobuske linije, izvuče iz stečajne mase. Naime, prema podacima do kojih je došao naš list, Tegeltija je osnivao navodno ćerke firme, a zapravo preduzeća koja su imenom i adresom asocirala na povezanost sa ATP Moravom. Reč je o privatnim preduzećima registrovanim na njegove bliske rođake, poput Morave turs, u delatnosti gradskog i prigradskog prevoza, čiji je zvanični vlasnik Krstan Tegeltija. Na takve firme prebacivao je linije ATP Morave, koje u proseku donose najmanje po 100.000 dinara mesečnog prihoda, a od tih zakupa i danas zarađuje, iako je vrnjačko preduzeće u stečaju.

- Više puta smo se obraćali ministarstvu, pomoćniku ministra za drumski saobraćaj Miloradu Iliću dostavili smo sve podatke o linijama starog Autoprevoza. Obaveštavali smo ga o nezakonitostima koje čini Tegeltija tako što odliva linije iz matičnog preduzeća. Ilić nas je i obavestio da Tegeltija ne može linije Autoprevoza da prebaci ni na jednu od svojih ćerki firmi bez saglasnosti malih akcionara. U drugom dopisu nam je, takođe, rekao da sve dok ATP Morava poseduje rešenje za rad i zapisnik o radu, Tegeltija ne može prebaciti linije na druge firme. Uprkos tome on je sve vreme premeštao linije u druge firme i tako je činio sve do prošle godine. Kad je nastupio stečaj, najveći broj linija preduzeća već je bio preseljen u druge firme - objašnjava bivši radnik Dragan Nikolendžić. Prema njegovim rečima, oni su i ove godine zamolili ministarstvo da u registracionom periodu ne dozvoli da se te linije prebace na drugo preduzeće, ali je to ipak učinjeno.

Bivši radnici, koji su često organizovali i proteste zbog te privatizacije, tvrde da je bilo niz zloupotreba kojima je bivši vlasnik oštetio i preduzeće i državu.

- Otpuštao je radnike kao tehnološki višak uz mizerne otpremnine, a odmah zapošljavao nove ljude. Veliki deo voznog parka nekada jakog autoprevoznika prodao je čak i kao staro gvožđe, ali novac nije završio na računu ATP Morave, nego u njegovom džepu. Gotov novac sa blagajne je podizao i preko putnih naloga za službena putovanja na imena službenika firme, iako oni niti su to znali, niti su igde putovali - tvrdi za Danas bivši radnik Momčilo Džamić i dodaje da su radnici firme, koja je nekada upošljavala 450 ljudi, krajem 2009. stupili u štrajk, ali do dogovora sa vlasnikom nije došlo, što je bio konačni kraj za preduzeće. Ali, tokom štrajka, policija je uhapsila Ostoju Tegeltiju i on je u pritvoru proveo godinu dana.

Međutim, ono što je trenutno najzanimljivije u celom slučaju jeste činjenica da je Tegeltija u prvostepenom postupku osuđen na kaznu od 4,5 godine, ali da pravosnažna presuda nije doneta ni posle godinu i po dana, te je on još uvek na slobodi.

Naime, Viši sud u Kraljevu presudio je da je Tegeltija kriv zbog „iskorišćavanja službenog položaja i prekoračenja ovlašćenja, čime je sebi i drugima pribavio korist veću od 1,5 miliona dinara“. Sud je u tom postupku utvrdio i da je kredit za kupovinu 70 odsto akcija tadašnjeg Autoprevoza, Tegeltija, kao vlasnik novosadske firme Travel - travel, podigao kredit od 66 miliona dinara kod novosadske filijale Agrobanke. Pritom je, kao obezbeđenje, stavio hipoteku na Autoprevoz, čak tri dana pre nego što je postao vlasnik. U narednih godinu dana, kreditnu obavezu prema Agrobanci izmirio je sa 57 miliona dinara iz kredita kod Metals banke, a to zaduženje je posle nekoliko dana „pokrio“ iz novog kredita opet kod Agrobanke, ali je dužnik sada bila vrnjačka firma, a ne njegovo matično preduzeće. U prvostepenoj presudi navodi se i da je Tegeltija izmanipulisao upravni odbor ATP Morave, obezbeđujući odluku o preuzimanju duga, ali bez iznosa zaduženja, a potom je, tvrdi se u presudi, predsednika Upravnog odbora doveo u zabludu i on je potpisao odluku o preuzimanju kreditne obaveze od 57 miliona dinara misleći da je reč o knjigovodstvenoj transakciji. Sve to pokazuje da je Morava većim delom sama sebe kupila.

Prema istoj nepravnosnažnoj presudi, Tegeltija je osuđen i zbog toga što je kao direktor odlučio da ATP Morava, bez ovlašćenja i odluke Upravnog odbora, kupi preduzeće Radio-televizija Vrnjačka Banja. Na aukciji prilikom prodaje ovog preduzeća učestvovao je, sa Tegeltijinim ovlašćenjem, Branko Smiljanić, radnik ATP Morava. Vrednost imovine te medijske kuće procenjena je na 450.000 dinara, ali je Smiljanić izlicitirao iznos od čak 191 miliona dinara. Ipak, ugovor o kupovini nije zaključen, te je Agencija za privatizaciju tužila ATP Moravu, koja je presudom obavezana da isplati više od 57 miliona dinara. Zanimljivo je da je novcem istog preduzeća kupio i kraljevačke Ibarske novosti , koje u sastavu imaju nedeljni list i televiziju, ali je i taj ugovor raskinut.

Hronika
Autoprevoz je prvi put privatizovan 2004. godine. Prodat je na aukciji za 31 milion dinara ili 450.000 evra, ali je ta privatizacija posle dve godine raskinuta. Ostoja Tegeltija kupio ga je odmah potom na berzi i za paket od 70 odsto akcija platio je 56 miliona dinara. Preduzeće je osim stanice raspolagalo i zamašnim voznim parkom, a držalo je 59 međunarodnih i međugradskih linija. Autobusa više nema, od preduzeća je ostala samo stanica, a firma je u stečaju. Radnici i danas prigovaraju zbog ove privatizacije podsećajući da su „od svojih usta odvajali da bi ovu firmu izgradili bez učešća države i lokalne samouprave, a država ju je prodala pojedincu da je rasturi i opljačka“.
Prodata stanica u Trsteniku
Autobuska stanica u susednom Trsteniku bila je sastavni deo bivšeg Autoprevoza, kasnije ATP Morave i ušla je u stečajnu masu. Prodata je u posebnom postupku pre dva meseca kruševačkom Jugoprevozu, koji je kao jedini zainteresovani kupac prihvatio početnu cenu od oko 15 miliona dinara. Inače, hipoteku na stanicu u Trsteniku je imala Agencija za privatizaciju i ona je pokrenula njenu prodaju, radi namirenja dela duga nastalog prilikom neuspešne prodaje Vrnjačke radio-televizije.
Pomoć za kredite kod Agrobanke?
Bivši radnici ovog banjskog preduzeća podneli su Privrednom sudu u Kraljevu tužbu za ništavnost ugovora o privatizaciji i platili taksu kako bi predstavka ušla u postupak, ali sud ni danas, posle više od godinu dana, nije pokrenuo taj slučaj. Tačnije, oni traže da se proglasi ništavnim hipotekarni ugovor kod Agrobanke, koji je Tegeltija sklopio tri dana pre kupovine preduzeća. S druge strane, nije poznato koliko je kredita prethodnih godina Tegeltija podigao kod Agrobanke, ali novinar Danasa došao je do snimka na kom se vidi kako Mateja Mijatović, nekadašnji predsednik Opštine Vrnjačka Banja i načelnik Raškog okruga, kaže da je pomogao Tegeltiji da kod pomenute banke dobije kredit, ali da ih je ovaj kasnije „prevario“. Nepoznato je na koji način je Mijatović, čiji sin radi u Agrobanci, pomogao Tegetliji da dobije kredite kod te banke.

Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   12/13/2012, 20:31

Бивши министар Горан Новаковић и Богдан Родић приватизовали „Змај“ са Зораном Ћопићем и Антоном Станајем. „Змај“ пропао.....

http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/sr-Cyrl-CS/tema/cid1063-1844/bivsi-ministar-goran-novakovic-i-bogdan-rodic-privatizovali-zmaj-sa-zoranom-copicem-i-antonom-stanajem-zmaj-propao

Bože kako je svet mali????

Evo ga opet:

http://www.aikb.net/t1497p343-naftna-industrija-niis-4-deo#112466

http://www.aikb.net/t1216-ko-ae-da-pravi-pare-od-vetra#112465


_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
BojanNS
VIP
VIP


Broj poruka : 589
Localisation : Novi Sad
Points : 691
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   12/14/2012, 00:44

@Sneki

samo peglaj! Nisam dugo bio al sam bas zadovoljan sad nesto! Kakvo krdo volova..
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1344
Localisation : novi sad
Points : 4376
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   12/23/2012, 17:42

Agrobanka ne vraća pare firmama

Autor: A. Milošević
Beograd
- Bankrot Agrobanke i prebacivanje depozita njenih klijenata u
Poštansku štedionicu trebalo je da bude bezbolan proces koji će
zaštititi građane i privredu od gubitka novca poverenog ovoj banci,
razorenoj brojnim zloupotrebama njenog rukovodstva prilikom odobravanja
kredita povlašćenim pojedincima i firmama koji ih nikada nisu vratili.
Međutim, za mnoge je bankrot Agrobanke značio upravo suprotno.


One firme koje su za svoje poslove legalno tražile garancije
Agrobanke i za taj posao joj plaćale standardnu nadoknadu ostale su i
bez tog novca, i bez garancije koje više ništa ne vrede, ali još gore, i
bez ogromnih depozita koje je Agrobanka zahtevala i dobijala od mnogih
regularnih klijenata, kako bi pristala da im odobri garanciju.
Prema
određenim računicama, ima čak 96 miliona dinara ovakvih namenskih
depozita koji nikada neće biti vraćeni njihovim vlasnicima.
Samo u
jednom od takvih slučajeva, Agrobanka je zadržala 2,5 miliona dinara
špediterske firme kojoj je odobrila garanciju i koje sada odbija da
vrati. Klijent je, još dok nije bilo poznato da je Agrobanka dovedena do
same propasti, od te banke tražio garanciju na iznos od pet miliona
dinara, za šta je banci platio regularnu nadoknadu od dva odsto, odnosno
100.000 dinara. Ali, banka je, da bi pristala da odobri garanciju,
tražila od špediterske firme da položi namenski i depozit od 2,5 miliona
dinara „kao obezbeđenje da će firma poslovati po zakonu, odnosno da će
redovno plaćati carine i druge dažbine“. Firma, u kojoj zbog pokrenutog
sudskog postupka ne žele javno da govore o ovoj stvari, stavlja traženi
novac na račun i dobija garanciju.
Problem je nastao kada je
nedavno firma tražila od Agrobanke zatvaranje garancije i shodno tome,
svojih 2,5 miliona dinara nazad. Umesto novca, od stečajnog upravnika
stiže poruka da „stanu u red“ i da se u sudskom postupku naplate iz
stečajne mase, što u praksi znači najverovatnije nikad.
S druge
strane, država garantuje za sve depozite građana, preduzetnika i malih i
srednjih preduzeća do 50.000 evra, što znači da bi po tom osnovu
kompanija trebalo da može da se namiri iz državnih sredstava, a pošto je
prilikom gašenja Agrobanke njene deponente preuzela Poštanska
štedionica, za očekivati je bilo da ovakve situacije u kojima propala
banka prosto zadržava nečiji novac, neće iskrsavati. Očigledno je da u
brzini u kojoj je čitava transakcija brisanja Agrobanke izvršena, ovakvi
slučajevi nisu uzeti u obzir.
Branko Popović, savetnik za
bankarstvo u Ministarstvu finansija i privrede kaže za Danas da depoziti
jesu prebačeni u Poštansku, ali da garancije nisu, „osim garancija
Fonda za razvoj koje su u jednoj komplikovanoj transakciji izvučene i
prebačene direktno Fondu“.
Prema njegovim rečima, otvaranjem
stečajnog postupka postalo je jasno čak i onima koji su dotad mislili da
garancije Agrobanke još imaju vrednost, da više ne važe. Preduzećima
koja su od Agrobanke dobila garancije ne preostaje ništa drugo nego da u
nekoj drugoj banci sada kupe nove.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/agrobanka_ne_vraca_pare_firmama.4.html?news_id=253289
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1419
Points : 3912
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   1/8/2013, 02:23

Ina Gudavadze, vlasnica naše kravice

London, Moskva, Beograd - Gospođa Ina Gudavadze, njene dve kćeri i svekrva konačno su se izborile za suvlasništvo u najvećem proizvođaču mleka i mlečnih proizvoda na Balkanu, ovdašnjem Imleku, zatim proizvođaču konditorskih proizvoda Bambi-Banat i mineralnih voda Knjaz Miloš. Od februara 2008. godine, kada je suprug gospođe Gudavadze Arkadije Badri Patarkacišvili iznenada u 53. godini preminuo u Londonu, njih četiri su imale da eliminišu konkurenciju nevenčane supruge preminulog, njegovog rođaka koga je predstavljao kao brata i na kraju, njegovog partnera, u svetu i kod nas poznatog ruskog oligarha Borisa Berezovskog.

Mada sa Berezovskim, koji ih je početkom prošle godine još jednom tužio osporavajući im vlasništvo, imaju još nekih neraščišćenih sudskih sitnica, gospođa Gudavadze, njena starija kći Liana Žmotova, mlađa kći Ija Patarkacišvili i svekrva Natela Patarkacišvili odbranile su, prema navodima mnogih ruskih, američkih i britanskih medija, status beneficijara nad New World Value Found, koji je stajao iza fonda Salford koji je svojevremeno kupio Imlek i ostale napred navedene firme u Srbiji. New World Value Found sa svoje strane, vlada sa 97 odsto fonda VDP, a ovaj je vlasnik 87,3 odsto akcija holdinga IDS Borjomi Beveages N.V. Preko svih ovih fondova, naslednice Badrija Patrakacišvilija suvlasnice su i Fišer Ajsland, skupocene ekskluzive kraj Majamija, Benahavis Hills kantri kluba u Španiji, metalurškog kombinata Rustavi u Gruziji, televizijskog kanala Imedi u Gruziji, firme Magtelekom, drugog po veličini mobilnog operatora u Gruziji, holdinga IDS Borjomi koji obuhvata sedam fabrika mineralne vode u Gruziji, Rusiji i Ukrajini i druge kompanije.

Prema navodima stranih medija ovaj poslednji holding iznet je na prodaju, ali mu je imovina u Rusiji i Ukrajini zamrznuta zbog krivičnog dela koje se na teret stavlja Berezovskom. Nigde se u ruskim, američkim i britanskim medijima ne pominje zamrzavanje imovine ili zabrana prometa akcijama bilo koje od firmi iz portfelja naslednika Patarkacišvili koje se nalaze u Srbiji. O tome nema traga ni u za to nadležnim registrima u Srbiji.

Tadašnji predsednik Savezne komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac ovoj novinarki je rekao, što je i objavljeno, da je Komisija proverila kod nadležnih međunarodnih organa i da se među licima čijim investicijama Salford upravlja nalazi i Boris Berezovski. Salford je svojim klijentima savetovao da osnivaju firme u Holandiji i da preko njih ulaze u investicije u Srbiji. Novembra 2008. godine ovdašnji biznismen Milan Beko je sa TV ekrana obavestio javnost da u Salfordu poslovne interese ima i pet ovdašnjih lica, ali dosad nismo saznali o kome se radi.

E sad, ovako komplikovana mreža fondova preko kojih je Badri Patrakacišvili vladao svojim firmama i nekretninama, kao i petogodišnji sudski sporovi koji su oko njegove imovine vođeni postaju jasniji kad se zna da je Patrakacišvili spadao među ruske oligarhe koji su milijarderi postali za vreme vlasti Borisa Jeljcina i sad zabavljaju zapadnu javnost sporovima koje vode oko svoga nejasnog vlasništva nad naftnim, aluminijumskim i drugim kompanijama. On je u tim poslovima bio partner Borisu Berezovskom i Romanu Abramoviču. Partnerstvo je prošle godine dobilo svoju sudsku završnicu u kojoj je Berezovski izvukao deblji kraj.

I biografija samog Badrija više je nego rečita: prema medijskim navodima, on je iz Gruzije u Moskvu stigao 1993. godine uz svesrdnu pomoć kod nas nepoznatog njegovog prijatelja Otari Kvantriašvilija, koga mediji opisuju kratko: kriminalni autoritet, ubijen. Tu ga je prihvatio raniji poznanik Boris Berezovski, čovek koji je kroz predsedničku administraciju Borisa Jeljcina prolazio kao kroz švajcarski sir, takoreći je kontrolišući. Patrakacišvilija se sa setom nedavno tokom sudskog spora sa Berezovskim koji je dobio u Londonu, sećao Roman Abramovič: kad su za siću kupujući moćnu naftnu kompaniju Sibnjeft od nepoznatih milionera postajali milijarderi, Berezovski je obezbeđivao, i naplaćivao, političke veze pa i fizičku zaštitu, a Patrakacišvili , bez koga ničeg ne bi bilo, tvrdio je Abramovič, obavljao je tehnički deo posla. Abramovič je tvrdio da je Berezovskom za političke veze i zaštitu plaćao između 50 i 80 miliona dolara godišnje, a za konačnu slobodu je, navodno, keširao 1,3 milijarde dolara. Zanimljivo je da je Berezovski, veliki maher za unovčavanje političkih veza, jednu takvu vezu platio ovde u Srbiji da bi došao do Imleka, a njegov tadašnji „konsultant“ je te pare kasnije, kad mu je vlastita firma otišla u stečaj, izvukao pre nego što su otišle u stečajnu masu.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/ina_gudavadze_vlasnica_nase_kravice.4.html?news_id=253786

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1419
Points : 3912
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   2/1/2013, 16:27

Citat :
Beograd - Fond za razvoj je institucija osnovana da bi, što joj i ime kaže, finansirala razvojne projekte. Deklarativno, fokus Fonda je u pomaganju malim i srednjim preduzećima, koja teže mogu da dobiju komercijalne kredite banaka i kojima država niskim kamatama omogućava brz razvoj. Međutim, gledajući spisak firmi koje su tokom prošle godine dobile novac od ove institucije, stiče se drugačiji utisak. Na skoro svakoj stranici liste korisnika sredstava Fonda izbijaju kontroverzni biznismeni, ljudi hapšeni zbog malverzacija, tajkuni bliski političarima, političari koji su postali biznismeni i ogromni propali sistemi kojima novac ne treba za razvoj, nego za izbegavanje stečaja. I kao po pravilu, njima novac nije davan za investicije, već za trajna obrtna sredstva.

Lanac supermarketa DIS tako je dobio 300 miliona dinara za „nabavku zaliha robe za market u Novom Sadu“. Kamata za ovaj „razvojni projekat“ je tri odsto, a rok vraćanja dve godine.
(Zna li se ko je vlasnik?)

Pekarska industrija Pančevo dobila je 100 miliona dinara obrtnih sredstava za proizvodnju peciva, s tim što je ovog puta Fond zahtevao bankarsku garanciju. Taj novac, koji je dobio pod istim uslovima koji su odobreni DIS-u, verovatno će mnogo pomoći Predragu Rankoviću Peconiju, većinskom vlasniku Pekarske industrije preko svog udela u Rubinu iz Kruševca. Peconi, poznatiji po svom Vital ulju i političkim kontaktima, ovih dana se dovodi u vezu sa regresiranim đubrivom koje je trebalo da dobiju sitni poljoprivrednici, a koje je, kako tvrde istražni organi, posredstvom sada uhapšenog bivšeg ministra Saše Dragina, dospevalo u tajkunske ruke.

Tu nije kraj dobrim odnosima Peconija i Fonda za razvoj, koji mu je u 2012. i drugi put odobrio 100 miliona dinara, pod uslovom da obezbedi bankarsku garanciju, ovog puta za pomoć njegovoj firmi Milan Blagojević koja se bavi proizvodnjom šporeta.

Isti osnov, obrtna sredstva, ovog puta za proizvodnju hrane, poslužio je i Goranu Perčeviću, bivšem visokom funkcioneru Socijalističke partije Srbije tokom devedesetih i bliskom saradniku aktuelnog premijera Ivice Dačića, da od Fonda za razvoj dobije 100 miliona dinara. Perčević je danas biznismen, vlasnik firme Interkomerc, a kredit je dobio za posao u koji je ušao u saradnji sa mesnom industrijom Koteks.

Osim toga, ovaj uspešni privrednik dobio je još 200 miliona od Fonda tokom 2012. za „obrtna sredstva za pokretanje proizvodnje konditorskih proizvoda“.

Novac, i to 38.427.801 dinara, dat je i Valjaonici bakra Sevojno, koju su od Zorana Drakulića otkupila dva investiciona fonda, Darbi i RC2, „za preuzimanje duga od firme Ju-point za trajna obrtna sredstva“. Kako preuzimanje duga predstavlja razvojni projekat, ne piše, ali kredit je i pored toga odobren sa rokom vraćanja od četiri godine i kamatom od 4,5 odsto. Odluka Fonda u ovom slučaju je još zanimljivija kad se zna da su i Ju point i Valjaonica kompanije koje potiču iz istog sistema - Ist point holdinga sa sedištem na Kipru.

Weg, domaća firma koja sklapa i prodaje jeftine tehničke uređaje, dobila je 200 miliona dinara obrtnih sredstava za „modernizaciju kapaciteta za finalizaciju TV aparata, usisivača i klima uređaja“.

Intermedia netvork, producent filma Montevideo, dobila je 100 miliona obrtnih sredstava za „snimanje slike i zvuka i specijalne efekte za potrebe snimanja filmova i TV serija“, pri čemu je odluka o odobrenju novca uslovna.

Pojedinim klijentima Fonda za razvoj bavio se i Savet za borbu protiv korupcije. Tako su dve firme - Bačka i Krivaja dobile, prva 80 miliona dinara, a druga 220 miliona dinara za obrtna sredstva za ratarsku proizvodnju. Oba preduzeća su u vlasništvu of-šor kompanije sa Belizea Natronisa internacional, čiji je zvanično nepoznati vlasnik, izvesni Ferenc Brindza. Savet za borbu protiv korupcije svojevremeno je povodom Brindze i Natronise pisao Upravi za sprečavanje pranja novca, nakon što je od malih akcionara preduzeća Agrobačka dobio predstavku u kojoj se navodi spisak firmi koje Brindza prethodno oterao u stečaj. Brindza je sredinom prošle godine uhapšen pod sumnjom da su on i saučesnici prevarom Hipo alpe adrija banke stekli čak 15 miliona švajcarskih franaka dobijenih kao kredit.

Ima i nekih, bar naoko, neobičnih kredita. Tako je recimo, Zavod za konsalting i veštačenja dobio 2.319.408 dinara za nabavku kolske vage i sistema za navodnjavanje.


Prema rečima ministarke Kalanović, Fond za razvoj, čiji je ona predsednik Upravnog odbora, ove godine planira plasman od 12 milijardi dinara u četiri programa: u investicije, za održavanje likvidnosti, pomoć malom i srednjem preduzetništvu i ulaganje u preduzeća koja posluju u manje razvijenim područjima.

"Za preduzeća koja su u finansijskim poteškoćama predviđene su razne olakšice - reprogrami dugova, vraćanje kroz sporazume i nove povoljne kreditne linije za one koji povećavaju broj zaposlenih. Prilagođavamo se stanju u privredi i teškom ekonomskom trenutku". rekla je ministarka Kalanović.

od

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Bond
Moderator


Broj poruka : 10879
Localisation : Novi Sad
Points : 38485
Datum upisa : 03.06.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   3/11/2013, 17:09

Aerodrom "Nikola Tesla" lažirao vest da je drugi najbolji u Evropi

http://www.021.rs/Info/Srbija/Aerodrom-Nikola-Tesla-lazirao-vest-da-je-drugi-najbolji-u-Evropi.html
Nazad na vrh Ići dole
philips1
Still learning
Still learning


Broj poruka : 147
Points : 437
Datum upisa : 12.04.2012

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   3/31/2013, 22:50

.

Kako se sakupljaju donacije...
Večeras se ne važi sitno, nego ćemo samo od 500 evra pa naviše!?
Bujrum.
kafa

Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   5/5/2013, 18:02

Stečajni upravnik u jedanaest firmi

Valjevo - Vršilac dužnosti direktora Valjevske pivare Zoran Božić trenutno je i stečajni upravnik u 10 preduzeća, za šta takođe prima novčanu nadoknadu.

Postupak stečaja u Valjevskoj pivari obustavljen je 22. marta 2011. godine, a dotadašnji stečajni upravnik Božić, na osnovu odluke poverilaca, određen je za vršioca dužnosti direktora do izbora organa upravljanja. Božić je za sprovođenje stečaja dobio novčanu nagradu od 5,5 miliona dinara u neto iznosu, a sve vreme v. d. direktorovanja prima platu. On je ovlašćen za praćenje realizacije Plana reorganizacije Valjevske pivare, koji je sam sačinio, što je bio osnov da Privredni sud obustavi stečaj.

Nejasno je kako je Božić po okončanju stečaja, bez odluke novog vlasnika te firme, države Srbije, upisan u nadležni registar, 12. maja 2011. godine, za v. d. direktora.
Agencija za privredne registre je u dva navrata, 4. jula i 11. septembra 2012, odbila da upiše promene podataka o preduzeću koje je podneo Božić. Uprkos odbijanju APR-a da registruje promene, Božić ostaje direktor Valjevske pivare. Predsednik skupštine Danijel Nikolić najavljuje da će Skupština biti održana sredinom maja, te da će tada biti izabran direktor i organi upravljanja.


_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Boranija
Old member
Old member


Broj poruka : 1408
Points : 4300
Datum upisa : 25.07.2010

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   5/21/2013, 19:37

Pogledajte spisak: Među velikim poreskim dužnicima i 100 advokata, fudbalski klubovi i firme poznatih biznismena

„Pink internešenel kompani“, u vlasništvu Željka Mitrovića, najveća je aktivna kompanija koja državi duguje 733 miliona dinara, ali je podnela zahtev za reprogram duga. Za njom slede „MD petrol“ sa 711 miliona dinara duga, dok se na trećem mestu nalazi Fabrika hartije „Božo Tomić“, čija su poreska dugovanja 678 miliona dinara.

Sa spiska nisu izostale ni firme najvećih srpskih biznismena poput Milana Beka, čija Luka Beograd ima obavezu da na račun Poreske uprave uplati 194 miliona dinara, zatim Bogićevićeva Fabrika akumulatora Sombor - 106 miliona dinara i Đurićeva „Zekstra“, čije su obaveze blizu 130 miliona dinara. Luka Beograd, koja je u vlasništvu Milana Beka, podnela je zahtev za reprogram duga od 194 miliona.
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/383548/Pogledajte-spisak-Medju-velikim-poreskim-duznicima-i-100-advokata-fudbalski-klubovi-i-firme-poznatih-biznismena

_________________
Kad ima love za šljam, ima da bude i za mene!!
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   5/28/2013, 17:46

Dakle ne mogu da verujem, već 2 dana se u Skupštini diskutuje da li advokati treba da plaćaju porez paušalno (kao do sada) ili da plaćaju porez shodno stvarnoj zaradi?
Prvi put u životu sam u prilici da podržim Dinkićevo zalaganje da advokati plate pošteno porez.
Iz diskusije sam čula da je osnovica za paušalni porez advokata u BG oko 30.000 dinara udrimile
A svi znamo koliko stvarno zaradjuju.

LDP i DSS brane advokate kao da su lično ugroženi.
A SNS je uz SPS preglasao Dinkića na vladi, ali "ludi" Dinkić i pored toga traži da se o tome izjasni skupština. Videćemo...

Očigledno je advokatski lobi isuviše jak.
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
Member
Member


Broj poruka : 610
Points : 1422
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   5/30/2013, 15:53

Dokazano: Živimo 3 puta gore nego u Titovo vreme

Udeo Srbije u svetskom BDP-u prema najnovijoj bazi podataka MMF-a u 2012. godini bio je 0,095 odsto, a procenjuje se da će za ovu godinu imati minimalan pad na 0,094 odsto. To je identično udelu u svetskoj ekonomiji u 1993. godini.

- U 2018. godini očekuje dalji pad udela na 0,086 odsto, što je niže od udela koji smo imali u godini bombardovanja 1999, godine. Srbija ima tačno 0,1 odsto udela u svetskom stanovništvu, što jasno upućuje da se Srbija udaljava od statistički prosečne razvijenosti u svetu prema relativnoj nerazvijenosti - kaže Zdravković.

On je pokazao da je udeo Srbije u svetskom BDP-u iz poslednje godine Titove vladavine 1979. iznosio tačno 0.347 odsto što znači da se u Titovo vreme živelo više nego tri puta bolje u odnosu na danas.

http://www.kamatica.com/vesti/dokazano-zivimo-3-puta-gore-nego-u-titovo-vreme/10459

http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/poredenje-industrijske-proizvodnje-i-drugih-delatnosti-bivsih-jugoslovenskih-republika-u-1981-i-2011-godini/
Nazad na vrh Ići dole
Ilija
Member
Member


Broj poruka : 480
Points : 1261
Datum upisa : 30.09.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   5/30/2013, 16:22

@Sneki ::
Iz diskusije sam čula da je osnovica za paušalni porez advokata u BG oko 30.000 dinara
A svi znamo koliko stvarno zaradjuju.

Prema mom iskustvu sa njima: prosečan advokat (dunster), koji malo radi može da ima najmanje i do 2.000,00 EUR mesečno.
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   5/31/2013, 18:12

Jellena na čelu starog DIF-a!
Pevačica Jelena Ristić Štefanec, u narodu poznata pod imanom Jellena, imenovana je (PUPS) za v.d. direktora starog DIF-a.

CV dotične: magistrirala na fakultetu za menadžment u sportu Alfa univerziteta (?), kondiciono pripremala srpske misice u Porto Karasu i stručnjak za "fizičku pripremu estradnih umetnika"...
udrimile

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1344
Localisation : novi sad
Points : 4376
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   6/16/2013, 12:03

NEUNIŠTIV: Oliver Dulić postao direktor u banji!

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo imenovao bivšeg ministra za zamenika direktora banje Termal u Vrdniku

Nekadašnji ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić našao je novo uhlebljenje jer su ga Vlada AP Vojvodine i sekretarijat za zdravstvo imenovali za zamenika direktora banje Termal u Vrdniku. Ovo je za Kurir potvrdila pokrajinska sekretarka za zdravstvo Vesna Kopitović. Ona je rekla da je banja Termal u Vrdniku specijalizovana za rehabilitaciju i pružanje svih metoda fizikalne medicine i rehabilitacije.

- Upravo zbog toga ukazala se potreba da zaposlimo doktora specijalistu ortopedije. U banji ima fizijatara i akupunkturologa, ali nedostajao je ortoped - objašnjava Kopitovićeva. Ona je dodala da po statutu ovog banjskog centra doktor specijalista ortopedije po automatizmu ima i funkciju zamenika direktora centra, dok direktor mora da bude ekonomista.

- Oliver Dulić će pre svega raditi kao doktor, a mesto zamenika direktora je protokolarno - objašnjava Kopitovićeva. Od direktora ovog banjskog centra Nenada Onešćuka pokušali smo da saznamo još neke detalje koji su u vezi sa zaposlenjem Olivera Dulića, ali on je, vidno uznemiren, prekinuo vezu.

- Odakle vam moj broj telefona? - uspaničeno je rekao Onešćuk, nakon čega je prekinuo vezu. Inače, Nenad Onešćuk je pre dva dana proveo Olivera Dulića kroz centar i upoznao ga sa ostalim osobljem, lekarima i fizijatrima, nakon čega su seli u baštu restorana i razgovarali, verovatno o poslu i obavezama koje već od ponedeljka čekaju bivšeg ministra na novom poslu.

Član Predsedništva DS i bivši ministar životne sredine Oliver Dulić nije želeo ni da potvrdi ni da demantuje informaciju da je ponovo dobio javnu funkciju. On je uljudno saslušao pitanje koje smo mu postavili, nakon čega je rekao da, kao i većina funkcionera DS, ne odgovara na pitanja Kurira.
http://www.kurir-info.rs/neunistiv-oliver-dulic-postao-direktor-u-banji-clanak-843175
89
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1419
Points : 3912
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   6/24/2013, 22:33


Tražili 4,5 milijardi kredita, uzeli trećinu

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić očekuje da premijer Dačić i vicepremijer Vučić kazne odgovorne za nepovlačenje skupih kredita.

Srbija od 2006. godine do danas ima ugovorenih 4,5 milijardi evra kredita za infrastrukturu, od čega nije povučeno čak 3,3 milijardi evra.

Podatke o neslanalaženju državne administracije i firmi sa inostranim kreditima, koji koštaju i kada se pare ne povuku na vreme, dao je večeras ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Ministar Dinkić je, učestvujući u programu RTS-a, rekao da je sa premijerom i vicepremijerom, Ivicom Dačićem i Aleksandom Vučićem, dogovoreno da se ove nedelje na sednici Vlade predoči detaljan spisak svih nepovučenih sredstava i da se zahteva od resornih ministara da ponište te kredite ako im ne trebaju.

On je dao primer sredstava za izgradnju Koridora 10, za koji su ugovoreni krediti od 1,1 milijarde evra, a povučeno je svega oko 100 miliona evra.

"Zna se ko treba da kazni te koji su odgovorni, to je premijer (Ivica Dačić) i to je prvi potpredsednik vlade (Aleksandar Vučić), jer oni imaju najveću odgovornost za rad vlade. Dakle, neka odluku o sankcijama izvedu oni koji su najodgovorniji za vođenje Vlade. Ja neću da upirem prstom ni u jednog mog kolegu. Neka se pogledaju rezultati svakoga od nas, neka se pozovu na odgovornost", podvukao je Dinkić, ne želeći da izgovori imena ministara i direktora iz koalicionih partija.

udrimile

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
Member
Member


Broj poruka : 610
Points : 1422
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: c   7/11/2013, 08:29

Za godinak dana "isparilo" skoro 100.000 stanova iz državnog vlasništva ?

1. (31.5.2012) NA listi državnih nekretnina, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, koji je nedavno završio izradu katastra nepokretnosti, a u koje su uvid imale "Novosti" nalaze se ukupno 656.583 objekta, 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora, 7.516 garaža...
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html%3A382188-Milijarde-u-drzavnim-zgradama

2. (10.07.2013) Prema podacima koje je Agencija za borbu protiv korupcije dobila od Republičke direkcije za imovinu, u vlasništvu Srbije je više od 16.000 stanova, čija je vrednost procenjena na 19,7 milijardi dinara. U njima je više od 4.500 korisnika.
http://www.novimagazin.rs/vesti/drzava-vlasnik-16000-stanova-bez-preciznih-informacija-o-koriscenju
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1385
Points : 3968
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?   8/2/2013, 19:53

BEOGRAD - Ministarstvo poljoprivrede Srbije je iz neznanja ili iz lenjosti propustilo da poljoprivrednicima obezbedi barem 50 miliona evra godišnje iz evropskih fondova, saznaje Novi magazin. Srbija je ostala bez novca za finansiranje poljoprivrede iz fondova Evropske unije jer država nije uspostavila sistem za korišćenje tih sredstava. Iako su političari godinama kao jednu od glavnih prednosti evropske integracije isticali upravo mogućnost da srpski poljoprivrednici dobiju direktnu finansijsku pomoć, u momentu kada je taj novac bio „na izvol'te" država je zakazala.

Da bi dobila novac za poljoprivredu, EU od Srbije nije tražila da prizna Kosovo, da reši sve zaostale sudske procese ili preispita sve sporne privatizacije. Zatraženo je samo da se obave neophodne procedure kako bi Srbija dobila akreditaciju za Agenciju za plaćanje koja bi upravljala novcem za poljoprivredu. Međutim, ovaj zadatak nije urađen.

Bivši ministar poljoprivrede, danas konsultant Goran Živkov kaže za Novi magazin da je jasno da u Srbiji političari još nisu shvatili da EU nije "novac u džaku", nego su to procedure, pravila, rad i red.

"Kad ne postoji svest o tome, kako očekivati da postoji znanje o tome šta treba uraditi, da se u taj proces mora uložiti i novac i trud. Hrvati, koji su 2006. bili u goroj poziciji nego mi sada, akreditaciju su dobili za godinu dana i četiri meseca od dana kada su postali kandidati", rekao je Živkov.

Novac Srbija dobija iz fonda koji nosi naziv Instrument za pretpristupnu pomoć koji se sastoji iz pet komponenata. Do sada su nam bile dostupne dve komponente – prvo, za podršku tranziciji i izgradnji institucija i, drugo, za prekograničnu saradnju. Preostale tri komponente trebalo je da se otvore kada Srbija dobije status kandidata za članstvo. Taj status nam je odobren u martu 2012, a vlast je isticala da je upravo jedan od najznačajnijih elemenata kandidature to što će Srbija za neke važne oblasti dobiti novac iz fondova EU.

Osim kandidature, Srbija je za zadatak imala da uspostavi sistem kojim bi upravljala novim sredstvima dobijenim iz tri preostale komponente IPA: regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj, odnosno poljoprivreda. U okviru programa IPA za 2013. godinu bilo je predviđeno da se za poljoprivredu u okviru pete komponente, odnosno takozvanog IPARD-a, izdvoji 10 miliona evra. Kako je naveo naš izvor blizak Vladi koji je insistirao na anonimnosti, kasnije je taj iznos smanjen na tri miliona evra usled rizika da se sredstva ne utroše, jer osnovni uslovi za korišćenje sredstava nisu na vreme bili ispunjeni.

„Na kraju, kada je postalo izvesno da uslovi neće biti ispunjeni, doneta je odluka da se i tri miliona evra preusmeri na druge namene", rekao je naš izvor. Prema njegovim rečima, akreditacija za IPARD odlagana je nekoliko puta i pomerena je za 2014. godinu, uz neizvesnost da će je Srbija i tada dobiti.

Kapaciteti poljoprivrede potcenjeni

Mnoge zemlje su na pragu članstva u EU obilato trošile sredstva koje su im bila na raspolaganju. Slabijim ekonomskim igračima, poput Hrvatske, Slovačke, Poljske i drugih, od izuzetnog su značaja bili upravo evropski novci namenjeni poljoprivredi. Koliko je Srbija izgubila možda bi najbolje mogao da ilustruje primer iz Poljske.

Naime, jedan poljoprivrednik u toj državi je pre oko 10 godina odlučio da osavremeni svoju farmu. Rešio je da u mehanizaciju i proizvodnju za tri godine uloži blizu 200.000 evra. Najpre je 2005. investirao 72.000 evra u mehanizaciju, od kojih je 40.000 bio njegov novac, a 32.000 kredit od banke. Uz podršku lokalnih agencija, koje su upoznate sa procedurama za dobijanje novca iz evropskih fondova, konkurisao je za sredstva iz evropskih fondova. EU mu je odobrila projekat i vratila sav novac koji je uložio u proizvodnju, odnosno u kupovinu muzilica, pojilica, traktora, plugova, utovarivača...

Goran Živkov kaže da ukoliko se uzme prosečna veličina projekta u drugim zemljama, u Srbiji bi suma od 10 miliona evra bila podeljena na 30 do 70 korisnika. Za Živkova je, međutim, posebno začuđujuće to što je Srbija tražila samo 10 miliona evra godišnje, jer domaća poljoprivreda ima kapaciteta da potroši više. Prema rečima našeg sagovornika time su kapaciteti poljoprivrednika Srbije zapravo vrlo potcenjeni i tako malo novca je zatraženojer u Ministarstvu poljoprivrede ne poznaju situaciju u poljoprivredi.

"Drugi razlog je verovatno u tome što su znali da ništa neće uraditi pa su unapred smanjivali štetu. Tako se prvo tražilo 10 miliona, pa zatim tri, a sada je doneta odluka da se ne traži ništa u budžetskom ciklusu 2007-2013, u kojem sredstva mogu da se koriste do 2016. godine", objasnio je Živkov.

Prema njegovim rečima Srbija bi iz Evropske unije u najgorem slučaju za poljoprivredu trebalo da dobija 54 miliona evra godišnje, a u najboljem 63 miliona. "Hrvatska je dobila 25,8 miliona evra sa oko dva i po puta manjom poljoprivredom, Makedonija 12,2 miliona, a Poljska 236,5 miliona evra. Srbija je na veliko zaprepašćenje čak i Evropske komisije rešila da njoj treba samo 10 milionagodišnje", rekao je Živkov i ukazao da je na kraju država dozvolila da i bez tog novca ostane. Sve u svemu, dakle, srpska poljoprivreda je za dve godine ostala bez 100 miliona evra.

U EU inače postoji šestogodišnji budžetski ciklus, a naredni pokriva period od 2014. do 2020. godine. To znači da je akreditacija za IPARD pomerena za naredni budžetski ciklus. Proces akreditacije bi mogao da usledi tek 2015. ili 2016. godine, što znači da poljoprivrednici neće videti ni cvonjka iz EU pre 2016. ili čak 2017. godine.

"Pomeranjem akreditacije ugroženo je i razvijanje institucija koje će upravljati stotinama miliona evra namenjenim poljoprivredi i ruralnom razvoju nakon pristupanja Srbije Uniji, te se postavlja pitanje da li ćemo uopšte biti spremni da sva ta sredstva utrošimo kada postanemo članica EU", istakao je naš izvor blizak vladi.

Ispašće da je EU prazna priča

Ovaj propust Ministarstva poljoprivrede i države uopšte će se, prema mišljenju Živkova, odraziti i na konkurentnost srpske poljoprivrede i na odnos građana prema EU.

"Sve više će biti onih koji će zaista misliti da je priča o EU prazna priča. Pošto je IPARD prvenstveno namenjen unapređenju konkurentnosti poljoprivrednika i prerađivačke industrije, biće manje investicija, manje ćemo biti konkurentni i samim tim neće biti poljoprivrede. Srbija će gubiti korak sa konkurentima, što znači povećanje uvoza i smanjenje izvoza", objasnio je Živkov.

_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
 
SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 5 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: INFO-
Skoči na: