Da li da kupujem danas Svajcarce ili da cekam.
Pomoc please!

Samo za prvih šest meseci NBS je potrošila čak 1,4 milijarde evra na odbranu domaće valute, ali je uprkos tome kurs evra ojačao čak 8,5 dinara.Tokom ove godine, NBS je u proseku na svakih četiri do pet dana trošila po tridesetak miliona evra kako bi sprečila oštriji pad dinara.

To znači da je NBS bila primorana da deluje dva puta češće i više nego tokom najvećeg udara krize krajem 2008. godine, kada je potrošeno 643 miliona evra u 21 intervenciji. Ovako drastičan rast potrošnje deviznih rezervi na odbranu dinara, stručnjaci vide kao pokazatelj odlučnosti centralne banke da ne dozvoli dalji pad domaće valute, uprkos tome što su kursni pritisci sada veoma izraženi zbog manjka investicija, mada je pitanje koliko će u tome biti uspešna. Zanimljivo je da tokom prošle godine skoro da nije bilo intervencija centralne banke, što je tada često isticano kao pozitivan rezultat, a što ekonomisti jednoglasno vide kao proizvod Bečke inicijative, koja je unela stabilnost na deviznom tržištu, bez koje bi pad dinara i tada bio neizbežan.

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikole Fabrisa, visok nivo intervencija je posledica odluke Narodne banke da ne dozvoli dalje značajnije slabljenje dinara jer bi to ugrozilo ostvarivanje ciljane inflacije, "koja je već sada ugrožena pojavom viška dinara". Kako ističe Fabris, teško je reći šta je tome uzrok, odnosno da li je u pitanju povlačenje banaka iz repo operacija, transfer profita ili plaćanja privrede prema inostranstvu, ali bez obzira na to, višak dinara predstavlja rizik za inflaciju. "Treba imati u vidu da mere monetarne politike često daju efekte tek sa značajnim kašnjenjima, tako da očekujem da će u drugoj polovini godine oslabiti pritisci na dinar. Tokom 2008. godine, dinar je bio precenjen i sve cene su bile formirane sa višim kursom na umu, pošto niko nije očekivao da se održi jak dinar, zbog čega je NBS tada mogla da dozvoli veće slabljenje domaće valute bez rizika da dođe do veće inflacije. Sada to nije slučaj jer više nema mesta za smanjenje marži, tako da još jedino niska tražnja sprečava rast cena", ističe Fabris.

S druge strane, ekonomista Goran Nikolić smatra da inflacija trenutno nije ugrožena, ali da je izvesno da će u drugoj polovini godine međugodišnja inflacija ipak rasti. Prema njegovim rečima, razlog zbog kojeg tokom 2009. nije bilo potrebe za većim intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu je to što je tada u punom kapacitetu delovala Bečka inicijativa, odnosno dogovor NBS-a i vodećih banaka da ne smanjuju svoju izloženost u Srbiji, a tu je bio i Međunarodni monetarni fond sa svojim kriterijumima. "Najvažniji razlog sadašnjeg slabljenja dinara su mali kapitalni prilivi, zatim kriza poverenja investitora u ceo ovaj region zbog situacije u Grčkoj, zbog čega su manje spremni da ulažu u hartije od vrednosti i drugde, kao i manja ulaganja u trezorske zapise. Naravno, ne pomaže ni to što referentna kamatna stopa ide nadole. Dinar je od početka godine izgubio 8,2 odsto svoje vrednosti, a u poslednjih 12 meseci čak 10 odsto", kaže on.

"Međutim, i druge valute istočnoevropskih valuta su takođe imale žestoke padove, od leja, preko forinte i zlote, pa sve do rublje", naglašava Nikolić i dodaje da ovakvo stanje dinara nije dramatično i da ne bi trebalo da zabrinjava.U opasnosti da "zaigramo grčki sirtaki“Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović smatra da NBS suviše intenzivno troši devizne rezerve, "koje su naduvane tuđim izvorima finansiranja" te da bismo u slučaju da se tako nastavi, mogli da dođemo u situaciju da "zaigramo grčki sirtaki".

"Dinar je u ranijem periodu bio precenjen zahvaljujući neodgovornoj monetarnoj politici NBS, koja je forsirala jačanje domaće valute preko visoke referentne stope i emitovanja profitabilnih hartija koje su prikupljale uglavnom šprekulativni kapital. Ako je privreda i tada bila loša kao što je i sada, pitanje je kako je dinar ranije mogao da jača, a da sada slabi. Da Narodna banka tada nije veštački jačala dinar, njegov sadašnji pad bi bio blaži. Ovako centralna banka sada troši devize kako bi sprečila veće potrese, iako je i sadašnji nivo kursa neodrživ, zbog čega je logično da će se pad dinara nastaviti", tvrdi Đogović. Objašnjavajući relativno mali pad dinara tokom prethodne godine i odsustvo intervencija NBS-a, ovaj ekonomista takođe podseća na Bečku inicijativu, "pre koje je bilo intervencija", kao i na priliv kapitala iz Rusije, što je sprečilo veću eroziju domaće valute do koje bi sigurno došlo da toga nije bilo.

Skupština o poslovniku i guverneru:

--Raspravom o novom poslovniku Skupština Srbije počela je vanredno zasedanje. Na dnevnom redu sednice je i izbor novog guvernera Narodne banke Srbije.

---------
Ekonomista Nikola Fabris kaže da:
Šoškić na funkciju stupa u nepovoljnom trenutku za njega, i da visok kredibilitet guvernera može imati uticaja na stabilizaciju kursa.

"Do sada se uvek pokazalo da visok kredibilitet NBS, odnosno Jugoslavije, u prošlosti i kredibilitet ličnosti koja stoji na njenom čelu može u velikoj meri uticati i na stabilizaciju kursa", kaže Fabris.

"Naime, kao što smo imali u pojedinim periodima guvernera Avramovića, kada se jednostavno njemu verovalo, visok kredibilitet i visoko verovanje može doprineti stabilizaciji. On dolazi u jednom relativno nepovoljnom trenutku za njega kada imamo i rast deviznog kursa i rast inflacionih očekivanja", rekao je on.

"Međutim, mislim da u ovom trenutku iz njegovih izjava možemo zaključiti samo jednu stvar, a ta stvar je da on neće braniti fiksni kurs dinara", objasnio je Fabris.

---------------

KURS
Nebojša Atanacković: Fiksan kurs nije moguć, nemamo para da ga odbranimo
Autor/izvor: SEEbiz/Novosti
BEOGRAD - Jedva smo uspeli da od MMF dobijemo blizu tri milijarde evra, ali smo pola tog novca skoro već potrošili a nismo odbranili dinar, kaže za Novosti Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/srbija/nebojsa-atanackovic-fiksan-kurs-nije-moguc%2c-nemamo-para-da-ga-odbranimo,85002.html

BEOGRAD - Domaća valuta će nastaviti da slabi, a do kraja godine evro bi mogao da vredi 150 dinara, kaže u intervjuu za "Vesti" profesor dr Slobodan Komazec.

Velika je zabluda da centralna banka interveniše da bi zaštitila dinar, nego to čini da pokrije obaveze koje banke imaju prema inostranstvu, navodi Komazec.

Dugi niz godina dinar je bio precenjen i do 80 odsto u odnosu na realnu vrednost, ali sada kada dospevaju velike obaveze plaćanja prema inostranstvu, pad dinara je nužnost, kaže profesor dr Slobodan Komazec.

Obaveze plaćanja od preko 5,5 milijardi dolara vršiće pritisak na devizne rezerve, tako da pretpostavljam da će biti sve češće intervencije Narodne banke Srbije, smatra Komazec.

Na žalost, ne postoje tako snažne devizne rezerve u slučaju visokog deficita platnog bilansa i velikog odliva po osnovu ino obaveza, da bi se mogao zaustaviti pad dinara, dodaje Komazec.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=07&dd=09&nav_id=444347

ZAŠTO DINAR TAKO NAGLO PADA???

Špekulanti izneli 1,2 milijarde evra iz zemlje!
Kapital iz inostranstva namirisao unosan biznis sa repo operacijama Narodne banke Srbije, pa je u zemlju ušlo 1,8 milijardi evra. – Na kamatama u repo operacijama špekulanti zaradili – milijardu evra
Iz Srbije je „isparilo” milijardu i dvesta miliona evra, a uskoro bi moglo da „pobegne” još oko 600 miliona. Toliki novac nije potrošen na uvoznu robu zbog čega bi mogao da bude optužen trgovački lobi, a te pare nisu služile ni za vraćanje kredita. Ali, jesu iznete iz Srbije i to legalnim transakcijama.

U bankarskim krugovima tvrdi se da je novac koji je pobegao (i sprema se da pobegne) iz Srbije zapravo špekulativni kapital koji je stizao u vreme kad su kamate Narodne banke Srbije na repo operacije bile više nego primamljive.

Inače, repo operacije NBS služile su kao mera monetarne politike kojom je centralna banka povlačila dinare sa tržišta da bi „hladila” pregrejanu potrošnju.

Prema računicama bankara, špekulanti su do prošle godine u Srbiju uneli 1,8 milijardi evra privučeni „prijatnim mirisom” lake zarade koju im je omogućila Narodna banka Srbije. Te evre špekulanti (među kojima je bilo i velikih, poznatih evropskih banaka) su prodavali i za dobijene dinare kupovali vrednosne papire NBS koja je za tu transakciju (repo operacije) jedno vreme davala kamatu i 24 odsto. U beogradskim bankarskim krugovima nepodeljeno je mišljenje da je guverner centralne banke Radovan Jelašić znao za ovu operaciju i da je nemo posmatrao kako u zemlju ulazi špekulativni kapital. Samo od kamate špekulanti su, tvrde dobro obavešteni bankari u Beogradu, zaradili i izneli iz Srbije u poslednje tri godine – milijardu evra.

Ta suma zapravo je cena kojom su guverner Jelašić i Narodna banka platili držanje inflacije u Srbiji oko planiranog nivoa.

Pošto je kamata pala na osam odsto, investitori-špekulanti su počeli da se povlače jer više nemaju interes. Sada je proces obrnut od onog od pre nekoliko godina – špekulanti su s dinarima koje su imali kupovali evre i iznosili ih iz zemlje. Od 1,8 milijardi evra, koliko je u Srbiju ušlo špekulativnog kapitala do 2009. godine, od početka 2010. do kraja juna izneto je 1,2 milijarde. Bankari veruju da će i preostalih 500-600 miliona evra biti izneto iz Srbije i pored saveta analitičara francuske banke BNP Paribas (s početka marta) koji su savetovali investitore da kupuju srpski dinar dok je slab prognozirajući da će evro u Srbiji dostići vrednost od 105 dinara, da će srpska valuta do kraja 2010. godine ojačati i da će početkom 2011. vredeti oko 90 dinara.

– Ono što je važno da javnost u Srbiji zna je da špekulanti u ovom poslu nisu bili nikakvi sumnjivci, među njima ima veoma cenjenih evropskih banaka, i da oni nisu radili nikakav prljav i nezakonit posao. Oni su samo iskoristili mogućnost koja im je u Srbiji bila pružena, a o posledicama takve operacije morao je da brine neko drugi. Recimo, guverner Radovan Jelašić i Narodna banka Srbije – kaže bankar koji je insistirao na anonimnosti.

Jelašiču, Jelašiču!!!

Zamislite samo šta se sve moglo uraditi s tolikim parama, da su kojim slučajem plasirane (poklonjene ili date kao beskamatni krediti) domaćem realnom sektoru, umesto stranim špekulantskim bankarima... i kako bi se to odrazilo na zaposlenost...
Ovako, lagano ali sigurno klizimo u dužničko ropstvo.

Šoškić: Kurs evra ne treba da brine
3. avgust 2010. | 20:02 | Izvor: B92
Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže za B92 da građani nemaju razloga da se "hvataju za glavu" zbog pada vrednosti dinara u odnosu na evro.


[i]blago nama sa novim guvernerom

Pa, da. Sutra kad EUR skoci na 110 RSD, reci ce da su ga pogresno interpretirali.

Beograd -- Narodna banka Srbije kupila je 10 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila preveliko dnevno jačanje kursa dinara.

Šoškić sprečio sunovrat evra!

http://pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/128793/%C5%A0o%C5%A1ki%C4%87+spre%C4%8Dio+sunovrat+evra.html


:twisted:

Danas dodirnut nivo od 104.5

Izgleda da do kraja godine (ako se ne desi neki lom?) kurs ostaje na ovim nivoima...

Imali smo pad od 18% - dovoljno da naša roba postane konkurentija na tržištima evrope.
Izgleda da zbog toga raste i naš izvoz!
Junski podaci govore da smo KONAČNO dostigli Hrvate ( ) u obimu izvoza!

Dakle ne odgovara nam više ni pad, a ni rast dinara!
Samo blago pomeranje...

Ovako kaže logika, al u Srbiji....

Malo sam iznenadjen.
Pa, ako ostane ovakav kurs RSD/EUR, sta ce tajkuni da rade i gde je tu njihov interes?

Referentna kamata NBS povećana na devet odsto

07. septembar 2010. | 13:15

Izvor: Emg.rs

Izvršni odbor Narodne banke Srbije povećao je danas referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, na 9 odsto.

Restriktivnost monetarne politike Izvršni odbor NBS je povećao imajući u vidu neke od rizika vezanih za uticaj slabije poljoprivredne sezone na rast cena hrane, kao i očekivanje nešto bržeg oporavka agregatne tražnje.

Ocenjuje se da će međugodišnja inflacija, merena rastom potrošačkih cena, u avgustu 2010. biti oko srednje vrednosti cilja za ovaj mesec od 6,7 plus/minus dva odsto, što je iznad očekivanja NBS iz avgustovskog izveštaja o inflaciji.

U saopštenju NBS navodi se da su loša poljoprivredna sezona i rast svetskih cena poljoproizvoda uticali na znatan rast domaćih cena hrane, što je ključni faktor rasta inflacije u proteklih nekoliko meseci.

Ističe se da je u avgustu gotovo u potpunosti izostalo sezonski uobičajeno pojeftinjenje poljoprivrednih proizvoda uz istovremeno povećanje cena prehrambenih proizvoda.

Nastavak ekonomskog oporavka, blagi rast kreditne aktivnosti, kao i odmrzavanje zarada u javnom sektoru i penzija ranije od prvobitno planiranog, dovode do slabljenja, do sada naglašenog, dezinflatornog uticaja agregatne tražnje, navodi NBS.

Uzimajući sve to u obzir, Izvršni odbor je procenio da je povećanje referentne kamate za 0,5 procentnih poena potrebno da bi se inflacija u srednjem roku zadržala u granicama postavljenih ciljeva - 4,5 plus/minus 1,5 odsto za kraj 2011. i 4 plus/minus 1,5 odsto za kraj 2012.

Prethodna promena refrentne kamate bila je 5. avgusta, kada je stopa povećana za 0,5 procentnih poena, na 8,5 odsto.

Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će se odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi biće 14. oktobra.

107.107
http://www.forexpros.com/currencies/eur-rsd

107.918

BEOGRAD - Banke su i krajem novembra, kao i ranijih meseci, “naduvale” kurs evra, da bi više zaradile na kursnim razlikama, a Narodna banka Srbije nije dovoljno intervenisala da bar donekle uštedi građanima izadatak za rate kredita.

Ne postoji pisani dogovor između banaka da na međubankarskom deviznom tržištu, određenim danima podižu vrednost evra, ali se to podrazumeva. Upravo, zbog toga, centralna banka bi trebalo u poslednja dva dana u mesecu, da i po cenu trošenja deviznih rezervi, obori devizni kurs.

Ovo smatra Goran Nikolić, ekonomista, i ističe da ima dana u mesecu kada firme kupuju više deviza za plaćanja u inostranstvu, ali to ne znači da sve to čine 30. ili 31. dana. NBS je, krajem, novembra prodala 20 miliona evra, ali očigledno da to nije bilo dovoljno da umiri kurs. U oktobru je prodala 153 miliona evra za dva dana, odnosno 28. i 29. oktobra, ali i tada je evro podivljao.

http://www.seebiz.eu/sr/banke/krediti/banke-naduvale-kurs-evra---najteza-otplata-zajmova-u-svajcarcima,99949.html

Evro ide na 115 dinara
Ekonomija - Srbija | Novosti | 08 decembar 2010
evro kurs

Ekonomisti smatraju da bi evro do kraja godine mogao da se kreće od 106 do 109 dinara, a u 2011.godini taj raspon bi iznosio od 110 do 115 dinara.

Od oktobra 2008. godine do oktobra ove godine, prema računici glavog ekonomiste Erste banke Alena Kovač, evro je u odnosu na dinar ojačao za 41 odsto.

Od poslednjih dana septembra 2008. godine do februara 2009. godine, evro je intenzivno jačao i sa oko 76 dinara “skočio” na nešto više od 96 dinara ili za oko 15 odsto.

Od oktobra prošle do oktobra ove godine dinar se srozao za 11 odsto. Narodna banka Srbije je da bi sprečila prekomerno slabljenje dinara, samo u ovoj godini potrošila gotovo 2,4 milijarde evra iz deviznih rezervi. "Perspektiva kursa je neizvesna, jer slabe strane direktne investicije, smanjena je zaduženost privatnog sektora i pogoršava se trgovinski bilans, a sve to stvara pritisak da dinar slabi", smatra Kovač.

On dodaje da "rizici od inflacije podrazumevaju visoku osetljivost NBS na kretanje kursa i aktivan pritstup na tržištu, sa ciljem da se slabljenje domaće valute kontroliše. Zbog toga predviđamo kretanje kursa u rasponu od 106 do 109 dinara za evro do kraja ove godine, a za sledeću predviđamo nivo od 110 do 115 dinara za evro".

Kako su inflacija i kurs usko vezani, NBS je od polovine godine napravila zaokret u monetarnoj politici, jer je došlo do rasta cena i poremećaja u planiranoj stopi za ovu godinu. Centralna banka podizala je referentnu kamatnu stopu i namerava da i dalje to čini. "Uz i dalje prisutnu veliku zabrinutost oko inflacije, predviđamo da će NBS dodatno pooštriti stav, kombinujući dodatna povećanja stope i intervencije na deviznom tržištu", kaže Kovač.

On dodaje da "obim pooštravanja i dalje ne uliva optimizam. Nedavne izjave su bile dosta čvrste, jer centralna banka mora da ostane obazriva u pogledu targetiranja inflacije. Stoga ne isključujemo dodatno povećanje kamatne stope već ovog meseca i još jedno u prvoj polovini sledeće godine".

Daj Boze da do dodje do samo 115 din/eur

Od poslednjih dana septembra 2008. godine do februara 2009. godine, evro je intenzivno jačao i sa oko 76 dinara “skočio” na nešto više od 96 dinara ili za oko 15 odsto.

ako je cela prognoza sracunata na bazi da je skok od 76 do 96 jednak 15%, nema razloga da citamo...

Dinar u ponedeljak jači čak 45 para
10. decembar 2010. | 17:09 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Dinar će u ponedeljak ostvariti osetniji rast vrednosti, od 45 para, prema evru, pa će zvanični srednji kurs biti 106,7040 dinara za evro

Индикативни курс на дан 13.12.2010: 106.1665 izvor NBS

Evo kako je to danas izgledalo na forexu

http://www.forexpros.com/currencies/eur-rsd

Званични средњи курс за дан 14.12.2010: 106.0942

Индикативни курс на дан 14.12.2010: 105.4850

Званични средњи курс за дан 15.12.2010: 105.4837

Индикативни курс на дан 15.12.2010: 105.0477

Званични средњи курс за дан 16.12.2010: 104.8251

Kostić: Biće još gore, kurs oko 115

15. decembar 2010. | 17:09 | Izvor: Beta

Beograd -- Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić kaže da ta kompanija u budžetima za narednu godinu kalkuliše sa kursom od oko 115 dinara za evro.

"Biće mnogo problema, biće mnogo nelikvidnosti i očekujem da 2011. godina bude još teža nego 2010. godina, koja je je bila izuzetno teška", kazao je Kostić.

On je dodao da će vrhunac krize u realnom sektoru biti 2011. godine i naveo da do jačanja dinara može doći samo povećanjem izvoza i dodao da ne postiji drugi način odbrane kursa osim na kratak rok.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=12&dd=15&nav_id=479556

1. Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac slaže se da jačanje dinara nije očekivano. "Ne znam šta država radi, ali jačanje dinara je ekonomski potpuno naopako. Nerealno je da dinar jača u odnosu na evro, naprotiv, jedino bi normalno bilo da oslabi za najmanje 30 odsto. Ovaj rast može jedino privremeno da napuni državnu kasu, ali jačanje dinara je svakako kratkoročno", ističe Kanjevac.

2. Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da na kurs dosta utiču i špekulanti. "Oni imaju mnogo veću ulogu u kreiranju kursa dinara nego što se veruje. Pretpostavljam da sada procenjuju da je dobar trenutak za jačanje domaće valute, a dolazak gastarbajtera naravno igra veliku ulogu u tome. Ipak, verujem da će ovakav kurs biti kratkog daha i da će evro odmah nakon novogodišnjih praznika početi ponovo da raste sve do prodaje Telekoma", tvrdi Kovačević.

3. Ekonomisti su uvereni da država obara vrednost evra pred masovni dolazak naših ljudi iz inostranstva kako bi za što manje dinara uzela što više deviza.

4. Analitičari takođe ističu da jačanje dinara odgovara prezaduženoj domaćoj privredi, ali i političarima jer je u trenutnoj situaciji jak dinar jedini ekonomski instrument sa kojim mogu da se spremaju za buduće izbore.

5. Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić kaže da ta kompanija u budžetima za narednu godinu kalkuliše sa kursom od oko 115 dinara za evro.

Banke odgovorne za jačanje dinara
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/banke_odgovorne_za_jacanje_dinara.4.html?news_id=205878

Индикативни курс на дан 16.12.2010: 104.2412

Званични средњи курс за дан 17.12.2010: 104.3355

BEOGRAD, 17.12.2010
Fabris:Jačanje dinara sezonskog karaktera

Jačanje dinara na kraju ove godine je sezonskog karaktera, dok bi početkom 2011. moglo da se očekuje njegovo ponovno slabljenje, izjavio je danas Tanjugu profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nikola Fabris.

"To je nešto što se ne može prognozirati, ali meni deluju realno sve prognoze o slabljenju kursa dinara za pet do deset odsto na početku naredne godine", rekao je Fabris.

On je naveo da će dinar morati da gubi 'bar malo u odnosu na vrednost evra jer ćemo imati višu inflaciju od inflacije u evropskoj monetarnoj uniji'.

Naglašavajući da će se Srbija i dalje boriti sa visokim deficitom tekućeg računa platnog bilansa, a postojaće i budžetski deficit, Fabris je zaključio da 'će sve to biti faktori koji će vršiti pritisak na slabljenje vrednosti dinara'.

jo-jo efekat http://www.forexpros.com/currencies/eur-rsd

High
106.262

Low
103.896

bio nam je i guverner na rts-u, obecao je jednocifrene brojeve inflacije...

DINAR U PONEDELJAK SLABIJI ZA ČAK 1,25 DINARA
TANJUG

BEOGRAD - Posle sedam dana snažnog rasta, dinar će u ponedeljak biti slabiji prema evru za čak 1,25 dinara, tako da će zvanični srednji kurs iznositi 105,5916 dinara za evro, objavila je u petak Narodna banka Srbije (NBS).

svajcarac poludeo, zalim ove koji imaju kredite u svajcarcima...

2010.
Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabiji 4. novembra, kada je evro vredeo 107,5216 dinara

2010, EUR / CHF

Mesec Kurs........ prosek dana

01 - 1.47652 CHF (20 days average)
02 - 1.46712 CHF (20 days average)
03 - 1.44824 CHF (23 days average)
04 - 1.43362 CHF (21 days average)
05 - 1.41811 CHF (21 days average)
06 - 1.37674 CHF (22 days average)
07 - 1.34603 CHF (22 days average)
08 - 1.34257 CHF (21 days average)
09 - 1.30888 CHF (22 days average)
10 - 1.34524 CHF (21 days average)
11 - 1.34420 CHF (22 days average)
12 - 1.29296 CHF (16 days average)

http://www.x-rates.com/d/CHF/EUR/hist2010.html

U 2010.g., samo za godinu dana: +14,19% !

This time, next year: CHF = EUR ?
.

[b]Evro do kraja godine 115 dinara!!
Prema našim projekcijama, evro će krajem 2011. vredeti 115
dinara, a godinu dana kasnije 119,5 dinara. U svakom slučaju, 2011. će
biti teža godina od 2010. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog činjenice
da iza sebe imamo još jednu jako tešku godinu, kaže Ivica Smolić,
predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.
[/b]U narednom periodu teže će biti realnom sektoru jer poslovno
okruženje uopšte nije predvidivo. Uz to, „deblji kraj“ će izvući i deo
banaka, prvenstveno onih koje već dugo trpe posledice i opšte krize, ali
i zbog svojih poteza od ranije, pošto već predugo nose taj teret. One,
dakle, budućnost čekaju pod određenim pritiskom, a ne nazire se jasno
„vreme izobilja“, na koje su se navikle do izbijanja krize, kaže Smolić
za magazin Bankar.
Globalna kriza samo je pomogla da se suočimo sa surovom realnošću jer
onaj ko danas ima problema sigurno bi i bez globalne krize stajao loše,
možda ne danas, ali za godinu-dve sigurno, uveren je Smolić. On ističe i
da je tržišna pozicija banke, na čijem je čelu, sad bolja i jača nego
pre krize. To je rezultat brzog prilagođavanja, prepoznavanja potreba
klijenata i odgovorne poslovne politike u svakom momentu, ističe Smolić.Izvor: Emg.rs

PROCENE
Zavod za razvoj: Inflacija neće preći 7%, kurs od 115 i 120 dinara

Autor/izvor: SEEbiz / Tanjug
BEOGRAD - Inflacija će u predizbornoj, 2011. godini biti pod kontolom i neće preći sedam odsto, izjavio je direktor Republičkog zavoda za razvoj Edvard Jakopin.

On je za B92 rekao da će glavni ekonomski izazovi u ovoj godini biti nezaposlenost, proizvodnja i izvoz, cene, inflacija i kurs, dok će svakodnevni život i standard u Srbiji zavisiti od rešavanja tih ekonomskih izazova.

Jakopin je ocenio da su procene privrednika koji kurs kalkulišu između 115 i 120 dinara realne i dodao da je i u strateškoj viziji države zacrtan rast sa kojim idu, čak, i neke banke.

Kako je objasnio, ova godina će imati dve faze - do kraja prvog kvartala biće jedna blaga linija iz oktobra prošle godine, kada je postojao mali zastoj, kakve imaju i jače ekonomije, dok će od drugog kvartala biti primetan blagi rast, između tri i četiri odsto.

"Prema našim projekcijama, nezavisno od Narodne banke, inflacija će biti držana pod kontrolom i čak sam ubeđen da će do kraja godine inflacija biti šest do sedam odsto. Inflacija se ne može držati direktnim merama, već indirektnim - sređivanjem tržišta, smanjenjenjem stepena monopolisanosti", naveo je Jakopin.

On je ocenio da će inflacija biti pod kontrolom, “ako ni zbog čega drugog, ono zato što je 2011. predizborna godina”.