OSNOVNI POJMOVI BERZANSKE TERMINOLOGIJE

http://www.belex.rs/naslovna/faq#brokeri

AKCIJA - hartija od vrednosti koja označava udeo u kapitalu kompanije (akcionarskom društvu). Spada u vlasničke hartije od vrednosti i imaocu akcije daje svojstvo suvlasnika u kompaniji. Kao i svaka imovina, ova hartija se stiče kupovinom, a otuđuje prodajom. Po osnovu vlasništva nad kapitalom kompanije akcionar odgovara za obaveze kompanije, ali samo akcijama koje poseduje, a ima pravo i na dobit, dividendu (srazmeran deo ostvarene dobiti kompanije), kao i na likvidacioni ostatak.
a) Obične ili redovne akcije - akcije koje vlasniku daju pravo upravljanja, pravo na učešće u dobiti i pravo na deo likvidacione mase u procesu likvidacije kompanije, a nakon izmirenja svih obaveza kompanije. Ovo je najčešće izdavana vrsta akcija. Prema Zakonu o privrednim društvima jedna akcija nosi jedan glas, dok je prema ranijim propisima bilo moguće izdavati akcije s umanjenim (više akcija nose jedan glas) ili uvećanim (jedna akcija daje više glasova) pravom glasa. Vlasnici običnih akcija imaju i pravo preče kupovine akcija u narednim emisijama akcija (dokapitalizacija).
b) Prioritetne ili povlašćene akcije - vrsta akcije koja svom vlasniku ne daje pravo na upravljanje (ni direktno ni preko ovlašćenja), ali daje mogućnost da u raspodeli dobiti dobija određeni procenat (definisan već pri emisiji akcija) i to pre akcionara koji su vlasnici običnih akcija. Ako kompanija nije ostvarila dobit, vlasnici prioritetnih akcija svoje pravo ostvaruju u godini u kojoj kompanija ostvari dobit i to tako što im se isplate sve neisplaćene dividende iz prethodnih godina, dividenda za tekuću godinu, a tek nakon toga se isplaćuje dividenda vlasnicima običnih akcija i to samo za tekuću godinu, s obzirom na to da oni nemaju pravo na isplatu dividende u godinama kada kompanija ostvari gubitak.

AKCIJSKI FOND – pravno lice osnovano Zakonom o Akcijskom fondu kome se prenose akcije, odnosno, udeli:
- preostali do dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija u preduzećima koja su izvršila privatizaciju dela društvenog, odnosno, državnog kapitala prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji;
- akcionara koji su odustali od otplata upisanih akcija koje se otplaćuju na osnovu Zakona o društvenom kapitalu, Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine i Zakona o svojinskoj transformaciji;
- koje Fond za razvoj Republike Srbije prenese Akcijskom fondu radi prodaje;
- preostali posle prodaje kapitala u postupku privatizacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.

AUKCIJA - faza trgovanja na Berzi metodom preovlađujuće cene i metodom minimalne cene. Kod metode preovlađujuće cene aukcijom se utvrđuje ona cena po kojoj se ostvaruje najveći obim prometa meren brojem akcija, a kod metode minimalne cene aukcijom se proglašava najviša cena po kojoj se kupuje paket akcija iz portfelja Akcijskog fonda.

BERZA – organizovano tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici (članovi Berze) trguju određenim, standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred poznatim pravilima, praćeno standardizovanom dokumentacijom. Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo, koje u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti (HoV) i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom i vanberzanskom tržištu.
BELEX FIX - jedinstveni informacioni sistem Berze u okviru kog se obavlja trgovanje. Zasnovan je na komunikaciji sa korisnicima putem FIX protokola, kome ovlašćeni korisnik pristupa putem individualnog korisničkog imena i lozinke korišćenjem sertifikata dodeljenog Korisniku sistema od strane Berze.

BERZANSKI POSREDNIK - Pravno lice osnovano po Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata sa osnovnom funkcijom posredovanja u trgovanju hartijama od vrednosti na organizovanom finansijskom tržištu - Berzi. U zavisnosti od načina organizacije berzanskog posrednika, ovlašćena lica za trgovanje berzanskih posrednika mogu nastupati kao: brokeri i dileri.

BLOK TRGOVANJE – predstavlja blok transakciju čiji je predmet hartija od vrednosti kojom se trguje na berzanskom ili vanberzanskom tržištu, a koja je zaključena van berzanskog sastanka u bilateralnom odnosu jednog kupca i jednog prodavca, a prema uslovima propisanim Pravilima poslovanja Beogradske berze.

BERZANSKI SASTANAK – vreme u kome se organizuje primarno i sekundarno trgovanje hartijama od vrednosti u okviru berzanskog i vanberzanskog tržišta.

BROKERSKO - DILERSKO DRUŠTVO - pravno lice osnovano po posebnom zakonu za poslove posredovanja u trgovini hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu - Berzi. Brokersko dilersko društvo kao berzanski posrednik u javnosti se najčešće identifikuje s terminom »brokerska kuća«. U zavisnosti od načina organizacije, brokersko dilerska društva najčešće nastupaju kao:
a) Brokeri - posrednici koji u trgovanju hartijama od vrednosti nastupaju u svoje ime, a za račun svojih klijenata (komisionari) ili u ime i za račun svojih klijenata (zastupnici). Za svoje usluge brokeri naplaćuju proviziju koja se, po pravilu, naplaćuje po izvršenju transakcije;
b) Dileri - trgovci hartijama od vrednosti koji istupaju u svoje ime i za svoj račun (principal). Zaradu ostvaruju razlikom u ceni hartije (kupovna cena - prodajna cena) tako da snose eventualni rizik gubitka. Diler može istupati i kao komisionar i zastupnik;
Inače, pojmovi »broker« i »diler« koriste se za pravna, ali i za fizička lica, zaposlena u brokersko-dilerskim društvima, a neposredno obavljaju poslove trgovanja hartijama od vrednosti uz posebnu licencu i dozvolu.

BERZANSKI INDEKS – predstavlja jednoznačno izraženu vrednost grupe različitih, ali istovrsnih hartija od vrednosti. Osnovna funkcija indeksa je da kvantitativno iskaže dnevne promene cena u odnosu na bazni period, ali i u odnosu na bilo koji izabrani prethodni period nakon baznog perioda (prethodni dan, nedelja, mesec i sl.). Izračunavanjem i praćenjem indeksa bave se kompanije koje prate tržište kapitala, mediji, agencije i sl. Najpoznatije su: Dow Jones, Standard&Poor’s, Finacial Times, ali i brojne investicione banke. Indeks je od velikog značaja za investitore jer na osnovu njegovog praćenja dobijaju globalni pregled stanja onog dela tržišta na koji se indeks odnosi.

CENA I VREDNOST AKCIJE - akcija u trenutku emitovanja (izdavanja) dobija svoju nominalnu vrednost. Ona se formira deljenjem ukupnog kapitala koji se emisijom prikuplja i ukupnog broja akcija koje se emituju (npr: kompanija želi da prikupi novih 1.000.000,00 dinara kapitala i emituje 10.000 komada akcija, dakle, nominalna vrednost jedne akcije je 100,00 dinara). Tokom godina, u zavisnosti od rezultata poslovanja kompanije, visina njenog kapitala se menja (raste ili pada). Vrednost kapitala koja se iskazuje u knjigovodstvenim izveštajima kada se podeli brojem svih ikada emitovanih akcija te kompanije daje knjigovodstvenu vrednost akcije. Ove dve vrednosti se međusobno ne poklapaju niti treba izvoditi relacije između nominalne i knjigovodstvene vrednosti akcija, s obzirom na to da kompanija tokom svog postojanja može da izda (i izdaje) više emisija akcija različitih nominalnih vrednosti, a knjigovodstvena vrednost se izvodi prema stanju ukupnog kapitala kompanije i broju ukupno emitovanih akcija. U prilog ovome govori i praksa nekih zemalja da emituju akcije bez nominalne vrednosti. Pomenute vrednosti, svaka pojedinačno, daju akcionaru samo ograničenu, orijentacionu informaciju i nisu u direktnoj relaciji s utvrđivanjem tržišne vrednosti akcije. Tržišna vrednost akcije utvrđuje se na bazi odnosa ponude i tražnje za određenom akcijom. Relevantni odnosi ponude i tražnje uspostavljaju se na organizovanom tržištu hartija od vrednosti na osnovu volje kupaca i prodavaca izražene u nalozima za prodaju, odnosno, kupovinu akcija.

CENTRALNI REGISTAR – je akcionarsko društvo čija je delatnost da vodi račune hartija od vrednosti. U Centralnom registru vode se emisioni računi kompanija (kada kompanija izdaje hartije od vrednosti) kao i vlasnički računi svakog pojedinačnog vlasnika hartije od vrednosti. Ovi računi se zovu depo računi. U Centralnom registru obavlja se prenos hartija od vrednosti između vlasničkih računa na osnovu propisanih dokumenata koja dokazuju izvršenje određene radnje. Klijenti pristupaju Centralnom registru preko članova registra, a to su poslovne banke i brokersko dilerska društva.

CFI kod – je kod koji se sastoji od niza slovnih znakova kojima se identifikuju vrsta hartije od vrednosti, pojedinačna prava iz te hartije i druga bitna obeležja, a na način propisan Šifarnikom vrsta hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

ČLANOVI BERZE - brokersko dilerska društva u Srbiji su pravna lica, sa dozvolom Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje poslova investicionog savetnika, brokerskog trgovanja, dilerskog trgovanja, portfolio menadžera, market mejkera. Poslovne banke mogu se baviti poslovima berzanskog posredovanja uz posebnu saglasnost Narodne banke Srbije i dozvolu Komisije za hartije od vrednosti. Brokersko dilerska društva po sopstvenom zahtevu i odluci Berze postaju njeni članovi. Da bi ovlašćeni pojedinci članova Berze mogli da budu korisnici trgovačkog modula, potrebno je da prethodno ispune uslove po proceduri koju je javno objavila Beogradska berza i dobiju pojedinačnu jedinstvenu identifikaciju (ID) na osnovu koje mogu da izvrše pristup informacionom sistemu. Istovremeno, pojedinačna ID identifikacija sadrži i elemente na osnovu kojih se vrši selekcija delova sistema koji su dostupni svakom pojedinačnom korisniku.

DAN DIVIDENDE – datum koji se odredi kao datum na koji će se vršiti presek knjige akcionara, vezano za isplatu dividende. Samo akcionari koji su vlasnici akcija na taj datum učestvuju u raspodeli dividende za prethodni period, za razliku od onih koji su naknadno postali akcionari i koji ne učestvuju u raspodeli dividende.

DEPO RAČUNI HARTIJA OD VREDNOSTI - računi na kojima se vode hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti ne postoje fizički nego se njihovo posedovanje vodi u knjizi akcionara Centralnog registra. Jedno lice može da poseduje veći broj različitih hartija od vrednosti i one se vode na njegovom računu. Hartije koje želi da proda nalogom za prenos, koji daje brokeru, »rezervišu« se na trgovačkom računu kako bi bile neometano prenete novom vlasniku, a nakon trgovanja na Berzi i prenosa novca na novčani račun prodavca. Na ovaj način, svi učesnici u trgovanju zaštićeni su od mogućih prevara, pa se tako ne može dogoditi da neko prodaje ono što nema ili da ne preda prodato. Takođe, novac kupca hartije od vrednosti je pre trgovanja obezbeđen na posebnom računu u banci, a Centralni registar kontroliše njegov prenos na račun prodavca nakon trgovanja na Berzi.

DIVIDENDA - dobit kompanije raspoređena njenim akcionarima. Dividenda se raspoređuje srazmerno broju akcija koje akcionar poseduje. Takođe, dobit može biti reinvestirana (ponovo uložena u povećanje kapitala kompanije) i tada se akcionarima, srazmerno, dodeljuje novi broj akcija. Da li se dobit isplaćuje na račun akcionara u novcu ili u dodatnim akcijama, odluka je koju donose akcionari na Skupštini akcionara.

EMISIJA AKCIJA - Akcije su nastale kada se pojavila potreba preduzeća za dodatnim kapitalom. Nije redak slučaj da nekoliko preduzetnika osnuje preduzeće, a da se razvojem poslovanja ukaže potreba za dodatnim kapitalom. Trenutak kada preduzeće odluči da emituje akcije koje će se kotirati na Berzi naziva se "otvaranje preduzeća" i to znači da će od tog momenta preduzeće raspolagati većim kapitalom, ali da će istovremeno veći broj novih vlasnika imati prava koja sa sobom nosi vlasnički kapital iz akcija.

EPS - označava neto dobit po akciji, a dobija se tako što se ukupna neto dobit (dobit nakon odbitka poreza na dobit korporacija) podeli sa brojem emitovanih akcija.

FIX PROTOKOL (Financial Information eXchange protokol) – tehnička specifikacija za elektronsku razmenu poruka koje se odnose na trgovanje hartijama od vrednosti, a može se definisati kao specifikacija skupa poruka razvijena kroz saradnju banaka, brokera, berzi, industrijskih asocijacija, institucionalizovanih investitora i softverskih kompanija iz celog sveta.

FREE-FLOAT TRŽIŠNA KAPITALIZACIJA - označava metod obračunavanja dela vrednosti određene kompanije, koji se zasniva na određivanju vrednosti akcija kojima redovno može da se trguje na organizovanom tržištu. To zapravo znači da se iz ukupne kapitalizacije preduzeća, koja se dobija kao proizvod poslednje tržišne cene i broja emitovanih akcija izdavaoca, izostavlja vrednost akcija koje se nalaze u vlasništvu onih akcionara za koje se ne očekuje da će u narednom periodu biti aktivni na strani prodaje. U tu kategoriju najčešće spadaju akcije koje se nalaze u vlasništvu države i državnih institucija, strateških partnera, menadžmenta kompanije i ostalih akcionara sa značajnim učešćem. Iako ne postoji tačno definisana vrednost značajnog učešća, obično se određuje procentualno učešće preko kojeg se određeni investitor tretira kao dugoročni. Svetska praksa obično u ovu grupu svrstava investitore sa učešćem u vlasništvu od preko pet ili deset procenata

HOMOGENIZACIJA – pretvaranje svih akcija iste vrste i iste klase u druge, u smislu izjednačavanja nominalne vrednosti akcija, koja odgovara knjigovodstvenoj vrednosti, radi uvođenja u sekundarni promet akcija sa jednom nominalnom vrenošću.

INDIKATIVNA CENA – cena na zatvaranju, odnosno, cena postignuta na prethodnom trgovanju u odnosu na koju se utvrđuje zona fluktuacije za naredno trgovanje.

INVESTITOR - pojam koji označava postojećeg vlasnika hartije, ali i svakog potencijalnog kupca, bilo da je reč o pravnom ili fizičkom licu. Na primarnom tržištu investitori mogu da nastupe i neposredno (bez berzanskog posrednika), a u trgovanju na Berzi učestvuju samo preko berzanskog posrednika (brokera), osim ako nije reč o dilerima, koji nastupaju u svoje ime i za svoj račun.

INVESTICIONI FOND – institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Diversifikacija je najveća prednost koju pruža investicioni fond, s obzirom na to da raspolaže relativno velikim novčanim sredstvima koja se mogu plasirati u različite hartije od vrednosti, čime se smanjuje rizik da pad vrednosti jedne hartije utiče na celokupan portfolio. Investicioni fondovi se dele na:
a) Otvoreni investicioni fond – funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. U skladu sa odabranim investicionim ciljevima otvoreni fondovi se, u zavisnosti od toga gde pretežno ulažu, dele na:
- fond rasta vrednosti imovine (ulaže najmanje 75% svoje imovine u vlasničke HoV);
- fond prihoda (ulaže najmanje 75% svoje imovine u hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike Srbije i dužničke hartije od vrednosti);
- balansirani fond (ulaže najmanje 85% svoje imovine u vlasničke i dužničke HoV, pri čemu ulaganje u dužničke HoV i novčane depozite ne može biti manje od 35% ni više od 65% vrednosti imovine fonda);
- fond očuvanja vrednosti imovine (ulaže najmanje 75% svoje imovine u kratkoročne dužničke HoV i novčane depozite).
b) Zatvoreni investicioni fond – funkcioniše po principu prikupljanja novčanih sredstava prodajom akcija putem javne ponude. U skladu sa odabranim investicionim ciljevima zatvoreni fondovi se, u zavisnosti od ulaganja, dele na:
- zatvorene fondove koji više od 50% vrednosti svoje imovine ulažu u HoV kojima se trguje na organizovanom tržištu;
-zatvorene fondove koji više od 50% vrednosti svoje imovine ulažu u akcije akcionarskih društava kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograniččenom odgovornošću registrovanih u Republici Srbiji;
- zatvorene fondove za ulaganje u nekretnine koji više od 60% svoje imovine ulažu u nepokretnosti.
c) Privatni investicioni fond – je pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Minimalni novčani ulog fonda ne može biti manji od 50.000 evra.

INVESTICIONI SAVETNIK - pravno lice ovlašćeno za davanje savetodavnih usluga za poslovanje hartijama od vrednosti.

INSTITUCIONALNI INVESTITOR - pravno lice čija je osnovna delatnost finansiranje investicija npr. investicione banke, fondovi, osiguravajuća društva i sl. Navedeni investitori finansiranje projekata vrše kupovinom akcija na primarnom tržištu, a potom ih preprodaju na Berzi, kako bi novac uložili u druge projekte.

ISIN broj – sastoji se od kombinacije niza slovnih znakova i brojeva, kojima se indentifikuju zemlja izdavanja, izdavalac, vrsta hartija i druga bitna obeležja hartije od vrednosti.

INICIJALNA JAVNA PONUDA (IPO) – predstavlja prvo emitovanje akcija preduzeća koja do tada nisu bila listirana na Berzi, pružajući mogućnost pribavljanja dodatnog kapitala preduzećima putem mehanizma primarnog tržišta. Putem IPO-a preduzeća iz zatvorenog oblika prelaze u otvorena akcionarska društva i po prvi put emituju svoje akcije.

IZDAVALAC HARTIJE OD VREDNOSTI - pravno lice koje emituje (izdaje) hartije od vrednosti (akcije i obveznice) čijom prodajom prikuplja nedostajuća novčana sredstva. Od vrste hartije zavisi da li se radi o kapitalu (vlasničke i dugoročne hartije) ili o slobodnim novčanim sredstvima (kratkoročne hartije), kao i to da li vlasnik ovih hartija postaje suvlasnik kapitala kompanije ili njen finansijer. Izdavanje nove emisije akcija zove se dokapitalizacija.

JAVNA PONUDA HARTIJA OD VREDNOSTI – ponuda upućena neodređenom broju lica radi upisa i uplate hartija od vrednosti prilikom distribucije hartija od vrednosti, odnosno, svaka ponuda za kupovinu ili prodaju hartija od vrednosti upućena prilikom trgovine hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu.

JAVNO DRUŠTVO – pravno lice koje je izdalo hartije od vrednosti putem javne ponude na organizovanom tržištu, nad čijim poslovanjem nadzor vrši Komisija za hartije od vrednosti, a koje ima obavezu da kontinuirano obaveštava javnost o rezultatima poslovanja.

KORPORATIVNI AGENT - može biti berzanski posrednik ili drugo pravno lice koje u skladu sa zakonom može obavljati administrativne poslove iz delokruga poslovanja akcijama. Korporativni agent koji nije član Berze ne može učestvovati u održavanju aukcija i trgovanju hartijama od vrednosti.

KLIRING I SALDIRANJE - postupci u Centralnom registru posle zaključenja transakcije na Berzi. Kliring je utvrđivanje obaveza i potraživanja po osnovu hartija od vrednosti i novčanih sredstava između učesnika na organizovanom tržištu u vezi poslova sa hartijama od vrednosti. Saldiranje je izvršenje obaveza između učesnika na finansijskom tržištu prenosom hartija od vrednosti i novčanih sredstava po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti.

KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI - nezavisno, samoregulatorno telo, postavljeno od strane države (kod nas Skupštine Republike Srbije) s ovlašćenjem za nadzor nad finansijskim tržištem. U tom svojstvu, Komisija za hartije od vrednosti daje dozvole za emitovanje hartija od vrednosti, nadzire kompanije-izdavaoce hartija od vrednosti, daje dozvolu za osnivanje i obavlja kontrolu učesnika na tržištu kapitala (Berza, brokersko dilerska društva, društva za upravljanje investicionim fondovima, Centralni registar), daje licence za obavljanje brokerskih i dilerskih poslova, investicionih savetnika, portfolio menadžera i sl. Obezbeđuje javnost svih aktivnosti na tržištu hartija od vrednosti i štiti učesnike od moguće zloupotrebe i nekorektnog poslovanja.

KONVERTIBILNE AKCIJE - iako se konvertibline akcije još uvek ne koriste na domaćem tržištu kapitala, one predstavljaju još jedan od poznatih oblika finansiranja preduzeća. Naziv su dobile po činjenici da se po odluci vlasnika mogu konvertovati u obične akcije koje sadrže pravo na upravljanje, dividendu i likvidacioni ostatak. Konvertibilne akcije daju veću sigurnost investitoru, kao i višu dividendunu ali, slično preferencijalnim, ne omogućavaju upravljanje. Cena konvertibilnih akcija obično je nešto viša od cene običnih akcija istog preduzeća i ima sličan trend promene.

KURS AKCIJE I KURSNA LISTA - kurs akcije je cena akcije postignuta u trgovanju na Berzi. Lista objavljenih cena, količina i promena cena svih kompanija i drugih hartija od vrednosti kojima se trguje na Berzi, naziva se kursna lista. Kursnu listu Berza svakodnevno objavljuje u sredstvima javnog informisanja.

MARKET MEJKER – član Berze koji je ispunio Zakonom propisane uslove i koji je sa Berzom zaključio ugovor o market mejkingu kojim se obavezuje da na kontinuiranoj osnovi i za sopstveni račun ispostavlja naloge kupovine i naloge prodaje za hartije od vrednosti na koje se ugovor odnosi.

METOD TRGOVANJA – različite procedure koje se koriste u trgovanju hartijama od vrednosti. Trgovanje na Berzi može biti organizovano po sledećim metodama trgovanja:
- metodom preovlađujuće cene,
- metodom kontinuranog trgovanja i
- metodom minimalne cene.

METOD KONTINURANOG TRGOVANJA - jedan od standardnih metoda trgovanja koji se primenjuje u trgovanju na Beogradskoj berzi. Ovaj metod se primenjuje za sve hartije od vrednosti koje se nalaze u trgovanju na berzanskom tržištu i vanberzanskom tržištu, a ispunjavaju kriterijume likvidnosti. Osnovna karakteristika ovog metoda je mogućnost zaključivanja više transakcija po različitim cenama, u okviru definisane zone fluktuacije, a u toku jednog trgovačkog dana.

METOD MINIMALNE CENE – metod trgovanja rezervisan isključivo za akcije koje iznosi na trgovanje Akcijski fond i na njegov zahtev, u kom se, po minimalnoj ceni, određenoj od strane Akcijskog fonda, prodaje paket akcija ne manji od 10% i ne veći od 15% od ukupnog broja akcija izdavaoca.

METOD PREOVLAĐUJUĆE CENE – metod u kom se preovlađujuća, jedinstvena cena za predmetni trgovački dan određuje na osnovu svih ispostavljenih naloga ponude i tražnje, a prilikom utvrđivanja preovlađujuće cene primenjuju se sledeći kriterijumi: maksimiziranje obima prometa i minimiziranje razlike između cene koju je moguće utvrditi i indikativne cene.

NALOZI ZA TRGOVANJE - formalni, pisani dokument koji klijent kupac i/ili klijent prodavac daje svom brokeru za kupovinu, odnosno, prodaju konkretne hartije od vrednosti. Broker naloge svojih klijenata iznosi na Berzu u skladu sa instrukcijama označenim u nalogu.

OBVEZNICA - hartija od vrednosti koju pravno lice emituje radi pozajmljivanja novčanih sredstava na određeni rok i zbog toga spada u dužničke hartije od vrednosti. Vlasniku obveznice pripada kamata utvrđena odlukom o emisiji hartija i o roku dospeća vraća se uloženi iznos. Po svojoj ročnosti mogu biti kratkoročne (do godinu dana) i dugoročne (preko jedne godine). Kao i akcije, obveznice mogu biti predmet trgovine na tržištu hartija od vrednosti, poklona i ostavine. Ima više vrsta obveznica. Izdavaoci obveznica mogu biti i država i jedinice lokalne samouprave.

P/B - predstavlja količnik tržišne cene akcija i njene knjigovodstvene cene. Vrlo često se koristi kao „alat“ za utvrđivanje precenjenosti, odnosno, potcenjenosti akcija.

P/E- predstavlja količnik tržišne cene akcije i dobiti po akciji (EPS pokazatelj). U osnovi, pokazatelj P/E govori kolika stopa prinosa se može ostvariti ulaganjem u jednu akciju određenog preduzeća.

PORTFOLIO - skup različitih hartija od vrednosti kojim raspolaže jedno lice.

PORTFOLIO MENADŽER - pravna lica koja upravljaju hartijama od vrednosti za račun svojih nalogodavaca (klijenata). Stepen upravljanja zavisi od ugovorenih ovlašćenja sa vlasnikom hartije. Portfolio menadžer može biti specijalizovan za određene hartije od vrednosti.

PRIMARNO TRŽIŠTE - označava prvu prodaju izdatih hartija od vrednosti, tj. zainteresovani kupci kupuju hartije od kompanije koja ih je izdala, po ceni koju je kompanija utvrdila odlukom o emisiji.

PRINOS - profit koji vlasnik hartije od vrednosti dobija od posedovanja same hartije. Prinos na akcije je dividenda i kapitalna dobit, dok je prinos na obveznice kamata i/ili kapitalna dobit.

PRIVILEGOVANA INFORMACIJA – bilo koja informacija o tačno određenim činjenicama koje se odnose na jednog ili više izdavalaca, kupca, odnosno, prodavca hartija od vrednosti ili informacija o činjenicama koje se odnose na jednu ili više hartija od vrednosti, koje nisu dostupne javnosti, a mogu uticati direktno ili indirektno na izdavaoca, trgovinu hartijama od vrednosti, odnosno, na njihovu cenu na organizovanom tržištu.

POREZ NA KAPITALNU DOBIT - predstavlja porez koji se plaća na pozitivnu razliku u ceni hartije od vrednosti od trenutka njene kupovine do trenutka prodaje.

POREZ NA PRIHODE OD KAPITALA – DIVIDENDE – Porez čiji su obveznici fizička lica koja ostvare dividendu.

POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA - Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno, prenosilac prava. Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne vrednosti.

PROSPEKT – pisani javni dokument koji sadrži podatke koji investitoru omogućavaju jasan i celovit uvid u pravni i finansijski položaj izdavaoca hartija od vrednosti, u njegove poslovne mogućnosti, u prava i obaveze koje proizilaze iz hartija od vrednosti na koje se prospekt odnosi, kao i druge podatke bitne za donošenje investicione odluke.

ROE - prinos na kapital, dobija se tako što se neto dobit podeli sa trajnim kapitalom. Ovaj koeficijent pokazuje kolika dobit se ostvaruje na uloženi akcionarski kapital, odnosno, koliko će kompanija zaraditi angažovanjem uloženih sredstava akcionara.

SEKUNDARNO TRŽIŠTE - svaka naredna prodaja hartije od vrednosti (preprodaja) posle primarne trgovine. Sekundarno trgovanje se organizuje na Berzi.

SPLIT AKCIJA - Stock split, u prevodu, "deoba akcija" predstavlja radnju koju primenjuju kompanije kako bi akcije učinile dostupnim malim investitorima. Izraz stock split znači "deoba ili umnožavanje broja akcija". Kada rukovodstvo kompanije proceni da je pojedinačna cena akcija relativno visoka, primenjuje split akcija, čime se uvećava ukupan broj akcija firme, a samim tim vrednost pojedinačne akcije proporcionalno se smanjuje. Deoba nema nikakvog uticaja na postojeće akcionare, vrednost njihovih udela ostaje nepromenjena. Naveden postupak se uglavnom primenjuje kada cena akcija zabeleži značajan rast i na taj način postane gotovo nedostupna zainteresovnim malim akcionarima.

TRŽIŠNA KAPITALIZACIJA - predstavlja proizvod ukupnog broja akcija koje je izdala neka kompanija i njihove tržišne cene. Tržišna kapitalizacija može se računati za pojedinačnu kompaniju, sektor, indeks, kao i za Berzu. Tržišna kapitalizacija Berze predstavlja ukupnu vrednost svih hartija od vrednosti kojima je, u odnosu ponude i tražnje na tržištu, utvrđena cena. U najgrubljem smislu, to predstavlja ukupnu vrednost svih hartija od vrednosti koje su uključene u trgovanje na organizovanom tržištu, odnosno, Berzi. Tržišna kapitalizacija na razvijenim berzama vrlo često služi kao jedan od ključnih kriterijuma za prijem na listing berze.

TRŽIŠNI MATERIJAL – zbirni naziv za materijal kojim se trguje, a koji se odnosi na hartije od vrednosti, devize, robu (mada se trgovina robom poslednjih godina obavlja izvedenim hartijama od vrednosti).

ZAKLJUČNICA – ugovor o kupoprodaji hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, zaključen na Berzi, u elektronskom formatu.

ZONA FLUKTUACIJE – raspon cena u okviru kojeg je dozvoljeno zaključivanje transakcija na istom berzanskom sasatanku, odnosno, najveće dozvoljeno cenovno odstupanje u odnosu na indikativnu cenu.

ZATVORENO DRUŠTVO – pravno lice koje nije izdalo hartije od vrednosti putem javne ponude po osnovu prospekta za distribuciju hartija od vrednosti, odnosno, izdalo ih je, ali su sve povučene ili im je istekao rok dospeća.

Inicijalna javna ponuda - IPO
Preduzeće može pribavljati dodatni kapital preko mehanizma primarnog tržišta. Prvo emitovanje akcija se naziva inicijalna javna ponuda (initial public offering – IPO). Inicijalnom javnom ponudom smatra se transakcija putem koje preduzeće iz nekog od zatvorenih oblika prelazi u javno otvoreno akcionarsko društvo. Postupkom IPO-a vrši se korporatizacija kapitala preduzeća, čime se kapital izražava kroz broj i vrednost akcija.

Inicijalna javna ponuda akcija se u velikom broju slučajeva vrši putem takozvanog potpisivanja emisije (underwriting). Investiciona banka ili broker koji potpisuje emisiju obavezuje se na otkup akcije od izdavaoca po dogovorenoj ceni, da bi ih zatim prodala ostvarujući zaradu na razlici u ceni, ili se, pak, obavezuje da će otkupiti sve akcije neprodate investitorima na tržištu. Druga mogućnost je izbor agenta emisije čiji je zadatak što bolja promocija atraktivnosti ulaganja u akcije kompanije koja «izlazi u javnost» svojim akcijama u cilju što bolje prodaje, ali bez obaveza otkupa bilo kojeg neprodatog dela emitovanih akcija.

Često se dešava da investiciona banka potpisnik sama ne želi ili ne može da preuzme ceo rizik emitovanja i prodaje akcije. Iz tog razloga, odlučuju se da redukuju rizik formiranjem takozvanog Sindikata potpisnika, koji predstavlja grupu investicionih bankara i brokera (underwritera) koji učestvuju u prodaji emisije, a koji je vođen od strane jednog potpisnika – lidera Sindikata.

Proces IPO-a počinje odlukom o vrsti ponude koja će biti upućena investicionoj javnosti. Preduzeće se obično prethodno konsultuje sa investicionim bankama i brokerima da utvrdi optimalnu vrstu i strukturu ponude akcija i njene distribucije.

Prednosti IPO
Male porodične ili ortačke kompanije često se u svom razvojnom ciklusu susreću sa potrebom prikupljanja novih sredstava za potrebe istraživanja i razvoja, osvajanja novih proizvoda i tržišta, širenje proizvodnje i kupovinu nove opreme, izmirenje postojeće zaduženosti, diversifikovanje poslovanja kompanije ili čak - akvizicije.
Osnovno pitanje na koje u postupku analize izvora novca i kapitala za ove potrebe vlasnici kompanije treba da odgovore jeste:

•koja je cena takvog novca i/ili kapitala?
•ima li u tom postupku alternativa koje se razlikuju po ceni?
•da li jeftinije alternative nose sa sobom skrivene mane?
•da li mane mogu biti pretvorene u prednosti?
Dodatni kapital koji je kompanija prikupila putem inicijalne javne ponude povećava neto vrednost kompanije. Sa ovim dodatnim kapitalom, kompanija gradi novu finansijsku poziciju na osnovu koje može prikupljati ili pozajmljivati nova sredstva, često po povoljnijim uslovima.

Inicijalna javna ponuda nedvosmisleno podrazumeva promenu dosadašnje vlasničke strukture kompanije. Postojeći vlasnici će njome dobiti nove suvlasnike, često anonimne. Njihov motiv kupovine proizlazi iz prepoznavanja kompanije, njenih proizvoda (ili usluga), njenog tržišta i imidža kao profitne alternative. Njihov motiv nije preuzimanje kompanije već učešće u profitu. Čak i da je motiv preuzimanje, ono nije izvodljivo jer postojeći vlasnici kontrolišu sa svojim investicionim savetnicima porciju vlasništva koja se nudi investitorima.

Ulazak novih vlasnika samo na prvi pogled može postojećim vlasnicima predstavljati osnovni problem vezan uz inicijalnu javnu ponudu i tržišno prikupljanje kapitala. Međutim, ono što postojeće vlasnike demantuje u takvom pristupu jeste rast prihoda i profita iz novih investicija generisanih kapitalom novih suvlasnika.

Da li može neko da mi objasni koja je razlika između knjigovodstvene i obračunske cene akcije?
Da li je to isto ili nije?
U informatoru vidim samo nominalnu i obračunsku, a ne vidim knjigovodstvenu.
Kobe je gore napisao da se knjigovodstvena cena dobije kada se ukupan kapital podeli sa brojem emitovanih akcija. A gde u informatoru stoji ukupan kapital? Jel to Aktiva/pasiva? Probam tako da podelim aktivu sa brojem emitovanih akcija i dobijem neku vrednost. Onda kada podelim trenutnu tržišnu vrednost akcije sa ovom dobijenom ne slaže mi se sa P/B.

A kako se onda dobije obračunska vrednost akcije? Na osnovu čega se obračunava?
Opet, kada podelim poslednju tržišnu cenu sa obračunskom uvek dobijem nešto blizu P/B ali ne baš isto.
Tako da mi ništa nije jasno.

OBRAČUNSKA (KNJIGOVODSTVENA) VREDNOST AKCIJE - Vrednost akcije koja se utvrđuje tako što se ukupna aktiva umanjuje za iznos gubitka iznad visine kapitala, i iznos dugoročnih rezervisanja i obaveza, te deli ukupnim brojem akcija izdavaoca.

NOMINALNA VREDNOST AKCIJE - Nominalna vrednost jedne akcije pomnožena brojem emitovanih akcija daje prvi element akcijskog kapitala – njegovu nominalnu vrednost. Međutim, ona ima relativno mali praktičan značaj.


TRŽIŠNA VREDNOST AKCIJE - Vrednost po kojoj se akcija kupuje (tj. prodaje) na tržištu a formira se na osnovu odnosa ponude i tražnje na tržištu.

Hvala puno na informaciji.
Mora da sam nešto pogrešno računao.
Sad se sve slaže. :)

Pozdrav svima,
Molim vas za pomoc.
Student sam koji pokusava spremiti ispit iz berzanskog poslovanja.Iscitavala sam teme,ali nisam uspela naci prikladno objasnjenje metoda trgovanja,za pocetnika.
Molila bih vas za "najplasticnije" objasnjenje metoda preovladjujuce cene, minimalne cene, kontinuiranog i blok trgovanja. Najbolje bi bilo ako biste mogli objasniti kroz primer, jer teorijska objasnjenja imam, zanima me konkretna primena i poenta u praksi.

Unapred zahvalna onome ko izdvoji vreme...

Unapred izvinjenje ako se post ne nalazi u pravoj temi.

Najbolje je da se javiš nekoj brokerskoj kući i da ih zamoliš da sa njima provedeš jedno 2-3 dana i posmatraš šta oni rade i kako, jer bi ovde bilo malo prostora da ti se objasni šta sve tu može da se desi i zašto...
Jednostavno mnogo je toga i ne da se objasniri u nekoliko rečenica.


Zamoli naše partnere IC broker imaš gore njihov baner, klikni, i pojaviće se kontakt telefon, nazovi ih i zamoli da te prime na nekoliko dana kao volontera, nekog ko će im kuvati kafe i ići po burek, a sve s namerom da te uvedu u "tajne" online trgovanja...
To je cena znanja.
Ali pazi: kad odeš da kupuješ burek i jogurt, veoma je važno da bureke (množina od burek) staviš u jednu kesu a jogurte u drugu - da se ne bi jogurti grejali i da se bureci ne bi hladili od jogurta iz frižidera...
Nadam se da sam bila jasna?
To su meni svojevremeno objasnili u redakciji "Politike" kad sam bila početik, ili četnik  
SREĆNO!

Zahvaljujem na odgovoru! 
Do objasnjenja sam dosla u medjuvremenu. Sto se tice volontiranja, imala sam ih par do sada i mogu reci/pohvaliti se  da sam imala srece da nijednom nisam morala da donosim "bureke,jogurte i kafe" . A dosla do znanja koje mi je bilo potrebno. Cini mi se da je to stvar pristupa i stvar pouzdanja tih ljudi koji treba da prenesu znanje. Dakle, nisam imala posla sa iskompleksiranim i frustriranim ljudima :) 

Sve u svemu, problem donekle resen. U svakom slucaju hvala na upucivanju i savetu!

Pozdrav!

Blok trgovanje

Blok trgovanje predstavlja blok transakciju čiji je predmet hartija od vrednosti kojom se trguje na berzanskom ili na vanberzanskom tržištu. Blok transakcija je transakcija dogovorena van berzanskog sastanka na kome se trguje metodom preovlađujuće cene ili metodom kontinuiranog trgovanja, u bilateralnom odnosu jednog kupca i jednog prodavca, a prema uslovima propisanim Pravilima poslovanja Beogradske berze. Sve hartije od vrednosti i finansijski instrumenti kojima se trguje u okviru berzanskog i vanberzanskog trgovanja, osim fjučersa i opcija, mogu biti predmet blok transakcije.
Ukoliko je predmet blok transakcije hartija od vrednosti kojom se trguje metodom preovlađujuće cene, blok transakcija može biti zaključena ako su kumulativno ispunjeni određeni uslovi. Prvi uslov je da najmanje jedan član Berze podnosi u isto vreme nalog kupovine i nalog prodaje za istovetnu hartiju od vrednosti, u istovetnoj količini, po istovetnoj ceni i sa istovetnim datumom saldiranja. Zatim, bitno je da je količina hartija od vrednosti iz blok transakcije jednaka najmanje zbiru trgovane količine datom hartijom od vrednosti na poslednja tri berzanska sastanka, a najmanje 3% od ukupno emitovanog broja datih hartija od vrednosti, izuzimajući trgovanu količinu na berzanskom sastanku na dan zaključenja blok transakcije. Kao treći uslov je propisano da najviše odstupanje cene hartije od vrednosti iz blok transakcije u odnosu na prosečnu ponderisanu cenu zaključenu na prethodna tri berzanska sastanka (izuzimajući berzanski sastanak na dan kada se zaključuje blok transakcija), je do 10%, osim u slučaju kada je količina hartija od vrednosti u blok transakciji najmanje 20% od ukupnog broja izdatih hartija od vrednosti iste vrste i klase predmetnog izdavaoca, kada je dozvoljena razlika cena do 20%.

U slučaju da je predmet blok transakcije hartija od vrednosti kojom se trguje metodom kontinuiranog trgovanja, moraju takođe biti ispunjeni uslovi blok transakcija da bi ona bila zaključena. U odnosu na trgovanje metodom preovlađujuće cene se razlikuje po vrednosti blok transakcije, a ona može alternativno biti najmanje 200 miliona dinara, ukoliko je predmet blok transakcije akcija, ili 10 miliona dinara, ukoliko je predmet blok transakcije dužnička hartija od vrednosti, a kao treći slučaj je 10% od ukupno izdatog broja hartija od vrednosti iste vrste i iste klase, izdate od strane predmetnog izdavaoca. Sledeći uslov je da najviše odstupanje cene hartije od vrednosti iz blok transakcije u odnosu na cenu na zatvaranju na prethodnom berzanskom sastanku ože biti do 3%, osim u slučaju kada je količina hartija od vrednosti u blok transakciji najmanje 10% od ukupnog broja izdatih hartija od vrednosti iste vrste i klase predmetnog izdavaoca,kada je dozvoljena razlika cena do 5%. Još jedan vrlo bitan uslov je da količinu hartija od vrednosti iz blok transakcije nije moguće kupiti, odnosno prodati po ceni iz blok transakcije u toku trajanja berzanskog sastanka za vreme kojeg se dostavlja Berzi na odobrenje i registraciju.

Broker prodavca inicira blok transakciju u Belexu unoseći u nalog za blok trgovanje sve elemente transakcije, osim podataka o kupcu i isti upućuje brokeru kupca na konfirmaciju. Konfirmacijom blok transakcije od strane brokera kupca smatra se unos zahtevanih podataka o kupcu i dostavljanje tako konfirmirane blok transakcije Berzi u roku od 15 minuta od trenutka kada je broker prodavca uputio brokeru kupca blok transakciju na konfirmaciju. Konfirmacija blok transakcije od strane brokera kupca mora biti izvršena na istom berzanskom sastanku na kojem je broker prodavca inicirao blok transakciju, a najkasnije do vremena utvrdjenog kalendarom berzanskih sastanaka. Službenik Berze ovlašćen od strane Direktora Berze, odobrava, odnosno, ne odobrava blok transakciju u roku od 60 minuta od vremena kada je Berzi dostavljena konfirmirana blok transakcija od strane brokera kupca. Ukoliko službenik Berze odobri blok trgovanje, zaključuje se blok transakcija i izrađuje zaključnica.

Cene i obim prometa iz odobrenih blok transakcija ne utiču na cene i obim prometa ostvarene u trgovanju hartijama od vrednosti na berzanskom sastanku, niti utiču na vrednost indeksa u koji su date hartije od vrednosti uključene.

Hvala puno! U medjuvremenu sam se jos informisala,ali i ovo objasnjenje je dobrodoslo...
Pozdrav

Na mrežnoj adresi bolje.hr, na kojoj nude rješenja na hrvatskom jeziku za sveprisutne anglizme koji su preplavili mnoga područja.
Ponudili su tako zamjenske izraze za "revolving door" (kružna vrata), "in house" (preraspodjela), "spin-off" (tvrtka kći) i "start up" (razvojna tvrtka), a umjesto izraza "outsourcing" predlažu "izdvajanje (posla)" kao i za factoring" (otkup potraživanja).

HYPE tj. preuveličavanje i pretjerivanje (jer naravno da inicijilani rast cijene neke dionice ima neki validan razlog) uvijek počnu od nečeg realnog. ali se pretvore u hype koji se hrani sam sobom - na primjer, sve više ljudi počne kupovati tu dionicu u očekivanju daljnjeg rasta, koji ne može biti beskonačan. zato se hype koristi i kao imenica i kao glagol (to hype something up). hockey sticks i hype naravno mogu biti vezani ali ako smo konkretno kod pitanja šta u finansijama znači hype, onda samo i isključivo preuveličavanje. mogu ti dati dosta primjera iz investicionog bankarstva (investment banking). oni su majstori hiperbole i hypea, jer su na strani prodavača. mi investitori, koji smo u ulozi kupca, uvijek tražimo upravo te hockey sticks u kompanijinim finansijskim prognozama. redovno se servira period investiranja, gdje je profit smanjen, ali brale, čim se završi investicija, ima lale da nam cvjetaju iz ušiju. eto ga hockey stick forecast.

Hockey Stick
Also found in: Dictionary/thesaurus, Medical, Wikipedia.
Hockey Stick
A period of rapid growth followed by little or no growth. A hockey stick may represent a start up that is enormously successful at first and remains stable afterward, but does not continue to grow. It derives its name from the fact that, when plotted on a chart, it looks slightly like an upside down hockey stick.
Farlex Financial Dictionary. © 2012 Farlex, Inc. All Rights Reserved

Mnogo ljudi trguje na berzi a da nisu ekonomisti. Ako nekoga zanimaju bilansi i kako ih analizirati. Ovo je najbolji video na tu temu:
https://www.youtube.com/watch?v=DxDBCRn7RDc&t=671s

Može li neko da mi objasni kako funkcionišu Stop limit nalozi. Znam teoretski kako ide ali u praksi ne znam kada bi se realizovao nalog.

NPR:

CENA je trenutno 750 ja postavim Stop limit nalog na 720 da se obezbedim ako tržište krene dole. Sada me zanima kada će da se aktivira moj nalog. Kada prvi neko postavi prodajni nalog na 720, kada se aktivira prva prodajna pozicija na 720 ili kada i kako  ? Molim nekoga ako zna da objasni kako to funkcioniše u praksi.

U konkretnom slučaju, 

Radi se o akciji Lufthanse. Tu sam dobar, držao bi akciju ali nisam siguran da zbog neke varijante korone ne bude nekog kratkoročnog pada pa bi postavio Stop limit nalog nešto ispod trenutne tržišne cene. Samo se plašim da ne pogrešim a moji brokeri nisu baš vični trgovini.

Neki su pričali da su brokeri, nadam se da će pomoći ako znaju kako ovo funkcioniše.

Pozdrav.

Ovako radi Kombank Trader, verujem da je isto i kod drugih:

stop limit – izborom ove opcije vi dajete nalog koji će biti ispostavljen u sistem belexa tek nakon
dostizanja zadate cene na berzi; novac i hartije se rezervišu odmah nakon davanja naloga. Sredstva
se oslobađaju ukoliko korisnik obriše stop limit nalog. Prilikom aktivacije (u trenutku dostizanja zadate
cene) ovaj nalog se može odbiti ukoliko korisnik ima aktivne naloge sa kojima se stop limit nalog može
potencijalno upariti. Korisnik neće dobiti poruku da je nalog odbijen, već će se nalog nalaziti u pregledu
odbijenih naloga

Hvala za info,

Recimo cena je 750, ja postavljam prodajni stop limit nalog na 720.... Ako započne pad, tek kada prvi proda na 720 moj nalog se aktivira na berzi. Ulazi na stanu ASK sa 720. 

Molim vas samo da utvrdim. Recite da li dobro tumačim.

Мислим да ће бити активиран оног тренутка када у понуди за куповину буде неки налог на 720 или више.
А можда и одмах, јер је цена по којој продајеш нижа од тренутне цене. (Чини ми се да је тако било када сам исприбавао на комбанк тејдеру.)

marjanovicgane ::

Hvala za info,

Recimo cena je 750, ja postavljam prodajni stop limit nalog na 720.... Ako započne pad, tek kada prvi proda na 720 moj nalog se aktivira na berzi. Ulazi na stanu ASK sa 720. 

Molim vas samo da utvrdim. Recite da li dobro tumačim.

Da

Замолио бих неког админа/мода да обрише моју претходну (а и ову) поруку, да не уноси забуну.

Hvala trind, u plusu sam sa nekoliko akcija, želim da ih zadržim ali sada će objave rezultata pa to zna da oscilira kratkoročno. Koristio bi stop limit nalog kao neku vrstu stop losa. Ako cena krena ka gore samo bi pomerao. Ako padne onda da prodam na vreme, sačekam da ponovo kupim na nekom nižem nivou.

Hvala i hund, samo bez sekiracije. Svi učimo po malo.  Ja lično, nisam još savladao sve alate koji su dostupni a kontam da je bolje da pitam nego da pogrešim.

Pozdrav svima i hvala još jednom.