BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Šta je kapitalizam?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
MORNAR
VIP
VIP


Broj poruka : 483
Points : 1401
Datum upisa : 28.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   7/9/2015, 01:58

Ne, ovo više nije "onaj" kapitalizam!
Poslednji kapitalizam koji imamo u glavi je bio "industrijski kapitalizam" koji je nešto proizvodio...
Ovo sada je "finansijski kapitalizam" sasvim nov oblik gde je do kapitala moguće doći i ako se ništa ne proizvodi...

Mislite o tome!
Nazad na vrh Ići dole
FatCat
Member
Member


Broj poruka : 429
Points : 1032
Datum upisa : 14.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   10/25/2015, 22:42

PREVELIKI JAZ: `džaba im jahte, palate...`

Ogromna nejednakost u kojoj mali broj ljudi raspolaže sa više od polovine svetskog bogatstva, ne samo da je nepravedna, već je i ekonomski neodrživa, kaže bivši austrijski premijer Alfred Gusenbauer.

Kada mali broj ljudi "kontroliše" toliko bogatstvo, oni onda nisu u mogućnosti da pravilno investiraju, rekao je Gusenbauer u izjavi za Russia Today.

"Oni mogu da kupuju avione, jahte, palate...ali nisu sposobni da kanališu svoje bogatstvo u ekonomski ciklus, koji podrazumeva privredni rast, radna mesta i prihode."

Prema njegovim rečima, iz ekonomske perspektive ovoliki nivo nejednakosti bez presedana nije ekonomski održiv.

Globalni rast usporava zbog mnogih konkretnih razloga, ali takođe suštinski faktora tog usporavanja je velika nejednakost prihoda i bogastva, zaključio je socijaldemokratski političar i nekadašnji kancelar Austrije.

Prema procenama, očekivanja su da će tokom sledeće godine jedan odsto svetske populacije raspolagati sa više od 50 odsto globalnog bogatstva.

_________________
Dinkić: Drugačije bi sve bilo da sam bio premijer !!
Nazad na vrh Ići dole
Teletrader
Member
Member


Broj poruka : 860
Points : 2417
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   1/18/2016, 13:07

Da li je Amerika spremna za socijaldemokratu

Senator iz Vermonta zagovora stvari koje su dosad u SAD bile jeres – državno zdravstveno osiguranje, veće poreze i besplatno visokoškolsko obrazovanje

Iko Hilari Klinton vodi u anketama na nacionalnom nivou, njen najsnažniji partijski rival uspeo je da je nedavno pretekne u državama u kojima se održavaju prvi stranački izbori demokrata.

Tada je najveća uzdanica liberalnog establišmenta konačno počela da obraća pažnju na senatora iz Vermonta, koga je dosad ignorisala kao socijalistu bez ikakvih izgleda u prvoj zemlji kapitalizma. „Građanski rat” među demokratama postao je nezaustavljiv.

Mnoge analitičare je iznenadio Sendersov uspeh jer mu se često prišiva etiketa socijaliste što je u SAD podjednako strašno kao i pripadnost Kju-kluks-klanu. Međutim, pokazalo se da je velikom broju birača dosadilo da stalno slušaju jedne te iste politički korektne kandidate koji menjaju stavove kada je to oportuno i koje nacija krivi za šurovanje s kapitalom, kao i za pad standarda, korupciju u Vašingtonu i kretanje zemlje u lošem smeru. Senders decenijama govori istu stvar – povećati poreze, smanjiti nejednakost, pokidati veze između Volstrita i Vašingtona.

Sendersu naruku ide zasićenost građana političarima koje krive za svoje brojne nedaće. On nije deo finansijsko-političke klike u Vašingtonu, već je oduvek bio autsajder. Njegova najveća snaga leži tamo gde je njena najveća slabost – na polju kredibiliteta. To je primetio i potpredsednik Džo Bajden, koji je odustao od toga da i sam traži nominaciju, kada je pre nekoliko dana u intervjuu za Si-En-En istakao da se Sendersu može verovati da se stvarno zalaže za jednakost i socijalnu pravdu jer to govori celog života dok je Klintonova na tom polju „relativno nova”.
Nazad na vrh Ići dole
Boranija
Old member
Old member


Broj poruka : 1434
Points : 4400
Datum upisa : 25.07.2010

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   5/20/2016, 12:41

Papa Franja rekao je da poslodavci koji eksploatišu svoje zaposlene zarad profita čine smrtni greh.

Poglavar Rimokatoličke crkve je u jutarnjoj besedi, rekao da je „eksploatacija radnika oblik ropstva savremenog doba“.

Papa je ukazao da se oni koji eksploatišu radnike ne razlikuju od trgovaca ljudima iz prošlosti, koji su porobljene Afrikance prodavali u Americi, prenosi AP.

U besedi koju je preneo Radio Vatikan, papa je rekao da „onaj ko živi od ljudske krvi, čini smrtni greh i mora da snosi kaznu i da se vrati sebi kako bi mu taj greh bio oprošten“.

Prvi latinoamerički papa često osuđuje nepravednu globalnu ekonomiju za koju kaže da je „osiromašila siromašne i uništila životnu sredinu dok je bogatima bogatstvo uvek malo“, prenosi AP.

_________________
Kad ima love za šljam, ima da bude i za mene!!
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2718
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4983
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   8/23/2016, 13:38

U svojoj knjizi "Evro - kako jedinstvena valuta stavlja pod znak pitanja budućnost Evrope", Stiglic razmatra glavne nedostatke evra i evropske ekonomije u celini, koji stvaraju ogromne probleme za čitav kontinent i na kraju prete da dovedu do katastrofe.

"Omladina nije zainteresovana za uspostavljanje neoliberalnog sistema, ona pokušava da shvati glavnu grešku tržišnog sistema, razumejući da je takav ekonomski sistem doživeo neuspeh. To se odnosi i na mikroekonomiju i makroekonomiju", navodi Stiglic.

On smatra da se u političkim krugovima pridržavaju istog tog mišljenja koje, po njegovim mišljenju, dominira.

Mnogi razumeju da tržište ne radi tako dobro kako bi želeli, ali da vlasti to ne mogu da isprave, objašnjava Stiglic, koji nastavlja da negira jedan od glavnih principa neoliberalne ideologije - tržište radi bolje ako ga ostavimo na miru, neregulisano tržište mnogo brže dovodi do ekonomskog rasta, a na kraju će to svima ići u korist.

"Izašli smo iz neoliberalne euforije kada smo bili sigurni da 'tržište uvek reguliše'. Sve što nam je sada potrebno je da se vlastima stavi na znanje da 'tržište ne reguliše uvek'. Sada bi bolje bilo rešiti kako izaći na kraj sa situacijom", dodao je Stiglic, koji drugim rečima kaže da je "neoliberalizam umro u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju".

Od kraja osamdesetih godina 20. veka, neoliberalizam - ideja slobodne trgovine, otvorenih tržišta, privatizacije, deregulacije i smanjenja državnih rashoda, usmerenih na povećanje uloge privatnog sektora, što je, navodno, najbolji način za stimulaciju rasta - dominira u sistemu najveće ekonomije sveta i međunarodnih organizacija, kao što su MMF i Svetske banke, navodi Sputnjik.

Stiglic, koji je 2001. godine dobio Nobelovu nagradu „za analizu tržišta sa nesimetričnim informacijama“, postao je jedan od najvećih kritičara neoliberalizma, izjavljujući da „neoliberalne euforije“, koja je zahvatila svet osamdesetih godina prošlog veka, više nema ni u tragovima, podseća ta agencija.

Nakon finansijske krize 2008. godine, dodaje se u analizi, u ekonomskim i političkim krugovima sve češće se čuju mišljenja da neoliberalne ideje nisu baš najpravilniji put razvoja: poslednjih nekoliko godina naglo je porastao raskol između bogatih i siromašnih, o niskom ekonomskom rastu u mnogim zemljama ne treba ni govoriti.

"O tome se može govoriti i sa tačke gledišta političara, ili sa naučne tačke gledišta. Ipak, kako mi se čini, u naučnim krugovima te ideje su odbačene", zaključuje Stiglic.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1131
Points : 3491
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   8/25/2016, 11:24

Kraj neoliberalizma i kriza zapadne politike

... kao što primećuje Francis Fukuyama u odličnom eseju nedavno objavljenom u Forreign Affairs: „Populizam je etiketa kojom pripadnici političke elite opisuju one politike koje im se ne dopadaju, a koje imaju podršku građana“. Populizam je pokret za promenu, početak nečega novog, ali zasad je lakše uočiti čemu se protivi nego za šta se bori. Populizam može biti progresivan ili reakcionaran. Najčešće je i jedno i drugo u isto vreme.

Brexit je klasičan primer takvog populizma. Rezultat referenduma je srušio jedan od nosećih elemenata politike Velike Britanije još od ranih 70-ih godina. Mada je predmet izjašnjavanja bila Evropa, glas protiv je pre svega bio glas protesta ljudi koji se osećaju zanemarenim i zaboravljenim, onih čiji životni standard stagnira ili opada od 80-ih godina, onih koji se osećaju ugroženima zbog imigracije nad kojom nemaju nikakvu kontrolu i suočavaju se sa sve neizvesnijim tržištem rada. Njihov revolt je praktično paralisao političku elitu, koštao je zemlju jednog premijera i ostavio je u rukama dezorijentisane premijerke koja čeka božansko proviđenje.

Talas populizma je objava povratka klase kao centralnog aktera političkog života, i u Britaniji i u Americi. To je velika promena, naročito u SAD. Mnogo decenija unazad ideja „radničke klase“ bila je potisnuta na margine američkog političkog diskursa. Amerikanci su sebe u velikoj većini opisivali kao pripadnike srednje klase, što je bio odraz težnji američkog društva. Prema Galupovim anketama, 2000. godine je svega 33 odsto Amerikanaca sebe opisivalo kao radničku klasu, dok je 2015. taj broj porastao na 48 odsto, što je gotovo polovina populacije.

I brexit je pre svega izraz revolta radničke klase. Pre toga, svest o klasnoj pripadnosti je bila potisnuta nizom novih identiteta i tema, od roda i rase do seksualne orijentacije i zaštite životne sredine. Povratak klase ima najveći potencijal za redefinisanje političkog terena upravo zahvaljujući svojoj širini i brojnosti.

Ali povratak klase ne treba mešati sa radničkim pokretom. To su dve različite stvari, što je očigledno u SAD, a sve više i u Britaniji. Zapravo, tu se ta razlika uvećavala u proteklih pola veka. Povratak radničke klase u britansku politiku je zapravo rudimentarni izraz otpora i protesta, kao u slučaju brexita, dok je osećaj pripadanja radničkom pokretu veoma slabo razvijen.

http://pescanik.net/kraj-neoliberalizma-kriza-zapadne-politike/
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5222
Localisation : Centar grada
Points : 6383
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   11/25/2016, 10:51

Vučić, Orban i Tramp

Sanders, Klinton(ova) i Tramp mogu se predstaviti i kao tri odgovora na krizu kapitalizma.

Još u trci za demokratskog kandidata odbačen je put reformi i zalaganje za preraspodelu bogatstva u korist nižih slojeva.

Na izborima je izgubila politika za koju mnogi veruju da je dovela sistem u krizu.

Na kraju, pobedila je strana koja je implicitno obećala da će prebroditi krizu prebacivanjem tereta na marginalne društvene grupe. Ukoliko uspe u tome, Tramp će, nakon Ruzvelta i Regana, ući u istoriju kao treći predsednik koji je obeležio novu epohu u političkoj istoriji modernog kapitalizma. Ako ne uspe, postoji bojazan da bi to mogao biti kraj istorije....

Trampov uspeh ili neuspeh da stabilizuje kapitalizam u SAD verovatno će se odraziti i na zbivanja u Evropi. Uspeh bi mogao da ohrabri evropske elite u podršci konzervativnim političkim projektima (koliko konzervativnim zavisi od dubine krize). Neuspeh bi otvorio prostor za prodor različitih – levih i desnih – antisistemskih političkih pokreta.

Naomi Klajn tvrdi da je, pre nego što je zaživela u razvijenim zemljama, neoliberalna doktrina „testirana” na periferiji – u Čileu. Postavlja se pitanje da li je, pre Trampa, konzervativni zaokret oproban u nekoj zemlji (polu)periferije?

U izvesnoj meri mogla bi se braniti teza da Orban i Vučić predstavljaju takve primere. Obojica su, kao i Tramp u SAD, dočekani „na nož” u krugovima liberalne političke i intelektualne elite. Uprkos tome, obojica su postigli značajne rezultate u ekonomskoj stabilizaciji svojih zemalja. Ni jedan se nije libio da u cilju ekonomskog prosperiteta prkosi liberalnim normama političke korektnosti i njihovim eksponentima u Briselu. Obojicu optužuju za autoritarizam, ali uprkos tome imaju ogromnu podršku u svojim zemljama, i obojica su uspeli da stabilizuju ekonomski i politički sistem i vrate poverenje investitora.

Ako je suditi prema ovim primerima, nakon stišavanja liberalne medijske halabuke i završetka performansa građanske neposlušnosti, Tramp ima više izgleda na uspeh nego što bi imala Hilari Klinton zalaganjem za više dosadašnje politike.

U slučaju Srbije pokazalo se da liberalni kritičari vlasti, koji se smatraju odgovornim za izneverena petooktobarska obećanja, nemaju novi odgovor na ključna pitanja koja tište većinu građana. Jednom rečju, liberalizam deluje istrošeno i bez mnogo veze sa stvarnošću.

Ne samo stranke već i liberalna intelektualna elita ne daju odgovore na ključna pitanja današnjice. Odnos prema migrantima, ekonomska politika, odnos prema EU, ali i prema velikim silama, kao uostalom i odnos prema susedima samo su neka od pitanja na koja je teško danas naći bilo kakav, a posebno ne prepoznatljiv odgovor u nastupima predstavnika liberalne opozicije.

Kao i mnogo puta do sada liberali su upali u zamku svoje ideologije prema kojoj su liberalna načela univerzalna, pa time i mera svih stvari.
http://www.politika.rs/sr/clanak/368542/Pogledi/Vucic-Orban-i-Tramp

Vladimir Vuletić
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
pepermint
VIP
VIP


Broj poruka : 278
Points : 958
Datum upisa : 05.02.2014

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   12/27/2016, 14:32

Matijević Jugoeksport dobio od sinova na poklon
Beograd -- Petar Matijević, novi vlasnik zgrade Jugoeksporta, kaže da nije planirao da kupi taj objekat, ali da su je njegovi sinovi izlicitirali na njegov rođendan.
Matijević najavljuje da će se u zgradi koja je zaštićena kao spomenik kulture ubuduće nalaziti hotel, piše Blic u današnjem štampanom izdanju.
"Nisam hteo da uzmem ovaj objekat, nego su moji sinovi išli na licitaciju i kupili ti zgradu na moj rođendan", rekao je Matijević za Blic. 

On dodaje da je njegov otac ispred te zgrade 1930. godine radio kao nosač kofera za gospodu. 

Novi vlasnik zgrade Jugoeksporta najavljuje da će se na mestu sedišta jedne od najvećih jugoslovenskih export-import kompanija ubuduće nalaziti hotel "Beograd centar" sa četiri plus zvezdice. Hotel će, prema rečima Matijevića, početi da radi 1. septembra 2017. godine. 

Zgrada od 5.500 kvadrata je posle 10 godina i 18 pokušaja prodata za 7,3 miliona evra, što je skoro tri puta manje od iznosa na koji je procenjena pre deset godina.
Nazad na vrh Ići dole
Dalaj Lama
Member
Member


Broj poruka : 396
Points : 1086
Datum upisa : 30.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   1/6/2017, 22:05

ŠTA SE DESILO SA NEOLIBERALIZMOM?

Svi kažu da je 2016. bila katastrofalna, ali tačnije je reći da je to bila godina istine o našim elitama. Od brexita i uspona Trumpa, AfD-a i sličnih, naše elite pokazuju zabrinutost za opstanak liberalnog društva. Ali ne zato što su liberalne, već zato što se boje za sebe. To je ključna razlika: njima je sopstveni opstanak važniji od svega, pa i od borbe za pravdu, koju niko ne bi ni pominjao da nema uspona desnice. Toga se u Nemačkoj ljudi više boje od izumiranja šuma ili atomskog rata. To jest, boji se onaj deo društva koji ima šta da izgubi.

Tu se ne radi o novcu, jer desnica je u tome neoliberalna kao i većina ostalih partija. I ona smatra da je novac najsigurniji u džepovima bogatih. Radi se o nečem drugom: urbane sredine, obrazovane elite, emancipovane žene, ravnopravni gej ljudi opravdano strahuju od mogućeg gubitka svojih sloboda. Društvo o kome sanja desnica nije seminar o rodnoj ravnopravnosti ili gej klub, već ono iz 50-ih godina prošlog veka kada je policija prebijala „perverznjake“ i kada se nasilje u porodici zvalo „zavođenjem reda“.

Desnica elitama kvari uživanje u kapitalizmu. Dok se traga za dubljim uzrocima desničarske revolucije – previše političke korektnosti? – jasno je da su oni pre svega ekonomski. Nemački BDP je od 1991. do 2013. porastao za 29 odsto, dok je neto prihod domaćinstava iz srednje klase povećan za 12 odsto, dok je 30 odsto domaćinstava sa najnižim dohotkom 2013. zarađivalo koliko i 1991.

Peter Bofinger, profesor ekonomije i savetnik Angele Merkel, smatra da su pristalice AfD-a ljudi isključeni iz opšteg ekonomskog razvoja: „Porast nejednakosti raspiruje populizam i ugrožava svet kakav poznajemo“. Ekonomista Marcel Fratzscher u glasilu nemačke buržoazije Die Zeitu kaže: „Čak 70 odsto nemačkih građana smatra da je socijalna nejednakost prevelika. Sve više ljudi se oseća izopštenima iz društva. Oni sve više rade sve manje isplative poslove“. Isti taj Die Zeit je pre pet godina napisao da se u Nemačkoj živi bolje kao ikada pre. To je verovatno bilo tačno, ali samo za čitaoce Die Zeita i Spiegela. Tada, kada se uspon desnice još uvek mogao zaustaviti, političare i medije nije zanimalo stvarno stanje stvari. Tek sada kada je „naš svet“ ugrožen, elite su se uznemirile.

Očigledno je da neoliberalni kapitalizam uništava demokratske temelje sopstvenog postojanja. Sociolog Wilhelm Heitmeyer je u svojoj studiji „Stanje u Nemačkoj“ blagovremeno upozorio šta se dešava sa društvom smanjene političke participacije, u kome sve manje ljudi ima pristup materijalnim i kulturnim dobrima. I to je suštinski problem sa delom javnosti koja sebe smatra demokratskom i liberalnom: oni vide samo sebe, a ostali ih uopšte ne zanimaju. Ovaj fenomen je bio vidljiv i u kasnije izbrisanoj rečenici iz prvog nacrta poslednjeg izveštaja o siromaštvu: „Verovatnoća za političku promenu je veća kada je podržavaju ljudi sa visokim primanjima“.

Političari i novinari u liberalnim društvima ne rade u korist svih, već samo svoje klijentele. Izopšteni se ne računaju. To se vidi iz još jedne izbrisane rečenice izveštaja o siromaštvu: „Ljudi sa nižim primanjima odustaju od učešća u političkom životu, jer iz iskustva znaju da ih političari ignorišu pri donošenju odluka“. Ova pretpostavka više nije tačna. Izopšteni su se pobunili i velika većina njih je svoj glas dala AfD-u.

Nils Minkmar iz Spiegela piše: „Naše otvoreno društvo zasnovano na univerzalnim ljudskim i građanskim pravima, sa razumnom socijalnom državom, nepristrasnim medijima i pravnom državom, koje se kreće ka sve većim evropskim integracijama – sve to što je do juče bila naša svakodnevica, danas je nedostižna utopija“. Još gore: ono što je do juče bila naša svakodnevica ispostavilo se kao iluzija.

_________________
Karma kažnjava sve
Nazad na vrh Ići dole
 
Šta je kapitalizam?
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: INFO-
Skoči na: