BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Šta je kapitalizam?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Fmember
VIP
VIP


Broj poruka : 1254
Points : 3925
Datum upisa : 01.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   10/6/2013, 17:24

@Limited011 ::
Niko ne zagovara komunističku revoluciju, to ćeš shvatiti ako pročitat šta su kolege do sada pisale.
Radi se o tome da će do nekakve promene neminovno doći-
Možda kroz demokratske sisteme, a možda i kroz neke gradjanske inicijative, itd...
TUCA
nekako sam ispustio citat u svom postu a odnosilo se na citat:

Citat :
Marks nije bio u pravu do pre 20 godina, ali sada jeste!!!
izvinte me zbog nepreciznosti.


A o tome da su promene neminovne tu se 100% slažemo. sesir 
I ne samo da su neminovne, već uveliko traju.
Nazad na vrh Ići dole
http://en.wikipedia.org/wiki/Boycie
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   12/3/2013, 01:42

Nalazimo se u istorijskoj fazi prelaska sa robnog kapitalizma, zasnovanog na robi, na intelektualni kapitalizam, zasnovan na znanju. Primera radi, cena hrane u odnosu na prihode konstantno opada u poslednjih 150 godina. Pre mnogo vekova engleski kralj verovatno nije mogao sebi da priušti sebi večeru kakvu ste vi imali sinoć.

Zemlje koje investiraju isključivo u poljoprivredu verovatno će se suočiti sa slabljenjem ekonomije. Zemlje koje koriste robni kapitalizam kao odskočnu dasku na putu do mešovite ekonomije zasnovane na robno-intelektualnom kapitalizmu najverovatnije će se obogatiti.

američki naučnik Mičio Kaku za "Njujork tajms"
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   1/21/2014, 02:12

Pola sveta u `šakama` nekolicine

Ekonomska nejednakost se brzo proširila u većini zemalja sveta od početka krize, saopštila je nevladina organizacija Oxfam u izveštaju objavljenom uoči održavanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Gotovo polovina svetskog bogatstva poseduje jedan odsto populacije, navodi se u izveštaju u kome se dodaje da 85 najbogatijih ljudi poseduje koliko i polovina nasiromašnijih u svetu, preneo je AFP.

Tih jedan posto najbogatijih su povećali svoj dohodak u 24 od 26 zemalja, sa raspoloživim podacima između 1980. i 2012. Sedamdeset odsto najbogatijih živi u zemljama gde je nedejednakost povećana tokom poslednjih trideset godina.

Jedan odsto najbogatijih u Kini, Portugaliji i SAD su više nego udvostručili svoj udeo u nacionalnim dohocima od 1980. Čak i u zemljama sa najvećom jednakošću kao što su Švedska i Norveška, udeo u nacionalnom dohotku najbogatijih povećan je za više od 50 odsto.

Jaz u nejednakostima velikim delom je rezultat finasijskih neregularnosti, neuravnoteženih fiskalnih sistema kao i zakona koje olakšavaju izbegavanje poreza. Razlozi su i mere štednje, nepovoljna politika zapošljavanja žena, konfiskacija poreza od prodaje nafte i rudne eksploatacije, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se naglašava da postoji veza između ekonomske ekstremne nejednakasti i uzurpiranja političke moći od strane bogate elite koja je na vlasti kako bi sprovodila sopstvene interese.

Na Svetskom ekonomskom forumu koji se sledeće nedelje održava u Švajcarskoj biće reči o sve većem disparitetu dohodaka kao najvećem riziku za napredak čovečanstva.


_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   2/2/2014, 18:06

Karla Marksa danas često pominju u USA u političkim komentarima, ipak mnogi ne razumenu Marksovu kritiku kapitalizma
Deo Marksovih predvidjanja od kojih su neka još pre Američkog gradjanskog rata tačno su definisala neke od aspekata savremenog kapitalizma, od velike recesije do najnovijih verzija Ajfona....

1. VELIKA RECESIJA ili haotična priroda kapitalizma
Marks je naglašavao sklonost kapitalizma ka upadanju u krize. Predvidjao je da će želja za profitom terati kompanije da automatizuju radna mesta kako bi proizvele više robe, dok će radnicima smanjiti plate toliko da oni neće moći da kupe proizvod koji su napravili. To je vidjeno tokom Velike depresije.

2. MALE PLATE - VELIKI PROFIT ili "rezervna armija industrijskog rada
Prema Marksovom mišljenju plate neće rasti zbog "rezervne armije industrijskog rada" koju je objasnio kroz potrebu kapitalista da za rad plate što manje, a to je najlakše kada je veliki broj radnika bez posla.
"Volstrit Džurnal" se čak donekle saglasio sa Marksovom analizom i naveo da je u poslednje vreme u američkoj privredi "rast produktivnosti" omogućio kompanijama da ne moraju mnogo da se bave smanjenjem nezaposlenosti.

3. MMF ili globalizacija kapitala
Ideje Marksa u vezi sa hiperprodukcijom vodile su ga ka predvidjanju onoga što se sada naziva "globalizacijom" - a u pitanju je širenje kapitalizma širom planete u potrazi za novim tržištima.
O tome je Marks pisao 1848. i pogodio da će se to desiti krajem 20. veka. Svedoci smo neprestane potrage za novim tržištima i što jevtinijom radnom snagom.

4. AJFON 5 S ili izmišljene potrebe
Marks jen govorio o tendenciji kapitalizma da odredjuje veliku cenu proizvodima koji nisu preko potrebni, što će voditi ka "nehumanim, sofisticiranim, nepotrebnim i izmišljenim apetitima".
Ova predvidjanja su se obistinila u savremenim društvima, gde pojedinci uživaju u luksuzu, ali pri tome imaju konstantnu potrebu da iznova kupuju. Posle Ajfona 4, moraju da kupe i Ajfon 5, a zatim i Ajfon 5 S.

5. VOLMART ili monopol
Marks je tvrdio da će moć tržišta biti koncentrisana u velikim monopolskim firmama.
Iako to možda u 19. veku delovalo čudno, krajem 20. veka, taj trend koji je Marks predvideo, krenuo je da se ubrzava, tako da su danas mnoge lokalne prodavnice zatvorene zbog ulaska ogromnih maloprodajnih lanaca poput američkog "Volmarta" - najvećeg na svetu.
Isto tako, male banke su sutupile mesto gigantima kao što je JP Morgan...

Mislite o tome!
 kafa 

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   5/25/2014, 01:35

Da ipak postoji neka solidarnost osetite onog trenutka kada se iz najveće nevolje izvučete.
Niko vam tada neće reći „šta sam ja tu dobar?“
Dobra strana ovakvih nesreća je to što podsete da nema pojedinaca, ima samo društva i da je društvo nekada jedina odbrana koja pojedincima ostaje.

Ako se ne varam, pre dve i po decenije zapljusnulo nas je društvo u kojem se svako bori samo za sebe. Oni koji su to shvatili postali su tajkuni, oni koji nisu ispali su naivčine...

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   6/17/2014, 13:03

`Ekstremna nejednakost je ono čega treba da se plašimo`

Autor knjige "Kapital u 21. veku", francuski ekonomista Thomas Piketty, čije delo pobuđuje veliko interesovanje, kao i oštre kritike, kaže da se ne treba plašiti njegove knjige, već stvarnosti, odnosno ekstremne nejednakosti.

Piketty u ovoj knjizi razgolićuje, činjenično, sve veće klasno raslojavanje i rast nejednakosti na globalnom i lokalnim nivoima.

Autor je poslednjih nedelja bio na meti kritike u mnogim medija, ali i samih medija, posebno Financial Timesa.

U razgovoru za CNBC, Piketty je rekao kako ekstremni oblici nejednakosti postaju ozbiljan makroekonomski problem. Problem je kad nejednakost postane ekstremna i kada vrh raste tri puta brže od proseka, onda vidite da to ne može tako večno da traje, rekao je on.

U određenom trenutku biće neophodno zaustaviti se i pokušati postići veću transparentnost u kontekstu prihoda i bogatstva, smatra Piketty.

U prilog njegovim argumetnima u knjizi, govori i nedavna studija agencije AP i Equilara, koja pokazuje da glavni izvšni direktori zarađuju 257 puta više od prosečne zarade radnika.

Ovaj podatak predstavlja značajno povećanje u odnosu na ovu razliku od pre samo pet godina, kada su direktori zarađivali 181. put više od radnika.

To je posebno veliki problem za manje države. Ne možemo ga rešavati kao pojedinačne evropske države, potreban nam je međunarodni sporazum, ukazuje Piketty.

Zato je i poručio: "Trebalo bi se plašiti stvarnosti i pokušati dokučiti kako možemo da rešimo taj problem".

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   6/27/2014, 12:25

Капитализам је набоље резултате остваривао између 1950-тих и 1970-тих, времена велике регулације и високих пореза

Упркос томе што у последње време можемо чути о штетности економских учинака високих пореза и снажне државне регулације, напредне капиталистичке економије расле су брже у раздобљу између 1950-тих и 1970-тих, кад је било много регулација и високих пореза. Између 1950. и 1973. просечни доходак по глави становника растао је невероватном стопом од 4,1 одсто годишње. Јапан је остваривао још бржи раст од 8,1 посто као полазишна карика ланца „економских чуда“ из Источне Азије у раздобљу идуће половине века. Чак су и САД, најспорије растућа економија развијеног света у то време, расле стопом без преседана, која је износила 2,5 одсто. Доходак по глави становника за све наведене економије заједно од тада је растао само 1,8 одсто годишње у раздобљу 1980-2010, унутар кога је дошло до смањивања пореза богатима и дерегулисања њихових економија.

Британија и САД су изумили протекционизам, а не слободну трговину

Британија је имала најзаштићенију економију у капиталистичком свету у касном 18. и раном 19. веку. Велики део протекције био је предвиђен са циљем промоције и заштите британских произвођача од супериорних страних конкурената из Европе, посебно из земаља Бенелукса (односи се на данашњу Холандију и Белгију).

САД су отишле корак даље. Користећи као инспирацију британску протекционистичку политику, Александер Хамилтон, први министар финанција САД (то је тип на новчаници од 10 долара), развио је теорију „аргумент заштите младих индустрија“ (infant industry argument) – стајалиште да влада економски заостале нације мора да штити и негује своју младу индустрију све док не „одрасте“ и постане способна за такмичење на светском тржишту. Хамилтон је погинуо 1804. у двобоју пиштољима, а САД су усвојиле протекционизам 20-тих година 19. века и остале најзаштићенија светска економија током већег дела сљедећег века.

Слободна трговина се у почетку ширила неслободним методама

Слободна трговина ширила се по свету током 19. века. Међутим, своје ширење у највећој мери дугује нечем што не бисмо у нормалним околностима повезали са речју „слободан“ – сили или барем претњама о употреби силе. Колонизација је била очити пут ка „неслободној слободној трговини“, за време које су колонијални господари покорене државе силом терали да у потпуности прихвате слободну трговину. Чак су и многе неколонизоване земље биле присиљене да прихвате слободну трговину. Дипломатијом топова присиљене су на потписивање неправедних споразума, којима им је између осталог узета и царинска аутономија (право да одреде сопствене царинске тарифе). Најозлоглашенији споразум је онај потписан у Нанкингу, који је Кина била присиљена да потпише 1842. године после пораза у Опијумском рату, али и земље Латинске Америке, Отоманско Царство (предак Турске), Перзија (данашњи Иран), Сијам (данашњи Тајланд), чак и и Јапан били су предмет сличних споразума.


_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   9/10/2014, 17:45

Marks polazi od tvrdnje: rad kao izvor bogatstva.
Možda to danas izgleda prevaziđeno, ali ujedno nam govori nešto o jednom nerešenom problemu u kapitalizmu: kapitalizam ujedno i zahteva i lišava se rada – on i unajmljuje i, sve češće, otpušta.

Radnici su mu potrebni dok se širi, ali oslobađa se radnika kad reže troškove i automatizuje se, smanjujući radnu snagu. Marks detaljno obrazlaže kako napredni kapitalizam proizvodi „relativno suvišnu radnu populaciju“, otpuštajući već unajmljene radnike i prestajući da dodaje nove.
Kapitalizam proizvodi „jednokratne“ ljude i rezervnu armiju nezaposlenih.
Kako bogatstvo i kapitalizam napreduju, tako napreduju i nedovoljno zaposleni i nezaposleni, oni jesu zaista nejednaki.

Stotine ekonomista su pokušavale da preprave ili opovrgnu ovu analizu, ali posmatrajući svet, reklo bi se da je Marksova ideja o rastu viška radne snage tačna.

Od Egipta do Salvadora, od Evrope do Amerike, većina zemalja prolazi kroz ozbiljnu krizu nedovoljne zaposlenosti ili nezaposlenosti.
Kapitalizam trpi nalet „čudovišta preterane proizvodnje, prenaseljenosti i preterane potrošnje“.

Kina verovatno može da proizvede dovoljno robe ne samo za potrebe Evrope i Severne Amerike, nego i Afrike.
Ali šta se onda dešava sa svetskom radnom snagom?
Kineski izvoz tekstila i nameštaja u podsaharsku Afriku već se odrazio na broj radnih mesta za Afrikance. Sa stanovišta kapitalizma, postoji rastuća armija permanentno nedovoljno zaposlenih i nezaposlenih, živih primera nejednakosti očajne za poslom, koji su i u Srbiji spremni da "rade" za 10 eur mesečno!!!!
TUCA

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Boranija
Old member
Old member


Broj poruka : 1408
Points : 4300
Datum upisa : 25.07.2010

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   2/10/2015, 14:26

Teško je vreme. Izgledi za budućnost su turobni. Ne radi se samo o Srbiji, nije znatno bolje ni u centru kapitalističkog sistema. Problem je što je u Srbiji, kao kapitalističkoj periferiji, sve još mnogim mukama i brigama bremenitije.

U centru kapitalističkog sistema prvi put omladina nema izgleda za bolji život od roditelja. Društvene nejednakosti su se, nakon zlatnog doba države socijalnog staranja, prvo postupno, a onda sve drastičnije uvećavale, kako ubedljivo pokazuje francuski ekonomista Tomas Piketi.

Razlog tome leži u političkoj volji. Nekada je strah od socijalističke revolucije uspešno susprezao gramzivost privredno-političke oligarhije u centru kapitalističkog sistema. Kako se, međutim, hladni rat okončao porazom SSSR-a i socijalizma, tako je nestao strah od revolucije, a s njim i ograničenje kapitalističkoj pohlepi.

Imperijalizam je dobio novi zamah, jer neposlušni periferijalci moraju biti dovedeni u red. Moraju se zaduživati kako bi se „modernizovali”, a onda kao dužnički robovi slušati naređenja iz centra svetskog kapitalističkog sistema.

_________________
Kad ima love za šljam, ima da bude i za mene!!
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   2/11/2015, 09:39

citat ::
Pre Drugog svetskog rata retko ko je dovodio u pitanje činjenicu da kapitalizam ne pogoduje ostvarenju demokratskih težnji. Naprotiv, demokrati su bili kritičari kapitalizma. Posle Drugog svetskog rata i nastankom hladnog rata dolazi, međutim, do totalnog obrtanja pojmova. Razlog je jednim delom u tome što je autoritarni socijalizam izneveravao demokratske nade, a drugim delom u činjenici da su američki politikolozi, zatim i njihovi sledbenici diljem sveta, počeli da suprotstavljaju kapitalizam i „demokratiju” autoritarnom socijalizmu. Na taj način došlo je do neosetnog ideološkog povezivanja kapitalizma i demokratije.

Ova uverenost da kapitalizam i demokratija idu zajedno, nakon kraja hladnog rata postala je neupitna, sve dok razobručeni kapitalizam – razobručeni jer više nije postojao strah od socijalističke revolucije – nije počeo ponovo da upada u njemu svojstvene krize. Poslednja kriza koja traje od 2008. godine pokazala je da izabrani predstavnici građana više brinu o spasavanju banaka no, o spasavanju građana, pa je time belodano da kapitalizam ruši demokratiju. Drugim rečima, demokrata ne može ljubiti kapitalizam, a pobornik kapitalizma nije demokrata.

Čini se da je opčinjenost idejom kako ćemo svi biti kapitalisti ostala daleko iza nas, jer uvek su kapitalisti tanka manjina, a oni koji žive od svoga rada velika većina. Sredovečni i stariji ljudi u Srbiji imaju jednu prednost: oni dobro pamte autoritarni socijalizam, a veoma su dobro upoznali i politički kapitalizam na periferiji svetskog kapitalističkog sistema. Poznate su im kako gerontokratske komunističke elite i problemi socijalističke privrede, tako i oligarhijske kapitalističko-stranačke strukture. Iskusili su i sankcije i bombe kojima su iz centra svetskog kapitalističkog sistema imperijalisti počastili neposlušnu sirotinju na periferiji tog sistema.

http://www.politika.rs/pogledi/Jovo-Bakic/Kapitalizam-demokratija-i-Siriza.lt.html

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   2/15/2015, 14:00

Ne možemo se miriti sa sadašnjom situacijom. Vi znate da danas 10 odsto planete poseduje 86 odsto raspoloživih resursa. Dakle, neravnopravnost u savremenom svetu je monstruozna. I ona neće moći da traje , kazao je Badju na prvom od tri predavanja koja je održao u Srbiji u toku svoje posete od 12. do 14. januara.


Prvo predavanje jednog od najznačajnijih francuskih mislilaca, matematičara i dramaturga, Alena Badjua, 12. januara, kasnilo je oko pola sata pošto je u salu Doma kulture Studentski grad u Beogradu pristiglo duplo više ljudi od prijemnih kapaciteta. Oni koji su ostali bez sedišta su se smestili na stepeništima ili su stajali usred talasa posetilaca. Za sve druge, koji nisu uspeli ući u salu, obezbeđen je razglas na hodniku i u bifeu na donjem spratu.

Badju za koga smo mislili da je nepoznanica ovih prostora je učinio da interesovanje za filozofiju postane, kažimo to njegovim rečnikom, revolucionarni događaj jedne večeri u Beogradu. A možda će taj događaj uticati da se pokrenu druge filozofske debate; da se sve ono o čemu je francuski mislilac podrobno govorio na dalje analizira i konačno uspostavlja u date okolnosti. Izdvajamo nekoliko uvida sa ovog predavanja sa naglasnom na analizu ideje komunizma i potencijala da nešto što je bilo skrivena stvarnost sveta – kao takvo za nas nemoguće – postane moguće.

Četiri stožerne ideje komunizma

„Želeo bih da preciziram smisao koji dajem reči komunizam. Naravno, kao što dobro znate, posebno ovde ta reč komunizam je takođe jedno istorijsko iskustvo koje je moglo da bude i bilo je izuzetno dramatično i smrtonosno. I koje je svuge doživelo neuspeh. Trebalo bi reći da se treba vratiti prvobitnom smislu reči komunizam. Pojam komunizma znači afirmaciju četiri mogućnosti. Po mom mišljenju, to je strateška reč, koja ukazuje na određene mogućnosti i mislim da tih mogućnosti ima četiri.

Prva reč to je da je moguće organizovati društvo drugačije nego na osnovu privatnog vlasništva na nivou velike, masovne prozvodnje – to je najrasprostranjenija i najpoznatija ideja. I potrebna ideja. Ne možemo se miriti sa sadašnjom situacijom. Vi znate da danas 10 odsto planete poseduje 86 odsto raspoloživih resursa. Dakle, neravnopravnost u savremenom svetu je monstruozna. I ona neće moći da traje. Komunizam je afirmacija mogućnosti neke drugačije afirmacije zajedničkog života od organizacije nametnute od strane diktature privatnog vlasništva.

Druga mogućnost jeste da rad može da bude organizovan na potpuno drugačiji način. Posebno moramo biti u stanju da prevaziđemo podelu između manuelnog i intelektualnog rada. Podelu između sela i grada. Podelu između zadataka upravljanja i zadataka izvršenja. Komunizam je revolucija organizacije rada. To je nešto na šta moramo stalno podsećati. To uopšte nije ono što je nekada bilo realizovano. To je jako bitno.

Treća mogućnost to je da nije potrebno da čovečanstvo bude podeljeno po nacionalnostima, kulturama, veroispovestima ili jezicima. Jezici mogu da postoje. Kolektivne grupe mogu da postoje. Ali ideja da će zauvek biti nacija koje se međusobno suprotstavljaju – komunizam kaže da to nije neophodno. Komunizam je zbog toga internacionalizam u najsnažnijem značenju te reči. Jer se tvrdi da je univerzalnost ljudskog postojanja takva da mora biti snažnija od nacionalnih identiteta. Marks je zbog toga počeo da stvara Internacionalu.

I na kraju, četvrta i poslednja ideja je da država kao posebna sila, kao policijska i vojna organizacija, može i mora da jednog dana nestane. Čovečanstvo mora da bude u stanju da direktno organizuje sebe, odnosno kolektivni život, bez da ima potrebu za jednim posebnim aparatom.

Komunizam su te četiri mogućnosti. Da li ćemo od njih odustati, da li ćemo ih napustiti pod izgovorom da iskustvo nekog istorijskog komunizma nije uspelo da realizuje te četiri pretpostavke, da je doživelo neuspehe? Ja kažem ne. To nije zbog što prvo iskustvo neke velike ideje nije uspelo i moramo od te ideje da odustanemo i da se pomirimo zauvek, što opet nema nikakvog smisla, sa globalizovanim kapitalizmom. Želeo sam time da preciziram povratak ideji komunizma. To je povratak jednom procesu i projektu emancipacije čitavog čovečanstva. Dakle, moramo u tom pravcu naći odgovarajući politički put. Za sada nam taj put nije poznat. I sva iskustva biće dobra ako budemo mogli da delimo ideje. Sva politička iskustva će biti jako zanimljiva i dobra. I ne vidim kako, bez tog puta, možemo da izbegnemo generalizaciju globalizovanog kapitalizma koji će nas jednog dana dovesti do rata. Ratovi su već tu. U raznim delovima sveta. Zemlja poput Sjedinjenih Američkih Država je konstantno u ratu već 40 godina: rat u Koreji, Vijetnamu itd. To je jedna ratnička zemlja. I ta mešavina kapitalizma i rata jednog dana dovešće do dramatičnih katastrofa.

Dakle, imamo sve razloge da se vratimo na ideju i pojam da kolektivna sreća predstavlja povratak komunizmu… Potpuno sam uveren da će bez povratka idejama komunizma čovečanstvo sigurno doživeti jednu konačnu katastrofu posredstvom rata. I verovatno nekog konačnog rata. Tako da to nije samo pitanje politike u užem smislu te reči. To je zaista strateško pitanje postojanja čovečanstva kao takvog.“

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   4/10/2015, 11:55

Šta je poznati francuski ekonomista sve rekao u Zagrebu

Thomas Piketty, francuski ekonomista, autor knjige "Kapital u 21. veku" u kojoj govori o savremenom kapitalizmu i koncentraciji bogatstva u rukama jedan odsto najbogatijih nasuprot 99 odsto siromašnih, gostovao je sinoć u Zagrebu.

„U Americi je porast‎ nejednakosti upravo spektakularan. Amerikanci kažu da je reč o globalizaciji, da je reč o slabo plaćenoj radnoj snazi, da se ne može učiniti ništa, ali to naprosto nije istina. Prema istraživanju, vrlo malo ulažu u javne škole. Plate menadžera, pak, porasle su za 1 do 10 miliona dolara, a to nije nimalo poboljšalo, dokazali su, njihovu efikasnost. U Americi je minimalna plata 70-ih bila 10 dolara po satu, sada je 7, što je smanjilo I kupovnu moć.“

„Zemlje poput Francuske i Nemačke nisu otplatile svoje dugove u prošlosti, a sada druge teraju da ih otplate.“

„Kad je javno vlasništvo 80 ili 90 odsto onda možete opravdati privatizaciju, ali moraju postojati granice i ne može se ići prema nuli. Vlade ne mogu reći da treba sve privatizovati, što onda? Vi se i dalje morate zaduživati.“

„Nisam neolibral, premlad sam i da bih imao iskušenja s komunizmom sovjetskog tipa. Verujem u neki oblik javnog vlasništva, u nove oblike javnog vlasništva, progresivno oporezivanje i da u privatnim firmama radnici trebaju imati veći udeo ili ovlašćenja. Mislim da nije utopistički verovati da u EU trebamo imati zajednički korporativni porez. Ne možemo ovako nastaviti da svaka zemlja ima različite stope poraza za multinacionalne kompanije. Kad to imamo, vrlo brzo dolazimo do nulte stope, kao što je to pokazao slučaj Luxksemburga.“

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   4/16/2015, 22:05

Ništa novo da će se kapitalizam menjati, ali kako?

Trenutno tzv. protestantski (USA) koncept kapitalizma nadire i čini se da će nadvladati tzv. "evropski" kapitalizam s ljudskim licem, ili "socijalnu tžišnu privredu" - što bi bio kapitalizam koji se brine i o socijalnoj pravdi....

Sada je kapitalizam privlačan jer svako može (teoretski) da postane bogat kao Voren Bafet ili Bil Gejts... odnosno da zaradi bar milion $ i da na kraju svog radnog veka ne zavisi od penzije.

Koliko je stvarno to realno? Koliko Srba ima šanse da postane bogat kao Mišković ili Kostić?
Da na kraju svog radnog veka ima bar milion $ na svom računu jer od penzije koja je sve manja neće moći da živi?

Omamljujuća ideja kapitalizma se upravo sastoji od toga što i najsitnijeg preduzetnika ubedjuje da postoji mogućnost da baš on postane novi milijarder, ili u srpskim okvirima Kostić, odnosno da na svom računu ima milion dolara, za svoj miran penzionerski život i još da ponešto preostane naslednicima...

Šanse su minimalne, 99% svih stanovnika sveta, a time i Srbije, nikada neće na gomili videti keš 20.000 evra, a kamo li milion $ na svom računu...

Zato se treba založiti, i pored nagona koji govori da treba biti pohlepan i samoživ, za socijalnu državu, ili bar socijalno orijentisdan kapitalizam, sa većim porezima za one koji prekomerno zaradjuju, jer time štitimo one najslabije u našem društvu - osim ako ne smatrate da manje sposobne, ali vredne i korisne pripadnike društva treba ubiti ili staviti u logore, ludnice....

Sebičnost i pohlepa neće nas nigde dovesti.

Mislite o tome!

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   5/21/2015, 00:04

Trendovi u tzv. "zverskom" kapitalizmu:

Ide se na max zaštitu velikih kompanija, na pr: medjudržavni ugovori u kojima se koncernima garantuje da neć kroz nove zakone njihova dobit biti umanjena!
Tako, ako bi takav ugovor Srbija potpisala ona ne bi smela, na pr. da tek tako podigne akcize i da pakla cigareta sa 200 poskupi na 400 din, jer bi tada Filip Moris i sl. mogli da traže nadoknadu za "izgubljenu dobit".

Kako to izgleda u praksi: USA i Kanada imaju takav ugovor, i postoji most na nekoj reci koja povezuje Kanadu i USa. NJega je podigao neki američki milijarder i naplaćuje mostarinu.
Kanadska vlada je konstatovala da je tu usko grlo i želi da sagradi (sama) novi most da bi "rasteretila" saobraćaj na postojećem mosu i ljudima olakšala život, da manje provode u čekanju na mostu..
E, tu se sad javlja milijarder i traži od Kanade "nadoknadu" od 3 milijarde dolara, kao nadoknadu za izgubljenu dobit....?

Primer 2. - Nemačka je pre neku godinu donela zakon o izlasku iz atomske energije (gase se atomske centrale) i jedna velika Švetska kompanija koja je pre neku godinu napravila svoju atomsku centralu u Nemačkoj, sada traži otštetu od Nemačke države od 4 milijarde evra...

Naravno da sve te nadoknade plaćaju poreski obveznici!

Kuda to ide? Da li to znači da parlamneti više neće moći da donose nikakve zakone, a da pre toga ne pitaju velike kompanije?

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Von Misha
Still learning
Still learning


Broj poruka : 38
Godina : 51
Localisation : Beograd
Points : 155
Datum upisa : 19.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   5/21/2015, 21:28

Slučajno znam ponešto o tom mostu jer mi je o njegovoj "istoriji" pričao ortak sa faksa koji tamo živi, Vindzor (Kanada). Most je preko reke (ili kanala Detroit) i na drugoj obali je grad Detroit. E sad, most su zajdnički davno  (tridesete godine prošlog veka) podigli USA i Kanada. Šezdesetih godina su prvo amerikanci prodali svoj deo a seddamdesetih i kanadjani svoj tom istom privatnom vlasniku. Mislim da je karta za auto dnevno 60$. Matori je zaradio toliko para da se ponudio da izradi još jedan, da bude naravno u njegovom vlasništvu i zato se buni. Inače preko tog mosta se odvija 25% drumskog prometa izmedju USA i CAN.
Nazad na vrh Ići dole
LleytonHewitt
Just looking
Just looking


Broj poruka : 23
Points : 92
Datum upisa : 02.12.2014

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   5/22/2015, 13:34

ja slucajno imam google earth, pa mogu da vidim da vec postoje most i tunel...

Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   5/22/2015, 16:22

Pojedini investitori vrlo široko shvaćaju svoja neotuđiva prava. Nedavno smo mogli svjedočiti žalbama europskih tvrtki na povećanje minimalne plaće u Egiptu i na ograničenja otpuštanja štetnih kemikalija u Peruu, pri čemu je Sjevernoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) branio prava američke grupe Renco da zagađuje okoliš.vi Drugi primjer je duhanski div Phillip Morris, koji je tužio Urugvaj i Australiju zbog donošenja zakona protiv pušenja. Američka farmaceutska grupa Eli Lilly tužila je Kanadu zbog uspostavljanja sustava patenata koji omogućava veću dostupnost lijekova. Švedska energetska kompanija Vattenfall potražuje više milijardi eura od Njemačke zbog njezina “energetskog zaokreta”, odnosno strože regulacije termoelektrana na ugljen i obećanja o gašenju nuklearnih elektrana.

Transatlantsko Trgovinsko i Investicijsko Partnerstvo (TTIP)

No, što zapravo predstavlja TTIP? Recimo to ovako, usvajanjem TTIP-a - najvećeg trgovinskog sporazuma u povijesti - pojedine korporacije postale bi zapravo moćnije od državnih Vlada. Korporacije, dakle multinacionalne kompanije, bile bi "iznad" državnih vlasti, tj. država više ne bi bila u stanju regulirati tržište, ograničavati moć korporativnog kapitala.

Korporacije bi dobile mogućnost pokretanja tužbi protiv država ukoliko politika ta države njima prouzroči "gubitak profita". Drugim riječima, državna politika bi se spontano krojila primarno da udovoljava transnacionalnim korporacijama, a ne narodu.

Za ljubitelje što "čiščeg" kapitalizma ovo je ostvarenje snova, dok za sav normalan svijet ovakav proces predstavlja sumrak čak i ono malo demokracije što posjedujemo.

Ugovorom bi se krenulo u napad na javne službe. TTIP bi "otvorio" europski zdravstveni sustav, obrazovanje, pa čak i opskrbu vodom, privatnim kompanijama - točnije, američkim privatnim kompanijama. Drugim riječima, stvari koje danas još uvijek uzimamo "zdravo za gotovo", u bliskoj budućnosti bi mogle biti pod punom i čvrstom kontrolom američke korporativne kapitalističke klase.

U samim pregovorima se narodima Europe laže. Tako je Europska Komisija prvo tvrdila kako javne službe neće biti vezane uz TTIP da bi kasnije britanski ministar trgovine, Lord Livingston, priznao kako su javne službe ipak "na stolu". Jasno da su na stolu, pa tu i jest novac, to i jest glavni cilj TTIP-a, preuzeti ostatke europske socijalne države i od nje stvoriti profitabilan biznis. Za prosječnog stanovnika, radnika, ovo bi bila katastrofa nezamislivih razmjera.
Nazad na vrh Ići dole
FP
Just looking
Just looking


Broj poruka : 4
Points : 8
Datum upisa : 08.04.2012

PočaljiNaslov: Male novinarske plate   5/25/2015, 00:26

Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   5/31/2015, 01:27

Mahatma Gandi

Pročitajte kojih 7 stvari je izdvojio kao najopasnije za čovečanstvo:

1. Bogatstvo bez rada;
2. Zadovoljstvo bez savesti;
3. Znanje bez karaktera;
4. Politika bez principa;
5. Nauka bez ljudskosti
6. Posao bez etike.
7. Religija bez žrtvovanja

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   6/3/2015, 03:25

citat ::
U najavi najveća akvizicija u istoriji Intela

Intel želi preuzeti Alteru i spreman je da plati gotovo 16 milijardi dolara za ovog proizvođača čipova.

Kako je počelo, sve će na kraju biti "digitalizovano" čak i naše mišljenje, mozak...

A Google, Apple ili Facebook ladno već danas može da preuzme Voksvagen ili Sony ili već šta im padne na pamet: celu Sloveniju, Albaniju, Makedoniju...
16 milijardi dolara?
Koliki deo Srbije može da se kupi za te pare?
Možda je to rešenje? Da cela Srbija radi za jednu od tih digitalnih firmi?
Da se više ne zamajavamo sa traženjem i kupovanjem investitora...

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   6/4/2015, 03:20

Sa tzv. neoliberalnom revolucijom Margaret Tačer i Ronalda Regana došlo je, međutim, do reakcionarnog obrta, a sa propašću evropskog realnog socijalizma i do potpunog razobručenja kapitalizma. Naime, više nije bilo straha od revolucije, pa se kapitalizam vratio na devetnaestovekovne obrasce rada. Radi se sve duže i napornije za sve manje novca, dok se kapitalisti nezajažljivo bogate, što naročito važi na periferiji svetskog kapitalističkog sistema. Razvejana je nada u „kapitalizam s ljudskim likom“, a socijalna demokratija, napustivši ideal prevazilaženja kapitalizma još početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kako nas dokumentovano obaveštava Adam Prževorski, potpuno se pod udarom Tačerove i Regana ideološki izgubila, postajući s vremenom nešto razblažena verzija neoliberalnog reakcionarnog pokreta.

Demokratizam levice je kritički usmeren naročito protiv postojećeg oligarhijskog sistema, jer kapitalizam, istorija uči, uvek iznova stvara oligarhiju. Levica 21. veka, prema tome, mora biti: 1) antikapitalistička, jer nečovečnost oligarhijskog kapitalizma treba prvo jasno prepoznati kako bi usledila što efikasnija borba protiv njega; 2) internacionalistička i antiimperijalistička, jer jedino se međunarodnom solidarnošću potlačenih može odgovoriti na izazove globalizacije i napade NATO-a; 3) dosledno sekularna, jer crkvene ideologije svojom dogmatičnošću zatvaraju umove za kritičko mišljenje; 4) demokratska, jer tek se u istinskoj demokratiji mogu ostvariti svi potencijali ljudskog bića bez čega nema čovečnijeg, naprednijeg i pravednijeg društva.

http://www.politika.rs/pogledi/Jovo-Bakic/Levicom-po-oligarhiji.lt.html

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   6/12/2015, 22:27

Posle prva 2 pitanja Jovo Bakić objašnjava u kakvom kapitalizmu živimo:

http://media.rtv.rs/sr_lat/pravi-ugao/12748


_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   6/22/2015, 06:30

Piketijeva teorija neodržive nejednakosti u društvu kao posledice
logike kapitala i neoliberalnog koncepta razvoja,
... stopa prinosa na kapital veća (raste brže) od stope privrednog
rasta (proizvodnje i prihoda) što akumulira nejednakost...
...sistem u kome ne funkcionišu (ili pogrešno funkcionišu) dve
kljuĉne institucije: država i tržište,
Za razliku od Marksa (revolucija, komunizam), Piketi se zalaže za
“kooperativna rešenja” → vidljiva ruka države mora da bude u
skladu sa nevidljivom rukom tržišta...

- Fenomen preduzetniĉke ekonomije
- masovna ekonomija vs ekonomija zasnovana na znanju
- Tehnološki diskontinuitet sredinom 20. veka i oslobadjanje
preduzetniĉke inicijative
- Izmena privredne strukture u dva pravca - individualno vs
korporativno preduzetništvo
- Koncept inovacije - Šumpeterov model kreativne destrukcije
(stvaralaĉkog razaranja)
- U ekonomiji zasnovanoj na znanju, glavna veliĉina je
informacija, odnosno saznanje, odnosno veština, tj. nešto što je
nematerijalno, a što je marketabilno – ima tržišnu vrednost.

http://www.finconsult.ba/dokumenti/fojnica2015/pdf/Penezic_Nenad.pdf

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   6/28/2015, 23:54





The True Cosst ................

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
Member
Member


Broj poruka : 610
Points : 1422
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   6/29/2015, 11:49

"Posle pada SSSR , prestala je i nama znana zapadna demokratija.Prestala je potreba da se dokazuju vrednosti u odnosu na istok." Tarik Ali
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   7/5/2015, 22:19




Ovo je prva odbrana ovakvog kapitalizma, mada ovo s Grčkom nije bio nikakav napad, već samo "razotkrivanje trulog bankarsko-novčanog sistema" (sve sa MMF-om ECB itd..) koji trenutno vlada i pohlepe bez ikakvog osvrtanja na posledice i glad!
Oni bi najradije da svi radimo za 1$ na dan, ne znam da li bi im i to bilo dovoljno...

I da se razumem: Grčka ne duguje 85 milijardi Nemačkoj, (na primer) već je Nemačka samo garantovala isplatu tog duga?

Zašto bi to Nemačka radila, kao i ostale zemlje, čak je i mala Slovenija garant za 1,8 milijardi nečega!!!?

O čemu se radi?
Pa jednostavno: pare Grčka duguje privatnim fondovima i bankama iz USA, a oni sada traže da EU, kao "unije" da plati te dugove ako Grčka ne može.

O tome se ovde radi i zato Siriza govori o "solidarnosti" itd...
I o pohlepi zajmodavaca, koji su jasno ukapirali da Grčka nikada te dugove ne može da vrati, ALI SU BILI SIGURNI DA ĆE UNIJA biti pravno odgovorna i da će MORATI bez obzira na Grke sve te pare da vrati...

Idu dani....

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
MORNAR
VIP
VIP


Broj poruka : 477
Points : 1374
Datum upisa : 28.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   7/9/2015, 01:58

Ne, ovo više nije "onaj" kapitalizam!
Poslednji kapitalizam koji imamo u glavi je bio "industrijski kapitalizam" koji je nešto proizvodio...
Ovo sada je "finansijski kapitalizam" sasvim nov oblik gde je do kapitala moguće doći i ako se ništa ne proizvodi...

Mislite o tome!
Nazad na vrh Ići dole
FatCat
Member
Member


Broj poruka : 427
Points : 1030
Datum upisa : 14.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   10/25/2015, 22:42

PREVELIKI JAZ: `džaba im jahte, palate...`

Ogromna nejednakost u kojoj mali broj ljudi raspolaže sa više od polovine svetskog bogatstva, ne samo da je nepravedna, već je i ekonomski neodrživa, kaže bivši austrijski premijer Alfred Gusenbauer.

Kada mali broj ljudi "kontroliše" toliko bogatstvo, oni onda nisu u mogućnosti da pravilno investiraju, rekao je Gusenbauer u izjavi za Russia Today.

"Oni mogu da kupuju avione, jahte, palate...ali nisu sposobni da kanališu svoje bogatstvo u ekonomski ciklus, koji podrazumeva privredni rast, radna mesta i prihode."

Prema njegovim rečima, iz ekonomske perspektive ovoliki nivo nejednakosti bez presedana nije ekonomski održiv.

Globalni rast usporava zbog mnogih konkretnih razloga, ali takođe suštinski faktora tog usporavanja je velika nejednakost prihoda i bogastva, zaključio je socijaldemokratski političar i nekadašnji kancelar Austrije.

Prema procenama, očekivanja su da će tokom sledeće godine jedan odsto svetske populacije raspolagati sa više od 50 odsto globalnog bogatstva.

_________________
Dinkić: Drugačije bi sve bilo da sam bio premijer !!
Nazad na vrh Ići dole
Teletrader
Member
Member


Broj poruka : 859
Points : 2416
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   1/18/2016, 13:07

Da li je Amerika spremna za socijaldemokratu

Senator iz Vermonta zagovora stvari koje su dosad u SAD bile jeres – državno zdravstveno osiguranje, veće poreze i besplatno visokoškolsko obrazovanje

Iko Hilari Klinton vodi u anketama na nacionalnom nivou, njen najsnažniji partijski rival uspeo je da je nedavno pretekne u državama u kojima se održavaju prvi stranački izbori demokrata.

Tada je najveća uzdanica liberalnog establišmenta konačno počela da obraća pažnju na senatora iz Vermonta, koga je dosad ignorisala kao socijalistu bez ikakvih izgleda u prvoj zemlji kapitalizma. „Građanski rat” među demokratama postao je nezaustavljiv.

Mnoge analitičare je iznenadio Sendersov uspeh jer mu se često prišiva etiketa socijaliste što je u SAD podjednako strašno kao i pripadnost Kju-kluks-klanu. Međutim, pokazalo se da je velikom broju birača dosadilo da stalno slušaju jedne te iste politički korektne kandidate koji menjaju stavove kada je to oportuno i koje nacija krivi za šurovanje s kapitalom, kao i za pad standarda, korupciju u Vašingtonu i kretanje zemlje u lošem smeru. Senders decenijama govori istu stvar – povećati poreze, smanjiti nejednakost, pokidati veze između Volstrita i Vašingtona.

Sendersu naruku ide zasićenost građana političarima koje krive za svoje brojne nedaće. On nije deo finansijsko-političke klike u Vašingtonu, već je oduvek bio autsajder. Njegova najveća snaga leži tamo gde je njena najveća slabost – na polju kredibiliteta. To je primetio i potpredsednik Džo Bajden, koji je odustao od toga da i sam traži nominaciju, kada je pre nekoliko dana u intervjuu za Si-En-En istakao da se Sendersu može verovati da se stvarno zalaže za jednakost i socijalnu pravdu jer to govori celog života dok je Klintonova na tom polju „relativno nova”.
Nazad na vrh Ići dole
Boranija
Old member
Old member


Broj poruka : 1408
Points : 4300
Datum upisa : 25.07.2010

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   5/20/2016, 12:41

Papa Franja rekao je da poslodavci koji eksploatišu svoje zaposlene zarad profita čine smrtni greh.

Poglavar Rimokatoličke crkve je u jutarnjoj besedi, rekao da je „eksploatacija radnika oblik ropstva savremenog doba“.

Papa je ukazao da se oni koji eksploatišu radnike ne razlikuju od trgovaca ljudima iz prošlosti, koji su porobljene Afrikance prodavali u Americi, prenosi AP.

U besedi koju je preneo Radio Vatikan, papa je rekao da „onaj ko živi od ljudske krvi, čini smrtni greh i mora da snosi kaznu i da se vrati sebi kako bi mu taj greh bio oprošten“.

Prvi latinoamerički papa često osuđuje nepravednu globalnu ekonomiju za koju kaže da je „osiromašila siromašne i uništila životnu sredinu dok je bogatima bogatstvo uvek malo“, prenosi AP.

_________________
Kad ima love za šljam, ima da bude i za mene!!
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   8/23/2016, 13:38

U svojoj knjizi "Evro - kako jedinstvena valuta stavlja pod znak pitanja budućnost Evrope", Stiglic razmatra glavne nedostatke evra i evropske ekonomije u celini, koji stvaraju ogromne probleme za čitav kontinent i na kraju prete da dovedu do katastrofe.

"Omladina nije zainteresovana za uspostavljanje neoliberalnog sistema, ona pokušava da shvati glavnu grešku tržišnog sistema, razumejući da je takav ekonomski sistem doživeo neuspeh. To se odnosi i na mikroekonomiju i makroekonomiju", navodi Stiglic.

On smatra da se u političkim krugovima pridržavaju istog tog mišljenja koje, po njegovim mišljenju, dominira.

Mnogi razumeju da tržište ne radi tako dobro kako bi želeli, ali da vlasti to ne mogu da isprave, objašnjava Stiglic, koji nastavlja da negira jedan od glavnih principa neoliberalne ideologije - tržište radi bolje ako ga ostavimo na miru, neregulisano tržište mnogo brže dovodi do ekonomskog rasta, a na kraju će to svima ići u korist.

"Izašli smo iz neoliberalne euforije kada smo bili sigurni da 'tržište uvek reguliše'. Sve što nam je sada potrebno je da se vlastima stavi na znanje da 'tržište ne reguliše uvek'. Sada bi bolje bilo rešiti kako izaći na kraj sa situacijom", dodao je Stiglic, koji drugim rečima kaže da je "neoliberalizam umro u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju".

Od kraja osamdesetih godina 20. veka, neoliberalizam - ideja slobodne trgovine, otvorenih tržišta, privatizacije, deregulacije i smanjenja državnih rashoda, usmerenih na povećanje uloge privatnog sektora, što je, navodno, najbolji način za stimulaciju rasta - dominira u sistemu najveće ekonomije sveta i međunarodnih organizacija, kao što su MMF i Svetske banke, navodi Sputnjik.

Stiglic, koji je 2001. godine dobio Nobelovu nagradu „za analizu tržišta sa nesimetričnim informacijama“, postao je jedan od najvećih kritičara neoliberalizma, izjavljujući da „neoliberalne euforije“, koja je zahvatila svet osamdesetih godina prošlog veka, više nema ni u tragovima, podseća ta agencija.

Nakon finansijske krize 2008. godine, dodaje se u analizi, u ekonomskim i političkim krugovima sve češće se čuju mišljenja da neoliberalne ideje nisu baš najpravilniji put razvoja: poslednjih nekoliko godina naglo je porastao raskol između bogatih i siromašnih, o niskom ekonomskom rastu u mnogim zemljama ne treba ni govoriti.

"O tome se može govoriti i sa tačke gledišta političara, ili sa naučne tačke gledišta. Ipak, kako mi se čini, u naučnim krugovima te ideje su odbačene", zaključuje Stiglic.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   8/25/2016, 11:24

Kraj neoliberalizma i kriza zapadne politike

... kao što primećuje Francis Fukuyama u odličnom eseju nedavno objavljenom u Forreign Affairs: „Populizam je etiketa kojom pripadnici političke elite opisuju one politike koje im se ne dopadaju, a koje imaju podršku građana“. Populizam je pokret za promenu, početak nečega novog, ali zasad je lakše uočiti čemu se protivi nego za šta se bori. Populizam može biti progresivan ili reakcionaran. Najčešće je i jedno i drugo u isto vreme.

Brexit je klasičan primer takvog populizma. Rezultat referenduma je srušio jedan od nosećih elemenata politike Velike Britanije još od ranih 70-ih godina. Mada je predmet izjašnjavanja bila Evropa, glas protiv je pre svega bio glas protesta ljudi koji se osećaju zanemarenim i zaboravljenim, onih čiji životni standard stagnira ili opada od 80-ih godina, onih koji se osećaju ugroženima zbog imigracije nad kojom nemaju nikakvu kontrolu i suočavaju se sa sve neizvesnijim tržištem rada. Njihov revolt je praktično paralisao političku elitu, koštao je zemlju jednog premijera i ostavio je u rukama dezorijentisane premijerke koja čeka božansko proviđenje.

Talas populizma je objava povratka klase kao centralnog aktera političkog života, i u Britaniji i u Americi. To je velika promena, naročito u SAD. Mnogo decenija unazad ideja „radničke klase“ bila je potisnuta na margine američkog političkog diskursa. Amerikanci su sebe u velikoj većini opisivali kao pripadnike srednje klase, što je bio odraz težnji američkog društva. Prema Galupovim anketama, 2000. godine je svega 33 odsto Amerikanaca sebe opisivalo kao radničku klasu, dok je 2015. taj broj porastao na 48 odsto, što je gotovo polovina populacije.

I brexit je pre svega izraz revolta radničke klase. Pre toga, svest o klasnoj pripadnosti je bila potisnuta nizom novih identiteta i tema, od roda i rase do seksualne orijentacije i zaštite životne sredine. Povratak klase ima najveći potencijal za redefinisanje političkog terena upravo zahvaljujući svojoj širini i brojnosti.

Ali povratak klase ne treba mešati sa radničkim pokretom. To su dve različite stvari, što je očigledno u SAD, a sve više i u Britaniji. Zapravo, tu se ta razlika uvećavala u proteklih pola veka. Povratak radničke klase u britansku politiku je zapravo rudimentarni izraz otpora i protesta, kao u slučaju brexita, dok je osećaj pripadanja radničkom pokretu veoma slabo razvijen.

http://pescanik.net/kraj-neoliberalizma-kriza-zapadne-politike/
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Šta je kapitalizam?   11/25/2016, 10:51

Vučić, Orban i Tramp

Sanders, Klinton(ova) i Tramp mogu se predstaviti i kao tri odgovora na krizu kapitalizma.

Još u trci za demokratskog kandidata odbačen je put reformi i zalaganje za preraspodelu bogatstva u korist nižih slojeva.

Na izborima je izgubila politika za koju mnogi veruju da je dovela sistem u krizu.

Na kraju, pobedila je strana koja je implicitno obećala da će prebroditi krizu prebacivanjem tereta na marginalne društvene grupe. Ukoliko uspe u tome, Tramp će, nakon Ruzvelta i Regana, ući u istoriju kao treći predsednik koji je obeležio novu epohu u političkoj istoriji modernog kapitalizma. Ako ne uspe, postoji bojazan da bi to mogao biti kraj istorije....

Trampov uspeh ili neuspeh da stabilizuje kapitalizam u SAD verovatno će se odraziti i na zbivanja u Evropi. Uspeh bi mogao da ohrabri evropske elite u podršci konzervativnim političkim projektima (koliko konzervativnim zavisi od dubine krize). Neuspeh bi otvorio prostor za prodor različitih – levih i desnih – antisistemskih političkih pokreta.

Naomi Klajn tvrdi da je, pre nego što je zaživela u razvijenim zemljama, neoliberalna doktrina „testirana” na periferiji – u Čileu. Postavlja se pitanje da li je, pre Trampa, konzervativni zaokret oproban u nekoj zemlji (polu)periferije?

U izvesnoj meri mogla bi se braniti teza da Orban i Vučić predstavljaju takve primere. Obojica su, kao i Tramp u SAD, dočekani „na nož” u krugovima liberalne političke i intelektualne elite. Uprkos tome, obojica su postigli značajne rezultate u ekonomskoj stabilizaciji svojih zemalja. Ni jedan se nije libio da u cilju ekonomskog prosperiteta prkosi liberalnim normama političke korektnosti i njihovim eksponentima u Briselu. Obojicu optužuju za autoritarizam, ali uprkos tome imaju ogromnu podršku u svojim zemljama, i obojica su uspeli da stabilizuju ekonomski i politički sistem i vrate poverenje investitora.

Ako je suditi prema ovim primerima, nakon stišavanja liberalne medijske halabuke i završetka performansa građanske neposlušnosti, Tramp ima više izgleda na uspeh nego što bi imala Hilari Klinton zalaganjem za više dosadašnje politike.

U slučaju Srbije pokazalo se da liberalni kritičari vlasti, koji se smatraju odgovornim za izneverena petooktobarska obećanja, nemaju novi odgovor na ključna pitanja koja tište većinu građana. Jednom rečju, liberalizam deluje istrošeno i bez mnogo veze sa stvarnošću.

Ne samo stranke već i liberalna intelektualna elita ne daju odgovore na ključna pitanja današnjice. Odnos prema migrantima, ekonomska politika, odnos prema EU, ali i prema velikim silama, kao uostalom i odnos prema susedima samo su neka od pitanja na koja je teško danas naći bilo kakav, a posebno ne prepoznatljiv odgovor u nastupima predstavnika liberalne opozicije.

Kao i mnogo puta do sada liberali su upali u zamku svoje ideologije prema kojoj su liberalna načela univerzalna, pa time i mera svih stvari.
http://www.politika.rs/sr/clanak/368542/Pogledi/Vucic-Orban-i-Tramp

Vladimir Vuletić
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
 
Šta je kapitalizam?
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: INFO-
Skoči na: