I Obama i Mekkejn su se pred kraj kampanje "ubili" od dokazivanja da mrze socijalizam !! :D
Naravno, onakav kakvim ga doživljava prosečan amerikanac: kao zlo, prvenstveno oličeno u velikim porezima i preraspodeli bogatstva.
Zbog toga su recepti Marksa i njegovih djaka u Americi iskorišćeni SAMO da pomognu najvećima, onima kojima je Buš, uz Obaminu podršku, već "ubrizgao" stotine milijardi pod titoističkim izgovorom da "se ne sme dozvoliti da propadnu".
ili, jednostavnije: Slobodno tržište (i kapitalizam) za vreme rasta, a socijalizam kada tonemo...

:bball: :bball:

"Vlasnici kapitala i biznisa ce kod radnika podsticati i stimulirati potrebu da kupuju njihovu skupu robu: stanove, kuce i tehnologiju, obvezujuci ih pritom da ulaze u skupe hipotekarne kredite do nivoa neizdrzivosti. I na kraju ti neplaceni dugovi ce izazvati bankrot banaka, koje ce morati biti nacionalizirane, pa ce drzava onda krenuti putem koji vodi u komunizam..." (Karl Marx, Das Kapital).


.

Koliko ja sve ovo kapiram... ispada da SVI MI živimo u USA???
:no:
Naravno ne u NY i sl. već Alabama, Kanzas i sl.!!

Neoliberalna faza kapitalizma je imala TRI svete krave:
1. Balansirani budžet,
2. Privatno vlasništvo i
3. Slobodnu trgovinu...

Dve od njih su nedavno pale kao žrtva realnosti :D
Balansirani budžet je bio prva žrtva - u ime izbegavanja recesije (nekontrolisana deficitarna potrošnja).

Vera u privatno vlasništvo je na staklenim nogama!! Sve više država nacionalizuje banke.

Ostaje još samo vera u slobodnu tgovinu, ona se nekako održava u životu, ali TEŠKO !! :no:

Ogromna većina Nemaca ne veruje više u kapitalizam i priželjkuje "novi ekonomski poredak". Jer, kako rezultate istraživanje prenose mediji, gradjani Nemačke posle krize i recesije smatraju da kapitalizam "ne obezbeđuje socijalnu ravnotežu u društvu", kao ni "zaštitu okoline" niti "odgovoran odnos prema prirodnim resursima".

Skoro 40 godina posle objavljivanja studije Rimskog kluba "Granice rasta", samo još trećina Nemaca veruje da se privredni rast povoljno odražava na životni kvalitet pojedinca. Pri tome, kako naglašavaju autori studije, nikako "ne preti revolucija" u Nemačkoj, jer građani za nezadovoljavajuće stanje kapitalizma odgovornima ne smatraju samo političke i ekonomske vođe, već i same sebe. Skoro četiri petine Nemaca smatra da svaki pojedinac treba da preispita svoj način života i razmisli da li je privredni rast zaista najvažniji.

Za ogromnu većinu Nemaca su društveni odnosi, zdravlje i čista životna okolina važniji od "umnožavanja novca i poseda". Pri tome studija Bertelsmana pokazuje da zanimanje za ekološke teme i kritički stav prema sistemu nikako nisu karakteristični samo za obrazovanije i bolje stojeće slojeve stanovništva.

Tako se 75 odsto gradjana koji imaju završenu maturu slaže sa stavom da je "ekonomsko blagostanje manje važno od zaštite okoline i smanjenja dugova", ali isti stav zastupa i 69 odsto gradjana sa nižom školskom spremom. Većina Nemaca više ne veruje u "sposobnost tržišta da samo sebe leči od poremećaja", ali istovremeno i 82 odsto zastupa stav da bez privrednog rasta nema političke stabilnosti i razvoja demokratije. Istovremeno je pretežni deo nemačkih gradjana uveren da se privredni rast i zaštita čovekove okoline mogu uskladiti, ali samo uz odgovarajući angažman političara.

Kapitalizam sve više ima problema koje je Karl Marx odavno definisao.
Povećenje produktivnosti (smanjivanje troškova, racionalizacija radnih mesta) dovodi do povećanja profita, ali kada se u tome pretera (gramzivost) dolazi se u situaciju kada više (skoro) niko ne može da kupi te proizvode jer svi koji su dobili otkaze nemaju para. I proizvodi ostaju neprodati. Potrošnja, boginja kapitalizma je ugožena!
Nešto će tu morati da se menja.

"Vratimo se Marksu i Engelsu"
Izvor: B92
Ministarka ekonomije Velsa Edvina Hart, komentarišući aktuelno stanje u ekonomiji, naglasila je da je kapitalizam kao sistem "razočarao".

"Žao mi je, ali kapitalistički sistem je razočarao. Da bismo pravilno diskutovali o aktuelnim problemima trebalo bi se da se vratimo istorijskim lekcijama Karla Marksa i Fridriha Engelsa", rekla je ona.

Komentar je izazvao burne reakcije kolega iz britanske politike. "Da li je ova ministarka ekonomije zaista sposobna da privuče strane investicije", zapitala se Eland Paro iz proevropske Liberalno-demokratske stranke.

Inače, nedavno je i mađarski levičarski filosof Gašpar Mikloš Tamaš ocenio da su "unutrašnje rezerve kapitalizma" u svetu potpuno istrošene.
On je ukazao da je poslednjih godina, "na najveće iznenađenje svih", došlo do "neverovatnog procvata" marksističke teorije.

Vrlo čudnim se putevima zaputio današnji "kapitalizam"?

Umesto da (i dalje) rizik preuzima privatni kapital, a poreski obveznici budu sve manje opterećeni, USA i Evropa sve više preuzimaju (prevazidjeni ?) model osvojenih zemalja Istočne Evrope!!

To je model po kome poreski obveznici subvencionišu PRIVATNI kapitel, kada god on dospe u gubitke.

Tako dolazimo u situaciju da kapital više nije nosilac rizika (zarada = naknada za rizik) a zapadne privrede postepeno upadaju u iste one "prevazidjene" i sve vreme oštro kritikovane teškoće u kojima su se nalazila društva "realnog socijalizma" i "samoupravljanja" sve tamo do pred kraj devedesetih...

Biće zanimljivo videti kako će se to završiti.

Kapitalizam...

Kapital (lat. capitalis - glavni, caput - glava )
Vrednost koja se određenim kretanjem oplođava, viškom vrednosti. Opšti obrazac
je N-R-N1 , gde je N - početna vrednost, prva vrednost, uložena vrednost;
R - određena vrsta robe ; N1 - nova vrednost , oplođeni kapital.
Kretanje obuhvata:
1. faza - promet, kupovinu elemenata proizvodnje, uložen kapital u radnu snagu i sredstva za proizvodnju;
2. faza - proizvodnja, trošenje elemenata proizvodnje pri čemu radna snaga stvara višak vrednosti;
3. faza - promet, realizaciju oplođenog kapitala.
Razvijeni obrazac je: N-R (na R utiču radna snaga i sredstva proizvodnje)- P (promet) - R1 - N1 , i tako u krug. Ovo je kretanje industrijskog kapitala. Pojedine njegove faze se osamostaljuju i postaju funkcija pojedinih vrsta kapitala, pa tako ima proizvodni kapital koji se bavi proizvođenjem viška vrednosti , tj proizvodnjim; trgovinski kapital koji vrši stvarnu realizaciju proizvoda kapitala; kamatonosni kapital koji mobiliše slobodne novčane kapitale, pretvarajući nedelatni kapital u delatni. Kapital je ,dakle, određeni društveni odnos u proizvodnji - eksploatacija najamnog rada pod komandom kapitala, tj. proizvodjenje viška vrednosti. U stvarnom kretanju višak vrednosti se pojavljuje kao profit. Pošto svoju svrhu - profit - ostvaruje kapital samo kroz kretanje, to on teži da se beskonačno kreće i uvećava. I svaki se kapital, bez obzira na poreklo, pretvara u akumulirani višak vrednosti.

Kapital - glavno delo Karla Marksa - najveće političko-ekonomsko ( i filozofsko ) delo u kojemu su kritički prerađena sva dotadašnja dostignuća u oblasti ekonomije i genijalno izložena nova teorija kapitala. U njemu je otkrivena suština kapital, anatomija njegovog kretanja i utvrđena nužnost propasti kapitalizma usled ekonomskih protivurečnosti "...akumulacije kapitala i akumulacije bede proleterijata..." koje izvršuje proleterijat svojom revolucijom.

IZVOR: Milan Vujaklija , "Leksikon stranih reči i izraza" -1954. godina, Beograd.

Kapitalizam

Lat. caput - glava ; capitalis - glavni

Naziv za privredni i društveni poredak u kome je glavni pokretač privrednog života profit, a ne zadovoljavanje opštih potreba.

Kapitalizam je poslednji društveni poredak zasnovan na eksploataciji jedne klase drugom, a došao je posle feudalizma. U poređenju sa ranijim, kapitalizam pretstavlja treći oblik ugnjetavanja i eksploatacije: u njemu su sva sredstva proizvodnje svojina malog broja ljudi ( klase kapitalista ), dok je u isto vreme neposredni proizvođač - radnik - lišen tih sredstava. Suština kapitalističke eksploatacije sastoji se u tome što kapitalisti prisvajaju neplaćeni rad najamnog radnika, višak vrednosti. U kapitalizmu robna proizvodnja dobiva i vladajući oblik. Razvitak kapitalizma u pojedinim zemljama bio je vrlo neravnomeran i imao je u svakoj zemlji svoju specifičnost. On je odigrao naprednu ulogu u razvitku društva: uništio je esnafska ograničenja, ličnu zavisnost radnika, lokalnu zatovrenost i iscepkanost. Razvivši silne proizvodne snage, kapitalizam je stvorio materijalne uslove za socijalističku revoluciju, stovrio je svoga grobara - radničku klasu. No, on se zapleo u nerešljive prootivrečnosti. Sve napretke u tehnici on je koristio za još veću eksploataciju. Kao neizbežan saputnik kapitalizma javlja se nezaposlenot. Nagomilavanjem kapitala u rukama kapitalista raste beda širokih radnih masa, produbljuje se jaz između rada i kapitala. Početkom XX veka došao je u najviši stadijum kapitalizma - imperijalizam. Pobedom velike socijalističke revolucije, u oktobru 1917. izvršen je prvi proboj u lancu kapitalizma.

IZVOR: Milan Vujaklija, "Leksikon stranih reči i izraza" - 1954. godina, Beograd.

"Amrika i Engleska biće zemlja proleterska"

Proleter

lat. proles - potomak , dete ; proletarius - građanin najniže klase

U Rimu : građanin najnižeg reda, siromašak koji je koristan samo po tome što rađa decu (proles).

U kapitalizmu naziva se najamni radnik. On je lišen sredstava za proizvodnju, koja su vlasništvo kapitalista. Raspolaže jedino svojom radnom snagom, koju mora da prodaje kapitalisti, da se podvrgava njegovoj komandi u radu , i da mu besplatno proizvodi višak vrednosti, jer samo pod tim uslovima može da pribavi sebi nužna sredstva za život. Za kapital važi njegovo najbitnije , živo oruđe.

"Proletri svih zemalja, ujedinite se!" završna rečenica kao gesla "Manifesta komunističke partije" od Karla Marksa i Fridriha Engelsa, koja je postala geslo međunarodnog komunističkog pokreta.

IZVOR: Milan Vujaklija , "Rečnik stranih reči i izraza" , 1954. godina, Beograd

Žižek: Brak demokratije i kapitalizma se bliži kraju

Poznati intelektualac i nesuđeni predsjednik Slovenije (kandidovao se na prvim slobodnim izborima 1990. godine) pozvao je na preispitivanje kapitalizma i upozorio da on više nije sinonim za demokratiju otkako su nedemokratske nacije kao što su Kina i Singapur počele da razvijaju kapitalističku ekonomiju. Iako nije ponudio vlastitu viziju nove varijante kapitalizma, Žižek je poručio da treba početi sa razmišljanjima o radikalnoj izmjeni njegovog postojećeg stanja.

Novo osmišljavanje kapitalizma

„Bojim se da se ovaj vječni brak između demokratcije i kapitalizma polako bliži kraju", rekao je. „Moramo nanovo osmisliti kapitalizam."

Ustanovio je da su se zapadne zemlje već više puta do sada suočile s preprekama za koje nisu znale da pronađu djelotvorna rješenja zbog nesposobnosti kritičke procjene kapitalizma i razmatranja radikalnih promjena. Pritom se pozvao na kolumnistu "New York Times"-a Pola Krugmana koji je iznio sljedeću pretpostavku: čak i da su ljudi na samom početku 21. vijeka znali da će 2008. doći do recesije, ponašali bi se isto kao i sada zbog svoje nesposobnosti da redefinišu kapitalistički mentalni sklop.

Drugi primjer toga Žižek vidi i u planovima Evropske unije da ponovo stabiliše posrnulu grčku ekonomiju, o kojima je rekao:

„Svi znaju da su ti planovi totalno sranje. Neće uspjeti i svako to zna, ali se svejedno pravimo da vjerujemo."

Kapitalistički pogled na svijet je toliko duboko ukorijenjen da ga većina ljudi bez pitanja prihvata i djeluje u skladu s njim, dok su samo malobrojni u stanju da zamisle ikakav pomak. Međutim, vrijeme je da zapadne nacije prestanu da se odupiru promjenama i da preduzmu taj životno važan korak i počnu da sanjaju „radikalne snove". Jer, prema njegovim riječima: „Možemo da zamislimo i kraj planete ili kraj svijeta - sve je to vrlo lako zamislivo. Ali zamisliti i najmanju promjenu u kapitalizmu, u tržištu, to nam je skoro nemoguće."

Lepo je to Žižek primetio.
Kapitalizam je odavno shvatio da mu demokratija u nekom predjašnjem obliku nije potrebna - već ova kvazi demokratija sa partijama izmedju kojih nema skoro nikakve razlike i poslušnim (licemernim) političarima koji rade samo u interesu krupnog kapitala.
Kuda će nas to odvesti samo može da se nazire...

S druge strane imamo sve veće nezadovoljstvo raje koja sve više uvidja o čemu je reč (Occupy Wall Street i dr. pokrete) i birače koji rezignirano ili ne izlaze na glasanje ili glasaju iz "protesta" za (na pr.) piratsku partiju (ili praznim lističima)...

Da li će i kada početi obračun?