Stara - nova pesma :D

SPASI SRBIJU IZ LUDNICE, IVICE.... IVICEEE!!!! ...

8)
Ovo je dobro!!!

Akcije MK grupe početkom 2009. na jednoj od stranih berzi

NOVI SAD - Porast kapitala biće prije svega posljedica emitovanja novih akcija, ali i prodaje manjeg paketa postojećih vlasničkih papira.
Akcije jedne od najvećih poljoprivrednih kompanija u Srbiji, novosadske MK grupe naći će se početkom naredne godine na berzi.
Novosadski Dnevnik piše da ma koliko ova najava predstavljala iznenađenje, ona se u potpunosti uklapa u poslovni manir vlasnika MK grupe, Miodraga Kostića. Kostića ne interesuje Beogradska berza, već tržišta kapitala u Londonu, Frankfurtu, Stokholmu i Varšavi.

Dostanić: Beogradska i Banjalučka berza će se povezati

BEOGRAD - Direktorka BSE je rekla da su berzanska tržišta u regionu mala i po obimu i po kvalitetu akcija i po kapitalizaciji preduzeća koja kotiraju na berzi, zbog čega je povezivanje neophodno.
Predstavnici Banjalučke i Beogradske berze pokrenuli su inicijativu za određen oblik povezivanja do kraja godine u cilju lakšeg protoka kapitala između Republike Srpske i Srbije. Inicijativa je pokrenuta na Odboru Skupštine RS za praćenje procesa privatizacije, na kojoj je raspravljano o stepenu razvoja tržišta kapitala i njegovog uticaja na privatizaciju.

"U povezivanju dva tržišta kapitala ključnu ulogu odigraće komisije za hartije od vrednosti i vlade RS i Srbije", rekla je dirketorka Beogradske berze Gordana Dostanić i dodala da će, ako dođe do usklađivanja zakonskih regulativa, biti otvorene pretpostavke za naredni korak u povezivanju.

Ona je rekla da su berzanska tržišta u regionu mala i po obimu i po kvalitetu akcija i po kapitalizaciji preduzeća koja kotiraju na berzi, zbog čega je povezivanje neophodno.

"To je posebno značajno za lokalne investitore koji će tako moći da deluju u celom regionu", kaže ona.

U naredna dva meseca zajednički tim berzi radiće na otklanjanju zakonskih i tehničkih prepreka za niži vid povezivanja, najavio je direktor Banjaluèke berze Milan Božić.

Hmm... Ne implicira li ovo kraj našeg voljenog CRHoV-a kao takvog?

A što to?
Nisi mi jasan !!??

Živi bili pa videli, na jednoj od konferencija Dostanićka je pominjala, između ostalih, baš ovu opciju. Berza je premlada za otkup - ali ne i za merdžer. Velika javna preduzeća se sporo privatizuju, nema dovoljno kompanija koje su dovoljno dobre - merdžer. Ne baš najsrećnije rešenje. Sumnjivo mi je pominjanje Komisije kao glavnog igrača, moguće da će se izvesti reforme koje možda zakače i zakon o transparentnosti.

Tomato Warning Expanded
Three weeks ago, the FDA warned consumers in New Mexico and Texas about an outbreak of salmonellosis associated with raw red tomatoes. Since then, the outbreak has widened considerably and now includes more than 550 cases occurring in 32 states and the District of Columbia.
About 10% of cases have required hospitalization. The specific organism involved in the outbreak is the relatively rare Salmonella Saintpaul.
To help consumers and food vendors identify safe suppliers and types of tomatoes, the FDA has released a list of states whose produce has not been associated with the outbreak.

http://www.cdc.gov/salmonella/saintpaul/

.

Vidim veselo danas na forumu?
Neka !
Još jedna vesela vest:

Turističke agencije u Srbiji prodale su ove godine oko 25 odsto više aranžmana za letovanje, nego u istom periodu prošle godine, rečeno je agenciji Beta u turističkim agencijama.

Mladjan Dinkic najavio potpisivanje ugovora izmedju Zastave iz Kragujevca i Fiata o strateskom partnerstvu do kraja sledece nedelje.Zajednickim ulaganjem Fiata i drzave u planu pokretanje prozivodnje.
Ajd da vidimo i taj auto.

Prema ranijim najavama, ove bi sedmice trebao konačno biti raspisan tender za privatizaciju Jat Airwaysa.
Nagađa se da je najozbiljniji kandidat za preuzimanje ruski Aeroflot, a cena bi mogla biti znatno manja od ranije najavljenih 150 miliona evra.

MPC tržište, je ostvarilo tri i po puta manji promet nego krajem prošle nedelje i danas iznos svega 18,6 miliona dinara. Na prvom mestu po obimu prometa su se našle akcije firme Goša FOM AD Smederevska Palanka (BSE:GFOM) kojima se trgovalo za 5,8 miliona uz porast cene od 20%

Povećan pritisak na konditorski sektor zbog znatnog rasta ciena sirovina!!
Znači Bambi & Co. će morati da dižu cene ili da smanje dobit !!
:study:

Новинарска брзоплетост, несавршеност интернета и муњевито реаговање берзе на вести срозали су за десет минута вредност једне велике америчке компаније за милијарду долара.

У понедељак пре подне, спољни сарадник угледне америчке агенције Блумберг рутински је тражио на „Гуглу” компаније које су ове године прогласиле банкрот. У чудном сплету околности, које још нису до краја разјашњене, претраживач је између осталих избацио и недатирану вест о банкроту америчког авио-превозника „Јунајтед ерлајнза” (UAL).

Тај чланак се појавио у онлајн издању „Саут Флорида сан сентинела” (сестринског листа „Чикаго трибјуна”) баш поред оног о урагану Ајк, који тренутно хара Карибима. „Гугл” је тексту од 10. децембра 2002. „прикачио” датум 6. септембар 2008.

У време када закаснела вест доноси готово исти минус као и погрешна, новинар није проверио информацију, да не би губио време, него ју је брже-боље проследио као флеш вест Блумберговом професионалном сервису за претплатнике – „`Јунајтед ерлајнз` објављује стечај да би смањио трошкове” – а шест минута касније и – „Акције UAL пале за 33 одсто.”

У 11:16, двадесет три минуте после објављене „новости”, изашла је исправка: „UAL НИЈЕ ОБЈАВИО СТЕЧАЈ”.

Гласине иначе најбрже путују, а у ери интернета нетачна вест се шири брзином светлости.

Када су наслов угледали брокери на Волстриту, кренула је муњевита продаја акција компаније која се годинама после правог банкрота бори за опстанак у сектору у коме не цветају руже. За десет минута вредност акције се срозала са 12 на само три долара, што је „Јунајтеду” смањило тржишну вредност за безмало милијарду долара, пише „Вашингтон пост”. Око 54 милиона акција је променило власника до краја дана, далеко више од уобичајеног броја.

Док је финансијски сектор „Јунајтеда” с неверицом пратио пад акција, одељење за односе са медијима запосели су новинари, зачуђени зашто је фирма изненада објавила стечај.

Берза Насдак је двадесетак минута после објављене исправке стопирала трговину тим акцијама на један сат, које су на затварању јуче вределе 10.92 долара – 11 одсто мање у односу на првобитну вредност.

Још током јучерашњег дана почело је упирање прстом на могућег кривца.

Sedam srpskih kompanija uvršteno je u listu vodećih 500 kompanija centralne Evrope po ostvarenom prihodu, koju je danas objavila revizorsko-konsultantska firma Dilojt.

Kako se navodi u izveštaju, najveći prihod u Srbiji u 2007. godini ostvarila je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je sa prihodom od 3,6 milijardi evra zauzela 20. mesto na listi Top 500 u centralnoj Evropi.
Elektroprivreda Srbije nalazi se na 79. mestu sa prihodom od 1,64 milijarde,
a trgovinska firma Delta M zauzela je 106 poziciju sa prihodom od 1,34 milijarde evra.
Među najvećim kompanijama centralne Evrope našli su se i PTT Srbija na 112. mestu,
Telekom Srbija na 155. mestu,
smederevski Ju-Es stil na 170. mestu i
Srbijagas na 253. poziciji.

Deloit je rangirao i 100 banaka sa najvećom aktivom i 50 najvećih osiguravajućih društava i na tu listu su ušle banke Inteza na 78. mestu, Komercijalna banka na 84. mestu, Rajfajzen banka na 85. mestu i Hipo Alpe-Adrija na 89. mestu.
Na listi najuspešnijih osiguravajućih društava po visini premije nalaze se Dunav osiguranje na 36. mestu i DDOR Novi Sad, koji je zauzeo 40. mesto u regionu.

.

Tender za suinvestitora na Staroj planini 16. septembra - zainteresovani Holandani, Austrijanci i "Energoprojekt"

Datum: 2008-09-15 10:27:42 -

Tender za izbor suinvestitora za izgradnju turistickog kompleksa "Jabucko ravnište" na Staroj planini bice objavljen u utorak (16. septembar 2008. godine) izjavio je juce (12. septembar 2008. godine) državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije Goran Petkovic.

On je potvrdio da ce oglas biti objavljen u "Politici" i londonskom "Financial Times". Do sada su stigle ponude dve strane i jedne domace kompanije.

Zainteresovana je kompanija iz Holandije sa nekretninama u Nemackoj, zatim austrijska kompanija koja poseduje nekretnine u više zemalja Zapadne Evrope, kao i srpska kompanija Energoprojekt (ENHL)- rekao je Petkovic dodajuci da je plan da se u prvoj fazi, u naredne tri godine, naprave kapaciteti za više od 5.000 gostiju na Staroj planini.

U prvoj fazi u izgradnju ugostiteljskih, rekreativnih i objekata za zabavu bice uloženo 156 mil EUR, u skijališta 50 miliona, a u komunalnu infrastrukturu 20 mil EUR. Petkovic je rekao da ce u vlasništvu države ostati infrastruktura, zemljište, skijališta, i deo vlasništva buducih turistickih objekata.

Javni poziv za izbor suinvestitora za izgradnju turistickog kompleksa "Jabucko ravnište" na Staroj planini objavljen je 5. maja ove godine, a rok za dostavljanje prijava je bio 1. jul 2008. godine.

(Danas)

Preduzeće Građevinar Kocić nije uspelo da preuzme većinski udeo u građevinskoj firmi Novi autoput iz Beograda

........

REŠENJEM Trgovinskog suda u Zrenjaninu u petak je pokrenut stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DOO „Agroživ - Juko“ Žitište - saopštila je Ljiljana Popov, pi-ar ovog suda.
Predlog za pokretanje stečajnog postupka podneo je predlagač kompanije „Agroživ“ u stečaju iz Pančeva. U predlogu, „Agroživ“ je istakao da ima potraživanje prema stečajnom dužniku u iznosu od 787.774.969,04 dinara. Od toga, dospela potraživanja u iznosu od 654.684.969,04 dinara, a tekući račun stečajnog dužnika u blokadi je od 29. aprila 2008. godine. Stečajni dužnik nesposoban je za plaćanje i svoja potraživanja ne može da namiri. Stečajni dužnik priznao je postojanje stečajnog razloga na ročištu održanom dana 16. septembra 2008.
- Na osnovu izvedenih dokaza, sud je utvrdio da je račun dužnika „Agroživ-Juka“ blokiran 147 dana i da ima neizmirenih obaveza u iznosu od 1.152.304.626,00 dinara.Kako je očigledno da ne može da odgovori svojim obavezama i da je isplatu obustavio u periodu dužem od 45 dana, ispunjeni su zakonski uslovi za pokretanje stečaja - ističu u Trgovinskom sudu.

NEW YORK - Predsednik Boris Tadić razgovarao je u New Yorku sa proslavljenom filmskom zvezdom Robertom De Nirom. Holivudska zvezda je zainteresovana za ulaganje u filmsku industriju Srbije.

Robert de Niro, osnivač Tribecca filmskog festivala, i predstavnici kompanija Saliport, Dreamworks i Coppola rekli su Tadiću da su zainteresovani za investiranje u filmsku industriju Srbije i privatizaciju Avala filma.

Posle susreta sa Tadićem u njujorškom hotelu Waldorf Astoria, De Niro je rekao da se razgovaralo o snimanju filmova i studijima u Srbiji, napominjući da nije znao da tamo postoje studiji po ugledu na rimski "Cinecitta" što je odlična stvar.

Čuveni švedski proizvođač nameštaja Ikea pregovara sa Srbijom o investiciji od 1,1 milijarde evra za fabriku u našoj zemlji, kaže premijer Mirko Cvetković.
Premijer Srbije Mirko Cvetković je izjavio da očekuje da zvaničnici Ikee u narednih nekoliko dana dođu na razgovore o detaljima o planiranoj investiciji. On, međutim, nije precizirao detalje pregovora. Dolazak švedske Ikee u Srbiju najavljuje se već nekoliko godina, a mediji su pre skoro dve godine objavili da Ikea traži plac za izgradnju svog objekta.

Posle toga su usledile i najave tadašnjeg ministra u Vladi Srbije Predrag Bubalo da će Ikea otvoriti pet prodajnih cenatar u Srbiji. Posle razgovora Bubala i predsednika Srbije Borisa Tadića sa delegacijom te švedske kompanije u Beogradu, Ikei je poručeno da su im vrata za investiranje u Srbiju širom otvorena.

Interesovanje ove svetski poznate kompanije za Beograd i Srbiju ne iznenađuje. Još pre petnaestak godina Ikea je prepoznala mogućnosti ovog tržišta, pa je u Novim Banovcima otkupila i uknjižila oko 20 hektara oranica u nameri da na tom mestu gradi, a u međuvremenu je otvorila prodavnicu kod Hyatta. Zbog poznatih dešavanja na Balkanu, Ikea je promenila poslovnu politiku i odustala od te namere.

"Rezultati Srbije su impresivni"

U junu 2008. godine globalna konsultatnsko-revizorska firma Prajsvoterhaus Kupers je Srbiju, u konkurenciji od ukupno trideset četiri zemlje, rangirala na treće mesto po povoljnosti uslova za proizvodnju i sedmo po uslovima u sektoru usluga.

ceo tekst: http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/10/081028_serbia_eco.shtml



.

Zemlje u tranziciji teško pogođene
Globalna ekonomska kriza, začeta u razvijenom svetu, pogodiće svom silinom zemlje u tranziciji iduće godine, predvidja Evropska banka za obnovu i razvoj, upozoravajući da će posebno na udaru biti zemlje sa velikim budžetskim deficitom i visokim spoljnim dugom.
Priliv stranog kapitala će se smanjiti, a mogao bi i da presuši, dok će recesija u zapadnim zemljama dovesti do pada izvoza.
Sve su to faktori zbog kojih će stopa rasta u 2009. godini u odnosu na ovu, u regionu kao celini u najboljem slučaju biti prepolovljena.
Posledice globalne ekonomske krize neće mimoići ni Srbiju, kaže jedan od ekonomista EBRD, Piter Sanfi.

Usporen privredni rast
Posle nekoliko godina snažnog uspona, ekonomski rast u Srbiji biće u 2009. značajno usporen, kaže Sanfi, koji je vodeći ekonomista EBRD za jugoistočnu Evropu.


EBRD smatra da je finansijski sektor u Srbiji najosetljiviji na svetsku krizu
'Ipak, očekujemo pozitivan rast od tri procenta - ne predvidjamo recesiju, mada se, naravno, ni ona ne može isključiti', kaže on.

'Srećna okolnost za Srbiju je što nije u potpunosti integrisana u evropsku i globalnu ekonomiju, pa će verovatno izbeći najteže posledice krize, ali je njen finansijski sektor, kojim dominiraju velike zapadne banke, ranjiv. Na kraći rok, Srbija će se sasvim sigurno suočiti sa padom priliva stranog kapitala. Najvažnije je da se ova kriza pregura i da se spremno dočeka oporavak razvijenih zemalja', kaže on.
EBRD srpskoj vladi preporučuje da nastavi proces privatizacije, popravi kvalitet infrastrukture i očuva makroekonomsku stabilnost.

ceo tekst: http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/11/081125_ebrd.shtml

Vlada pomaže privredu sa 100 milijardi dinara
Vladine mere bi trebale da omoguće razvoj i rast bruto
domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto u 2009.

:cheers:

Poreski prihodi za prvih 20 dana januara u odnosu na isti period 2008. manji su u apsolutnom iznosu tri milijarde dinara, ili 10 odsto, rekla je danas ministarka finansija Diana Dragutinović.
Ona je na skupu Podrška reformi poreskog sistema u Srbiji, koji je organizovala Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GTZ) rekla da je najveći pad zabeležen u naplati PDV-a, što se može objasniti povećanjem utaje poreza.


Plan je bio 7% vise u odnosu na januar 2008.
:evil:

Da li sam dobro razumela da je u ovom paketu mera najvljeno i ukidanje POREZA NA KAPITALNU DOBIT????

Dinkić - država investira u Bor


„Država će uložiti oko 130 miliona dolara za izgradnju potpuno nove najsavremenije Topionice i na taj način ćemo promeniti uslove koje smo do sada imali za pronalaženje strateškog partnera za Bor. Naime, Topionica i rudarska delatnost biće spojeni u jedno preduzeće, država će sve dugove pretvoriti u kapital i na taj način postati većinski vlasnik Bora, a na tenderu ćemo pozvati potencijalne investitore za rudarsku delatnost da se jave i da u srazmeri sa svojim ulogom postanu manjinski vlasnici Bora“, izjavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić nakon sastanka sa sa menadžmentom i predstavnicima reprezentativnih sindikata RTB Bor.

Moje pitanje glasi - Zašto država investira u dolarima a ne u evrima? Da li su ti dolari (za koje smo u međuvremenu svi shvatili potpuno bezvredni) deo naših deviznih rezervi ili će država uzeti kredit u dolarima?

U Srbiji su trenutno blokirani računi više od 58 hiljada kompanija,
čiji ukupan dug iznosi 2,3 milijarde evra.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), ukupan dug blokiranih preduzeća veći je 32,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Guverner NBS-a, Radovan Jelašić, kazao je da kompanije duguju bankama za nevraćeni kredit, državi za neplaćeni porez a dobavljačima za neplaćenu robu.

Gubitke predvode trgovački lanci, koji prosečno najmanje deset meseci izbegavaju plaćanje dobavljačima robu, kao i velike državne kompanije koje duguju malim i srednjim preduzećima.


Poslodavci se žale i zbog višemesečnog čekanja za naplatu proizvedene robe i pruženih usluga, birokratiju i korupciju u državnim službama, kao i na skroman obrtni kapital.

Nelikvidnost kompanija povećana je 10,8 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine, a zbog nelikvidnosti, tokom prošle godine zatvoreno je više od dvije hiljade firmi nego što ih je u istom periodu osnovano.

E, ovo nikako ne valja !!
:no:

Ne valja ni ovo:

Od januara 2001, pa zaključno sa krajem decembra 2008. Srbija je uzela novih dugoročnih i kratkoročnih kredita u iznosu od čak 30,7 milijardi dolara. Za glavnicu i kamate dala je 11,3 milijarde dolara. Dakle, neto zaduživanje bilo je 19,4milijarde dolara. Kada se na tu sumu dodaju pristigle doznake naših ljudi iz sveta od 22,8, potom direktne strane investicije od 13,7 i portfolio ulaganja od 1,2 milijarde dolara, dolazimo do neto deviznog priliva od oko 57,2 milijarde dolara.

Te smo pare, naglašava dr Kovačević, potrošili a nismo se baš razvili. Da ne spominje, kaže, maksimalno izbegavanje države da servisira svoje obaveze po osnovu neminovne denacionalizacije, osetnijeg vraćanja stare devizne štednje i servisiranja neregulisanog spoljnog duga. Kao posledicu imamo enormnu precenjenost dinara u odnosu na evro ili dolar, ali i druge važnije valute.

PRVE procene ukazuju na to da bi deficit budžeta posle rebalansa mogao biti oko 1,2 milijarde evra, odnosno oko tri odsto bruto društvenog proizvoda - saznaju "Novosti".
Razlog za dupliranje minusa u republičkoj kasi leži, pre svega, u značajno nižim prihodima nego što se to moglo i pretpostaviti. Iako od zvaničnika možemo čuti da će se prilivi u budžet tek analizirati, poruka koju nam je "poslala" statistika za januar vrlo jasno pokazuje trend. Smanjena je (značajno) i industrijska proizvodnja, pa čak i uvoz.
Rezultati bi bili i gori da statistiku u obradi nije "pogurao" kurs. Naime, projekcija prihoda rađena je po kursu dinara od 85 za evro, dok je čitavog januara evro koštao u proseku 93 dinara. Tako su, recimo, prihodi od jednog posla državi doneli deset odsto veću vrednost od one koja bi bila da je devizni kurs ostao stabilan. Otuda će i šteta zbog sniženja carinskih stopa za uvoz robe iz EU biti 15 milijardi, a ne očekivanih 23 milijarde dinara.
Država je, očito, odlučila da zadrži socijalni, a pre svega, koalicioni mir, pa će Vlada pokušati da i pri izradi rebalansa zadrži sadašnji nivo restriktivnosti. Međutim, da li će se zaista plate i penzije održati na trenutnom nivou i da li će svi državni činovnici moći da računaju na sigurnost radnog mesta, znaćemo tek pošto se domaćoj ekipi određenoj za krojenje rebalansa budžeta pridruže i eksperti MMF.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=138780

:no:

.

Eksperti bečkog Instituta za međunarodnu ekonomiju prognoziraju smanjenje aktivnosti gospodarstava jugoistočne Evrope u tekućoj godini usled financijske krize, stagnanciju u 2010. i rast od 2011. godine.

Ističući da se na osnovu podataka za prva dva meseca 2009. može reći da se kriza produbljuje u usporedbi sa četvrtim kvartalom prošle godine, on je kao primer naveo januarsko smanjenje industrijske proizvodnje u Srbiji za 17 posto, dodajući da ni februar nije bolji. Gligorov je primetio da se uvoz brže smanjuje od izvoza, navodeći da je u Hrvatskoj i Srbiji uvoz smanjen za 40 posto.

Najveći državni dug u regiji krajem 2008. prema podacima Instituta, ima Hrvatska sa 54,5 posto bruto nacionalnog proizvoda, kao i Albanija sa 53,5 posto. Hrvatska se, prema njegovim rečima, nalazi u teškoj situaciji, jer ove godine mora biti refinansirano oko deset milijardi evra.

Ističući da postoje dva načina za svladavanje deficita, Landesmann je objasnio da zemlje koje imaju fiksni tečaj, kao baltičke države, protiv krize mogu se boriti obuzdavanjem uvoza.

Drugi način se trenutno primjenjuje u Srbiji i Rumunjskoj čije su nacionalne valute proteklih mjeseci bile izložene jakoj devalvaciji. Time je uvoz poskupio, a potražnja za uvezenom robom je pala, rekao je Landesman.

Serbia is the place that meets your needs and in the same time hot business location."

Entering Serbian market? Need supplier? Need market information? Need labor?

We can assist- Serbia Business Team & Primus GBS Serbia

Nov sajt za potencijalne investitore ! Zanimljivo!!

http://www.serbia-business.com/

U Srbiji živi 16.500 milionera

Preciznije, u ovoj grupi građana su svi koji su ostvarili godišnji dohodak veći od 1,64 miliona dinara sa stalnim boravkom u Srbiji i stranci koji nemaju stalni boravak (nerezidenti) a zaradu ostvaruju u Srbiji i čiji je godišnji dohodak premašio 2,74 miliona dinara.

U strukturi prvih 100 najviših prijavljenih godišnjih prihoda za 2007. najviše je bilo preduzetnika - 19, zatim menadžera - 14, po deset direktora i ekonomista, šest inženjera i tri advokata.

Macroeconomic update: Growth in 2008, but weak industrial production data so far in 2009
Most of the economies in the region grew in 2008. A majority of the economies have reported Q4 figures now, which demonstrate varying impacts due to the financial crisis. Worst off were the Baltic economies, with Estonia and Latvia contracting 9.7% and 10.3% in Q4. The Southeastern European markets held up the best, maintaining growth rates of 2.8 – 3.5% in Q4. A concern for 2009 is the dismal industrial production data reported thus far, which indicate significant economic slowdowns. It should be noted, however, that the industrial production figures in some markets have started picking up on a month-on-month basis.

GDP 4Q YoY GDP 2008 YoY Industrial production YoY*
Bulgaria 3.50% 6.00% -13.30%
Croatia 0.20% 2.40% -7.50%
Estonia -9.70% -3.60% -30.30%
Kazakhstan 3.20% -4.70%
Latvia -10.30% -4.60% -23.90%
Lithuania -2.20% 3.00% -15.30%
Poland 2.90% 4.80% -14.30%
Romania 2.90% 7.10% -12.10%
Russia 5.60% -14.00%
Serbia 2.80% 5.40% -19.70%
Slovenia -0.80% 3.50% -17.40%
Turkey -6.20% 1.10% -21.30%
Ukraine 2.10% -31.60%


*Most data as of end-February 2009, some end-January 2009

Covek sa dve bombe u zgradi presednistva!

:shock:
Milica1 je bila u pravu !!

:drrr:

@Sneki i Milica1
Ne ljutim se, ako je tako zvučalo izvinjavam se!!! :oops: :oops: :oops:
Slažem se da je ovo interesantna vest (zato sam je i boldovao) ali je sam želeo da
svako ko ostavi neku vest (pogotovo ovakvog tipa ekskluzive) da to
proprati nekim linkom.
Jer ja kad sam prvi put pročitao u sred tabli mislio sam da je vezano za Bajdena,
jer se provlači kroz temu za****cija na njegov dolazak u Srbiju.
Samo sam na to hteo da skrenem pažnju, svako piše šta mu je volja
i gde mu je volja zna se ko brine da to sve bude na svom mestu. :D :D :D
Još jednom se izvinjavam ako zvučalo kako ne treba. :ding ding:

http://www.rts.rs/media/multimediaBoxPopup.jsp?mediaId=22184&itemType=stories


Биографија Драгана Марића
Драган Марић познат је и као човек који је најдуже штрајковао у земљи. Неколико година штрајковао је глађу, претио акцијама попут данашње.
Пре банкрота, деведестих година, 56-годишњи Марић био је богат човек, први српски приватник, власник фирме Гранд Интер Лизинг из Ваљева.
Године 2004. штрајковао је 80 дана глађу испред Скупштине Србије, незадовољан судским спором који се води у Трговинском суду.
На плакатима којима је тада био окружен, писало је да ће гладовати све док му Србија не призна да је његова фирма оштећена "преваром ЈАТ-а, 1992. године, коју је касније легализовао суд".
Жалио се и суду за људска права у Стразбуру. Одговорено му је да не могу да му помогну.
У фебруару 2007. године, нудио је бубрег на продају да би могао да плаћа стан и храну. Тражећи вансудско поравнање Марић је и почетком ове године, упозоравао да ће се запалити испред зграде Председништва.

Prijava zbog poziva na nasilje!!!

Beograd -- Gej strejt alijansa podnela je krivičnu prijavu protiv Marija Sarkezija iz Zemuna zato što je kreirao grupu na Fejsbuku koja poziva na nasilje nad LBGT osobama.

On je osumnjičen da je na grupi “Razbijanje gej parade 23. avgusta”, od 28. maja 2009 - kao jedino lice koje može da kontroliše sadržaj te Internet stranice - podstrekivao, pomagao, omogućavao i dozvolio da se postave brojni pozivi za napad na “Paradu ponosa 2009” i za napade i ubistva lezbijki, homoseksualaca, biseksualnih i transrodnih (LBGT) osoba.

B92

Građani Srbije postaće uskoro vlasnici mobilnih i fiksnih telefonskih brojeva i moći će da ih, za najviše tri dana, presele kod operatora sa najnižim cenama.
Pri kraju je izrada pravnih akata koji će konstituisati ovakvo vlasništvo nad brojem, uključujući prefikse 063, 064, 060 i ostale mobilne.

„Telekom Srbija” ove zime dobija konkurenciju u fiksnoj telefoniji koja će, takođe, izdavati brojeve sa geografskim prefiksima 011, 021 i ostalim.
Srbija, najzad, izlazi iz malobrojnog kruga zemalja u kojima telekomunikacioni operatori ne moraju previše da brinu utvrđujući cenovnik usluga.

Одобрени чартер летови за Турску

Постигнут споразум за чартер летове у Турску. Преговори челника ваздухопловних власти Србије и Турске трајали скоро девет сати.

Директор Директората за цивилно ваздухопловство Србије Небојша Старчевић потврдио је да је са турским ваздухопловним властима постигнут договор и да од сутра крећу чартер летови за Турску.
"После девет сати преговора постигли смо договор. Чартер летови за Турску крећу од сутра", рекао је Старчевић.
Саветница за односе са јавношћу у Директорату цивилног ваздухопловства Катарина Андрић Милосављевић рекла је да је договор који је постигнут у Анкари прихватљив за обе стране.
"Јат ервејз" је претходних дана тражио дозволе за око 300 чартер летова за Турску за летњу сезону, док турске авио-власти тражиле да и њихови авиони добију право на чартер летове из Београда ка турским летовалиштима.

Све су рекли осим који је договор који је прихватљив за обе стране.

U šoping u Bijeljinu
Građani iz Srbije sve češće prelaze Drinu da bi kupili jevtiniji benzin, garderobu i kućnu hemiju

Tehnička roba u Bijeljini je i do 30 odsto jevtinija od one u Srbiji. Verovatno su niže cene i drugih kućnih potrepština, jer ih narod dosta nosi. Izuzev akcizne robe, kupci iz Srbije imaju pravo na povraćaj PDV-a, koji se kod nas obračunava po jedinstvenoj stopi od 17 odsto. Oni ovu pogodnost koriste, overavaju račune koji moraju da budu viši od 100 KM, i prilikom ponovnog dolaska podižu novac – kaže nam bosanski carinik na prelazu Pavlovića most.

Naša carina nije rigorozna prema građanima koji u Bijeljini kupuju različite artikle za domaćinstvo. Kažu nam da progledaju kroz prste i onima koji ponesu po kanister-dva benzina pride, ako putuju malo dalje, do Novog Sada ili Beograda.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/U-shoping-u-Bijeljinu.lt.html

Kako je javio belgijski dnevnik Le Soir, najveća svjetska pivovara AB Inbev odlučio je prodati 11 pivovara u srednjoj Europi, a među nabrojenima se nalazi i Zagrebačka pivovara. Od zemalja bivše Jugoslavije na prodaju će biti i pivovare u Crnoj Gori (Trebjesa) i Srbiji (Apatinska pivara). U cijelom će poslu savjetnik biti Barclays, a cijena koja bi se tražila za Zagrebačku pivovaru zasad nije poznata.

Razlog prodaje navedenih pivovara, prema tvrdnji belgijskog dnevnika, jest racionalizacija poslovanja nakon što je InBev potrošio milijarde eura na kupovinu američke pivovare Anheuser-Busch.

Američki softverski gigant “Majkrosoft” najavio je da će uskoro da objavi dugo očekivani besplatni anti-virus program za lične računare, poznat pod kodnim nazivom “Moro”, koji će biti konkurencija proizvodima kompanija “Simantek” i “Mekafi”.
Portparol “Majkrosofta” je izjavio da taj najveći svjetski proizvođač softvera trenutno testira početnu verziju proizvoda kod sopstvenih radnika i da će “uskoro” probna verzija biti dostupna preko sajta kompanije, ne navodeći tačan datum, prenio je Rojters.
Investitori pomno prate kad će besplatni program “Moro”, nazvan po brazilskoj plaži u Sao Paolu, postati dostupan, zbog zabrinutosti da će to naštetiti prodaji proizvoda firmi “Simantek” i “Mekafi”, koje ostvaruju prihode mjerene milijardama dolara obezbjeđujući zaštitu računarima od napada hakera.

:evil: :evil: :evil:

Prema podacima anketa o radnoj snazi Zavoda za statistiku, broj osoba koje su od oktobra prošle do aprila ove godine zbog otkaza ostale bez posla povećao se za oko 58.000, odnosno sa 136.660 popeo se na 194.500, mada se evidencija o stanju zaposlenosti razlikuje u nekoliko institucija koje se tim problemom bave, piše "Danas".

Sudeći prema objašnjenjima koje je list dobio, takva evidencija se i ne vodi (ili javnosti još neko vreme neće biti otkrivena).

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje raspolažu samo podatkom o broju nezaposlenih koji su na evidenciji te službe. Podaci pokazuju da je u oktobru bilo 717.405 nezaposlenih da bi do maja ta brojka narasla na 767.547 osoba bez zaposlenja odnosno za oko 50.000.

S druge strane, u Poreskoj upravi ne kriju da nemaju tačne podatke o "žrtvama" krize i napominju da ne vode računa o otpuštenim radnicima. :ding ding: :ding ding: :ding ding:

Evidenciju o otpuštenima očigledno nisu pratili ni sindikati jer raspolažu samo okvirnim podacima.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je za "Danas" da se trend smanjenja zaposlenosti nastavlja iz meseca u mesec i da je u prva tri-četiri meseca 2009. bez posla ostalo oko 36.000 ljudi.

"Imamo gotovo 800.000 nezaposlenih, a prema našim podacima u radnom odnosu je svega 1,9 miliona ljudi, što je neverovatno malo. Posebno brine to što je procenat nezaposlenih među mladima 47 odsto, a sve je više i onih kojima poslodavci plaćaju odsustvo, što znači da je sve manje posla", rekao je Vuković.

On je istakao da je posebno alarmantna činjenica da je 54 odsto nezaposlenih u kategoriji ljudi do 40 godina starosti i da je čak 23 odsto onih koji su posao izgubili u poslednjih godinu dana.

Vuković je ocenio da mere Vlade i NSZ nisu dovoljne da bi se popravio trend smanjenja stope nezaposlenosti i ne veruje da će do kraja godine išta biti bolje.

U UGS Nezavisnost rekli su nam da ne vode podatke o broju otpuštenih. Spiskom ne raspolaže ni Unija poslodavaca Srbije. Portparol Dragoljub Rajić u izjavi za Danas potvrđuje da su podaci o broju nezaposlenih kontradiktorni.

"Do kraja marta, prema podacima NSZ, oko 10.000 ljudi je mesečno ostajalo bez posla, a onda je ministar Dinkić :osesio se: izjavio da mesečno bez posla ostaje oko 2.500 ljudi , dok Republički zavod za statistiku raspolaže nekim, trećim podatkom. Uglavnom se ne objavljuje broj nezaposlenih već neke procentualne procene", naveo je Rajić.

Kada je reč o očekivanim kretanjima u narednim mesecima, on tvrdi da će i dalje oko 10.000 ljudi mesečno ostajati bez posla. Ukoliko se ne reši kriza međusobnih potraživanja, cifra od 38.000 firmi koje posluju (a zapošljavaju oko 700.000 radnika) nastaviće da se smanjuje, kao i broj zaposlenih.

Rajić je naveo da, zajedno sa oko 500.000 zaposlenih u državnim organima i lokalnoj samoupravi, broj zaposlenih u Srbiji koji rade i primaju platu iznosi samo 1,2 miliona.

"To znači da je od oko 1,5 miliona zaposlenih, koliko je bilo registrovano pre krize, između 250.000 i 300.000 radnika u problemima odnosno na prinudnom odmoru, neplaćenom odsustvu, bez plate.“, rekao je Rajić

Da bi se u Srbiji naplatila sporna potraživanja po osnovu komercijalnih ugovora potrebno je 635 dana i 36 procedura na koje se potroši gotovo 30 odsto vrednosti duga. To su prošlogodišnji podaci Svetske banke. :no: :no: :no:

Prema podacima iz završnih računa koje je nedavno objavila Narodna banka Srbije,ukupne obaveze privrede Srbije na kraju prošle godine dostigle su 4.900 milijardi dinara (dugoročne 1.465 i kratkoročne 3.449 milijardi) nadmašivši vrednost njenog kapitala, od čega su dugovanja javnih preduzeća 627,2 milijarde.

U proteklih šest meseci situacija se, pod naletom krize, dodatno pogoršala. Tvrdnju potkrepljuju i podaci Centra za bonitet NBS po kojima se broj blokiranih preduzeća i preduzetnika povećava po nekoliko hiljada kvartalno: sa oko 52.000 u oktobru na oko 57.000 u februaru, da bi krajem aprila u blokadi bilo 59.821, a 19. juna već 61.085 i to zbog 260.318.078.187 dinara (bez kamate) dospelih a neizmirenih računa koji su prinudno naplaćeni.

Dok se čeka da neko nešto preduzme, kako se platni tokovi ne bi potpuno zamrzli (ili da organizuje najavljenu multilateralnu kompenzaciju,ili da počne dosledna primena propisa o stečaju), ostaje podsećanje na mogućnosti koje poveriocima pruža zakon kako bi naplatili isporučenu robu, pružene usluge ili obavljene radove.

A nije ih mnogo ili tačnije dve su opcije – da tuži svog dužnika, pa da po dobijenoj presudi pokrene izvršni postupak ili da direktno uđe u, za privredu skraćeni, izvršni postupak.

Ako raspolaže fakturom ili nekom drugom ispravom kojom dokazuje potraživanje,može i bez utuženja da krene u proces prinudne naplate. Dužnik može da prigovori,ali prigovor neće odložiti izvršenje, osimako nema dovoljno jak argument – papir na osnovu koga bi to osporio, što se retko događa ili što je gotovo nemoguće.

Međutim, sam izvršni postupak traje dugo. Mada ima i onih koji imaju pare na računu a bezobrazno ne vraćaju dugove, u većini slučajeva dužnik nema novca i poverilac se može namiriti jedino prodajom dužnikovih pokretnih i nepokretnih stvari. A to tek možeda potraje u nedogled. I da na kraju bude nepovoljno za obe strane. Po pravilu, na javnoj licitaciji seprodaje ispod vrednosti, pa se poverilac teško namiruje, a dužnik ostaje bez stvari.

Ceo tekst