Srbija, razno...

@Greta
Nismo poklonili, nego je to 4.750 zaposlenih koji primaju plate i poznato samoupravljanje koje belezi sjajne rezultate. U 2008. godini konsolidovani gubitak je bio 6.6 milijardi dinara. U 2009. godini jos 5.8 milijardi dinara. Pukom slucajnoscu, cene zlata, srebra i bakra su na istorijskom maksimumu. Inace, to nisu neke kolicine kojima bi se trebalo posebno hvaliti...

Pinto ::

@Greta
Nismo poklonili, nego je to 4.750 zaposlenih koji primaju plate i poznato samoupravljanje koje belezi sjajne rezultate. U 2008. godini konsolidovani gubitak je bio 6.6 milijardi dinara. U 2009. godini jos 5.8 milijardi dinara. Pukom slucajnoscu, cene zlata, srebra i bakra su na istorijskom maksimumu. Inace, to nisu neke kolicine kojima bi se trebalo posebno hvaliti...

@Dragi Pinto, hvala na objašnjenju.

Znala sam i ja da RTB sluši za kupovinu socijalnog mira, ali nisam znala koliko ima zaposlenih. Sa ovim brojem zaposlenih koje si naveo (4.750) i dalje mi se čini da tu nešto OPASNO nevalja.
Recimo da je njihova plata 20.000din. mesečno (mada verujem da im daju manje
plate) 20.000 x 4.750 = 95.000.000 din toliko treba izdvojiti za 1 mesec za plate.
95.000.000 x 12 = 1.140.000.000 din. to je iznos za godinu dana.
Čini mi se da bi bilo isplativije platiti tim ljudima da ništa ne rade, nego proizvoditi gubitke u vrednosti od 5 ili 6 milijarde dinara.
Da nisu ništa radili mi bi u svojim rezervama i dalje imali 21,5 hiljada tona bakra, 722 kilograma zlata i 4,8 tona srebra...
Ne raspolažem najnovijim cenama bakra, zlata i srebra...ali kada bi pomnožili te cene
sa preradjenim količinam dobili bi tačnu sumu koja je bačena u vetar ili "poklonjena".
Mislim da se radi o mnogo skupom socijalnom miru.

Nisam siguran, ali mislim da se za plate trosi znatno vise (opasni uslovi na radu, beneficirani radni staz, doprinosi)...

1 kg zlata je cca 34.000 EUR
1 kg srebra je 710 EUR
1 tona bakra je cca. 7.500 EUR

Energi Štajermark preuzima većinski udeo Beogasa
10.Jan.2011, 20:27, Izvor: Beta Energi Štajermark preuzima većinski udeo Beogasa

BEOGRAD, 10. januara 2011. (Beta) - Austrijsko preduzeće Energi Štajermark preuzeće za 7,4 miliona evra 67 odsto beogradskog privatnog preduzeća Beogas koje snabdeva gasom srpsku prestonicu, saopštilo je u ponedeljak uveče austrijsko preduzeće.

Uz preuzimanje većinskog paketa Beogasa vezana je i koncesija za snabdevanje gasom područja sa oko 410.000 potrošača, navodi Energi Štajermark.

U saopštenju se navodi da firma Beogas ima tržišni udeo od 60 odsto u snabdevanju Beograda gasom, a da će ulaskom Energi Štajermark postojeća gasovodna mreža Beogasa od oko 200 kilometara u narednim godinama biti značajno proširena.

Poslednjih godina Beogas je godišnje prodavao 15 miliona kubnih metara gasa, a kupci su bili oko 9.000 domaćinstava i pedesetak industrijskih korisnika.

Donald Trump danas ulaže inicijalnih 300 mio USD:

to je prva njegova investicija (u izgradnji nepokretnosti) na prostorima Centralne i Jugoistočne Evrope. Kako sam Trump kaže, to je stoga što u zemlji:

- vladaju odlični biznis uslovi i koja je od strane MMF proglašena prvom na svetu po uslovima za poslovanje,
- što je prva na svetu u borbi protiv domaće korupcije,
- što je druga u Evropi po stepenu opšte bezbednosti (iza Islanda),
- što je to zemlja sa trenutno najvećim rastom priliva stranih investicija.

Pogodili ste, radi se o Gruziji !

Kakve to veze ima sa Srbijom - ama baš nikakve.

Znači: ako hoćeš da ti pomažemo, odmaži Rusiji.

Ljudi stalno govore o teškoćama i o sporosti poslovanja u Srbiji, što možda jeste tačno ukoliko očekujete nešto što nije realno. Ukoliko očekujete nemačku efikasnost u tom smislu, onda ćete se razočarati. Ali ako od Srbije očekujete ono što ona može da vam pruži u ovom trenutku, onda se nećete razočarati.

Kažem ljudima, uradite domaći zadatak, isplanirajte kako treba. Da, u Srbiji neke stvari funkcionišu malo drugačije. Možda će vam biti potrebno malo više vremena za stvari koje se negde drugde podrazumevaju. Ali isto tako na kvalitetan način možete da poslujete i obavite sve drugo.
Poslovna kultura u Srbiji je donekle drugačija nego bilo gde drugde. U Americi nije normalno da vi svako veče sedite do 11h sa kupcima, dobavljačima, to nije deo poslovne kulture, ako hoćete da uspete u Srbiji morate se prilagoditi tim lokalnim specifičnostima. Naravno, neću da kažem da se neefikasnost, sporost i korupcija lokalne specifičnosti. Tromosti u administraciji ima svuda. Nije tačno da je administracija glomazna samo u Srbiji. Administracija u Srbiji jednostavno nije imala prilike da se razvije.

Daću Vam jedan primer, mi imamo odličnu saradnju sa Carinom. Ta saradnja nam je jako bitna, jer značajan deo proizvodnje izvozimo. Kada smo stigli u Srbiju 2004. godine, rečeno nam je da Carina obradi u proseku 5 kamiona nedeljno, a nama je u sezoni potrebno 50 kamiona dnevno. To su dispariteti koji su postojali, ali ti ljudi su razumeli koje su naše potrebe. Oni su proučili naše potrebe, pogledali praksu drugih zemalja, i apsolutno se prilagodili onome što su naše potrebe. Fenomenalno rade svoj posao, naši kupci nisu u lošijoj poziciji zato što se snabdevaju iz Srbije.

David Banjai, Plant Manager u Ball Packaging Europe Beograd

Kinezi masovno odlaze iz Srbije

Kineski trgovci masovno odlaze iz Srbije. Poslednjih nedelja sve više zatvaraju radnje, rasprodaju robu i sele "biznis".

Kao razlog navode drastičan pad prometa i tvrde da od prodaje više ne mogu da plate ni troškove zakupa. Kažu da je kupovna moć u Srbiji toliko opala da su i njihovi jeftini proizvodi za nas skupi.

Nova tržišta pronašli su, kažu, u Poljskoj, zemljama Južne Amerike i pojedinim državama Afrike.

S druge strane, srpski trgovci koji imaju tezge i objekte u blizini kineskih, tvrde da oni, u stvari, odlaze zato što više ne mogu da rade na crno i izbegavaju plaćanje poreza.

Su Li Vej je došao u Srbiju pre osam godina. Radio je u Nišu, potom u Novom Pazaru, Inđiji... Sada ima radnju u novobeogradskom tržnom centru.

"Dovukao sam mnogo robe, ali posla nema. Polovina mojih prijatelja razmišlja o odlasku. Mnogi su već i otišli... Najbolje nam je išlo pre pet godina, a onda je posao polako počeo da staje. A od pre godinu dana ovde je pustoš. Vidi se da je kriza ozbiljna", kaže on.


http://www.smedia.rs/biznis/vest/30935/Kinezi-Srbija-Biznis-Porez-Rad-na-crno-masovno-odlaze-iz-Srbije.html

Roba im je zaista djubre.Sve je kod njih za jednokratnu upotrebu!Nije ni cudo sto se vise ne kupuje!
Nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari!

Spasojević: Privreda polako umire

Vlasnik „ITM grupe“ Toplica Spasojević tvrdi da banke koje ne žele da daju kredite treba kazniti oduzimanjem licence.
Spasojevic-Privreda-polako-umire


"Banke koje drže štednju i depozite, a ne žele da ulaze u rizik, nisu nam potrebne. Ako neće da plasiraju novac u privredu, već ga drže na računima u inostranstvu i u obveznicama, treba ih kažnjavati. Možda im oduzeti i licence", kaže u razgovoru za "Novosti" kaže Toplica Spasojević, iščekujući efekte nedavnog dogovora predsednika Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, Narodne banke Srbije, bankara i privrednika.

Prokuplje ::

banke koje ne žele da daju kredite treba kazniti oduzimanjem licence.

Žele da daju ali ne svakome Ako mu se prosi neka prosi na ulici...

Boranija ::

Moguće da država kupi Železaru?

Potpredsednica Vlade Verica Kalanović najavila je ranije da postoji mogućnost da država kupi udeo u Železari. Država se prilikom eventualne kupovine Ju es stila Srbija neće dodatno zaduživati, već će novac biti obezbeđen preraspodelom u budžetu, izjavila je ona danas.

Željezara je svojevremeno prodata po besmisleno niskoj ceni uz izgovor da država više ne može da je subvencioniše!
Danas USS očekuje pomoć od srpske države, od bankrota može da ih spase 500 miliona dolara koliki je ukupni gubitak u poslednje 3 godine!!

Postavlja se pitanje odakle pare državi Srbiji za ovo?

Jednostavno: uvek ima para!!
Finasijski moćnici (veliki hedž fondovi, špekulanti, Soroš i sl) uvek će nam dati kredit (vidi Grčku). Ta cela stvar je namerno tako zamišljena.
Rečiće:
daćemo vam kredit, a vi "samo" treba da pod hipoteku stavite EPS, može i šume, vodu, planine, puteve...
Jednostavno, američki kapital je doneo "humanu" odluku da ne opterećuje samo poreske obveznike iz USA, nego i poreske obveznike iz drugih zemalja, a sve pod parolom: PROFIT NAŠ - RIZIK VAŠ !!

Sami zakljućite o čemu se radi...

cccccc-strašno!!
svi bi pod državni kišobran!

Vlada Srbije danas je sklopila dogovor o kupovini smederevske železare za jedan dolar, što je izazvalo oprečne reakcije među ekonomistima, privrednicima i političarima.


http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/303956/Reakcije-na-Vladinu-odluku-o-otkupu-Zelezare

Dobitci su samo privatni,a gubitci se podržavljavaju.....a država naštampa(ako sme)ili se zaduži.Kako u svetu,tako i kod nas!!
Očekujem takav epilog i kod agbn.A kod kupovine US steel za one$,mislim da ima kriminalnih radnji,a kršenja kupoprodajnog ugovora gotovo sigurno!!

Pa ja odavno pricam da je nama najbolje bilo u komunizmu, nismo mi za demokratiju, kapitalizam i slobodno tržište.

Hmm...slažem se verovatno....samo,ta smena sistema....ako bi bila,neide uz demokratski dogovor i uz uvažavanje obe strane.......već brutalno...poput francuske buržoaske revolucije.Nadam se da su svetski moćnici svesni toga....ili misle da je drugo vreme,da do detalja vladaju situacijom i da se to može desiti samo nekom drugom!!

Big Mile ::

Pa ja odavno pricam da je nama najbolje bilo u komunizmu, nismo mi za demokratiju, kapitalizam i slobodno tržište.

Tačno tako, Srbi su uvek bili za lopovluk...pa ko se kako snadje!

Otkupili smo Telekom, Sartid, sad još samo od Rusa da odkupimo NIS !
Ako i to bude moglo za 1 $ !

AKTUELNA VLAST DUG VRATILA NA NIVO IZ 2000. GODINE
Cvetković zadužio državu više nego svi premijeri za 20 godina

Suzana Lakić
Vlada Mirka Cvetkovića ušla je u istoriju kao ona koja je najviše zadužila građane Srbije. Ako se saberu svi dugovi, za tačno tri i po godine pozajmili smo 5,7 milijardi evra, što je više nego u vreme svih premijera u poslednjih 20 godina zajedno. Vlade premijera Đinđića, Živkovića i Koštunice uspevale su javni dug i da smanje.

Ukupan dug aktuelne vlasti na početku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra. Danas je nešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini u Nemanjinoj su zadužili građane Srbije za oko dve milijarde.

Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje da nas je Cvetković (čiji je mandat sve vreme pratila kriza) svake sekunde zaduživao 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno. Poređenja radi, od 2000. do juna 2008. javni dug je smanjivan za 2,05 miliona dnevno ili 24 evra u sekundi.

Predsednici vlada u vreme Miloševića - Radovan Božović, Nikola Šainović i Mirko Marjanović - imali su sankcije pa upravo zbog toga nisu morali da se bore s javnim dugom. Nisu otplaćivane mnoge spoljne obaveze, a nisu imali ni mnogo prilika da uzmu kredite iz inostranstva.

Ekonomista Mlađen Kovačević, koji se ovom problematikom bavi duže od 30 godina, kaže da se Srbija devedesetih godina teško zaduživala.

- Kredite od zapadnih zemalja, zbog sankcija, bilo je nemoguće dobiti. Šainović je uspeo da se zaduži u Libiji za oko 32 miliona dolara.

Od Kuvajta smo dobili 277 miliona i od Kine 160 miliona dolara. I to je otprilike sve - kaže Kovačević za „Blic“. Praktično, država se u inostranstvu za devet godina, zaključno sa 2000, zadužila oko 460 miliona dolara.

Za vreme sankcija javni dug bio je zamrznut. U 1992. godinu se ušlo sa dugom od oko 10 milijardi evra. Sa četiri milijarde više smo nastavili u 2000. godini jer je dug uvećala stara devizna štednja, koju je vlast posle 5. oktobra preuzela na sebe da isplati. Pariski klub nam je oprostio 66 odsto duga, a Londonski 61,9 procenata.

Ova vlada najviše trošila na plate i penzije
Ako se detaljno pogleda kako su u Nemanjinoj trošili kredite, jasno se vidi da je rast duga prvenstveno posledica potrošnje i budžetskog minusa. Na plate u javnom sektoru otišlo je oko 600 milijardi dinara, na penzije 900, na subvencije 180, a na kamate devet milijardi dinara. Dobar deo zajmova pojela su javna preduzeća, poput Železnica, „Puteva Srbije“ i „Jata“. Na vidljive projekte, prema gruboj računici, nije otišla ni trećina zajma. Za gradnju koridora 10 Srbija je uzela kredit od 50 milijardi dinara. Za rekonstrukciju Gazele i most na Beškoj uzeli smo kredite od tridesetak miliona evra. Na isti način smo finansirali i Most na Adi od 120 miliona evra.
Dug koji je preuzela prva Miloševićeva vlada potiče iz perioda socijalističke Jugoslavije i nastao je od 1979. do 1990. godine. Republike su tada imale mogućnost da se samostalno zadužuju, a zajmove su odobravale uglavnom međunarodne finansijske institucije. Od Pariskog kluba smo dobili 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde...

U Narodnoj banci Srbije kažu da ove godine moramo otplatiti 3,8 milijardi evra duga. U 2013. opterećenje budžeta će biti slično - 3,7 milijardi, a kritična je i 2014, kada na otplatu dospeva 3,4 milijarde. U 2015. godini opterećenje će biti manje za 40 odsto, a godinu dana posle za dodatnih 28 procenata. U kabinetu premijera Cvetkovića kažu da je javni dug strogo kontrolisan.

- Postoje upozorenja da se može premašiti 45 odsto BDP-a. Na raspolaganju imamo keš sredstva koja smo pozajmili i koja će finansirati dug. Nivo od 45 odsto mogao bi da bude premašen tek sredinom ove godine - kažu u Nemanjinoj.

Javni dug govori o dugoročnoj održivosti i stabilnosti ekonomije, a investitorima je važno da zemlja u koju ulažu bude ekonomski održiva na srednji i dugi rok. Investitori na prvo mesto stavljaju perspektivu privredne grane u koju ulažu. Na drugom mestu je ekonomski i politički rizik zemlje, a upravo tu su javni dug, inflacija i spoljnotrgovinski deficit ili sve ono čime Srbija ne može da se pohvali.
Izvor

CVETKOVIC&NIKEZIC - EKSKLUZIVNI PRODAVCI SRBIJE

Razbijen kartel: Milionska globa za sedam fabrika lekova i šest veledrogerija

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/307174/Razbijen-kartel-Milionska-globa-za-sedam-fabrika-lekova-i-sest-veledrogerija

VestiEkonomija.16....Vlada platila Železaru 40 miliona i jedan dolar

Američki „Ju-Es stil“ nije od Srbije dobio samo jedan dolar za smederevsku železaru već celih 40 miliona dolara, pokazuje ugovor o kupoprodaji u koji je „Blic“ imao uvid. Naime, kompanija „Ju-Es stil Srbija“ imala je dugovanja prema sestrinskoj firmi „Ju-Es stil“ u slovačkim Košicama i taj dug Srbija je ugovorom nasledila i isplatila.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/309378/Vlada-platila-Zelezaru-40-miliona-i-jedan-dolar

Ko zna koliko će to sve na kraju da košta?

Nisam ni sumnjo da cvele štiti USA interese, svima je valjda jasno da se za Srpske ne cima.

USPEŠNIJI KAO BIZNISMEN NEGO KAO GUVERNER

Šoškić prodavao softvere bankama

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/206469/%C5%A0o%C5%A1ki%C4%87+prodavao+softvere+bankama.html

PETICIJA ZA SMENU /NE/ODGOVORNIH ZBOG REFORME SRPSKOG
PRAVOSUĐA
Posle dvogodišnjeg obmanjivanja domaće i međunarodne javnosti o uspešnosti pravosudne
reforme, zahtevamo smenu Snežane Malović, ministarke pravde, Slobodana Homena, državnog sekretara
u Ministarstvu pravde i Boška Ristića, po funkciji člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Ne bi trebalo da odu POLITIČKI “NEVINI” samo zbog kraja mandata Vlade.
Trebalo bi da odu jer su odgovorni za: veću i neravnomernu opterećenost pravosuđa;
nedostupniju i skuplju pravdu; izbegavanje sopstvene odgovornosti proglašavanjem sudija, tužilaca i
zaposlenih za dežurne krivce; destabilizaciju pravosuđa i urušavanje poverenja građana.
Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije
http://www.sind-prav.org.rs/Support/obrasci/peticija_mart12.pdf

Ратари претекли Костића, Матијевића, Мишковића...

Шездесетак новобечејских пољопривредника успело је да се организује и откупи 1.700 хектара земље пољопривредног газдинства „БД-агро„, уместо заинтересованих тајкуна. То је први пут у историји Србије да се на такав начин обави откуп пољопривредног земљишта, поручују из Општине Нови Бечеј.

Фирма „БД-агро” била је у проблемима, између осталог и због тога што јој држава није дала премије за млеко те је на продају дала имање „Соколац”, односно 1.700 хектара. Сада је та земља у власништву наших људи. Укупно је за њу дато око 7,5 милиона евра. Све је обављено коректно, а успех паора је тим већи ако се има у виду да су у игри биле „МК-група„, „Делта аграр”, „Матијевић” и други – изјавио је за „Дневник” председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов, додајући да је акција захтевала много времена, пара и живаца.

http://www.dnevnik.rs/ekonomija/ratari-pretekli-kostica-matijevica-miskovica

Bond ::

Ратари претекли Костића, Матијевића, Мишковића...

Шездесетак новобечејских пољопривредника успело је да се организује и откупи 1.700 хектара земље пољопривредног газдинства „БД-агро„, уместо заинтересованих тајкуна. То је први пут у историји Србије да се на такав начин обави откуп пољопривредног земљишта, поручују из Општине Нови Бечеј.

Фирма „БД-агро” била је у проблемима, између осталог и због тога што јој држава није дала премије за млеко те је на продају дала имање „Соколац”, односно 1.700 хектара. Сада је та земља у власништву наших људи. Укупно је за њу дато око 7,5 милиона евра. Све је обављено коректно, а успех паора је тим већи ако се има у виду да су у игри биле „МК-група„, „Делта аграр”, „Матијевић” и други – изјавио је за „Дневник” председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов, додајући да је акција захтевала много времена, пара и живаца.

http://www.dnevnik.rs/ekonomija/ratari-pretekli-kostica-matijevica-miskovica

4,5 hiljada evra po hektaru

Fmember ::

Bond ::

Ратари претекли Костића, Матијевића, Мишковића...

Шездесетак новобечејских пољопривредника успело је да се организује и откупи 1.700 хектара земље пољопривредног газдинства „БД-агро„, уместо заинтересованих тајкуна. То је први пут у историји Србије да се на такав начин обави откуп пољопривредног земљишта, поручују из Општине Нови Бечеј.

Фирма „БД-агро” била је у проблемима, између осталог и због тога што јој држава није дала премије за млеко те је на продају дала имање „Соколац”, односно 1.700 хектара. Сада је та земља у власништву наших људи. Укупно је за њу дато око 7,5 милиона евра. Све је обављено коректно, а успех паора је тим већи ако се има у виду да су у игри биле „МК-група„, „Делта аграр”, „Матијевић” и други – изјавио је за „Дневник” председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов, додајући да је акција захтевала много времена, пара и живаца.

http://www.dnevnik.rs/ekonomija/ratari-pretekli-kostica-matijevica-miskovica

4,5 hiljada evra po hektaru

Lepo zapažanje
Ako uzmemo u obzir da je to i realna vrednost zemlje, lako zaključujemo da je zemlja koju je Kostić dobio kupujući Carnex vredela taman onoliko koliko je platio celu firmu. Drugim rečima, platio je zemlju a sve ostalo je dobio džabe.

To je Srbija...

Ništa cudno, ljudi korektno platili i kupili. Naši tajkuni nisu tako široke ruke, oni bi da kupe po 1000 eu. po hektaru zato su i odustali. Uostalom zato i jesu tajkuni što su sve uzimali mufte.

Big Mile ::

Ništa cudno, ljudi korektno platili i kupili. Naši tajkuni nisu tako široke ruke, oni bi da kupe po 1000 eu. po hektaru zato su i odustali. Uostalom zato i jesu tajkuni što su sve uzimali mufte.

Hrabri uzimaju stvar u svoje ruke. Svaka im čast.

Maca ::

Big Mile ::

Ništa cudno, ljudi korektno platili i kupili. Naši tajkuni nisu tako široke ruke, oni bi da kupe po 1000 eu. po hektaru zato su i odustali. Uostalom zato i jesu tajkuni što su sve uzimali mufte.

Hrabri uzimaju stvar u svoje ruke. Svaka im čast.

U pravu ste, svaka im cast. Ali ne zaboravite da su to sve dobrostojeci poljoprivrednici.
Neki su placali sa keshom, a neki podizali kredite. Medjutim i ti koji su uzimali kredite, vec su imali solidnu zaledjinu na osnovu cega su i smeli da udju u ovo. Obicni seljaci danas nemaju dovoljno ni da obrade kako treba i ono sto imaju, a kamoli da kupuju hektare i hektare prvoklasne zemlje.
Nije da im zavidim, jer je verovatno vecina njih to stekla teskim radom, a mozda i nije ?
Za tajkune svi znamo kako su dolazili do vredne imovine.

Ne razumem, šta želiš da nam kažeš?
Da ima i bogatih seljaka?
Da, ima ih, i šta tu ne valja?
Sigurno nisu došli do viška para na belexu ili kupujući propale firme...

Još malo na istu temu:

http://www.dnevnik.rs/ekonomija/da-gazdi-nije-smrklo-paorima-svanulo-ne-bi

Sokolac ad je prodat na aukciji 2003. godine sa 3200h zemlje, silosima,vinogradima na Bisernom ostrvu itd za 800.000e.plus obavezna investicija 500.000e i dug 2.000.000e.
2005. otisao u stecaj
2007. na ime duga od 200.000.000rsd Banat Seme uzelo iz stecaja 50% Sokolca
tj 2100h
2008. prodalo Djuri Obradovicu,BD Agro za duple pare
2012. organizovani paori kupili

Citat :

Сељаци се задужили у банкама

Новобечејски пољопривредници Зоран Марчићев и Васа Стојшин откупили су по 12 хектара земље. Марчићев је у банци подигао кредит од 60.000 евра, на пет година, тако да ће, уз камату, вратити 76.000 евра. Очекује да ће се инвестиција исплатити. Стојшин се кредитно задужио за 59.000 евра, с тим што ће новац враћати у наредних седам година.

– До сада сам обрађивао 70 хектара, што у закупу, што у личном власништву. Морамо више да радимо и зато сам и одлучио да откупим део земљишта од “БД-агроа” – казао је Стојшин за “Дневник”.

Ja cestitam ne samo paorima,vec svim ucesnicima trgovine.