Je li Toplica Spasojevic bese onaj tip koji je kupio Industriju precizne mehanike, na cosku Vojislava Ilica i Zage Malivuk, i vec godinu i po bezuspesno pokusava da izda prostor?

Ocene o izlasku Srbije iz recesije su preuranjene, jer industrijska proizvodnja i dalje pada, bez obzira što raste izvoz, kažu saradnici Ekonomskog instituta. "Ocena Republičkog statističkog zavoda o izlasku srpske privrede iz recesije zasnovana je na nepotpunim podacima za prvi kvartal 2010. godine", rekao je Stojan Stamenković i dodao da je industrijska proizvodnja u prvom kvartalu ove godine, kad se isključe sezonski uticaji, manja nego u četvrtom kvartalu prošle godine, a smanjen je i promet na malo.

Navodi da je Srbija izašla iz recesije ne mogu biti doneti samo na osnovu jednog pokazatelja, kao što je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu ove godine, smatra Stamenković. Prema njegovim rečima, nije sporno izvodjenje procene o rastu BDP-a na bazi raspoloživih podataka, ali se samo na osnovu tog pokazatelja ne može tvrditi da je Srbija izašla iz recesije. "Ostalih podataka neophodnih za ocenu o izlasku iz recesije, kao i za izračunavanje bruto domaćeg proizvoda na osnovu kretanja proizvodnje, uglavnom još nema", istakao je on i dodao da postoji blagi nagoveštaj mogućeg oporavka domaće tražnje, ali je pitanje da li bi on pokrenuo proizvodnju ili povećao uvoz i cene. On je istakao da bi iz ocene o izlasku iz recesije mogli da uslede zahtevi za odmrzavanje plata i penzija, a mobilni operateri već su tražili ukidanje poreza na mobilnu telefoniju od 10 odsto, koji je uveden jer su ulaskom u recesiju smanjeni budžetski prihodi. Poreski prihodi budžeta u prvom tromesečju ove godine bili su, međutim, realno manji nego u istom periodu prošle godine i ne opravdavaju takve zahteve, naglasio je on. Stamenković je rekao da će buduća dešavanja u privredi Srbije zavisiti i od toga da li će se kriza u Grčkoj odraziti na Evropsku uniju, odnosno da li će imati negativne efekte na male privrede u grčkom okruženju. "Moguće je da će grčke banke u Srbiji biti uzdržanije u kreditiranju, što indirektno može da se odrazi na slabljenje dinara, ukoliko ne usledi veći priliv deviza iz drugih izvora", naveo je Stamenković. Veće negativne posledice na domaću privredu i valutu teško bi se izbegle, prema oceni autora MAT-a, ako bi se krizni procesi prošili na Portugal i Španiju.

Preti nam pobuna gladnih

Srbiji ne preti talas štrajkova. Nama preti pobuna. Pobuna vojske gladnih, siromašnih i obespravljenih građana.
Ovu bojazan u razgovoru za „Novosti“ isnosi predsednik Saveta samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. On upozorava da je poslednji trenutak da se povuku ozbiljni potezi.
- Stanje je vrlo ozbiljno, ali neće biti mnogo štrajkova, jer se zaposleni boje za radno mesto i čuvaju ga. Nama, međutim, preti buna. Pobuna nezadovoljnih ljudi. Imamo skoro 800.000 nezaposlenih i milion ljudi koji gladuju, dobar deo se tu preklapa. To je izuzetno visok procenat u odnosu na broj stanovnika.

ceo tekst: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=181759&title_add=Preti%20nam%20pobuna%20gladnih&kword_add=ssss%2C%20ljubisav%20orbovic

Greta,
Ja bih se pre kladio na pobunu tajkuna.
Dok plate sve platane u Beogradu i mostice po provinciji, nece ostati za gorivo za jahte, a kamoli za prehranu posade.
Leto ide, valja navigati.

Tajkuni jesu zaduženi, jedan po jedan od njih i pored pomoći države je prinuđen da svoju firmu prepusti poveriocima. A država se već pokazala da nije čvrsta, pa su toliki subvencionisani krediti dati privredi.
Svi naši tajkuni su iz našeg Fonda za razvoj dobili kredite, a taj Fond je namenjen sasvim drugoj svrsi a ne tim mega-firmama. Da država sada subvencioniše te preduzetnike to je takođe neviđena stvar, niti to ima efekta.
Onaj ko ne zna da vodi firmu on može da preživi tri ili šest meseci i na kraju ove godine će biti isto tamo gde je bio na početku a samo će naše pare biti bačene.

INVESTITORI
Bojan Pajtić: Vojvodina će biti suosnivač srpske razvojne banke Tesla
Autor/izvor: SEEbiz / Dnevnik
NOVI SAD - Predsjednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić najavio je da će inicirati osnutak srpske razvojne banke Tesla u Hrvatskoj, koja će kreditirati srpsku zajednicu u području gospodarstva i poljoprivrede, objavio je danas novosadski list Dnevnik.

List prenosi da će osnivači te banke biti Pokrajinski fond za razvoj i Srpsko nacionalno vijeće u Hrvatskoj, te poslovni ljudi iz Hrvatske srpskog podrijetla, zbog čega se pristupilo izmjenama osnivačkih akata toga pokrajinskog fonda. Na posljednjoj sjednici Skupštine Vojvodine usvojene su izmjene odluke o osnivanju Fonda za razvoj Vojvodine, na temelju kojih ovaj fond može biti osnivač financijskih institucija i baviti se prometom vrijednosnim papirima i tako stjecati prihode.

"Kad se govori o povratku Srba u Hrvatsku, mora se voditi računa o tome da se osiguraju i uvjeti za egzistenciju srpskih obitelji", rekao je Pajtić, i dodao da će vojvođanska vlada u suradnji sa Srpskim nacionalnim vijećem, ući u osnivanje srpske razvojne banke Tesla.

"Mi ćemo uložiti oko 150.000 eura kao svoj dio osnivačkog kapitala, a taj novac će biti plasiran srpskim povratnicima pod veoma povoljnim uvjetima da bi im se omogućilo da žive dostojanstveno", istaknuo je Pajtić, prenio je Dnevnik.

Vojvođanska vlada je i ranije različitim donacijama u novcu, teretnim vozilima i građevinskom materijalu pomagala povratak Srba u Hrvatsku.

Povećati porez, povećati cene, povećati...Dokle više?!
Plata sa dva aršina
G. BULATOVIĆ | 20. jun 2010. 20:57
Kakvu poresku reformu je kabinetu Mirka Cvetkovića predložio Međunarodni monetarni fond: Promeniti porez na dohodak građana i dobit preduzeća. Bez olakšica za državne penzije
IAKO su poreske stope u Srbiji niske, brine visok stepen prava administracije, kao i komplikovana procedura koja prati naplatu poreza - konstatuju stručnjaci MMF, koji su za potrebe srpskog Ministarstva finansija izradili analizu stanja našeg poreskog sistema i predložili nova rešenja.
MMF je, naglašava se u studiji, “identifikovao jasan potencijal za promene poreza na dohodak građana i poreza na dobit preduzeća”, dok je način na koji je organizovana naplata poreza na dodatu vrednost u skladu sa međunarodnom praksom.
Izveštaj, čiju suštinu prenosimo, rezultat je rada tehničke misije Fonda, a preporuke sadržane u njemu nisu uslovi za tekući stendbaj aranžman.

PDV: Računare i drvo na 18 odsto

Srbija, smatraju eksperti MMF, ima savremeno osmišljen sistem naplate poreza na dodatu vrednost koji čini 30 odsto prihoda budžeta, odnosno - deset odsto BDP.
- Ipak, postoje dve stvari koje će Srbija, po zahtevu EU, morati da promeni ili da zatraži odobrenje za odstupanje - konstatuju stručnjaci Fonda. - Personalni računari i komponente, ogrevno drvo, snabdevanje vodom, kao i prvi prenos vlasništva nad nekretninama treba da budu oporezovani po standardnoj stopi od 18 odsto, umesto po nižoj od osam odsto, što je sada slučaj.
Negde trećina ukupnog prometa u Srbiji oporezovana je po nižoj stopi od osam odsto. Gubici budžeta po osnovu primene niže stope iznose oko 70 milijardi dinara. Učešće roba koje se oporezuju po nižoj stopi konstantno se, od uvođenja 2005. godine, povećava.
Preporuka MMF:
- Smanjiti spisak roba na koje se plaća niža stopa poreza na dodatu vrednost. Na njemu treba da ostanu osnovne životne namirnice. Eliminisati povraćaj po osnovu kupovine prvog stana.

AKCIZE: Cigarete i alkohol poskupljuju

Pripremajući se za članstvo u EU, Srbija će morati značajno da poveća akcize na cigarete - konstatuju stručnjaci Fonda. Učešće akcize u ceni najpopularnije vrste cigareta u Srbiji je 58 odsto, Bugarskoj 70, Poljskoj 76, Slovačkoj 74. Najniže je u Crnoj Gori - 29 odsto.
Potrebno je i da se promeni način na koji se obračunava i naplaćuje akciza na alkoholna pića.
- Srbija koristi litre kao bazu za obračun akcize - podsećaju stručnjaci Fonda. - Po direktivama EU, akcize na alkoholna pića treba da se obračunavaju po količini alkohola u njima.
Kada je visina akciza na gorivo u pitanju, eksperti Fonda konstatuju da su one u skladu sa evropskim standardima.
Preporuka MMF:
- Povećati opštu stopu akcize na cigarete do maksimalno preporučene po EU direktivama - 55 odsto ukupnog poreskog opterećenja. Redefinisati osnov za opterećenje alkoholnih pića akcizom tako što će se uvažavati količina alkohola u osnovu za naplatu.
POREZ NA DOHODAK:
Pravičnija naplata

Sadašnji sistem naplate poreza na dohodak je komplikovan, sa brojnim olakšicama i oslobađanjima.
- Misija razmatra alternativan model poreza na zarade i preporučuje uvođenje dve stope ovog poreza. Verujemo da bi bilo dobro zakonom predvideti mere kojima bi se pojednostavila i učinila pravičnom naplata ovog nameta - ističu stručnjaci Fonda.
Stručnjaci ukazuju da je efikasnost postojećeg modela naplate poreza na godišnji prihod građana vrlo niska, što pokazuje i statistika - ovaj porez plaća svega jedan odsto onih koji po bilo kom osnovu primaju zaradu.
Preporuka MMF:
- Vlada da pripremi jasan model naplate prihoda od dohotka i osmisli strategiju za njegovu primenu. Sistem sa dve stope je važan, ali ne isključuje potragu za alternativnim modelom. Pojednostaviti postojeći sistem i eliminisati oslobađanja za različite izvore prihoda.

PENZIJE:
Državne bez poreza

PostojeĆa zakonska rešenja podrazumevaju oslobađanje svih državnih penzija, kao i ostalih socijalnih davanja od plaćanja poreza. Nasuprot tome, penzije koje se isplaćuju iz privatnih penzijskih fondova podležu plaćanju poreza po stopi od 20 odsto. Istovremeno, doprinos za državnu penziju, koji se isplaćuje iz plate zaposlenog, uključen je u prihod na koji se plaća porez na dohodak građana. Uplate u privatne penzione fondove, međutim, koje se plaćaju takođe iz zarade zaposlenog - odbijaju se od osnovice za godišnji porez na dohodak.
Preporuka MMF:
- Harmonizovati tretman prihoda od penzija tako što će se isključiti olakšice za državne penzije i druga socijalna davanja. Zadržati model po kome su isplate privatnih penzija potpuno oporezive.

POREZ NA DOBIT:
Ukinuti olakšice

Porez na dobit od deset odsto, koji važi u Srbiji, spada među najniže u Evropi. Ali, nizak je i nivo naplate.
- Verujemo da bi prihod od ovog poreza bio veći kada bi se, kroz izmene zakona, izvršilo postepeno povlačenje svih postojećih podsticaja i oduprlo pritiscima da se uvedu nove olakšice - smatraju stručnjaci Fonda.
Preporuka MMF:
- Održati postojeći model oporezivanja dobiti, ali uz smanjenu mogućnost olakšica. Ć

POREZ NA IMOVINU:
Po tržišnim cenama

Eksperti Fonda procenjuju da bi proširenje poreske osnovice kroz procenu imovine po tržišnim cenama, eliminisanje odbitaka za amortizaciju kod pravnih lica, kao i olakšica kod fizičkih lica, moglo i bez povećanja stopa da nadoknadi gubitke od ukidanja naknade za građevinsko zemljište.
Preporuka MMF:
- Ukinuti sve olakšice, osim možda onih za siromašna domaćinstva. Izjednačiti tretman komercijalne i rezidencijalne imovine.

Kostić: Kriza se tek očekuje - razlog nemogućnost vraćanja kredita
http://seebiz.eu/sr/banke/krediti/kostic-kriza-se-tek-ocekuje---razlog-nemogucnost-vracanja-kredita,83124.html

PREUZIMANJE
Atlantic grupa Emila Tedeschija kupila Drogu Kolinsku

Posebnu težinu ima činjenica da je Tedeschi uspio preuzeti Drogu Kolinsku u Sloveniji, zemlji koja iz političko-populističkih razloga ima jako puno otpora prema ulagačima iz Hrvatske.

Emil Tedeschi je uspio. U žestokoj inozemnoj konkurenciji njegova Atlantic grupa preuzela je Drogu Kolinsku. Riječ je o poslu teškom oko 300 milijuna eura. To je i simbolički najvažnije preuzimanje hrvatskog poduzetnika neke kompanije u inozemstvu. Ivica Todorić imao je, naime, velike namjere, ali nije realizirao tako nešto što je sada napravila Atlantic grupa. Posebnu težinu ima činjenica da je Tedeschi uspio preuzeti Drogu Kolinsku u Sloveniji, zemlji koja iz političko-populističkih razloga ima jako puno otpora prema ulagačima iz Hrvatske.

Naime, nije tajna da je u Sloveniji vrlo velike ambicije imao i Ivica Todorić, najkrupniji hrvatski poduzetnik, ali ih nikada nije uspio realizirati. Kad je Todorić ciljao na Mercator, iz Slovenije su mu prigovarali loš tretman slovenskih proizvoda na Konzumovim policama. Čak je i Tedeschi imao puno problema zbog negativna Todorićeva imidža u Sloveniji. Slovenski mediji tvrdili su kako je Tedeschi povezan s vodećim hrvatskim poduzetnikom te da je vjerojatno njegov trojanski konj. Na sve to Tedeschi je odgovarao kako je potpisao non discolusure agreement (sporazum koji ga obvezuje da ne smije ništa reći o preuzimanju Droge Kolinske) i nije se branio ni od tih javnih teza, kao ni od napisa hrvatskih medija od prije mjesec-dva da je definitivno izgubio utrku za Drogu Kolinsku.

Jedino što je u Hrvatskoj Tedeschi “priznao” bilo je javno očitovanje Zagrebačkoj burzi o namjeri preuzimanja slovenske kompanije. To je Atlantic grupi bila zakonska obveza s obzirom na to da je javno listana kompanija.

Ukratko, Atlantic grupa preuzela je Drogu Kolinsku - kompaniju koja u svojem portfelju ima brandove poput barcaffea, grandkafea, starka, smokija, prime, najljepših želja, a sigurno je i većina hrvatskih građana isprobala paštete argeta. Preuzimanjem Droge Kolinske menadžeri Atlantic grupe uspjeli stvoriti vodeću regionalnu prehrambenu kompaniju.

Zbrojeni ukupni godišnji prihodi Atlantic Grupe i slovenske tvrtke premašuju prihode Podravke kao prehrambene industrije te će gotovo sigurno Podravka sada dobiti novog, žestokog konkurenta s obzirom na Atlanticova znanja i utjecaj u distribucijskom dijelu biznisa.

Zbrojeni ukupni godišnji prihodi Atlantic grupe i Droge Kolinske premašuju prihode Podravke kao prehrambene industrije te je izvjesno da će Podravka sada dobiti novog, žestokog konkurenta s obzirom na Atlanticova znanja i utjecaj u distributivnom dijelu biznisa.

Vrijedno je zabilježiti da su Tedeschiju u preuzimanju Droge Kolinske konkurenti bili neki od najmoćnijih svjetskih investicijskih fondova. Drugim riječima, Tedeschijeva pobjeda u utrci za Drogu Kolinsku znak je da je skupo platio jedan od simbola slovenske industrije te da će se ubuduće morati još više trsiti da opravda povjerenje hrvatskih investitora koji su na IPO-u kupili dionice Atlantic grupe jer, ipak, potrošio je barem 300 milijuna eura, a to tek treba opravdati. Tedeschijeva je sreća da je u Drogi Kolinski u velikoj mjeri već odrađen proces restrukturiranja te stoga kupuje relativno sređenu kompaniju zahvaljujući problemima njenih vlasnika.

Klanice Mitros: Otrov cureo godinama, građanima savetuju proveru disajnih organa

Autor/izvor: SEEbiz/Novosti

SREMSKA MITROVICA - Slučajnom kontrolom pogona hladnjače Klanice Mitros otkriveno da je sedam tona amonijaka, izuzetno jakog otrova, isparilo u vazduh.

Protiv rukovodstva i vlasnika u lancu gazda SL Mitros inspektor zaštite životne sredine podneo je osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici krivične prijave protiv Milorada S., stečajnog upravnika SL Mitros iz Beograda, Miroslava J. iz Gornjeg Milanovca, direktora Takovo agrara (Mitros se nalazi u sastavu ove firme) i Rodoljuba Draškovića, odgovornog lica Swisslion grupe (vlasnika svih firmi grupacije).
"Imali smo neviđenu sreću", uverava inspektor Dušan Kosijer. "Za čoveka, životinje i biljke fatalan je i jedan gram amonijaka ,a ne tolika količina. Zato preporuka građanima Sremske Mitrovice i radnicima klanice da obavezno provere zdravstveno stanje svojih disajnih organa", dodaje on.

"Da je kojim slučajem odjednom iscurila veća količina, ne daj bože svih sedam tona, pola žitelja Srema bi bilo otrovano ili imalo trajne zdravstvene posledice", kazao je Dušan Kosijer, republički inspektor zaštite životne sredine. On kaže da mu se kosa na glavi i danas diže od pomisli šta se moglo desiti.

Prema papirima 25. maja 2009. godine u sistemu hladnjača bilo je 4, a zbog potrebe dodato još 6,9 ili ukupno 10,9 tona amonijaka. Nedavno po prestanku rada klanice zbog opasnosti od ekološke katastrofe ukoliko gas ode u vazduh izvučeno je svega 3,2 tone amonijaka. Tek tada je postavljeno pitanje kuda nestade ostalih 7,4 tona.

"Najverovatnije se radi o nekom kvaru na sistemu koji je godinama, prema prvim saznanjima u roku od dve tri godine, ispuštao opasan gas u vazduh", kaže inspektor Kosijer.

Neverovatna "ekološka bomba" otkrivena je sasvim slučajno prilikom utvrđivanja uzroka kvarenja 40 tona mesa i mesnih prerađevina.

zajedno smo jači
Bloomberg: Jugosfera će oživjeti u režiji Atlantica, Gorenja i NIS-a
16. rujna 2010 09:44
Redakcija Business.h

O oživljavanju Jugosfere izvijestio je Bloomberg, koji piše kako je Franjo Bobinac, izvršni direktor slovenskog Gorenja, odlučio probiti barijere nastale tijelom rata devedesetih na Balkanu. Nada se većem profitu, baš kao i vlasnik Atlantic grupe Emil Tedeschi i Naftna industrija Srbije.

Tri kompanije oživjet će stare veze kako bi razvili "novu jugosferu". Hrvatska, Srbija i Slovenija u pregovorima su da spoje zračne i željezne linije u državnom vlasništvu kako bi ponovno uspostavili veze i pojačali svoje ekonomije.

"Sjećam se vremena kada su političari kritizirali kompanije jer su poslovale s ostalim zemljama iz bivše Jugoslavije", kazao je Bobinac, dodavši kako entuzijastični trojac želi "promovirati vrhunske proizvode iz nekoć ujedinjene države".

Prema podacima MMF-a, zajednički BDP šest bivših jugoslavenskih zemalja Slovenije, Hrvatske, Srbije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine te Kosova iznosi 192 milijarde dolara.

Timothy Ash, voditelj istraživačkog odjela tržišta u razvoju koji djeluje u sklopu Royal Bank of Scotland, kaže kako se te zemlje čine kao "prirodni partneri". Tim Judah, novinar časopisa Economist, kaže pak kako ljudi možda nisu spremni na "novu jugosferu, ali u njoj žive". "Ujutro piju hrvatsko mlijeko, zatim gledaju program na bosanskoj televiziji jedući grickalicu u proizvodnji srpske kompanije koju posjeduje slovenska kompanija, a koju bi trebala kupiti hrvatska kompanija", objašnjava.

U nastojanju da uprizori sve tješnje veze između zemalja bivše Jugoslavije, Bloomberg podsjeća kako su Slovenija i Hrvatska odlučile riješiti nesporazume vezano uz Novu ljubljansku banku. Napominje i kako je Tedeschi kupio slovensku Drogu Kolinsku kako bi prisvojio Cocktu, konkurenta Coca-Coli i najbolje prodavano piće u komunističkim vremenima.

Kao primjer navodi i Petrolovu kupnju osječkog Butana te sporazum o dugoročnom strateškom povezivanju Mercatora-S sa srpskim društvom Coka. Spominje i to da će slovenske, hrvatske i srbijanske željeznice osnovati zajedničku tvrtku sa sjedištem u Ljubljani.

Bloomberg nadalje citira Emila Tedeschija, koji kaže kako su spomenute vlade pronašle zajednički jezik i sada rade na daljnjem razvoju odnosa, što lidere kompanija čini sretnima.

BEOGRAD 26. 09. 2010
PRESS
PRESS ISTRAŽUJE... Kolike su tarife korupcije u Srbiji
CENOVNIK KORUPCIJE

Podmićivanje je toliko uzela maha da postoje tačni cenovnici za sve - od porođaja i bolovanja, preko kupovine dokumenata, upisa u vrtić i radnog mesta, pa do drastičnog smanjenja kazne ubicama

Korupcija je u Srbiji uzela toliko maha da je moguće maltene sve i svakoga platiti, podmititi, kupiti. Sve ima svoju cenu, od porođaja, dobijanja vozačke dozvole ili zaposlenja, pa do toga da vam dete prime u vrtić preko reda. Press je istraživao kolike su tarife u zdravstvu, pravosuđu, administraciji i drugim oblastima koje važe za najkorumpiranije.
Da postoje nezvanični cenovnici potvrđuje i Vladimir Radomirović, urednik portala Pištaljka, gde građani mogu da prijave sve vidove korupcije i zloupotreba. On kaže da im je za nepuna dva meseca stiglo oko 350 prijava zbog primanja i davanja mita. Pravosuđe i zdravstvo, koji godinama važe za najveća korupcionaška legla, sada imaju oštru konkurenciju i u organima lokalne samouprave, građevinskim direkcijama i inspekcijama. Radomirović za Press napominje da nije svaki oblik korupcije vezan za novac.
Doktori prvi po korupciji
- Simptomatično je to što se nekoliko prijava iz raznih delova Srbije poklapa u detaljima, kao da postoji šablon za tarife. Građani tvrde da radno mesto u zdravstvenim ustanovama „košta" od 2.000 do 3.000 evra, dok se za radno mesto lekara na neodređeno plaća od 5.000 do 8.000 evra. Porođaj košta oko 300 evra. Imamo slučaj da je građanin albanske nacionalnosti iz Preševa prijavio da je morao policajcu da plati 20 evra da bi njega i njegovu porodicu pustili s prelaza, gde su ih držali pola sata, kao i da mu policajci uvek traže „neki poklon ili pare". Investitori u jednom gradu na jugu Srbije moraju da idu u dogovorene projektne kuće u koje ih šalju iz uprave za izgradnju grada. Tarifa za uslugu košta između 1.500 i 5.000 evra. Saobraćajni prekršaj policija može da zaboravi ako date deset evra. Ispit na fakultetu košta do 1.000 evra. Mito za rekonstrukciju neuknjižene šupe u stambeni objekat 20.000 evra... - navodi Radomirović samo neke od aktuelnih tarifa.
Prema poslednjem istraživanju „Medijum Galupa", „beli mantili" spadaju među tri najkorumpiranije oblasti, a svaki treći ispitanik je rekao da ima rođaka ili prijatelja koji je u poslednja tri meseca dao mito, a 16 odsto njih je to uradilo i samo - bilo oni, bilo članovi njihovih porodica. Od toga, čak 54 odsto tvrdi da su dali mito lekaru, a 19 odsto njih da su dali policajcu. Prosečan iznos „nagrade" lekaru kretao se između 160 i 200 evra.
Sve ima svoju cenu... Građani navikli na „čašćavanje" od porodilišta do pogreba
Javna je tajna da veliki broj majki samo za porođaj plaća od 300 do 1.000 evra, u zavisnosti da li je u pitanju carski rez i da li treba podmititi i anesteziologa kod koga je cenovnik od 150 do 300 evra. Nezvaničan cenovnik samog porođaja je takav da lekaru treba dati od 300 do 500 evra, a babici od 50 do 100 evra. A treba izdvojiti i za poklone.
Hitni slučajevi na neki način imaju sreće, jer se sa njima niko ne igra, ali ako se nađete na listi čekanja, stvari se menjaju; često je potrebno platiti kako bi vas operisali preko reda ili smestili u bolnicu. Operacije koštaju od 1.000 do 3.000 evra, a krevet u bolnici od 300 do 700 evra.
Za sve je kriv podanički mentalitet
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je korupcija u Srbiji široko rasprostranjena zbog podaničkog mentaliteta, ali ne i da je moguće kupiti baš sve i svakoga.
- Ovde je pitanje šta je starije, kokoška ili jaje. Još kao dete sećam se da je „uvek jedna kokoška išla učitelju, a druga lekaru". Deo problema tiče se stanovništva koje delom snosi krivicu zbog velike korupcije jer ima taj podanički pristup, pa se korupcija stvara tamo i gde nije potrebno. To je stvar lične percepcije. Imate nekoga ko će u svakoj prilici da nudi mito, a neko tek u krajnjoj nuždi, kao kada je u pitanju porođaj. U takvoj situaciji se javlja osećaj odgovornosti, pa zato većina zbog sigurnosti plaća jer ne želi da ima osećaj krivice da nije učinio sve što je mogao - objašnjava Zdravković.
Korupcija je rasprostranjena i u pravosuđu, ali i na fakultetima. Precizne tarife u pravosuđu ne postoje, već je svaka u zavisnosti od težine dela. Tako, recimo, smanjenje kazne za mesec dana košta od 300 do 1.000 evra, a ogroman novac se uzima za smanjenje dugogodišnjih kazni. Advokati u dilu sa sudijom za najteža krivična dela, kao što je ubistvo, za šta je zaprećena kazna do 40 godina zatvora, za cifru od nekoliko desetina hiljada pa do 100.000 evra mogu da izdejstvuju kraći boravak u zatvoru.
Smanjena tražnja
U aferi „Indeks", u kojoj je optuženo više profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Beogradu, Nišu i Novom Sadu, koji se terete da su kao predavači na kragujevačkom pravnom fakultetu pozitivne ocene upisivali u indekse, a da studenti nisu ni izlazili na ispite, otkriveno je da se diploma mogla dobiti za 12.000 do 16.000 evra ili nov BMW 320D, a pozitivna ocena na jednom ispitu za sumu od stotinak do 1.500 evra, unikatnu narukvicu, kvalitetan strani parfem, viski...
Pre ukidanja viza, oni koji su hteli da ubrzaju procedure i izbegnu čekanje u redovima mogli su da plate da se ona dobije preko veze, a cifre su dostizale i do 1.000 evra. Cena pasoša sada se kreće oko 1.000 evra, a za dobijanje vozačke dozvole bez polaganja ispita treba dati od 300 evra pa naviše.
Ekonomista Miroslav Zdravković objašnjava da se i stepen korupcije određuje odnosom ponude i tražnje, a da je aktuelna kriza dovela do toga da korupcija pojeftinuje, počinje da se širi i raste jer oni koje je moguće korumpirati postali su kvarljiviji, pa lakše pristaju da prime mito. Sa druge strane, tražnja se smanjuje jer je stanovništvo osiromašilo.
- Može se reći da aktuelna kriza podstiče korupciju jer je poznato da što je plata veća, manji je rizik od korupcije i veće su kontrole i kazne. A mi ovde imamo situaciju da su plate zamrznute već dve godine, što normalno otvara prostor za korupciju - navodi Zdravković.

Srbijagas kupuje Agroživ?

Agroživ je već dve godine u stečajnom postupku i broji oko 1.000 radnika u proizvodnji, preradi i prodaji živinskog mesa. Na srpskom tržištu, Agroživ prema sopstvenim procenama, drži udeo od 35 odsto.

Najveći kreditor tog preduzeća bila je Nova Ljubljanska banka, koja mu je pozajmila 64 miliona evra, za koje upućeni tvrde da je većinom izgubljen novac.

List Press objavio je pre nekoliko meseci da je Vlada Srbije naložila Srbijagasu da kupi kompaniju Agroživ, nekada vodećeg proizvođača pilećeg mesa u Srbiji, kako bi spasla to preduzeće koje zapošljava 1.000 radnika ii ma 1.500 kooperanata.

Inače, Srbijagas bi mogao da preuzme 175 preduzeća kojima zbog velikih neizmirenih dugova preti stečaj, kako bi ovo preduzeće moglo da naplati svoja potraživanja.

Na kraju će Srbijagas postati najmoćniji i najrazgranatiji holding u zemlji i baviće se proizvodnjom svega, "od igle do lokomotive".
Nešto kao nacionalna multinacionalka.

UPS najavljuje raskid Opšteg kolektivnog ugovora
06. decembar 2010. | 14:54 | Izvor: Beta
UPS BEOGRAD -

Unija poslodavaca Srbije (UPS) najavila je danas da će raskinuti Opšti kolektivni ugovor zbog teškog stanja i stalnog povećanja opterećenja privrede Srbije.

Predsednik UPS Nebojša Atanacković kazao je na konferenciji za novinare da je Upravni odbor doneo odluku o istupanju Unije poslodavaca iz Opšteg kolektivnog ugovora (OKU), ali će konačna odluka o tome biti doneta sutra na vanrednoj Skupštini UPS.

On je kazao da očekuje da će ova odluka izazvati reakcije sindikata i vlasti, ali da opterećenje rada i nespremnost sindikata da kolektivni ugovori budu ekonomski održivi i da se prilagode modernoj tržišnoj ekonomiji, kao i stalno prebacivanje tereta krize i skupe i neefikasne države na privredu, ne ostavljaju drugu mogućnost.

"Srbija je opredeljena ka razvoju privatnog kapitala, ali se vlasnici kapitala ništa ne pitaju. UPS ne želi da bude paravan za nespremnost za promene i suočavanje sa stvarnošću", kazao je Atanacković.

Raskid OKU rasterećuje preduzeća

Raskid OKU, kako je dodao, doprineo bi smanjenju opterećenja i značajne uštede za preduzeće, privlačenje većeg broja stranih i domaćih investitora, stvaranju većeg prostora za zahtev državi da promeni Zakon o radu i prilagodi ga potrebama moderne tržišne ekonomije i dinamičnog tržišta radne snage.

Prema njegovim ocenama, raskidanje OKU bi stvorilo i mogućnost da se sa sindikatima na nivou grana ili samih kompanija zaključe kolektivni ugovori na novim osnovama ispod sadašnjeg minimuma koji garantuje OKU.

"Raskidanje OKU se neće odraziti na položaj privrede, jer taj ugovor važi još šest meseci nakon raskida. Ovim činom samo želimo da pokažemo da smo nezadovoljni situacijom", kazao je Atanacković.

On je podsetio da je UPS u aprilu 2008. godine potpisala OKU uz obećanje da će se u naredne tri godine stvoriti bolji privredni ambijent, smanjiti opterećenje privrede, razviti slobodno tržište, izvršiti reforma javnog sektora i državne administracije, značajno umanjiti korupcija, ali da se od toga malo šta realizovalo.

"Poslodavci su potpisali OKU za koji je već tada rečeno da je samo početna osnova i da mora da se menja, jer ne odgovara vremenu i potrebama tržišta radne snage i da ima previše opterećenja", kazao je Atanacković.

Atanacković: Država povećava namete privredi

Prema njegovim rečima, umesto smanjenja samo u 2010. godini država je privredi uvela 17 novih različitih opterećenja .

Predstavnik Sektora za privredu UPS Dragoljub Rajić kazao je da će raskidanjem OKU mesečne uštede po zaposlenom biti od 70 do 150 evra.

Rajić je kazao da je problem to što je u OKU visina zarada vezana za koeficijente, a koeficijent broj 1 je minimalna zarada, koja kada se poveća proporcionalno utiče na rast plata, a ne postoji mešoviti koeficijent učinka vezan za stručnu spremu.

"Poslodavci u Srbiji ne mogu davati više beneficija od onih u inostranstvu, jer se to direktno odražava na njihovu konkurentnost", kazao je Rajić.

Ma da njima su problem i sopstveni radnici

A ovo je odgovor dokle su nas dogurali.

Prosečna srpska plata se izjednačila sa albanskom
Srbija se po visini prosečne plate izjednačila sa Albanijom, što je posledica brojih državnih nameta koje naša privreda plaća svakog meseca, prenose mediji. Prosečna srpska zarada u septembru bila je 296 evra – gotovo identično koliko je iznosila istog meseca u Albaniji.

Prosecna zarada od 296 evra je notorna laz,pitajte one koji ne primaju platu mesecima,i one srecnike koji rade po zemlji srbiji za 6-12.000 mesecno.

MINISTARSTVO FINANSIJA: Rusija isplaćuje klirinški dug zemljama bivše SFRJ do 2016. godine
Utorak | 14.12.2010.
Rusija je u potpunosti isplatila klirinški dug Sloveniji, a preostali dug ostalim državama nasljednicama bivše Jugoslavije isplatiće do 2016. godine, saopštilo je danas rusko Ministarstvo finansija.
U saopštenju se navodi da je Rusija u novembru u potpunosti isplatila dug Sloveniji od 129,2 miliona dolara, a da će do 2016. godine isplatiti preostali dio duga Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

U skladu sa rusko-slovenačkim međuvladinim sporazumom, od 13. novembra 2007. godine, Rusija je dug djelimično isplatila isporukama "visokotehnoloških proizvoda", a djelimično novcem, navelo je to ministarstvo, prenosi Radio Slobodna Evropa.
(BLIN MAGAZIN, DEPO PORTAL/ma)

Tri vesti su, po meni obeležile današnji dan. Vladulns je na temi Imlek preneo vest
da se Salford povlači iz Srbije, ali čini mi se da je to ostalo nezapaženo.

"Investicioni fond “Salford” u naredne dve godine prodaće sve kompanije koje poseduje u Srbiji - “Imlek”, “Subotičku mlekaru”, “Bambi Banat” i “Knjaz Miloš”, najavio je prvi čovek ovog fonda Judžin Džafi. Stručnjaci procenjuju da će kupca najlakše naći “Subotička mlekara”, a najteže “Knjaz Miloš”, koji je prošle godine poslovao s gubitkom. "

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/223850/Salfordu-najteze-da-nadje-vlasnika-za-Knjaz-Milos


Čini mi se da je direktno u vezi sa ovom vešću i druga vest

Uvoz 50.000 muznih krava

BEOGRAD - U Vladi Srbije danas je potpisano pismo o namerama koje će omogućiti da se iz zapadne Evrope u Srbiju uveze 50.000 visokokvalitetnih steonih junica, čije će potomstvo nakon ukrštanja sa domaćim bikovima biti plasirano na tržište Rusije i Belorusije.

Kako je objasnio ministar Saša Dragin, partneri iz Rusije i Belorusije su u Srbiji osnovali svoju kompaniju i zainteresovani su i za kupovinu preduzeća preko koga bi se ovakav program sprovodio.

- Uslove za dobijanje junica utvrdiće firme “Agromeda” i “Ost-importa”, koje su potpisnici ugovora u dogovoru sa Asocijacijama poljoprivrednih proizvođača mleka. Pregovori su u toku i tek će po njihovom završetku biti poznati uslovi za dobijanje stoke - rekli su u Ministarstvu.

Potomstvo ovih junica će, nakon ukrštanja sa domaćim govedima, biti plasirano na tržište Rusije i Belorusije. Vrednost ovog projekta iznosi 60 miliona evra, a memorandum su, osim Dragina, potpisali i predsednik Upravnog odbora “Agromeda” Vasilij Sekrieru i generalni direktor “Ost-importa” Andrej Atamančik.

- Činimo sve da u što kraćem roku svi stanovnici Srbije imaju dovoljne količine kvalitetnog mleka. U pitanju je robno-robni sporazum. Srbija, dakle, ne plaća junice, nego će one samo biti odgajane ovde. Bićemo u obavezi da za njih korisitimo medikamente iz Rusije i Belorusije koji su po standardima Evropske unije. Ovaj projekat će trajati u periodu od 2011. do 2016. godine - rekao je Dragin.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/223436/Uvoz-50000-muznih-krava

Da li nam to Rusi pomažu da se oslobodimo Beka?
Ne znam, ali pretpostavljam da se Beku nije dopala ova priča sa 50.000 krava...
I verovatno da zbog toga ima neodoljivu potrebu da nekome istrlja uši....
i onda, u istom danu se desila i 3. vest...

Tadić uskoro na operaciji Ahilove tetive

"BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić došao je večeras na proslavu osmog rođendana G17 plus sa povređenom nogom, oslanjajući se na štaku, i najavio da će u naredne dve nedelje operisati Ahilovu tetivu, najverovatnije u Ortopedskoj bolnici Banjica."

U te dve nedelje rešiće se nekako i ona priča sa Cvetkovićem....

Možda je Tadić stvarno povredio nogu i možda sve ovo nema nikakve veze jedno sa drugim...ali ja tako čitam novine. :non:

Hjulit Pakard podmićivao u Srbiji?
18. decembar 2010. | 00:15 | Izvor: Beta
Njujork -- Američke vlasti istražuju optužbe za podmićivanje koje se odnose na kompaniju „Hjulit Pakard“ u nekoliko zemalja, uključujući i Srbiju.

Istrage su već bile u toku o mogućnosti da su predstavnici kompanije „Hjulit Pakard“, čije je sedište u Palo Altu u američkoj državi Kaliforniji, podmićivali zvaničnike u Rusiji i u Nemačkoj.

Sada se sprovodi istraga o mogućem podmićivanju zvaničnika u Austriji, Srbiji, Holandiji i zemljama bišeg Sovjetskog Saveza od strane zaposlenih u „Hjulit Pakardu“.

Prema ovim najnovijim navodima, lokalni zaposleni u „Hjulit Pakardu“ plaćali su mito državnim zvaničnicima, privatnim organizacijama i partnerima koji su distribuirali proizvode te kompanije. Navodno ta podmićivanja su vršena pre deset godina.

Amerikanci su se u septembru pridružili nemačkim vlastima u istrazi o podmićivanju, proneveri i utaji poreza vezanim za transakciju između ogranka „Hjulit Pakarda“ u Nemačkoj i kancelarije glavnog tužioca u Rusiji.

„Hjulit Pakard“ je navodno platio 35 miliona evra mita u periodu između 2001. i 2006. godine. Još nije podignuta optužnica protiv „Hjulit Pakarda“ koji navodi da sarađuje sa istragom.

Američke vlasti ispitiju da li je „Hjulit Pakard“ prekršio zakon SAD, koji zabranjuje takvo ponašanje američkim kompanijama koje posluju u inostranstvu.

Vlada podigla PDV

Za pojedine proizvode uvećana naknada. Namet sa osam na 18 odsto za računare, voće i hotelske usluge. Duvanski proizvodi skuplji i 25 odsto

SMANJENJE minusa države, a koji je, sudeći po ranijim najavama, najvažniji od svih važnih ciljeva, nateralo je ministarku finansija Dianu Dragutinović da Vladi predloži, a ova i potvrdi uvećanje poreza na dodatu vrednost sa osam na 18 odsto i to na računare i računarsku opremu, usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima i domovima, kao i na južno voće.

Za sada se, međutim, ne zna za koje južno voće će biti plaćan ovaj, viši porez, jer će taj spisak, naknadno, utvrditi ministarka finansija. Budžet će, zahvaljujući ovoj odluci Vlade, a koja će stupiti na snagu osam dana nakon usvajanja u parlamentu, biti puniji za oko 1,5 milijardi dinara. Budžet u narednoj godini će se, prema planu, i puniti ponajviše prihodima od PDV. Druge po redu, po naplati, jesu akcize koje bi budžetu trebalo da donesu prihod od 157,8 milijardi dinara.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:311834-Vlada-podigla-PDV

Odmah posle naše "oktobarske revolucije" uvedeni su porezi na knjige, a sada je povećan i ovaj na računare i računarsku opremu. Sve se to drsilo pod vladavinom "kulturno nastrojenih" dr Đinđića, dr Koštunice i Tadića.

Toliko o zalaganju za podizanje nivoa informatičke pismenosti u Srbiji.
Mrak.

Januar zamrzava kućne budžete
19. decembar 2010. | 00:10 | Izvor: Novosti
Beograd -- U Srbiji će život u narednoj godini za većinu građana biti vrlo težak. Očekuje nas, već sa prvim danima januara, udar na kućni budžet.


U 2011. minimalno će se povećati plate i penzije, a maksimalno puniti budžet. Više cene goriva, cigareta, pića, kompjutera, zimovanja, skuplja TV pretplata...

Za koji dan ćemo plaćati skuplje gorivo, jer raste akciza za naftne derivate za desetak odsto. Toliko će nas više koštati i pivo, vino, alkoholna pića, dok će kupovina cigareta pušačima doneti dodatni trošak od preko 20 odsto.

Zbog usklađivanja cene TV pretplate sa inflacijom, račun za Javni servis biće nam oko 550 dinara.

Ako je za utehu, računi za struju i gas će nam, bar do kraja aprila, ostati isti, a od Nove godine ćemo, za desetak odsto, plaćati niže račune za mobilne telefone zbog ukidanja poreza na impulse u mobilnoj telefoniji. Za dva odsto će biti jeftiniji i uvoz novih i polovnih automobila, jer se spušta carina za vozila, ali, bar prema najavama dilera, to neće bitnije uticati na cenu motornih vozila na domaćem tržištu.
Već od januara kompjuteri i prateća oprema, kao i smeštaj u hotelima, motelima, domovima i kampovima poskupeće za desetak odsto, jer je PDV na ovu robu povećan sa osam na osamnaest odsto.

Slično je i sa porezom za južno voće, ali se tek narednih dana očekuje odluka za koje će se plaćati niži, a za koje viši porez. Kako nezvanično čujemo, samo će limun biti izuzet od više stope, odnosno biće tretiran kao strateški važan proizvod.

Koliko namet državi će se plaćati za nekretnine za sada je, takođe, nepoznato. Republika je dala novi okvir, koji podrazumeva da će porez na imovinu biti viši za oko 60 odsto, ali, kako je ovaj porez prihod lokalnih samouprava, očekuje se da u naredna tri meseca opštine u Srbiji odluče koga će i sa koliko oporezovati.

Veće penzije i plate u javnom sektoru

Za plate onih koji rade za državu, a zarade im se isplaćuju iz budžeta, naredne godine biće isplaćeno oko 15 odsto više nego ove - preko 196 milijardi dinara. Primanja će biti povećana već od ovog meseca za dva odsto. U aprilu i oktobru slede nova uvećanja zarada, ali konkretni iznosi znaće se kada o tome odluči Vlada.

Isplata jubilarnih ili godišnjih nagrada neće biti, a produžava se i zamrznuto dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora u delu koji podrazumeva finansijske obaveze, tačnije neće biti obavezne isplate regresa ili toplog obroka.

Kada su penzije u pitanju jasno je da je izdvajanjem čak 230 milijardi dinara iz državne kase za narednu godinu obezbeđen kontinutitet u redovnoj isplati primanja najstarijih.

Ali, činjenica da budžet sada pokriva čak 46,3 odsto iznosa potrebnog za isplatu penzija, odnosno da se svega 53,5 odsto obezbeđuje iz uplaćenih doprinosa zaposlenih, ne ostavlja puno mesta optimizmu kada je u pitanju održivost postojećeg penzijskog sistema. Posebno ako se ima u vidu da ni u 2011. godine nije na vidiku ozbiljnije novo zapošljavanje.

Državna kasa će pokriti i deo isplata vojnih penzionera u iznosu od 23,5 miliona dinara, a preuzela je i obavezu vraćanja duga prema poljoprivrednih penzionerima.

Kada su u pitanju povišice penzija u narednoj godini, usvojeni dokumenti ne ukazuju da će se sve događati baš onako kako je obećano. Tako će januarski ček biti uvećan za samo dva odsto umesto ranije planiranih šest. Prema projekcijama Vlade, procene su da će uz aprilski ček penzioneri dobiti i povišicu od 2,95 odsto, a da će im, u oktobru, biti dato i povećanje od oko dva odsto.

Sve u svemu, prosečna penzija u Srbiji će za godinu dana porasti za svega 1.500 dinara, odnosno umesto današnjih 21.500 dinara biće 23.000 dinara!

Siromašnima više, bogate niko ne dira

Vlada je planirala oko 23 milijarde dinara za sprovođenje novog zakona o socijalnoj zaštiti, koji bi, bar prema najavama, trebalo da obezbedi da pomoć države dobijaju baš oni kojima je najpotrebnija.


Budžet za 2011. godinu u dosta svojih delova posvećen je onima koji ne rade. Nacionalna služba za zapošljavanje imaće u narednoj godini na raspolaganju isti iznos sredstava kao i ove godine, oko 18 milijardi. Pored toga, obezbediće se i 3,9 milijardi za programe aktivnih mera zapošljavanja.

U kasi Ministarstva zdravlja 615 miliona dinara biće uplaćeno za zdravstvenu zaštitu onih koji je ne ostvaruju uplatama doprinosa. Takođe, iznos od 14,4 milijarde dinara odvojen je za privremene naknade za oko 80.000 nezaposlenih u centralnoj Srbiji i 20.600 njih na Kosovu.

Istovreeno, ako se pogledaju budžet za narednu godinu i svi prateći zakoni, jasno je da predstavnici vlasti apsolutno nisu doneli nijednu meru kojom bi se teret obaveza prelio „bar za kap“ više na one koji imaju mnogo. Nije, naime, dirnut postojeći sistem obračuna poreza na dobit.

Takođe, više niko i ne pominje ranije toliko popularnu „unakrsnu proveru imovine“. Čak je i toliko najavljivana izmena Zakona o porezu na imovinu, koju je Vlada Srbije konačno donela prošle nedelje, izbegla da se pozabavi nametima na vlasništva pravnih lica, iako se zna da svaki bogataš u Srbiji nekretnine vodi upravo na firme.

Manje subvencija za privredu

Ako se posmatraju samo brojke, poljoprivrednici u narednoj godini neće moći da računaju na veću pomoć države nego ove godine. Naime, za subvencije u poljoprivredi iz budžeta u narednoj godini biće izdvojen iznos identičan ovogodišnjem - 20 milijardi. A vrednost nameravanih subvencija, zbog inflacije od preko deset odsto, već je delimično obezvređena.

Jedino državno preduzeće koje će u narednoj godini biti na dobitku su „Železnice Srbije“, kod kojih su subvencije povećane za četiri milijarde dinara.
Sudeći po ekonomskim planovima, o kojima će ovih dana odlučivati poslanici Skupštine Srbije, država ne planira da kroz jačanje robnih rezervi obezbedi stabilnost cena osnovnih životnih namirnica. Čak će Direkcija za robne rezerve u narednoj godini imati na raspolaganju manje novca nego ove godine.

Slično je i sa subvencijama u privredi. Mada će na snazi i u ovoj godini ostati svi paketi subvencionisanih kredita koji su bili u opticaju ove godine, činjenica da su planirana ista sredstva kao i u 2010. jasno pokazuje da će obim ovih, povoljnih pozajmica morati u narednoj godini da bude skromniji.

Knjiga: "Godine koje su pojeli skakavci" - odnosi se na period socijalizma, ali skakavci su izgleda gladni i u demokratiji.

Film: "Konje ubijaju, zar ne?" - svaka sličnost sa građanima Srbije je slučajna.

Posao za 400.000 ljudi, BDP 8.000 €
20. decembar 2010. | 15:58 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Srbija će 2020. godinu dočekati sa BDP-om od 8.000 evra po stanovniku, sa 400.000 zaposlenih više, ali i inflacijom od svega tri odsto godišnje.


To predviđa strategija razvoja Srbije, koju je sa još nekoliko autora uradio predsednik Srbije Boris Tadić.

U periodu od deset godina bi, kako se navodi u dokomentu objavljenom na sajtu predsednika republike, prosečna godišnja stopa rasta BDP-a trebalo da bude između pet i šest odsto kako bi 2020. godine dostigao 55 milijardi evra, odnosno 8.000 evra po stanovniku.

Dve trećine rasta BDP trebalo bi da budu rezultat rasta produktivnosti, a jedna trećina treba da bude posledica rasta zaposlenosti.

Broj zaposlenih u Srbiji bi u narednih deset godina trebalo da se poveća za 400.000, čime će broj zaposlenih starosti od 20 do 64 godine biti povećan sa sadašnjih 49 na 65 odsto.

Autori

Pored predsednika Srbije Borisa Tadića, u izradi strategije "Srbija 2020" do sada su učestvovali Božidar Đelić, Borislav Stojkov, Goran Radosavljević, Gordana Matković, Ivan Ivić, Mirko Cvetković, Slobodan Vučetić i Tinde Kovač Cerović.
Učešće izvoza robe i usluga u BDP se u posmatranom periodu udvostručuje sa 33 na 65 odsto, učešće investicija u BDP se bliži nivou od 30 odsto, a učešće industrije i građevinarstva se sa sadašnjih 22 povećava na 25,5 odsto.

U narednoj deceniji bi ukupna potrošnja domaćinstava i sektora države trebalo da se poveća za oko 90 odsto, a godišnji rast cena se tokom tog perioda stabilizuje na tri odsto.

U istom periodu bi i broj građana starosti između 30 i 34 godine sa univerzitetskom diplomom trebalo da bude povećan sa 21 na 30 odsto.

Jedan od preduslova za ostvarivanje plana "Srbija 2020" jesu institucionalne reforme, koje bi trebalo da obuhvate reafirmaciju parlamenta i parlamentarizma, jačanje efikasnosti i odgovornosti izvršne vlasti, izgradnju modernog i efikasnog pravosudja, decentralizaciju i regionalizaciju, kodifikaciju pravnog sistema i afirmaciju regulatornih i kontrolnih organa i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Drugi preduslov za realizaciju strategije jeste izgradnja infrastrukture, koja će biti podeljena u tri faze, i na kraju rezultirati mrežom autoputeva ka svim susednim državama i dostupnošću infrastrukture kakva postoji u razvijenim državama EU.

"Naši građani moraju da misle, uče i rade za 21. vek. Da bismo promenili Srbiju, moramo da menjamo sami sebe. Naša dugoročna vizija je jasna, ali da bi dostigli zacrtane ciljeve u 2020. godini moramo započeti sa uspešnim sprovođenjem ove Strategije u 2011. godini i redovno meriti njen napredak", navodi se u strategiji.

Srbija će, kako se poručuje u dokumentu, ukoliko bude spremna da se uhvati u koštac sa izazovima finansijske krize, ali i globalizovanog sveta koji se brzo menja, pobediti u godinama koje dolaze.

Autor i predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić je u subotu, na izbornoj skupštini demokrata, najavio da će podršku za koncept razvoja Srbije do 2020. godine tražiti od svih socijalnih struktura i političkih partija.

Konačni tekst strategije bi, posle javne rasprave i pošto bude predstavljena EU i partnerima u regionu, trebalo da usvoji Vlada Srbije u prvom kvartalu 2011. godine, nakon čega će iz nje proisteći sektorske strategije.

Država treba da ispita zašto je na gubitku
Tri milijarde evra izvučene iz zemlje za dve godine
Vladimir Spasić | 26. 12. 2010. - 00:02h

Domaći uvoznici preplatili su robu kupljenu u inostranstvu za oko tri milijarde evra u protekle dve godine. Tako je Srbija, prema zvaničnim podacima, više novca dala za uvoznu robu, nego što su prijavile zemlje izvoznice koje su nam je prodale. Moguća objašnjenja razlike jesu pranje para, izbegavanje poreza, iznošenje novca i reizvoz, a s obzirom na veliki iznos, nadležni bi trebalo da se malo više zainteresuju.
Naduvavanje faktura je jedan od najlakših načina da se izvuče novac iz zemlje

Ekonomista Miroslav Zdravković je do razlike od tri milijarde došao upoređivanjem podataka zemalja koje su u Srbiju izvezle robu u prethodne dve godine i zvanične srpske podatke o uvozu.

Spoljna trgovina je, prema njegovim rečima, poput međunarodnih finansijskih tokova, specifična oblast usled postojanja ogledalo statistika - podataka zemalja partnera jer sve zemlje dostavljaju svoje podatke o robnoj razmeni Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Uloga države

- Tako je registrovana vrednost uvoza u Srbiji bila 15,5 milijardi evra u 2008. godini i 11,5 milijardi evra u prošloj godini, dok su zemlje izvoznice u Srbiju prijavile 13,8 i 10,2 milijarde evra. Razlika znači da je na osnovu prijavljenih uvoznih faktura u inostranstvo na ime plaćanja otišlo 1,7 i 1,3 milijarde evra više nego što su u inostranstvu prijavili da su izvezli robu u našu zemlju. Pristojne sume novca - kaže Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org.

Odstupanja se uvećavaju što se povećava rastojanje od Srbije jer se smanjuje verovatnoća da će carinske službe sarađivati u rasvetljavanju mogućnosti pranja novca kroz dvojne fakture. Ali to, prema rečima Zdravkovića, nije srpski problem jer se u svetskoj trgovini preko dvojnih faktura opere u proseku oko pet odsto vrednosti robne razmene. No, u Srbiji ti procenti su veći.

Nebojša Krstić kupio Fox televiziju?

Nakon što je Agencija za koncentraciju kapitala dala dozvolu, Minos Kirijaku postaje formalni vlasnik i kompaniju odmah registruje na Kipru (sic!). Tada, iznenada, jedno preduzeće iz Srbije odlazi na Kipar i hitro kupuje kiparsku firmu koje ima vlašnistvo nad FOX televizijom!

Pomenuto preduzeće registrovalo je sedište na istoj adresi na kojoj je advokatska kancelarija opunomoćena da podnese zahtev za koncentraciju. Dakle, klasična fantomska firma. Preduzeće koje je kupilo kiparsku firmu je Nova broadcasting doo, preduzeće koja pripada Nebojši Krstiću i ima naziv i istu adresu kao i Krstićeva agencija za reklamu koja se zove Nova advertising! Odgovorno lice u obe firme je isti direktor Sandra Kosanović, dugogodišnja drugarica Nebojše Krstića!

Još nije jasno da li je ideja Nova broadcasting doo da ovom kupovinom 51% akcija nad televizijom koja ima nacionalnu frekvenciju koristi u političke svrhe, ili je ovo samo međufaza u prodaji nemačkoj kompaniji RTL koji je bezuspešno pokušavala da u Srbiji kupi televiziju sa nacionalnom frekvencijom, pošto su na konkursu odbijeni.

ОДОБРАВА СЕ у скраћеном поступку концентрација учесника на тржишту која настаје: - стицањем заједничке контроле од стране друштва Nova Broadcasting d.o.o. са седиштем у Београду, ул. Царице Милице 3, регистрованог у Агенцији за привредне регистре Републике Србије под матичним бројем 20291974, и друштва Warraner Limited са седиштем на Кипру, ул. Kostaki Pantelidi 1, Kolokasides Building трећи спрат, P.C. 1010 Никозија, регистрованог код Регистратора привредних друштава Републике Кипар, под бројем HE 214546, над друштвом FOX Televizija d.o.o., са седиштем у Београду, Аутопут 22, регистрованим у Агенцији за привредне регистре Републике Србије под матичним бројем 20136588, при чему друштво Nova Broadcasting d.o.o. стиче 51% удела, а друштво Warraner Limited 49% удела у основном капиталу циљног друштва; - стицањем контроле од стране друштва Warraner Limited са седиштем на Кипру, ул. Kostaki Pantelidi 1, Kolokasides Building трећи спрат, P.C. 1010 Никозија, регистрованог код Регистратора привредних друштава Републике Кипар, под бројем HE 214546, над друштвом FOX Televizija Plus d.o.o. са седиштем у Београду, Аутопут 22, регистрованим у Агенцији за привредне регистре Републике Србије под матичним бројем 20188332, куповином 100% удела у основном капиталу циљног друштва.

Ako je zbog ovog drugog (preprodaje), onda bi bilo dobro da neko skrene paznju predsedniku nam da se to uopste ne razlikuje od chika Mishkovog slucaja sa Maxijem

BEOGRAD - U Srbiji je u 2010. godini, prvi put od kada se vodi evidencija, broj zatvorenih radnji bio veći od broja novoosnovanih, saopštila je Agencija za privredne registre.

Prošle godine bilo je registrovano 35.299 novih radnji, što je za oko 10 odsto manje nego 2009, a iz registra je obrisano 37.168 preduzetnika, oko dva procenta više nego godinu pre, rečeno je agenciji Beta u APR.

Iz registra APR je 2010. istovremeno obrisan tri puta veći broj preduzeća od uobičajenog, odnosno njih 9.357, ali je u to uračunato i 5.974 firmi koje su izbrisane na osnovu sprovođenja postupka automatskog stečaja.

RTB godinu završio na pozitivnoj nuli
(BETA)


BOR, 7. januara 2011. (Beta) - Direktor Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Blagoje Spaskovski izjavio je da je ta kompanija 2010. godinu završila na "pozitivnoj nuli".

"U RTB-u je prošle godine proizvedeno 21,5 hiljada tona bakra, 722 kilograma zlata i 4,8 tona srebra", kazao je Spaskovski za sajt kompanije. On je dodao da su 2010. godinu završili na "pozitivnoj nuli", za razliku od 2009, kada je zabeležen gubitak od oko 50 miliona dolara.

Prema proizvodnim planovima RTB-a, koje je izneo Spaskovski, zahvaljujući novoj rudarskoj opremi kupljenoj prošle godine, u 2011. u ovoj kompaniji očekuju proizvodnju 30 hiljada tona bakra, 990 kilograma zlata i 5,2 tone srebra.

Spaskovski je ocenio da bi sa sadašnjom cenom bakra na svetskoj berzi metala, RTB u ovoj godini ostvario profit od 20 miliona dolara.



drugim rečima, mi smo nekome "poklonili" 21,5 hiljada tona bakra, 722 kilograma zlata i 4,8 tona srebra...

ovde nešto ozbiljno ne valja

@Greta
Nismo poklonili, nego je to 4.750 zaposlenih koji primaju plate i poznato samoupravljanje koje belezi sjajne rezultate. U 2008. godini konsolidovani gubitak je bio 6.6 milijardi dinara. U 2009. godini jos 5.8 milijardi dinara. Pukom slucajnoscu, cene zlata, srebra i bakra su na istorijskom maksimumu. Inace, to nisu neke kolicine kojima bi se trebalo posebno hvaliti...

Nisam siguran, ali mislim da se za plate trosi znatno vise (opasni uslovi na radu, beneficirani radni staz, doprinosi)...

1 kg zlata je cca 34.000 EUR
1 kg srebra je 710 EUR
1 tona bakra je cca. 7.500 EUR

Energi Štajermark preuzima većinski udeo Beogasa
10.Jan.2011, 20:27, Izvor: Beta Energi Štajermark preuzima većinski udeo Beogasa

BEOGRAD, 10. januara 2011. (Beta) - Austrijsko preduzeće Energi Štajermark preuzeće za 7,4 miliona evra 67 odsto beogradskog privatnog preduzeća Beogas koje snabdeva gasom srpsku prestonicu, saopštilo je u ponedeljak uveče austrijsko preduzeće.

Uz preuzimanje većinskog paketa Beogasa vezana je i koncesija za snabdevanje gasom područja sa oko 410.000 potrošača, navodi Energi Štajermark.

U saopštenju se navodi da firma Beogas ima tržišni udeo od 60 odsto u snabdevanju Beograda gasom, a da će ulaskom Energi Štajermark postojeća gasovodna mreža Beogasa od oko 200 kilometara u narednim godinama biti značajno proširena.

Poslednjih godina Beogas je godišnje prodavao 15 miliona kubnih metara gasa, a kupci su bili oko 9.000 domaćinstava i pedesetak industrijskih korisnika.

Donald Trump danas ulaže inicijalnih 300 mio USD:

to je prva njegova investicija (u izgradnji nepokretnosti) na prostorima Centralne i Jugoistočne Evrope. Kako sam Trump kaže, to je stoga što u zemlji:

- vladaju odlični biznis uslovi i koja je od strane MMF proglašena prvom na svetu po uslovima za poslovanje,
- što je prva na svetu u borbi protiv domaće korupcije,
- što je druga u Evropi po stepenu opšte bezbednosti (iza Islanda),
- što je to zemlja sa trenutno najvećim rastom priliva stranih investicija.

Pogodili ste, radi se o Gruziji !

Kakve to veze ima sa Srbijom - ama baš nikakve.

Znači: ako hoćeš da ti pomažemo, odmaži Rusiji.

Ljudi stalno govore o teškoćama i o sporosti poslovanja u Srbiji, što možda jeste tačno ukoliko očekujete nešto što nije realno. Ukoliko očekujete nemačku efikasnost u tom smislu, onda ćete se razočarati. Ali ako od Srbije očekujete ono što ona može da vam pruži u ovom trenutku, onda se nećete razočarati.

Kažem ljudima, uradite domaći zadatak, isplanirajte kako treba. Da, u Srbiji neke stvari funkcionišu malo drugačije. Možda će vam biti potrebno malo više vremena za stvari koje se negde drugde podrazumevaju. Ali isto tako na kvalitetan način možete da poslujete i obavite sve drugo.
Poslovna kultura u Srbiji je donekle drugačija nego bilo gde drugde. U Americi nije normalno da vi svako veče sedite do 11h sa kupcima, dobavljačima, to nije deo poslovne kulture, ako hoćete da uspete u Srbiji morate se prilagoditi tim lokalnim specifičnostima. Naravno, neću da kažem da se neefikasnost, sporost i korupcija lokalne specifičnosti. Tromosti u administraciji ima svuda. Nije tačno da je administracija glomazna samo u Srbiji. Administracija u Srbiji jednostavno nije imala prilike da se razvije.

Daću Vam jedan primer, mi imamo odličnu saradnju sa Carinom. Ta saradnja nam je jako bitna, jer značajan deo proizvodnje izvozimo. Kada smo stigli u Srbiju 2004. godine, rečeno nam je da Carina obradi u proseku 5 kamiona nedeljno, a nama je u sezoni potrebno 50 kamiona dnevno. To su dispariteti koji su postojali, ali ti ljudi su razumeli koje su naše potrebe. Oni su proučili naše potrebe, pogledali praksu drugih zemalja, i apsolutno se prilagodili onome što su naše potrebe. Fenomenalno rade svoj posao, naši kupci nisu u lošijoj poziciji zato što se snabdevaju iz Srbije.

David Banjai, Plant Manager u Ball Packaging Europe Beograd

Kinezi masovno odlaze iz Srbije

Kineski trgovci masovno odlaze iz Srbije. Poslednjih nedelja sve više zatvaraju radnje, rasprodaju robu i sele "biznis".

Kao razlog navode drastičan pad prometa i tvrde da od prodaje više ne mogu da plate ni troškove zakupa. Kažu da je kupovna moć u Srbiji toliko opala da su i njihovi jeftini proizvodi za nas skupi.

Nova tržišta pronašli su, kažu, u Poljskoj, zemljama Južne Amerike i pojedinim državama Afrike.

S druge strane, srpski trgovci koji imaju tezge i objekte u blizini kineskih, tvrde da oni, u stvari, odlaze zato što više ne mogu da rade na crno i izbegavaju plaćanje poreza.

Su Li Vej je došao u Srbiju pre osam godina. Radio je u Nišu, potom u Novom Pazaru, Inđiji... Sada ima radnju u novobeogradskom tržnom centru.

"Dovukao sam mnogo robe, ali posla nema. Polovina mojih prijatelja razmišlja o odlasku. Mnogi su već i otišli... Najbolje nam je išlo pre pet godina, a onda je posao polako počeo da staje. A od pre godinu dana ovde je pustoš. Vidi se da je kriza ozbiljna", kaže on.


http://www.smedia.rs/biznis/vest/30935/Kinezi-Srbija-Biznis-Porez-Rad-na-crno-masovno-odlaze-iz-Srbije.html

Roba im je zaista djubre.Sve je kod njih za jednokratnu upotrebu!Nije ni cudo sto se vise ne kupuje!
Nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari!

Spasojević: Privreda polako umire

Vlasnik „ITM grupe“ Toplica Spasojević tvrdi da banke koje ne žele da daju kredite treba kazniti oduzimanjem licence.
Spasojevic-Privreda-polako-umire


"Banke koje drže štednju i depozite, a ne žele da ulaze u rizik, nisu nam potrebne. Ako neće da plasiraju novac u privredu, već ga drže na računima u inostranstvu i u obveznicama, treba ih kažnjavati. Možda im oduzeti i licence", kaže u razgovoru za "Novosti" kaže Toplica Spasojević, iščekujući efekte nedavnog dogovora predsednika Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, Narodne banke Srbije, bankara i privrednika.

cccccc-strašno!!
svi bi pod državni kišobran!

Vlada Srbije danas je sklopila dogovor o kupovini smederevske železare za jedan dolar, što je izazvalo oprečne reakcije među ekonomistima, privrednicima i političarima.


http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/303956/Reakcije-na-Vladinu-odluku-o-otkupu-Zelezare

Dobitci su samo privatni,a gubitci se podržavljavaju.....a država naštampa(ako sme)ili se zaduži.Kako u svetu,tako i kod nas!!
Očekujem takav epilog i kod agbn.A kod kupovine US steel za one$,mislim da ima kriminalnih radnji,a kršenja kupoprodajnog ugovora gotovo sigurno!!

Pa ja odavno pricam da je nama najbolje bilo u komunizmu, nismo mi za demokratiju, kapitalizam i slobodno tržište.

Hmm...slažem se verovatno....samo,ta smena sistema....ako bi bila,neide uz demokratski dogovor i uz uvažavanje obe strane.......već brutalno...poput francuske buržoaske revolucije.Nadam se da su svetski moćnici svesni toga....ili misle da je drugo vreme,da do detalja vladaju situacijom i da se to može desiti samo nekom drugom!!