BEOGRAD - Generalni direktor Telekoma Srbija Branko Radujko ocenio je da će ta kompanija 2009. godinu završiti uspešno i sa profitom od više od 15 milijardi dinara.
http://www.seebiz.eu/sr/kompanije/telekomunikacije/radujko-telekom-srbija-u-plusu-15-milijardi-dinara,64770.html

D&B: Godina konsolidacije srpske privrede

Ova godina biće za srpsku privredu godina konsolidacije i rebalansiranja, ocenila je najveća bonitetna kuća na svetu "Dan i Bredstrit" (Dun & Bradstreet - D&B), zadržavši za Srbiju u januarskom izveštaju rejting DB5a, što je svrstava u zemlje sa visokim rizikom poslovanja.

http://www.mondo.rs/s157302/Ekonomija/DB-_Godina_konsolidacije_srpske_privrede.html

Danas na TV Avali, u 15,45h. Gostuje Bozidar Djelidj.

Razmaženi rasipnici

MONOPOL koji u mnogim segmentima poslovanja danas ima država nije, ipak, bio dovoljan razlog da srpska javna preduzeća rade pozitivno. Poslednji podaci govore da od 590 firmi koje danas pod okriljem države, na raznim nivoima, posluju u Srbiji čak njih 580 rade uz gubitke.
...
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=167591

Velike kompanije koje posluju na tržištima zemalja bivše SFRJ u narednih nekoliko godina moraće da se povežu. U protivnom će zbog dolaska globalnih igrača biti osuđene na propast. Zbog toga treba očekivati desetak do 15 spajanja velikih kompanija iz iste branše, kaže za "Blic" Slobodan Vučićević, predsednik UO "Droga Kolinska".

Drugi važan razlog za spajanje kompanija, navodi on, jeste nedavno održani okrugli sto pod nazivom "Jugosfera" koji je organizovala Asocijacija menadžera Srbije, a kome su prisustvovali privrednici iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Srbije.
- Prema oceni svetskih stručnjaka, naš region se mnogo brže ujedinjuje na ekonomskom planu nego što je to bilo očekivano. Zbog toga je neophodno da se unapredi u veliko tržište koje će biti primamljivo za velike strane investitore. A eks-YU tržište je tržište od dvadesetak miliona stanovnika - kaže Vučićević.
Tako će, kaže on, spajanje, kupovina ili akvizicija velikih kompanija postati ekonomska neminovnost na našim prostorima.
Vučićević, međutim, ne može da licitira između kojih kompanija bi moglo doći do spajanja.
- Ne želim da otkrivam planove drugih kompanija, jer to nije korektno. Svi mi znamo koji je naš target, koje su firme koje mi želimo da kupimo, a ko želi da kupi nas. Nedavno su se u medijima pojavili napisi da se "Droga Kolinska" povezuje sa "Podravkom" i "Centroproizvodom" , ali to se neće dogoditi, jer je za kupovinu neke firme potrebno šest meseci, a da bi se spojili, zbog nejasnih vlasničkih struktura u "Podravki" bilo bi potrebno najmanje tri godine - kaže Vučićević.
S druge strane, ističe on, za neudruživanje sa "Frankom" koji je kao i "Droga Kolinska" lider na tržištu kafe i grickalica, ne postoji nijedan racionalan razlog da do toga ne dođe.
- Ekonomski je nelogično da se ove dve firme jednog dana ne nađu pod istom kapom, jer se radi o dva dominantna igrača koja se bave proizvodnjom turske kafe koja se na ovom podneblju najviše i pije. Imali smo razgovor na ovu temu, razmenili mišljenja, ali ništa konkretno. Tačnije sve je još u fazi predrazgovora - kaže Vučićević.
On, međutim, dodaje da se zemlje bivše SFRJ najbrže povezuju u ekonomiji, a najteže u politici. Pa ipak, kaže, nelogično je da Srbija sa Hrvatskom ima godišnju razmenu od milijardu dolara, a da u Hrvatskoj nema srpskih investicija, dok kod nas posluje 200-300 hrvatskih kompanija.
- Ne kažem da je to loše po nas, jer i to su strane investicije, ali je logično da mi sa našim kapitalom budemo prisutni tamo - kaže on.
Iako ne želi da veruje da u Hrvatskoj postoji animozitet prema srpskim proizvodima Vučićević, navodi primer "smokija" koji je megabrend, a koga na policama najvažnijih hrvatskih trgovinskih lanaca nema i to zato što su neki vlasnici lanaca otvoreno rekli da ga nikad neće ni biti.
- A sve zbog toga što problem sa našim investicijama i proizvodima u svojim glavama pre svega imaju njihovi političari, potom vlasnici lanaca, a zatim i potrošači. Međutim, kako je najbolja saradnja uvek ona koju imate sa susedima, očekujemo da ćemo u narednom periodu umesto sadašnjih 150 tona "smokija" na hrvatskom tržištu uskoro biti prisutni sa 500 tona prometa, koliko je logično da bude naše tržišno učešće u tom segmentu - kaže Vučićević.

Početkom nove godine pregledali smo naš rad iz prethodne godine i na naše zadovoljstvo i zadovoljstvo naših klijenata sa radošću objavljujemo rezultate;

naš glavni investicioni proizvod - Thorex Plan - postigao je u 2009. godini odlične rezultate.

Prinos koji je ostvario naš Thorex Plan dostigao je neverovatnih +45.02%

i na ovaj način zaključio je treću godinu zaredom sa pozitivnim prinosom.
Pročitajte više o Thorex Planu ovde.

http://www.e-thorex.com/

Ima li neko iskustva s ovim?
Jel to opet neka prevara?

Naše plate najniže u regionu

To što je novčanik prosečnog Srbina regionalni gubitnik, ne zabrinjava mnogo ekonomiste. – Poređenjem međusobne kupovne moći, građani Srbije bolje stoje samo od Makedonaca i Bosanaca. Možda će građanima zvučati paradoksalno, ali ekonomiste i statističare ovako crne brojke ne zabrinjavaju previše. Stručnjaci tvrde da je naša kupovna moć ipak nešto veća!!!:no: :no: :no:

Prosečna plata u Srbiji, izražena u evrima, najmanja je u regionu.

Veće zarade, posle najnovijeg slabljenja dinara, od nas sada imaju čak i Makedonci i građani Bosne i Hercegovine, koji su obično bili na začelju svake liste o životnom standardu zemalja bivše Jugoslavije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u Srbiji je 31.734 dinara, što preračunato u evropsku valutu iznosi 329,05 evra. Gotovo podjednako crna situacija je i u Makedoniji, gde je prema podacima tamošnjeg Državnog zavoda za statistiku zarada prosečnog građanina 20.116 denara, odnosno 330,83 evra.

Bosna i Hercegovina, koja je po debljini novčanika svojih građana obavezno bila iza Srbije, u poslednjih nekoliko meseci nas je prestigla. Agencija za statistiku BiH izmerila je da prosečan stanovnik te zemlje mesečno primi 789 konvertibilnih maraka, odnosno 394,5 evra. Prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore, plate u toj susednoj zemlji iznose 456 evra, dok prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske lični dohodak prosečnog Hrvata iznosi 5.279 kuna, odnosno 724,13 evra. Slovenci su i dalje bez premca – 935,11 evra.

Možda će građanima zvučati paradoksalno, ali ekonomiste i statističare, ovako crne brojke ne zabrinjavaju previše. Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, tvrdi da samo poređenje plata ništa ne znači i da je to u ekonomskom smislu potpuna besmislica, jer uopšte ne govori o visini životnog standarda.

Ključan pokazatelj je, po njemu, paritet kupovne moći, odnosno koliko robe može da se kupi za isti iznos novca. Za jedan evro u Srbiji, ubeđen je, može da se kupi mnogo više nego u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, pa čak i susednoj Bugarskoj i Rumuniji. Hrvatska i Mađarska su po visini životnog standarda iznad nas, kazao je Kovačević.

Po ovom pokazatelju (BDP po paritetu kupovne moći po stanovniku), kako su izračunali stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda – Srbija, na sreću, nije na dnu regionalne liste životnog standarda. Nažalost, nije ni mnogo daleko od dna. Ispod nas su samo dva suseda Bosna i Hercegovina i Makedonija.

Za Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta, lista sa prosečnim platama po kojoj je Srbija regionalni gubitnik nije iznenađenje. On je to otkrio nedavno. Zato ovih dana prikuplja podatke iz zvaničnih statistika zemalja iz susedstva kako bi dobio pravu sliku o visini životnog standarda. Jer, ona u kojoj su samo plate nije objektivna, slaže se Nikolić sa svojim starijim kolegom Kovačevićem. Međutim, on ima drugi metod obračunavanja realne snage novčanika.

– Bitno je koliko se za godinu dana smanjila ukupna masa zarada. Odnosno, iz računice ne može da se izuzme koliko je ljudi ostalo bez posla. Tek kad se sve to uzme u obzir i uporedi sadašnja situacija sa onom od pre godinu dana, dobiće se objektivni podaci – uveren je Nikolić.

Prema njegovoj oceni, Srbija sada ima najniže plate u regionu, jer je nacionalna valuta u proseku u 2009. godini oslabila 15,4 odsto. S druge strane, sliku je iskrivilo i to što je hrvatska kuna ojačala, dok Bosna i Hercegovina nema plivajući kurs, već valutni odbor, pa je konvertibilna marka vezana za evro.


politika

Beograd -- Šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej kaže da Srbija treba bolje da koristi zajmove,upozorivši da može i da ostane bez već odobrenih kredita.

Izvor:http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=01&dd=18&nav_category=9&nav_id=404705

Bože, bože ko vodi ovu zemlju?
Ni kredite ne umeju da iskoriste.
Valjda od tih kredita ne može da se navata provizija ?
Nesposobnjakovići koji misle samo na sebe, jbse njima za SRBIJU i nas....

Za iskorišćenje tih kredita treba nešto da se uradi, a to je ovde strani koncept u državnoj upravi...

Verovatno smo liideri u regionu po neiskoriscenim kreditima

B92 Biz Vesti Srbija
EBRD: Rast srpske privrede 2,4%

LONDON - Evropska banka za obnovu i razvoj podigla je prognoze ovogodišnjeg privrednog rasta nekih od 30 zemalja regiona koji se proteže od centralne Evrope do centrale Azije, uključujući Srbiju.

Ekonomski rast Srbije u 2010. godini EBRD sada procenjuje na 2,4 odsto, a pošle jeseni je očekivao rast od jednog procenta. Iduće godine Srbija će, prema oktobarskoj prognozi EBRD, imati rast od 3,2 odsto.
EBRD je povećao procene rasta za neke zemlje u regionu zahvaljujući nešto bržem ekonomskom oporavku od ranije prognoziranog. Međutim, razlike unutar regiona su velike i kreditor osetniji oporavak regiona kao celine očekuje u 2011. godini.

"Srpska napredna stranka je moderna i demokratska opcija, koja ima šansu da pobedi na sledećim izborima. Ostale su samo predrasude prema Nikoliću i Vučiću. Saglasili smo se u svemu", objašnjava za "Danas" Goran Knežević, bivši visoki funkcioner DS-a i nekadašnji gradonačelnik Zrenjanina, zbog čega je potpisao pristupnicu Srpske napredne stranke.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=01&dd=29&nav_id=407407

Gorenje seli proizvodnju u Srbiju
2. februar 2010. | 11:26 | Izvor: B92
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=02&dd=02&nav_id=408323

Грађани Србије ускоро ће добити писмо од Пореске управе, а у њему лични идетификациони порески број....
http://www.dnevnik.co.yu/node/16713

ALBANIJA NUDI SRBIJI LUKU DRAČ !!!!
Ilir Meta: Luka Drač Srbiji bolja od Bara

LJUBLJANA - Autoput koji će povezati albansku luku Drač i Kosovo biće važan za ceo region, uključujući i Srbiju, kaže albanski ministar spoljnih poslova Ilir Meta.
Meta je rekao da će autoput od Drača do Kosova koji treba da bude završen do kraja proleća biti jedan od najmodernijih u Evropi.

"Put od Tirane i Drača do granice s Kosovom jako će se skratiti. To je važno za Albaniju i Kosovo, ali i ceo Balkan. Želimo da i Srbija koristi luku Drač za svoje potrebe", rekao je Meta.

Meta je naveo da put od Drača do Kosova gradi američki Bechtel i da je Albanija zainteresovana i za produžetak do Niša, kako bi ga mogla koristiti i Srbija. Od jače privredne saradnje u regionu korist će imati svi i posla je za sve dovoljno, istakao je Meta.

Objavljeno 31.oktobra 2009.:


Američka DEA poslala balkanskim policijama iscrpne informacije sa biografijama naručilaca nedavno zaplenjene 2,1 tone kokaina u spektakularnoj međunarodnoj policijskoj akciji „Balkanski ratnik“

BEOGRAD - Američka DEA, specijalizovana agencija za borbu protiv narkomafije, poslala je balkanskim regionalnim policijama iscrpne informacije sa biografijama naručilaca nedavno zaplenjene 2,1 tone kokaina u spektakularnoj međunarodnoj policijskoj akciji „Balkanski ratnik“. Kako saznajemo, u DEA dopisu vrlo precizno navode se podaci o „pet barona kokaina“, kako ih oni nazivaju, a zbog poverljivosti informacije nazvaćemo ih B, C, K, D1 i D2, od kojih su trojica državljani Crne Gore, a dvojica Srbije, s tim što trenutno oni ne žive na njenoj teritoriji.

Američka služba za borbu protiv narkotika je, kako saznajemo, i u ovom dopisu našoj Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) izrazila komplimente za saradnju na otkrivanje narkobande u Južnoj Americi, ali je zato čak ultimativno na kraju dopisa tražila da pomognu u privođenju pravdi „petorice barona kokaina“. Kako saznajemo, DEA je bila vrlo iscrpna u biografijama petorice koji su osumnjičeni kao naručioci, kako navode, glavnih organizatora ove, do sada najveće pošiljke kokaina na Balkanu.

BARON B - Za njega DEA tvrdi da je mozak „balkanske mafije“ i da u Crnoj Gori bukvalno ima neformalno veći uticaj i od samog Mila Đukanovića, crnogorskog premijera. Tvrde da je njegov udeo u kokainskom plenu čak veći od trećine i da bez njega ovaj veliki posao ne može da se zamisli. Tvrde i da znaju da novac pere preko sporta i ugostiteljstva.

BARON C - Prema dopisu DEA on je igrač bez koga na Balkanu ništa ne može „u velikim partijama“, bilo da je reč o cigaretama, nekretninama ili drogi. Pretpostavljaju da se skriva u Crnoj Gori i da mu slobodu garantuje Baron B. Prema zvaničnim informacijama, on se krije u zapadnoj Evropi.

BARON K - Nesumnjivo najjači srpski igrač, prema informacijama DEA. Posle Barona B, njemu i pripada najveći deo kolača planiranog profita od plasmana kokaina. U poslu planiran da deo kokaina „rastura na sitno“, preko razgranate mreže manjih dilera. Novac pere preko fudbalskih transfera, tvrdi DEA.

BARON D1 - Javnosti najmanje poznat ali dovoljno jak da „uposli krak kokaina ka Italiji“. Novija generacija velikih narkodilera. Novac od droge pere preko sporta i nekretnina, tvrdi DEA.

BARON D2 - Totalno iznenađenje za balkanske policije jer je oduvek važio za mafijaškoj atentatora na poznate ličnosti. Ne razmeće se ni kešom ni nekretninama, pa je njegovo ime na spisku barona DEA totalno iznenađenje za poznavaoce narkomafije. Prema procenama DEA, njemu je bio namenjen najmanji „deo kolača“, ali u tako velikim isporukama i mrvice su milionske.

http://www.kurir-info.rs/clanak/crna-hronika/kurir-31-10-2009/5-barona-kokaina

Who the fuck is who ?

http://www.youtube.com/watch?v=bN9Vaml0dZE

GRAĐEVINARSTVO
Dug države visokogradnji veći od 100 miliona evra
Autor/izvor: SEEbiz / Blic
BEOGRAD - Ukupan dug javnog sektora građevinskim preduzećima koja se bave visokogradnjom je veći od 100 miliona evra, izjavio je u utorak generalni direktor preduzeća Montera Dragan Kopčalić.

Na sednici Odbora za visokogradnju Privredne komore Srbije (PKS) Kopčalić je kazao da građevinska industrija smatra da taj dug može odmah da se prebije sa dospelim porezima i obavezama koje građevinari imaju prema državi.

Predstavnici gradjevinske industrije će nadležnima iz države na sastanku Radne grupe predložiti i da se razmotri učešće lokalne poreske uprave u procesu konverzije zemljišta, kako bi se sprečila pojava korupcije, rekao je Kopčalić. Radna grupa osnovana je pre mesec dana, čine je predstavnici vlade i najvećih građevinskih kompanija. Ona treba da pomogne u prevazilaženju problema te industije.

Kao problem u poslovanju građevinske industrije, pored nelikvidnosti, Kopčalić je naveo i nepostojanje devizne klauzule u ugovorima koje firme sklapaju sa javnim sektorom, što zbog stalnog pada kursa dinara, kako je ocenio, predstavlja organizovanu pljačku države. :face:

SPAJANJA I PREUZIMANJA
Fond Anbo nudi za Magnohrom 17 miliona evra
Autor/izvor: SEEbiz / Blic
BEOGRAD - Investicioni fond „Anbo“, kojim gazduju Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, nekadašnji vlasnici „Marbo produkta“, kompanije poznate po proizvodnji čipsa i drugih grickalica, zainteresovan je da kupi kraljevačku industriju vatrostalnih materijala „Magnohrom“.

„Blic“ saznaje da su Jovanović i Milovanović prethodnih dana tokom razgovora u Vladi Srbije za kupovinu „Magnohroma“ ponudili 17 miliona evra i još toliko u obnovu proizvodnje.

Investicioni fond „Anbo“ dospeo je u žižu javnosti kao ozbiljan interesent za kupovinu Jat Airwaysa. Fond, koji je po nekim procenama težak više od 270 miliona evra, od čega najveći deo potiče od prodaje prestižne kompanije „Marbo“, po saznanjima „Blica“, na spisak prioriteta za ulaganje u državi „Magnohrom“ je stavio u vrh od osam preduzeća i kompanija.

Posle raskida kupoprodajnog ugovora sa indijskim „Global sistemom“, kojim gazduju braća Mittal, vlasnik „Magnohroma“ je postao Akcijski fond Srbije.

- Sve što mogu da vam kažem jeste da je razgovora o prodaji „Magnohrom“ bilo i da su predstavnici kompanije imali susrete sa timom koji trenutno rukovodi kraljevačkom vatrostalnom industrijom. O mogućem poslu razgovaralo se i u Ministarstvu ekonomije. Investicioni fond „Anbo“ je zainteresovan za ulaganja u više firmi u Srbiji u raznim oblastima. Prerano je, međutim, govoriti o tome hoće li posao s „Magnohromom“ biti i sklopljen - rekao je „Blicu“ Jovan Nešović, poslanik G17 plus u Skupštini Srbije.

Po podacima do kojih smo došli od izvora bliskih Ministarstvu ekonomije, grupacija „Anbo“ zainteresovana je samo za vatrostalni deo industrije „Magnohrom“ i voljna je da do njega dođe neposrednom pogodbom sa državom, odnosno Akcijskim fondom.

- „Magnohrom“ sada u dve odvojene celine zapošljava 242 radnika, od čega 142 u fabrici elektrotermičkih proizvoda, a ostatak u zajedničkim službama, vatrostalnoj industriji i rudnicima. Samo u vatrostalnom delu radi 59 ljudi - kaže Dragutin Majstorović, zastupnik državnog kapitala u „Magnohromu“.


Te dve celine odlukom Akcijskog fonda trebalo bi da budu prodate odvojeno putem tendera. Kupac vatrostalnog dela, uz opremu u rudnicima na Zlatiboru i prenos prava na eksploataciju rude, dobio bi poprilično urušeni stari deo industrije i pogon smolom i terom vezanih opeka (SVTVO), koji bi mogao da se pokrene čim stigne ruda.
- Kada se na jednu stranu stavi vrednost imovine „Magnohroma“, a na drugu dugovi, firma ima pozitivan bilans. Kupac bi, ukoliko želi da pokrene proizvodnju, odmah morao da reši dug od 174 miliona dinara „Srbijagasu“, potom problem sa opremom u SVTVO, koja je po osnovu duga pripala kompaniji „Bomeks“, da kompletno renovira opremu u rudnicima. Uprkos svemu, ova kompanija ima budućnost jer će njeni proizvodi biti uvek potrebni na tržištu - kaže Majstorović.

BEOGRAD, 7. marta 2010. (Beta) - Direktor kompanije YU Point d.o.o. Zoran Drakulić podneće sutra Poreskoj upravi prvu elektonsku prijavu poreza na dodatu vrednost (PDV) u okviru pilot projekta te uprave i Privredne komore Srbije.
http://www.naslovi.net/izvor/beta/1585111

Slabi rezultati antimonopolske politike
Po zaštiti konkurencije Srbija lošija od Albanije
B. Krivokapić | 14. 03. 2010.

Nakon napretka 2006. i 2007, tokom protekle dve godine politika zaštite konkurencije u Srbiji stagnira. Među 133 zemlje obuhvaćene metodologijom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, po efektivnosti antimonopolske politike nalazimo se na 130, a po nivou tržišne dominacije na 131. mestu, piše u novom broju časopisa “Kvartalni monitor” koji izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/180707/Po-zastiti-konkurencije-Srbija-losija-od-Albanije

Farmers etanol planira izgradnju fabrike bioetanola u Srbiji

Beta 22/03/2010

Američka kompanija Farmers etanol (Farmers' Ethanol) planira da uloži 135 miliona dolara u izgradnju fabrike ekološkog goriva bioetanola u Smederevu, najavili su predstavnici te kompanije. Portparol Farmers etanola u Srbiji Maja Fragner kazala je novinarima da će izgradnja tog pogona omogućiti zapošljavanje 200 ljudi u fabrici i još 5.000 domaćinstva na proizvodnji sirovina za bioetanol. "Predstavnici Farmers etanola su potpisali su lokalnom samoupravom u Smederevu pismo o namerama za realizaciju tog projekta i radi se na pripremi memoranduma", kazala je Fragnerova. Ona je navela da je ta američka kompanija iz Adamsvila u Ohaju četiri godine prisutna u Srbiji, gde je osnovan tim za centralnu i istočnu Evropu, sa sedištem u Beogradu. Etanol, odnosno etil-alkohol meša se s benzinom i tako koristi kao gorivo za automobile. Etanol se dobija iz žitarica, šećerne repe ili krompira, a prema podacima srpskog Ministarstva energetike, za proizvodnju etanola u Srbiji bi mogli da se koriste i sirak i jerusalimska artičoka. (Beta)

To Smederevo ce postati veliki industrijski centar. Prvo US Steel, pa rafinerija, pa fabrika bioetanola...

E... Moja ex devojcica ima kucu u Smederevu. Da sam znao da stvari idu u ovom pravcu znao bih sta da radim! :D

Za utehu, Amerikanci misle da je sve do 60 milja prihvatljivo za dnevna putovanja.

KANDIDATI ZA NOVOG GUVERNERA

Pevač

Goran Pitić, aktuelni predsednik UO Sosijete ženeral banke.

Rođen je 6. maja 1961. u Velesu. Završio Ekonomski fakultet u Beogradu. Za vreme hiperinflacije, u Beogradu odbranio doktorsku disertaciju. Dolazi za ministra u prelaznoj vladi 2000. godine, da bi u januaru 2001. u vladi Zorana Đinđića bio izabran za ministra ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Ynam da je bio oženjen (imao i dete iz tog braka) ali se razveo, žena mu bila novinarka sa StudioB TV !

Od ostalih aktivnosti, čuven je po pevanju. Pevao u Abraševiću, Krsmancu. Sa grupom Dukat pevao u Skadarliji u „Zlatnom bokalu“, „Ima dana“, „Dva jelena“, na splavovima, na „Beloj lađi“. U operi „Samson i Dalila“ pevao u horu koji je pratio Plasida Dominga. Pevao prvi tenor u operi „Erodijada“ u Oranžu. Nastupao i na Mesamu.

Skijaš

Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od maja 2003. do decembra 2006. godine bio na funkciji člana Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke a.d. Beograd. Bio je i direktor Agencije za privatizaciju, savetnik ministra za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije, kao i rukovodilac u revizorskoj kući „Dilojt end Tuš„. Od 2007. predsednik je Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke. Član je Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“. Guverner je Američke privredne komore u Srbiji, član Upravnog odbora „Metalca a.d.“, potpredsednik Skijaškog saveza Beograda i član Upravnog odbora JSD Partizan.

Beograd -- Rusija je Srbiji odobrila kredit od 200 miliona dolara za podršku budžetu Srbije sa kamatnosm stopom od oko 3,4 odsto i rokom za vraćanje kredita do 2021.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=04&dd=07&nav_id=422794

Izvor: Beta
Poreska uprava Srbije danas je otvorila Kontakt centar preko kojeg će poreski obveznici moći da dobiju informacije kako da na brži i jednostavniji način izmire svoje obaveze.
http://www.emg.rs/vesti/srbija/119399.html

Najava Vlade o angažovanju profesionalnih menadžera za upravljanje firmama naišla je na odobravanje stručnjaka, iako nije jasno koliko će oni biti plaćeni.Angažovanje profesionalnih menadžera za upravljanje firmama koje još nisu privatizovane ili kod kojih prodaja nije uspela, pozitivno je, smatraju ekonomski stručnjaci i navode da bi na taj način preduzeća mogla da se postave na noge, pošto bi profesionalni direktori snosili odgovornost za svoje odluke, za razliku od politički postavljenih.

Međutim, država još nije rešila pitanje plaćanja takvih direktora, koji u privatnom sektoru neretko zarađuju i po 10.000 evra mesečno. Privrednici smatraju da bi se i to državi isplatilo, a i da bi umesto tako visokih mesečnih zarada, mnogi menadžeri mogli da budu motivisani visokim bonusima ili pravom na akcije firmi koje vode, pod uslovom da zabeleže dobre poslovne rezultate.

Upravo takvo mišljenje ima Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije, koji kaže da je najava Vlade jako dobra ideja i korak u dobrom pravcu, ali da je pitanje koliko ima dobrih menadžera u Srbiji. "Najbitnije je da li smo u dovoljnoj meri osposobili ljude za upravljanje preduzećima. Naši ljudi imaju dobar poslovni instinkt i jedino preostaje da ih naoružamo novim znanjem. Profesionalni menadžment bi mogao da bude najveći doprinos povećanju konkurentnosti srpske privrede", ističe Spasojević, dodajući da će biti potrebno da se obezbedi i dobra supervizija rada profesionalnih upravnika državnih firmi.Prema njegovim rečima, idealan profesionalac mora da bude jako dobro plaćen, ali pošto je većina državnih preduzeća loša, njima nisu ni potrebni najbolji menadžeri, sa izuzetkom firmi poput EPS-a, Železnica, Telekoma i sličnih, već samo dobri.

Zbog toga, Spasojević preporučuje da njima ne mora da se da preterano visoka plata, ali da bi trebalo da im se obeća dobar bonus ili učešće u akcijama ako preduzeće izvuku iz krize. "Možda njima i ne mora da se da plata od 10.000 evra, već recimo samo 1.000 evra, ali pod uslovom da im se omogući bonus od 50.000 ili 100.000 evra ako spasu preduzeće" , predlaže ovaj biznismen. Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da je raspon plata dobrih menadžera u Srbiji veoma veliki i da zavisi od mnogo faktora, ali da se okvirno može govoriti o sumama od bar 2.000 evra pa do desetak hiljada evra mesečno. Prema njegovom mišljenju, država bi u svojim firmama trebalo da se ponaša kao i privatni vlasnik, koji nikada neće angažovati lošeg menadžera da mu vodi firmu, pa tako ni država ne bi trebalo da postavlja direktore političkim metodom.

"Profesionalni menadžeri trebalo bi da imaju vanredno visoke plate, ali i vanredno visoke rezultate. Mislim da su opštem beznađu naše privrede upravo i kumovali neprofesionalni menadžeri, koji su postavljani u državnim preduzećima gde nisu imali dovoljno kontrole i nisu snosili odgovornost", kaže Atanacković, koji dodaje da je pitanje upravljanja državnim preduzećima trebalo postaviti još pre 10 godina, a ne sada. Sa tim da je ovaj potez vlasti dobra ideja slažu se i ekonomisti, pa tako Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da je najbolje to što će angažovanje profesionalaca privući veliku pažnju javnosti, a to će obezbediti i transparentnost čitavog postupka. Prema njegovim rečima, posle toliko mnogo poništenih privatizacija, svaki potez u pravcu profesionalizacije upravljanja preduzećima je za pohvalu.

Je li Toplica Spasojevic bese onaj tip koji je kupio Industriju precizne mehanike, na cosku Vojislava Ilica i Zage Malivuk, i vec godinu i po bezuspesno pokusava da izda prostor?

Ocene o izlasku Srbije iz recesije su preuranjene, jer industrijska proizvodnja i dalje pada, bez obzira što raste izvoz, kažu saradnici Ekonomskog instituta. "Ocena Republičkog statističkog zavoda o izlasku srpske privrede iz recesije zasnovana je na nepotpunim podacima za prvi kvartal 2010. godine", rekao je Stojan Stamenković i dodao da je industrijska proizvodnja u prvom kvartalu ove godine, kad se isključe sezonski uticaji, manja nego u četvrtom kvartalu prošle godine, a smanjen je i promet na malo.

Navodi da je Srbija izašla iz recesije ne mogu biti doneti samo na osnovu jednog pokazatelja, kao što je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu ove godine, smatra Stamenković. Prema njegovim rečima, nije sporno izvodjenje procene o rastu BDP-a na bazi raspoloživih podataka, ali se samo na osnovu tog pokazatelja ne može tvrditi da je Srbija izašla iz recesije. "Ostalih podataka neophodnih za ocenu o izlasku iz recesije, kao i za izračunavanje bruto domaćeg proizvoda na osnovu kretanja proizvodnje, uglavnom još nema", istakao je on i dodao da postoji blagi nagoveštaj mogućeg oporavka domaće tražnje, ali je pitanje da li bi on pokrenuo proizvodnju ili povećao uvoz i cene. On je istakao da bi iz ocene o izlasku iz recesije mogli da uslede zahtevi za odmrzavanje plata i penzija, a mobilni operateri već su tražili ukidanje poreza na mobilnu telefoniju od 10 odsto, koji je uveden jer su ulaskom u recesiju smanjeni budžetski prihodi. Poreski prihodi budžeta u prvom tromesečju ove godine bili su, međutim, realno manji nego u istom periodu prošle godine i ne opravdavaju takve zahteve, naglasio je on. Stamenković je rekao da će buduća dešavanja u privredi Srbije zavisiti i od toga da li će se kriza u Grčkoj odraziti na Evropsku uniju, odnosno da li će imati negativne efekte na male privrede u grčkom okruženju. "Moguće je da će grčke banke u Srbiji biti uzdržanije u kreditiranju, što indirektno može da se odrazi na slabljenje dinara, ukoliko ne usledi veći priliv deviza iz drugih izvora", naveo je Stamenković. Veće negativne posledice na domaću privredu i valutu teško bi se izbegle, prema oceni autora MAT-a, ako bi se krizni procesi prošili na Portugal i Španiju.

Preti nam pobuna gladnih

Srbiji ne preti talas štrajkova. Nama preti pobuna. Pobuna vojske gladnih, siromašnih i obespravljenih građana.
Ovu bojazan u razgovoru za „Novosti“ isnosi predsednik Saveta samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. On upozorava da je poslednji trenutak da se povuku ozbiljni potezi.
- Stanje je vrlo ozbiljno, ali neće biti mnogo štrajkova, jer se zaposleni boje za radno mesto i čuvaju ga. Nama, međutim, preti buna. Pobuna nezadovoljnih ljudi. Imamo skoro 800.000 nezaposlenih i milion ljudi koji gladuju, dobar deo se tu preklapa. To je izuzetno visok procenat u odnosu na broj stanovnika.

ceo tekst: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=181759&title_add=Preti%20nam%20pobuna%20gladnih&kword_add=ssss%2C%20ljubisav%20orbovic

Greta,
Ja bih se pre kladio na pobunu tajkuna.
Dok plate sve platane u Beogradu i mostice po provinciji, nece ostati za gorivo za jahte, a kamoli za prehranu posade.
Leto ide, valja navigati.

Tajkuni jesu zaduženi, jedan po jedan od njih i pored pomoći države je prinuđen da svoju firmu prepusti poveriocima. A država se već pokazala da nije čvrsta, pa su toliki subvencionisani krediti dati privredi.
Svi naši tajkuni su iz našeg Fonda za razvoj dobili kredite, a taj Fond je namenjen sasvim drugoj svrsi a ne tim mega-firmama. Da država sada subvencioniše te preduzetnike to je takođe neviđena stvar, niti to ima efekta.
Onaj ko ne zna da vodi firmu on može da preživi tri ili šest meseci i na kraju ove godine će biti isto tamo gde je bio na početku a samo će naše pare biti bačene.

INVESTITORI
Bojan Pajtić: Vojvodina će biti suosnivač srpske razvojne banke Tesla
Autor/izvor: SEEbiz / Dnevnik
NOVI SAD - Predsjednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić najavio je da će inicirati osnutak srpske razvojne banke Tesla u Hrvatskoj, koja će kreditirati srpsku zajednicu u području gospodarstva i poljoprivrede, objavio je danas novosadski list Dnevnik.

List prenosi da će osnivači te banke biti Pokrajinski fond za razvoj i Srpsko nacionalno vijeće u Hrvatskoj, te poslovni ljudi iz Hrvatske srpskog podrijetla, zbog čega se pristupilo izmjenama osnivačkih akata toga pokrajinskog fonda. Na posljednjoj sjednici Skupštine Vojvodine usvojene su izmjene odluke o osnivanju Fonda za razvoj Vojvodine, na temelju kojih ovaj fond može biti osnivač financijskih institucija i baviti se prometom vrijednosnim papirima i tako stjecati prihode.

"Kad se govori o povratku Srba u Hrvatsku, mora se voditi računa o tome da se osiguraju i uvjeti za egzistenciju srpskih obitelji", rekao je Pajtić, i dodao da će vojvođanska vlada u suradnji sa Srpskim nacionalnim vijećem, ući u osnivanje srpske razvojne banke Tesla.

"Mi ćemo uložiti oko 150.000 eura kao svoj dio osnivačkog kapitala, a taj novac će biti plasiran srpskim povratnicima pod veoma povoljnim uvjetima da bi im se omogućilo da žive dostojanstveno", istaknuo je Pajtić, prenio je Dnevnik.

Vojvođanska vlada je i ranije različitim donacijama u novcu, teretnim vozilima i građevinskom materijalu pomagala povratak Srba u Hrvatsku.

Povećati porez, povećati cene, povećati...Dokle više?!
Plata sa dva aršina
G. BULATOVIĆ | 20. jun 2010. 20:57
Kakvu poresku reformu je kabinetu Mirka Cvetkovića predložio Međunarodni monetarni fond: Promeniti porez na dohodak građana i dobit preduzeća. Bez olakšica za državne penzije
IAKO su poreske stope u Srbiji niske, brine visok stepen prava administracije, kao i komplikovana procedura koja prati naplatu poreza - konstatuju stručnjaci MMF, koji su za potrebe srpskog Ministarstva finansija izradili analizu stanja našeg poreskog sistema i predložili nova rešenja.
MMF je, naglašava se u studiji, “identifikovao jasan potencijal za promene poreza na dohodak građana i poreza na dobit preduzeća”, dok je način na koji je organizovana naplata poreza na dodatu vrednost u skladu sa međunarodnom praksom.
Izveštaj, čiju suštinu prenosimo, rezultat je rada tehničke misije Fonda, a preporuke sadržane u njemu nisu uslovi za tekući stendbaj aranžman.

PDV: Računare i drvo na 18 odsto

Srbija, smatraju eksperti MMF, ima savremeno osmišljen sistem naplate poreza na dodatu vrednost koji čini 30 odsto prihoda budžeta, odnosno - deset odsto BDP.
- Ipak, postoje dve stvari koje će Srbija, po zahtevu EU, morati da promeni ili da zatraži odobrenje za odstupanje - konstatuju stručnjaci Fonda. - Personalni računari i komponente, ogrevno drvo, snabdevanje vodom, kao i prvi prenos vlasništva nad nekretninama treba da budu oporezovani po standardnoj stopi od 18 odsto, umesto po nižoj od osam odsto, što je sada slučaj.
Negde trećina ukupnog prometa u Srbiji oporezovana je po nižoj stopi od osam odsto. Gubici budžeta po osnovu primene niže stope iznose oko 70 milijardi dinara. Učešće roba koje se oporezuju po nižoj stopi konstantno se, od uvođenja 2005. godine, povećava.
Preporuka MMF:
- Smanjiti spisak roba na koje se plaća niža stopa poreza na dodatu vrednost. Na njemu treba da ostanu osnovne životne namirnice. Eliminisati povraćaj po osnovu kupovine prvog stana.

AKCIZE: Cigarete i alkohol poskupljuju

Pripremajući se za članstvo u EU, Srbija će morati značajno da poveća akcize na cigarete - konstatuju stručnjaci Fonda. Učešće akcize u ceni najpopularnije vrste cigareta u Srbiji je 58 odsto, Bugarskoj 70, Poljskoj 76, Slovačkoj 74. Najniže je u Crnoj Gori - 29 odsto.
Potrebno je i da se promeni način na koji se obračunava i naplaćuje akciza na alkoholna pića.
- Srbija koristi litre kao bazu za obračun akcize - podsećaju stručnjaci Fonda. - Po direktivama EU, akcize na alkoholna pića treba da se obračunavaju po količini alkohola u njima.
Kada je visina akciza na gorivo u pitanju, eksperti Fonda konstatuju da su one u skladu sa evropskim standardima.
Preporuka MMF:
- Povećati opštu stopu akcize na cigarete do maksimalno preporučene po EU direktivama - 55 odsto ukupnog poreskog opterećenja. Redefinisati osnov za opterećenje alkoholnih pića akcizom tako što će se uvažavati količina alkohola u osnovu za naplatu.
POREZ NA DOHODAK:
Pravičnija naplata

Sadašnji sistem naplate poreza na dohodak je komplikovan, sa brojnim olakšicama i oslobađanjima.
- Misija razmatra alternativan model poreza na zarade i preporučuje uvođenje dve stope ovog poreza. Verujemo da bi bilo dobro zakonom predvideti mere kojima bi se pojednostavila i učinila pravičnom naplata ovog nameta - ističu stručnjaci Fonda.
Stručnjaci ukazuju da je efikasnost postojećeg modela naplate poreza na godišnji prihod građana vrlo niska, što pokazuje i statistika - ovaj porez plaća svega jedan odsto onih koji po bilo kom osnovu primaju zaradu.
Preporuka MMF:
- Vlada da pripremi jasan model naplate prihoda od dohotka i osmisli strategiju za njegovu primenu. Sistem sa dve stope je važan, ali ne isključuje potragu za alternativnim modelom. Pojednostaviti postojeći sistem i eliminisati oslobađanja za različite izvore prihoda.

PENZIJE:
Državne bez poreza

PostojeĆa zakonska rešenja podrazumevaju oslobađanje svih državnih penzija, kao i ostalih socijalnih davanja od plaćanja poreza. Nasuprot tome, penzije koje se isplaćuju iz privatnih penzijskih fondova podležu plaćanju poreza po stopi od 20 odsto. Istovremeno, doprinos za državnu penziju, koji se isplaćuje iz plate zaposlenog, uključen je u prihod na koji se plaća porez na dohodak građana. Uplate u privatne penzione fondove, međutim, koje se plaćaju takođe iz zarade zaposlenog - odbijaju se od osnovice za godišnji porez na dohodak.
Preporuka MMF:
- Harmonizovati tretman prihoda od penzija tako što će se isključiti olakšice za državne penzije i druga socijalna davanja. Zadržati model po kome su isplate privatnih penzija potpuno oporezive.

POREZ NA DOBIT:
Ukinuti olakšice

Porez na dobit od deset odsto, koji važi u Srbiji, spada među najniže u Evropi. Ali, nizak je i nivo naplate.
- Verujemo da bi prihod od ovog poreza bio veći kada bi se, kroz izmene zakona, izvršilo postepeno povlačenje svih postojećih podsticaja i oduprlo pritiscima da se uvedu nove olakšice - smatraju stručnjaci Fonda.
Preporuka MMF:
- Održati postojeći model oporezivanja dobiti, ali uz smanjenu mogućnost olakšica. Ć

POREZ NA IMOVINU:
Po tržišnim cenama

Eksperti Fonda procenjuju da bi proširenje poreske osnovice kroz procenu imovine po tržišnim cenama, eliminisanje odbitaka za amortizaciju kod pravnih lica, kao i olakšica kod fizičkih lica, moglo i bez povećanja stopa da nadoknadi gubitke od ukidanja naknade za građevinsko zemljište.
Preporuka MMF:
- Ukinuti sve olakšice, osim možda onih za siromašna domaćinstva. Izjednačiti tretman komercijalne i rezidencijalne imovine.

Kostić: Kriza se tek očekuje - razlog nemogućnost vraćanja kredita
http://seebiz.eu/sr/banke/krediti/kostic-kriza-se-tek-ocekuje---razlog-nemogucnost-vracanja-kredita,83124.html

PREUZIMANJE
Atlantic grupa Emila Tedeschija kupila Drogu Kolinsku

Posebnu težinu ima činjenica da je Tedeschi uspio preuzeti Drogu Kolinsku u Sloveniji, zemlji koja iz političko-populističkih razloga ima jako puno otpora prema ulagačima iz Hrvatske.

Emil Tedeschi je uspio. U žestokoj inozemnoj konkurenciji njegova Atlantic grupa preuzela je Drogu Kolinsku. Riječ je o poslu teškom oko 300 milijuna eura. To je i simbolički najvažnije preuzimanje hrvatskog poduzetnika neke kompanije u inozemstvu. Ivica Todorić imao je, naime, velike namjere, ali nije realizirao tako nešto što je sada napravila Atlantic grupa. Posebnu težinu ima činjenica da je Tedeschi uspio preuzeti Drogu Kolinsku u Sloveniji, zemlji koja iz političko-populističkih razloga ima jako puno otpora prema ulagačima iz Hrvatske.

Naime, nije tajna da je u Sloveniji vrlo velike ambicije imao i Ivica Todorić, najkrupniji hrvatski poduzetnik, ali ih nikada nije uspio realizirati. Kad je Todorić ciljao na Mercator, iz Slovenije su mu prigovarali loš tretman slovenskih proizvoda na Konzumovim policama. Čak je i Tedeschi imao puno problema zbog negativna Todorićeva imidža u Sloveniji. Slovenski mediji tvrdili su kako je Tedeschi povezan s vodećim hrvatskim poduzetnikom te da je vjerojatno njegov trojanski konj. Na sve to Tedeschi je odgovarao kako je potpisao non discolusure agreement (sporazum koji ga obvezuje da ne smije ništa reći o preuzimanju Droge Kolinske) i nije se branio ni od tih javnih teza, kao ni od napisa hrvatskih medija od prije mjesec-dva da je definitivno izgubio utrku za Drogu Kolinsku.

Jedino što je u Hrvatskoj Tedeschi “priznao” bilo je javno očitovanje Zagrebačkoj burzi o namjeri preuzimanja slovenske kompanije. To je Atlantic grupi bila zakonska obveza s obzirom na to da je javno listana kompanija.

Ukratko, Atlantic grupa preuzela je Drogu Kolinsku - kompaniju koja u svojem portfelju ima brandove poput barcaffea, grandkafea, starka, smokija, prime, najljepših želja, a sigurno je i većina hrvatskih građana isprobala paštete argeta. Preuzimanjem Droge Kolinske menadžeri Atlantic grupe uspjeli stvoriti vodeću regionalnu prehrambenu kompaniju.

Zbrojeni ukupni godišnji prihodi Atlantic Grupe i slovenske tvrtke premašuju prihode Podravke kao prehrambene industrije te će gotovo sigurno Podravka sada dobiti novog, žestokog konkurenta s obzirom na Atlanticova znanja i utjecaj u distribucijskom dijelu biznisa.

Zbrojeni ukupni godišnji prihodi Atlantic grupe i Droge Kolinske premašuju prihode Podravke kao prehrambene industrije te je izvjesno da će Podravka sada dobiti novog, žestokog konkurenta s obzirom na Atlanticova znanja i utjecaj u distributivnom dijelu biznisa.

Vrijedno je zabilježiti da su Tedeschiju u preuzimanju Droge Kolinske konkurenti bili neki od najmoćnijih svjetskih investicijskih fondova. Drugim riječima, Tedeschijeva pobjeda u utrci za Drogu Kolinsku znak je da je skupo platio jedan od simbola slovenske industrije te da će se ubuduće morati još više trsiti da opravda povjerenje hrvatskih investitora koji su na IPO-u kupili dionice Atlantic grupe jer, ipak, potrošio je barem 300 milijuna eura, a to tek treba opravdati. Tedeschijeva je sreća da je u Drogi Kolinski u velikoj mjeri već odrađen proces restrukturiranja te stoga kupuje relativno sređenu kompaniju zahvaljujući problemima njenih vlasnika.

Klanice Mitros: Otrov cureo godinama, građanima savetuju proveru disajnih organa

Autor/izvor: SEEbiz/Novosti

SREMSKA MITROVICA - Slučajnom kontrolom pogona hladnjače Klanice Mitros otkriveno da je sedam tona amonijaka, izuzetno jakog otrova, isparilo u vazduh.

Protiv rukovodstva i vlasnika u lancu gazda SL Mitros inspektor zaštite životne sredine podneo je osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici krivične prijave protiv Milorada S., stečajnog upravnika SL Mitros iz Beograda, Miroslava J. iz Gornjeg Milanovca, direktora Takovo agrara (Mitros se nalazi u sastavu ove firme) i Rodoljuba Draškovića, odgovornog lica Swisslion grupe (vlasnika svih firmi grupacije).
"Imali smo neviđenu sreću", uverava inspektor Dušan Kosijer. "Za čoveka, životinje i biljke fatalan je i jedan gram amonijaka ,a ne tolika količina. Zato preporuka građanima Sremske Mitrovice i radnicima klanice da obavezno provere zdravstveno stanje svojih disajnih organa", dodaje on.

"Da je kojim slučajem odjednom iscurila veća količina, ne daj bože svih sedam tona, pola žitelja Srema bi bilo otrovano ili imalo trajne zdravstvene posledice", kazao je Dušan Kosijer, republički inspektor zaštite životne sredine. On kaže da mu se kosa na glavi i danas diže od pomisli šta se moglo desiti.

Prema papirima 25. maja 2009. godine u sistemu hladnjača bilo je 4, a zbog potrebe dodato još 6,9 ili ukupno 10,9 tona amonijaka. Nedavno po prestanku rada klanice zbog opasnosti od ekološke katastrofe ukoliko gas ode u vazduh izvučeno je svega 3,2 tone amonijaka. Tek tada je postavljeno pitanje kuda nestade ostalih 7,4 tona.

"Najverovatnije se radi o nekom kvaru na sistemu koji je godinama, prema prvim saznanjima u roku od dve tri godine, ispuštao opasan gas u vazduh", kaže inspektor Kosijer.

Neverovatna "ekološka bomba" otkrivena je sasvim slučajno prilikom utvrđivanja uzroka kvarenja 40 tona mesa i mesnih prerađevina.

zajedno smo jači
Bloomberg: Jugosfera će oživjeti u režiji Atlantica, Gorenja i NIS-a
16. rujna 2010 09:44
Redakcija Business.h

O oživljavanju Jugosfere izvijestio je Bloomberg, koji piše kako je Franjo Bobinac, izvršni direktor slovenskog Gorenja, odlučio probiti barijere nastale tijelom rata devedesetih na Balkanu. Nada se većem profitu, baš kao i vlasnik Atlantic grupe Emil Tedeschi i Naftna industrija Srbije.

Tri kompanije oživjet će stare veze kako bi razvili "novu jugosferu". Hrvatska, Srbija i Slovenija u pregovorima su da spoje zračne i željezne linije u državnom vlasništvu kako bi ponovno uspostavili veze i pojačali svoje ekonomije.

"Sjećam se vremena kada su političari kritizirali kompanije jer su poslovale s ostalim zemljama iz bivše Jugoslavije", kazao je Bobinac, dodavši kako entuzijastični trojac želi "promovirati vrhunske proizvode iz nekoć ujedinjene države".

Prema podacima MMF-a, zajednički BDP šest bivših jugoslavenskih zemalja Slovenije, Hrvatske, Srbije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine te Kosova iznosi 192 milijarde dolara.

Timothy Ash, voditelj istraživačkog odjela tržišta u razvoju koji djeluje u sklopu Royal Bank of Scotland, kaže kako se te zemlje čine kao "prirodni partneri". Tim Judah, novinar časopisa Economist, kaže pak kako ljudi možda nisu spremni na "novu jugosferu, ali u njoj žive". "Ujutro piju hrvatsko mlijeko, zatim gledaju program na bosanskoj televiziji jedući grickalicu u proizvodnji srpske kompanije koju posjeduje slovenska kompanija, a koju bi trebala kupiti hrvatska kompanija", objašnjava.

U nastojanju da uprizori sve tješnje veze između zemalja bivše Jugoslavije, Bloomberg podsjeća kako su Slovenija i Hrvatska odlučile riješiti nesporazume vezano uz Novu ljubljansku banku. Napominje i kako je Tedeschi kupio slovensku Drogu Kolinsku kako bi prisvojio Cocktu, konkurenta Coca-Coli i najbolje prodavano piće u komunističkim vremenima.

Kao primjer navodi i Petrolovu kupnju osječkog Butana te sporazum o dugoročnom strateškom povezivanju Mercatora-S sa srpskim društvom Coka. Spominje i to da će slovenske, hrvatske i srbijanske željeznice osnovati zajedničku tvrtku sa sjedištem u Ljubljani.

Bloomberg nadalje citira Emila Tedeschija, koji kaže kako su spomenute vlade pronašle zajednički jezik i sada rade na daljnjem razvoju odnosa, što lidere kompanija čini sretnima.

BEOGRAD 26. 09. 2010
PRESS
PRESS ISTRAŽUJE... Kolike su tarife korupcije u Srbiji
CENOVNIK KORUPCIJE

Podmićivanje je toliko uzela maha da postoje tačni cenovnici za sve - od porođaja i bolovanja, preko kupovine dokumenata, upisa u vrtić i radnog mesta, pa do drastičnog smanjenja kazne ubicama

Korupcija je u Srbiji uzela toliko maha da je moguće maltene sve i svakoga platiti, podmititi, kupiti. Sve ima svoju cenu, od porođaja, dobijanja vozačke dozvole ili zaposlenja, pa do toga da vam dete prime u vrtić preko reda. Press je istraživao kolike su tarife u zdravstvu, pravosuđu, administraciji i drugim oblastima koje važe za najkorumpiranije.
Da postoje nezvanični cenovnici potvrđuje i Vladimir Radomirović, urednik portala Pištaljka, gde građani mogu da prijave sve vidove korupcije i zloupotreba. On kaže da im je za nepuna dva meseca stiglo oko 350 prijava zbog primanja i davanja mita. Pravosuđe i zdravstvo, koji godinama važe za najveća korupcionaška legla, sada imaju oštru konkurenciju i u organima lokalne samouprave, građevinskim direkcijama i inspekcijama. Radomirović za Press napominje da nije svaki oblik korupcije vezan za novac.
Doktori prvi po korupciji
- Simptomatično je to što se nekoliko prijava iz raznih delova Srbije poklapa u detaljima, kao da postoji šablon za tarife. Građani tvrde da radno mesto u zdravstvenim ustanovama „košta" od 2.000 do 3.000 evra, dok se za radno mesto lekara na neodređeno plaća od 5.000 do 8.000 evra. Porođaj košta oko 300 evra. Imamo slučaj da je građanin albanske nacionalnosti iz Preševa prijavio da je morao policajcu da plati 20 evra da bi njega i njegovu porodicu pustili s prelaza, gde su ih držali pola sata, kao i da mu policajci uvek traže „neki poklon ili pare". Investitori u jednom gradu na jugu Srbije moraju da idu u dogovorene projektne kuće u koje ih šalju iz uprave za izgradnju grada. Tarifa za uslugu košta između 1.500 i 5.000 evra. Saobraćajni prekršaj policija može da zaboravi ako date deset evra. Ispit na fakultetu košta do 1.000 evra. Mito za rekonstrukciju neuknjižene šupe u stambeni objekat 20.000 evra... - navodi Radomirović samo neke od aktuelnih tarifa.
Prema poslednjem istraživanju „Medijum Galupa", „beli mantili" spadaju među tri najkorumpiranije oblasti, a svaki treći ispitanik je rekao da ima rođaka ili prijatelja koji je u poslednja tri meseca dao mito, a 16 odsto njih je to uradilo i samo - bilo oni, bilo članovi njihovih porodica. Od toga, čak 54 odsto tvrdi da su dali mito lekaru, a 19 odsto njih da su dali policajcu. Prosečan iznos „nagrade" lekaru kretao se između 160 i 200 evra.
Sve ima svoju cenu... Građani navikli na „čašćavanje" od porodilišta do pogreba
Javna je tajna da veliki broj majki samo za porođaj plaća od 300 do 1.000 evra, u zavisnosti da li je u pitanju carski rez i da li treba podmititi i anesteziologa kod koga je cenovnik od 150 do 300 evra. Nezvaničan cenovnik samog porođaja je takav da lekaru treba dati od 300 do 500 evra, a babici od 50 do 100 evra. A treba izdvojiti i za poklone.
Hitni slučajevi na neki način imaju sreće, jer se sa njima niko ne igra, ali ako se nađete na listi čekanja, stvari se menjaju; često je potrebno platiti kako bi vas operisali preko reda ili smestili u bolnicu. Operacije koštaju od 1.000 do 3.000 evra, a krevet u bolnici od 300 do 700 evra.
Za sve je kriv podanički mentalitet
Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je korupcija u Srbiji široko rasprostranjena zbog podaničkog mentaliteta, ali ne i da je moguće kupiti baš sve i svakoga.
- Ovde je pitanje šta je starije, kokoška ili jaje. Još kao dete sećam se da je „uvek jedna kokoška išla učitelju, a druga lekaru". Deo problema tiče se stanovništva koje delom snosi krivicu zbog velike korupcije jer ima taj podanički pristup, pa se korupcija stvara tamo i gde nije potrebno. To je stvar lične percepcije. Imate nekoga ko će u svakoj prilici da nudi mito, a neko tek u krajnjoj nuždi, kao kada je u pitanju porođaj. U takvoj situaciji se javlja osećaj odgovornosti, pa zato većina zbog sigurnosti plaća jer ne želi da ima osećaj krivice da nije učinio sve što je mogao - objašnjava Zdravković.
Korupcija je rasprostranjena i u pravosuđu, ali i na fakultetima. Precizne tarife u pravosuđu ne postoje, već je svaka u zavisnosti od težine dela. Tako, recimo, smanjenje kazne za mesec dana košta od 300 do 1.000 evra, a ogroman novac se uzima za smanjenje dugogodišnjih kazni. Advokati u dilu sa sudijom za najteža krivična dela, kao što je ubistvo, za šta je zaprećena kazna do 40 godina zatvora, za cifru od nekoliko desetina hiljada pa do 100.000 evra mogu da izdejstvuju kraći boravak u zatvoru.
Smanjena tražnja
U aferi „Indeks", u kojoj je optuženo više profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Beogradu, Nišu i Novom Sadu, koji se terete da su kao predavači na kragujevačkom pravnom fakultetu pozitivne ocene upisivali u indekse, a da studenti nisu ni izlazili na ispite, otkriveno je da se diploma mogla dobiti za 12.000 do 16.000 evra ili nov BMW 320D, a pozitivna ocena na jednom ispitu za sumu od stotinak do 1.500 evra, unikatnu narukvicu, kvalitetan strani parfem, viski...
Pre ukidanja viza, oni koji su hteli da ubrzaju procedure i izbegnu čekanje u redovima mogli su da plate da se ona dobije preko veze, a cifre su dostizale i do 1.000 evra. Cena pasoša sada se kreće oko 1.000 evra, a za dobijanje vozačke dozvole bez polaganja ispita treba dati od 300 evra pa naviše.
Ekonomista Miroslav Zdravković objašnjava da se i stepen korupcije određuje odnosom ponude i tražnje, a da je aktuelna kriza dovela do toga da korupcija pojeftinuje, počinje da se širi i raste jer oni koje je moguće korumpirati postali su kvarljiviji, pa lakše pristaju da prime mito. Sa druge strane, tražnja se smanjuje jer je stanovništvo osiromašilo.
- Može se reći da aktuelna kriza podstiče korupciju jer je poznato da što je plata veća, manji je rizik od korupcije i veće su kontrole i kazne. A mi ovde imamo situaciju da su plate zamrznute već dve godine, što normalno otvara prostor za korupciju - navodi Zdravković.

Srbijagas kupuje Agroživ?

Agroživ je već dve godine u stečajnom postupku i broji oko 1.000 radnika u proizvodnji, preradi i prodaji živinskog mesa. Na srpskom tržištu, Agroživ prema sopstvenim procenama, drži udeo od 35 odsto.

Najveći kreditor tog preduzeća bila je Nova Ljubljanska banka, koja mu je pozajmila 64 miliona evra, za koje upućeni tvrde da je većinom izgubljen novac.

List Press objavio je pre nekoliko meseci da je Vlada Srbije naložila Srbijagasu da kupi kompaniju Agroživ, nekada vodećeg proizvođača pilećeg mesa u Srbiji, kako bi spasla to preduzeće koje zapošljava 1.000 radnika ii ma 1.500 kooperanata.

Inače, Srbijagas bi mogao da preuzme 175 preduzeća kojima zbog velikih neizmirenih dugova preti stečaj, kako bi ovo preduzeće moglo da naplati svoja potraživanja.

Na kraju će Srbijagas postati najmoćniji i najrazgranatiji holding u zemlji i baviće se proizvodnjom svega, "od igle do lokomotive".
Nešto kao nacionalna multinacionalka.

UPS najavljuje raskid Opšteg kolektivnog ugovora
06. decembar 2010. | 14:54 | Izvor: Beta
UPS BEOGRAD -

Unija poslodavaca Srbije (UPS) najavila je danas da će raskinuti Opšti kolektivni ugovor zbog teškog stanja i stalnog povećanja opterećenja privrede Srbije.

Predsednik UPS Nebojša Atanacković kazao je na konferenciji za novinare da je Upravni odbor doneo odluku o istupanju Unije poslodavaca iz Opšteg kolektivnog ugovora (OKU), ali će konačna odluka o tome biti doneta sutra na vanrednoj Skupštini UPS.

On je kazao da očekuje da će ova odluka izazvati reakcije sindikata i vlasti, ali da opterećenje rada i nespremnost sindikata da kolektivni ugovori budu ekonomski održivi i da se prilagode modernoj tržišnoj ekonomiji, kao i stalno prebacivanje tereta krize i skupe i neefikasne države na privredu, ne ostavljaju drugu mogućnost.

"Srbija je opredeljena ka razvoju privatnog kapitala, ali se vlasnici kapitala ništa ne pitaju. UPS ne želi da bude paravan za nespremnost za promene i suočavanje sa stvarnošću", kazao je Atanacković.

Raskid OKU rasterećuje preduzeća

Raskid OKU, kako je dodao, doprineo bi smanjenju opterećenja i značajne uštede za preduzeće, privlačenje većeg broja stranih i domaćih investitora, stvaranju većeg prostora za zahtev državi da promeni Zakon o radu i prilagodi ga potrebama moderne tržišne ekonomije i dinamičnog tržišta radne snage.

Prema njegovim ocenama, raskidanje OKU bi stvorilo i mogućnost da se sa sindikatima na nivou grana ili samih kompanija zaključe kolektivni ugovori na novim osnovama ispod sadašnjeg minimuma koji garantuje OKU.

"Raskidanje OKU se neće odraziti na položaj privrede, jer taj ugovor važi još šest meseci nakon raskida. Ovim činom samo želimo da pokažemo da smo nezadovoljni situacijom", kazao je Atanacković.

On je podsetio da je UPS u aprilu 2008. godine potpisala OKU uz obećanje da će se u naredne tri godine stvoriti bolji privredni ambijent, smanjiti opterećenje privrede, razviti slobodno tržište, izvršiti reforma javnog sektora i državne administracije, značajno umanjiti korupcija, ali da se od toga malo šta realizovalo.

"Poslodavci su potpisali OKU za koji je već tada rečeno da je samo početna osnova i da mora da se menja, jer ne odgovara vremenu i potrebama tržišta radne snage i da ima previše opterećenja", kazao je Atanacković.

Atanacković: Država povećava namete privredi

Prema njegovim rečima, umesto smanjenja samo u 2010. godini država je privredi uvela 17 novih različitih opterećenja .

Predstavnik Sektora za privredu UPS Dragoljub Rajić kazao je da će raskidanjem OKU mesečne uštede po zaposlenom biti od 70 do 150 evra.

Rajić je kazao da je problem to što je u OKU visina zarada vezana za koeficijente, a koeficijent broj 1 je minimalna zarada, koja kada se poveća proporcionalno utiče na rast plata, a ne postoji mešoviti koeficijent učinka vezan za stručnu spremu.

"Poslodavci u Srbiji ne mogu davati više beneficija od onih u inostranstvu, jer se to direktno odražava na njihovu konkurentnost", kazao je Rajić.

Ma da njima su problem i sopstveni radnici

A ovo je odgovor dokle su nas dogurali.

Prosečna srpska plata se izjednačila sa albanskom
Srbija se po visini prosečne plate izjednačila sa Albanijom, što je posledica brojih državnih nameta koje naša privreda plaća svakog meseca, prenose mediji. Prosečna srpska zarada u septembru bila je 296 evra – gotovo identično koliko je iznosila istog meseca u Albaniji.

Prosecna zarada od 296 evra je notorna laz,pitajte one koji ne primaju platu mesecima,i one srecnike koji rade po zemlji srbiji za 6-12.000 mesecno.

MINISTARSTVO FINANSIJA: Rusija isplaćuje klirinški dug zemljama bivše SFRJ do 2016. godine
Utorak | 14.12.2010.
Rusija je u potpunosti isplatila klirinški dug Sloveniji, a preostali dug ostalim državama nasljednicama bivše Jugoslavije isplatiće do 2016. godine, saopštilo je danas rusko Ministarstvo finansija.
U saopštenju se navodi da je Rusija u novembru u potpunosti isplatila dug Sloveniji od 129,2 miliona dolara, a da će do 2016. godine isplatiti preostali dio duga Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

U skladu sa rusko-slovenačkim međuvladinim sporazumom, od 13. novembra 2007. godine, Rusija je dug djelimično isplatila isporukama "visokotehnoloških proizvoda", a djelimično novcem, navelo je to ministarstvo, prenosi Radio Slobodna Evropa.
(BLIN MAGAZIN, DEPO PORTAL/ma)