NAFTA !!

"Ера агресивног раста америчког шкриљаца је завршена", каже Скот Шефилд, извршни директор компаније "Пионир", највећег произвођача шкриљаца у земљи.

Но, упркос напорима неких влада да "декарбонизују" своје економије и смање емисије штетних гасова, нема доказа да светски потрошачи губе жеђ за нафтом, пише "Фајненшел тајмс".

Међународна агенција за енергетику процењује да ће свет сагоревати још 1,7 милиона барела дневно 2023. године, достижући рекордну количину од скоро 102 милиона барела дневно. Инвестициона банка "Голдман Сакс" предвиђа скок потражње ове године од 2,7 милиона барела дневно, гурајући цене нафте изнад 100 долара по барелу.

Свет, упозоравају аналитичари и руководиоци, можда улази у фазу још веће нестабилности тржишта нафте. То ће бити проблем за земље увознице нафте, али и ера обнове моћи за неке, посебно Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате и друге нафтне државе које чине групу произвођача ОПЕК.

У деценији пре 2020. производња нафте са поља Бакен у Северној Дакоти била је готово 1,5 милиона барела дневно, више него што произведу неке чланице ОПЕК-а. Крах цена нафте 2014. године нашкодио је сектору али је пандемија била готово фатална и довела је до епидемије банкрота у индустрији. То је, пише ФТ, био први знак рањивости овог америчког сектора и приморало је тадашњег председника Доналда Трампа да моли Саудијску Арабију и Русију да подигну цене и поштеде амерички нафтни сектор.

Производња у Бакену пала је на милион барела дневно и није се опоравила, а басен Пермијан у Новом Мексику и Тексасу постао је нови "хаб" америчке нафтне индустрије са производњом која последњих месеци обара рекорде али и даље није на нивоу као раније.

Заправо, производња нафте из шкриљаца у САД данас је испод препандемијских нивоа и споро расте упркос 18 месеци стабилних цена.

Амерички званичници очекују да ће снабдевање наредних 12 месеци расти свега два одсто што није довољно да покрије предвиђени пораст потражње нафте у земљи. Енергетски стручњаци упозоравају да би, ако се активност не убрза, стопа "пропасти" шкриљаца могла да се убрза догодине и укорени се.

"Оно што се некада сматрало покретачем раста понуде у свету можда се ближи врхунцу", каже Амрита Сен, шеф истраживања у консултантској кући "Енерџи аспектс".

Питање Волстрита
Иако у Пермијану водећи произвођачи "Пионир", "Шеврон", "Девон енерџи", "КонокоФилипс" и други, имају "здраве" локације за бушење, мање компаније пресушују.

За разлику од конвенционалне производње нафте, производња из нових бушотина шкриљаца опада након годину дана рада. Да би производња била стабилна сваке године, компаније морају да буше више бунара. Десетине хиљада је избушено широм САД у последњих 15 година.

Али "учинак бушотине и инвентар бушења изазивају све више забринутости" у овој индустрији, наводе из "Морган Стенлија". Прошле године је први пут просечна количина произведене нафте из сваке нове бушотине смањена у односу на претходну, процењује консултантска кућа "Ристад енерџи".

Уз то, проблему доприносе поремећаји у ланцима снабдевања али и мањак радне снаге. "Голдман Сакс" процењује да у овој индустрији последњих месеци недостаје око 20.000 радника. Повећање плата онима који раде додатно подиже трошкове који су већ високи.

Одржавање просечне бушотина коштало је 2019. године око седам милиона долара, ове године ће износити око девет. Цена бушења на 100 стопа порасла је са 75.000 долара у 2020. на 100.000 долара. Уз то, ту је и одржавање опреме и поправка оне која је месецима лежала неискоришћена.

Међутим, можда највећа препрека расту јесте Волстрит, пише "Фајненшел тајмс". У годинама процвата, индустрија је користила новчане токове и десетине милијарди долара спољног капитала за финансирање својих бушотина. Производња је порасла, али је расипност изазвала егзодус инвеститора.

Захваљујући опоравку цене нафте, оператери су приходе тржишта шкриљаца преточили у дивиденде и акције. Ова индустрија била је најбоље рангирана на "Ес енд Пи" берзи протекле две године, али је тамо стигла на уштрб развоја.

"Произвели смо превише нафте и такмичили смо се са Опеком", каже шеф "Пајонира" Скот Шефилд. "Заправо смо снизили цену за 20 до 30 долара по барелу у последњих 10 година науштрб губитка целокупне базе инвеститора."

Промена је, каже Шефилд, значила да индустрија која је 100 одсто свог новчаног тока потрошила на повећање производње прерасте у ону која реинвестира само 40 до 50 одсто, са циљем раста између 0 и 5 одсто.

После деценије великих губитака, инвеститори сада нису спремни да се кладе на сектор са лошом историјом зараде и неизвесном будућношћу у свету који жели да се одвоји од угља.

"Скоро да нема апетита инвеститора или компанија да се врате поновном улагању преко 100 одсто вашег новчаног тока", каже Арјун Мурти, аналитичар и саветник у енергетској консултантској кући "Веритен". "Очекујемо спорији темпо раста. То је значајан развој за тржишта нафте."

"Фајненшeл тајмс": Настаје нови светски енергетски поредак
"Фајненшeл тајмс": Настаје нови светски енергетски поредак
Повратак старог поретка
Оно што је добро за Волстрит биће, у овом случају, добро и за Ријад.

Слаб раст индустрије шкриљаца део је ширег, хронично недовољног улагања у глобална истраживања нафте на другим местима, наводе из "Годлан Сакса" и додају да ће то вратити моћ на нафтном тржишту - и геополитичку тежину - у руке Саудијске Арабије и њених савезника из ОПЕК+.

Са "декарбонизацијом" на видику, инвеститори су мање вољни да усмеравају средства на дуготрајне, скупе пројекте за које су често потребне године да се исплате, већ прелазе на такозване пројекте "кратког циклуса".

"А где су светски пројекти кратког циклуса? Три места: амерички шкриљци, Русија и Блиски исток", каже Кари из "Голдман Сакса". "Русија је склоњена изх очигледних разлога. Сада губите други мотор раста од три. То вам заиста оставља само језгро ОПЕК-а: заливске земље Блиског истока."

То можда није проблем, оптимистично пише "Фајненшл тајмс". Саудијска Арабија, главна осовина ОПЕК-а, често је била стабилизујућа сила на глобалним тржиштима нафте. Године 2020. направила је дубоке резове у производњи како би подржала цене, помажући да се од заборава сачувају произвођачи шкриљаца и други.

Али, наводи ФТ, ова промена ставља судбину глобалног тржишта сирове нафте у руке земаља са којима Запад има нестабилне односе. Ако ти произвођачи одлуче да не појачају производњу, онда ће једини лек за високе цене бити рационализација потражње за нафтом, кажу аналитичари, вероватно кроз рецесију — слично ценовном шоку који су прошле године доживели европски потрошачи природног гаса.

Наговештај онога што може доћи био је видљив прошле године, када су цене нафте скочиле на више од 130 долара по барелу након што почетка операције у Украјини. Оператери из шкриљаца чврсто су се држали ограничења капитала, упркос поновљеним молбама Беле куће за већу испоруку нафте. Неки аналитичари тврде да је то био пример како ће изгледати тржиште коме недостаје добављач конкурентском ОПЕК-у.

Уз то, упркос покушајима америчке администрације да смање употребу фосилних горива и самим тим глобалних емисија гасова стаклене баште, одвикавање од вековног тренда потрошње нафте могло би да се покаже проблематично.

"Ако . . . на крају будемо жеднији нафте него што преовлађујуће прогнозе (научника) указују, онда ћемо имати велике проблеме", рекао је Боб Мекнели, бивши саветник председника Џорџа Буша који сада води енергетску групу "Рапидан".

Уследила била ера "разбијања економије, геополитичке дестабилизације и краха. Тада ћете пожелети још шкриљаца."

Nakon što je Kina nedavno poništila politiku zatvaranja, izvršni direktor agencije Fatih Birol rekao je da očekuje oštar oporavak tražnje, što bi moglo da znači veće cene energije na drugim tržištima.

Nije se desilo!!
Danas nafta ispod 80$ a trend ide na jos nizu cenu....

Pad dolara dovodi do povećanja potražnje za naftom koja je tada jeftinija za vlasnike drugih valuta.

Rusija će smanjiti izvoz sirove nafte iz zapadnih luka za jednu četvrtinu u martu i aprilu, povećavajući već najavljena smanjenja od 500.000 barela dnevno za mart, kao očiglednu odmazdu za sankcije Zapada, saopštava Rojters, pozivajući se na izvore u ruskom naftnnom sektoru.

Energetska kriza i profit – dobitnici i gubitnici
https://odysee.com/@Sputnjik.Srbija:7/Energija-sputnika---27-februar-2023---10-34-37-:4

Evo ga Brent na 85$. Izgleda da se sankcije tek sad zahuktavaju.

Cene nafte mogle bi se kretati u rasponu od 90 do 100 dolara po barelu u drugoj polovini ove godine jer će globalna potražnja dostići rekordne nivoe usled ograničene ponude, rekao je Rasel Hardi, izvršni direktor najvećeg svetskog nezavisnog trgovca naftom, grupe Vitol.

Ludilo danas. Pad od 6% U.rali se svi

VELIKI PAD CENE NAFTE, JUTROS BRENT NA 70,7 DOLARA!

Vratio se juce na 75$. Nece dati OPEC da pada vise

Саудијска Арабија ће смањити прозводњу нафте, очекује се поскупљење!!

Сједињене Америчке Државе су раније позвале Саудијску Арабију и друге савезнике да повећају прозводњу нафте.

Саудијска Арабија ће од маја до краја 2023. године смањити прозводњу нафте за 500.000 барела дневно, што ће вероватно повећати цене овог енергента на светском тржишту.

Министар енергетике Саудијске Арабије Абдулазиз бин Салман Ал Сауд је рекао да ће прозводња нафте бити смањена у сарадњи са неким државама Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и неким земљама ван ОПЕК-а, не прецизирајући о којим државама је реч.

Momir ::

Саудијска Арабија ће смањити прозводњу нафте, очекује се поскупљење!!

Сједињене Америчке Државе су раније позвале Саудијску Арабију и друге савезнике да повећају прозводњу нафте.

Саудијска Арабија ће од маја до краја 2023. године смањити прозводњу нафте за 500.000 барела дневно, што ће вероватно повећати цене овог енергента на светском тржишту.

Министар енергетике Саудијске Арабије Абдулазиз бин Салман Ал Сауд је рекао да ће прозводња нафте бити смањена у сарадњи са неким државама Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и неким земљама ван ОПЕК-а, не прецизирајући о којим државама је реч.

Evo ga Brent na 84$ danas

Чињеница да је ОПЕК смањио производњу нафте довела је до њеног поскупљења, а свако поскупљење за један долар, приходе од руског извоза повећа за 2,7 милијарди долара годишње.

Девет чланица ОПЕК плус картела произвођача нафте најавило је добровољно смањење производње за 1,2 милиона барела дневно од маја па све до краја године.

То је резултирало аутоматским скоком цена нафте, које ће расти и даље, а како оцењује "Телеграф" у наслову свог текста, саудијски престолонаследник Мухамен бин Салман је овим потезом "дао Путину своје најмоћније оружје".

Западу је на овај начин задат троструки ударац, оцењује британски лист.

Прво, инфлација неће опасти.

Друго, Саудијска Арабија којој је Бајден до скоро претио да ће бити изопштена, дефинитивно окреће леђа Западу и приближава се Кини.

А треће, и једнако болно- раст цена нафте поткопаће утицај антируских санкција и Москва ће сада имати већи профит.

Da vidimo šta kaže Neven 

https://www.youtube.com/watch?v=LMF_xPFA8E8

Evo ga Brent na 87$

pepermint ::

Evo ga Brent na 87$

Sto bi rekao Neven "Nesto mora puci"

Svaki dan na aerodrim Nikola Tesla sleti oko 100 aviona i svi oni se tankaju a koliko sipaju i kolko troš e vidite ovde.
https://www.sveznan.com/auto-moto/koliko-goriva-trose-putnicki-avioni/

Odnos cene Brenta i goriva. Ocito da fale kolicine goriva koje se proizvodilo u Rusiji i Belorusiji, pa je cena otisla gore.

NAFTA OSTAJE NEZAMJENJIVA NAREDNIH 20 GODINA
KUALA LUMPUR – Globalna potraživanja za naftom porašće na 110 miliona barela dnevno za otprilike 20 godina, čime će se svetska potražnja za energijom povećati za 23 odsto, konstatovao je nedavno OPEC.

″Nafta je nezamjenjiva u doglednoj budućnosti,” rekao je glavni sekretar Haitham Al Ghais iz Organizacije zemalja izvoznica nafte obraćajući se na inauguralnoj konferenciji Energy Asia održanoj u glavnom gradu Malezije Kuala Lumpuru.

“Svijet će trebati više nafte – ne manje. Prema našim globalnim izgledima, vidimo da će globalna potražnja za naftom porasti na 110 miliona barela dnevno do 2045.”, rekao je, dodajući da će nafta do tada i dalje činiti oko 29 odsto energetskog miksa.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena objavila je da kupuje još šest miliona barela sirove nafte za strateške naftne rezerve nastavljajući da polako dopunjava zalihe za hitne slučajeve, prenosi magazin “Nedelja”, Nacionalnog naftnog komiteta Srbije pozivajući se na Blumberg.

Kupovina, zakazana za oktobar i novembar, dolazi pošto su nacionalne rezerve nafte na najnižoj tački u 40 godina nakon istorijskog smanjenja od 180 miliona barela nakon ruske invazije na Ukrajinu, uz druga oslobađanja koja je odobrio Kongres Sjedinjenih Američkih Država.

Sveukupno se očekuje da će američka administracija ove godine kupiti oko 12 miliona barela “crnog zlata”. U septembru je kupljeno 3,2 miliona barela nafte po ceni od oko 71,98 dolara po barelu, što je niže od prosečnih 95 dolara po barelu za koju se nafta prodavala prošle godine, saopštilo je Ministarstvo energetike. Nadležni u tom ministarstvu su istakli da će se kupovati više nafte za rezerve kada to dozvole tržišni uslovi.

Druže, šta si hteo ovim grafikonom da nam saopštiš?


EDIT Malo kliknite na reklamice s desne strane ekrana!!
Hvala!
Mod. D.

Momir ::

Druže, šta si hteo ovim grafikonom da nam saopštiš?


EDIT Malo kliknite na reklamice s desne strane ekrana!!
Hvala!
Mod. D.

Da je krenuo trend rasta.

Rusija će dobrovoljno smanjiti izvoz nafte na svetska tržišta za 300.000 barela dnevno do septembra.

EDIT Malo kliknite na reklamice s desne strane ekrana!!
Hvala!
Mod. D.

Нафта поскупљује: Где то води? | Енергија Спутњика
https://odysee.com/@Sputnjik.Srbija:7/Energija-Sputnjika,-Tomislav-Micovic---08-08-2023---Odysee:6?src=embed

SAD su od Rusije kupile 416 tona uranijuma u prvoj polovini godine, što je više nego duplo više u odnosu na isti period 2022. godine i najviši nivo od 2005. godine, izvestile su u četvrtak RIA Novosti, pozivajući se na podatke američke statističke službe.

Prema izveštaju, Rusija snabdeva SAD samo obogaćenim uranijumom, bitnom komponentom za proizvodnju civilne nuklearne energije.
Računice RIA pokazuju da je Vašington platio 696,5 miliona dolara za isporuke uranijuma iz Rusije, što predstavlja najveću vrednost od 2002.
Tokom prve polovine godine, troškovi isporuke su porasli 2,5 puta, a ruski udeo u američkom uvozu porastao je za 13 procentnih poena na 32%.

Ode brent preko 90 i to na jak dolar. Možda grešim al' reko bi da nam ovakva cena odgovara.

Odlicno pitanje kolega. Gledano kroz NIS - verujem da je super, bice opet udarac, ali gledano kroz ostale - varujem masu ce gusiti visa cena energenata i poskupeti im proizvodnju, a verujem i da gura infalciju na vise, pa onda opet i kamate za njima...sto opet na kraju ide pre ka recesiji nego ka lepim vremenima.
No ja sam amater i daleko od ekonomiste i bilo bi lepo da neko od ekonomista pojasni ovo kako treba u pet recenica.  Ako ima volje nravano....
Hvala avansno!

Nisam lep al sam glup ::

Odlicno pitanje kolega. Gledano kroz NIS - verujem da je super, bice opet udarac, ali gledano kroz ostale - varujem masu ce gusiti visa cena energenata i poskupeti im proizvodnju, a verujem i da gura infalciju na vise, pa onda opet i kamate za njima...sto opet na kraju ide pre ka recesiji nego ka lepim vremenima.
No ja sam amater i daleko od ekonomiste i bilo bi lepo da neko od ekonomista pojasni ovo kako treba u pet recenica.  Ako ima volje nravano....
Hvala avansno!

Jooooooooooooj !!!!!!!  Pa, ..... ja sam ekonomista brate

Pošto me ljudi na ovom blogu ne tretiraju kao ekonomistu najbolje je da se javi neki pravi ekonomista i objasni kako stoje stvari.

lepo i spontano sam te počastio, nema šta :) 
Ne zameri, onaj emoji koji se češe po glavi na kraju tvoje rečenice me je naveo da mislim da postavljaš pitanje i htedoh da podržim tvoju inicijativu u tom pravcu, no kao i obično "put do pakla je popločan dobrim namerama".
Dakle praštaj i daj tumačenje neko za nas neekonomiste entuzijaste

Svakako da su i kolege dobrodošle. Meni mozak prilično zabridi kada treba da predvidim i napravim logiku da li skuplja nafta gura opštu cenu proizvodnje na više pa samim tim i inflaciu pa kamatne stope pa na kraju eto recesija...evo, već mi se muti  

Kako bilo prastaj za ono gore, uživamo u NISu i uzdravlju

Nisam lep al sam glup ::

Dakle praštaj i daj tumačenje neko za nas neekonomiste entuzijaste

Ma nema veze brate, taman posla da se ljutim baš naprotiv iskidao sam se od smeha, ulešali ste mi dan.

Evo kako stoje stvari po mom mišljenju  u svetu.

FED i ECB kao mehanizam obaranja inflacije koriste dva instrumetna: podizanje kamatnih stopa i povlačenje novca iz opticaja.

https://fred.stlouisfed.org/series/ECBASSETSW#0 ECB je smanjila monetarnu bazu za skoro 2.000. milijardi evra a plan je da smanje za 3.000. milijardi evra. To znači da će skoro svaki treći Evro koji je štampan biti povučen iz opticaja u cilju borbe protiv inflacije.

https://fred.stlouisfed.org/series/WALCL FED je takođe  smanjio monetranu bazu a plan je da se svaki četvrti $ koji je štampan povuče iz opticaja.

Ako hoćeš bolje da vidiš kakve su razmere povlačenja novca onda uključi godišnje tajmfrejeme.

Posledica ovoga će biti sve manje $ i Evra u sistemu što je loše Wolstrit i Xetru - pčogotovu Xetru.

Kako stoje stvari kod nas.

NBS se bori protiv inflacije samo podizanjem kamatnih stopa. NBS je odlučila da ne povlači novčanu masu što se može videti na sledećem grafiku 
https://tradingeconomics.com/serbia/money-supply-m0 a plan je da se ne povlači novac ni u budućnosti a vrlo verovatno će zbog aprecijaqcijskih pritisaka na dinar monetarna masa čak nastaviti da raste.  Eto, zato je inflacija u Srbiji nešto viša nego u SAD ili EU i za očekivati je da i u budućnosti bude nešto viša.

Po pitanju, da li će poskupljenje nafte i struje ako ga bude izazvati značajniju inflaciju u Srbiji, sigurno neće jer je proizvođačka inflacija (ulazne cene u kompanijama) pala blizu nule 
https://tradingeconomics.com/serbia/producer-prices-change   tako postoji prostor za korekciju cene struje i nafte naviše a da pri tome one neće imati neki veći i uticaj na inflaciju.

S obzirom na najvaljenu agresivnu politiku javnih investicija i EXPO mislim da je naša država u pravu što će tolerisati nešto višu inflaciju u odnosu na razvijeni svet. Ovo je svakako dobro za Belex zato što  dinarskog  novca ima. Neće biti problema sa likvidnošću a i rašće profitabilonost inflatorno sa njom i dividende jer je većina naših deonica "value" karaktera.

Sa obećanim nivoom javnih investicija i svim izgradnjama koje prate EXPO Srbija nikako ne može uću u recesiju i ja ne vidim niti jedan rizik po našu zemlju i berzu u okviru civilizacijskih okvira. Jedino ako izađemo iz civilizacijskih okvira i ne daj bože se zarati, ako nas bombarduju, izbije građanski rat ili dođe do ekonomskog sloma u svetu tipa 1929 i 2008. 

To je to. Ako ste me shvatili ozbiljno preporučujem da pažljivo pogledate grafike tu se sve jasno vidi.

Eish, hvala puno na ovoj analizi, za mene je ovo ko da sam naucio jos jedno slovo! Uvek sam zahvalan na novom znanju, ono zlata vredi i inflacija mu ne moze nista 
Drago mi je i da je pogled na sve, i gore pisano i posle pisano - pozitivan! 
Zato uzdravlju i prijatan vikend