Pomoć države privrednicima

Sa bitangama i kriminalcima na vlasti nama nije ništa dovoljno. I čemu sve ovo? Prvo sve obustaviš iz gluposti i sad svi kreću sa zajmovima i dugovima i koja je svrha svega toga i pozadina.

Plejade, niko to još ne zna.
Tek ćemo videti šta stoji iza svega ovoga....

Kojih 5.1 milijardi? Što reče Mali, "641 ml, kako beše, rd" 

Kako ja razumem, veći deo toga su razna odlaganja obaveza, a ne otpis. Možda 1 milijarda za ove leteće, bačene pare, i minimalce. Ostalo je odlaganje doprinosa, što je lepo, ali pretpostavljam da su to računali kao da oslobađaju plaćanja.

Grešiš druže.
Zadužiće se najmanje za 3,5 milijardi evra, dakle ozbiljne love.
2,5 milijardi će terati banke da daju kredite privredi a država će za te kredite garantovati 80%!
Dakle: reskir banaka će biti 20% od svih datih kredita...
Nisu to naivne mere za zemlju kao što je Srbija.
Ne treba sve hejtovati što ova vlada radi, to je najlakše, ali treba baratati i s činjenicama.
Kako će to da se završi, to ćemo tek da vidimo...
Ne treba biti "pametan" u napred!

Dve milijarde evra (oko 240 milijardi dinara) garantovanih kredita od države daju se na period do 36 meseci sa grejs periodom između 9 i 12 meseci i namenjeni se za nabavku obrtnih sredstava kao i za održavanje tekuće likvidnosti a kako bi redovno izmirivali obaveze prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi.

Pravo na korišćenje sredstava imaju preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja privredna društva koja su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu i koja obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.

Kredit se može odobriti i ako je u zvaničnim finansijskim izveštajima privrednog subjekta za jednu od poslednje dve godine iskazan neto gubitak, ali je ostvaren poslovni dobitak.

Kada je reč o dve uredbe za pomoć poljoprivrednim gazdinstvima, njima se obezbeđuje podrška poljoprivrednicima u visini od 2,6 milijardi dinara preko Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede.

Pravo na isplatu novčane pomoći ima vlasnik komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) i nalazi se u aktivnom statusu.
Takođe, 3.000 dinara po grlu krave, a najviše 30.000 dinara, zatim 500 dinara po grlu ovce ili koze a najviše 20.000, i 800 dinara po košnici pčela a najviše 20.000 dinara.

Ova uredba "teška" je 1.150.000.000 dinara.

Fizičko lice i preduzetnik može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 6.000.000 dinara, dok pravno lice kreditnu podršku ostvaruje pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 18.000.000 dinara.

Iznos kredita za likvidnost je do 3.000.000 dinara.

Država je za ovu meru odvojila ukupna 1.450.000.000 dinara.

Detaljnije na:
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=21&nav_id=1676992

Privrednim subjektima u privatnom sektoru može se odložiti dospelost za plaćanje, pored poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada i akontacije poreza na dobit pravnih lica, kao i akontacije poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj 2020. godine, saopštila je Poreska uprava.

S tim u vezi, Poreska uprava obaveštava da će 4. maja 2020. godine izvršiti odlaganje dospelosti za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica i akontacije poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za one privredne subjekte koji su se opredelili i ispunjavaju uslove za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja, u skladu sa Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima.

Naime, Poreska uprava ćepo završetku aprila, odnosno nakon podnošenja poreskih prijava PPP PD za zaposlene, kao i automatskim putem za poreske obveznike koji nemaju zaposlene radnike, sačiniti spisak privrednih subjekata koji će biti predmet provere ispunjenosti uslova za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja, odnosno smanjivanja broja zaposlenih za više od 10%, počev od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila 2020. godine, kao dana stupanja na snagu Uredbe, odnosno do 30. aprila 2020. godine.

Privrednim subjektima koji ispunjavaju uslove biće izvršena uplata direktnih davanja, kao i odlaganje dospelosti akontacija poreza na dobit, odnosno poreza i doprinosa na prihod od obavljanja samostalne delatnosti.
https://www.kamatica.com/vest/odlaganje-akontacija-poreza-na-dobit-od-4-maja-direktna-davanja-posle-provere-o-otpustanjima/61438

To je super. Podržavam meru.

Ja sam samo ustvrdio da država nikom nije dala 600 milijardi dinara i rečeno mi je da to nije tačno.
I kažem da je ružno pozitivne mere uprljati takvim jeftinim forama.

Nisam očekivao da i ti zamenjuješ teze. Ja kažem da država nije dala 5 milijardi evra, nego možda 3. I sad možemo tu da se složimo ili ne. Ne vidim poentu da mi ponavljaš ono što sam i sam rekao, da se daje minimalac i da se daje po 100e punoletnima. Niti sam pominjao da je problem plaćati doprinos na taj poklon novac pa ne znam ni čemu taj deo tvog posta. Ono što jesam rekao je da jedna od mera mera nije otpis doprinosa, nego odlaganje i time ne treba da se sabiraju odložene obaveze i poklonjen novac, to jest babe i žabe.

Jel možeš da budeš zadovoljan time da je izneta cifra od "pomoći od 5 milijardi evra" laž, a da su mere inače pozitivne? Ili insistiraš da pomoć iznosi 5 milijardi evra? Bez onog "nije ni to loše", to već znam.

Ako premijer italije Konte izgovori:
!Mi smo uradili sve što je izvodljivo u demokratskoj državi. Mi nismo Kina i ne slušam KP Kine."

Ako je činjenica da velikom kapitalu nije potrebna demokratija, možda će sve ovo da bude priklanjanje velikog kapitala konceptu KP Kine, odnosno odumiranje demokratije kakvu poznajemo...

Veću dobit je moguće ostvariti u kineskom modelu ekonomije, gde su radnici zadovoljni sa 200 evra mesečno, uz rad od 16 sati dnevno.
Dakle: posle svega očekujem da ljudi koji drže 90% svog kapitala sveta krenu u veličanje kineskog modela kapitalizma i ukudanje većeg dela demokratije koju smo do danas znali.

Biće to velika borba globalista (vlasnika kapitala) i ostatka sveta, koji je u manjini.

Hmmm... pa Kina i jeste najveći projekat globalista!
To je njihovo čedo, a Tramp se borio, ali izgleda da gubi bitku, pa makar i ostao predsednik US.

Beograd -- Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbiji pomoć ne treba, jer su naše javne finansije zdrave i stabilne i velike pozajmice nam nisu potrebne.

Evropska komisija usvojila je predlog o makrofinansijskoj podršci od 3 milijarde evra za deset partnera iz procesa proširenja i EU susedstva, preneo je ranije Tanjug. Predlog je usvojen kako bi im pomogla u borbi protiv ekonomskih posledica uzrokovanih pandemijom koronavirusa, a Srbije među navedenim državama nema.

"Nas nema na listi zbog toga što nam ova pomoć ne treba. Naše javne finansije su zdrave i stabilne i, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić već rekao, nama toliko velike pozajmice, pogotovo kratkoročne, nisu potrebne, niti od Evropske unije, niti od Međunarodnog monetarnog fonda", rekao je Mali za B92.net.

Jaoo šta se više provaljuju ovi naši političari, i kvazi ministri ovim izjavama o stabilnim finansijama. Odakle to nama kaplje gomila novca, kad nemamo jednu granu privrede da je motor države. Nego na šanersku foru od svega po malo. A dugovi samo rastu od zajma, i nama ne treba. Čuj žednom ne treba voda...

"Do sada se oko 350.000 privrednika javilo da žele da koriste pomoć od tri minimalne zarade", kazao je Stevanović.

"Za odlaganje poreza i doprinosa prijavilo se oko 30.000 pravnih lica i time je obuhvaćeno oko 240.000 radnika", dodao je Stevanović za TV B92.

Prema njegovim rečima, tako nastaje evazija plaćanja prema budžetu od oko 6-7 milijardi dinara, ali Srbija to može da podnese. Kako kaže, važno je da te obaveze nisu nestale niti su otpisane, država će na taj novac moći da računa u naredne dve godine kada to dolazi na naplatu.

"Sredstva će biti isplaćivana mesečno, svakog 15. u mesecu, i neće moći da se koriste nenamenski i postoji mehanizam kontrole, da se uverimo da su potrošena na radnike", kaže Stevanović.

Najveći broj ljudi koji su izgubili posao tokom vanrednog stanja su ljudi zaposleni po ugovorima raznih vrsta, dok stalno zaposlenih gotovo da i nema u toj kategoriji. Broj onih koji su se javili za kredite i analiza njihovih šifri delatnosti pokazuju najšire moguće efekte krize, kaže Stevanović.

"Poslodavci su pokazali vrhunsku solidarnost a država je to svojim merama ispratila", kazao je državni sekretar u emisiji "Osvrt".

Plejade ::

Jaoo šta se više provaljuju ovi naši političari, i kvazi ministri ovim izjavama o stabilnim finansijama.  Odakle to nama kaplje gomila novca, kad nemamo jednu granu privrede da je motor države. Nego na šanersku foru od svega po malo. A dugovi samo rastu od zajma, i nama ne treba. Čuj žednom ne treba voda...

Upravo to je u ovoj situaciji prednost "što nemamo jednu dominantnu granu privrede" - tj. industrije.
Naša privreda se bazira na poljoprivredu, proizvodnju struje, nešto usluge i nešto još sitno...

Poljoprivredni proizvodi će poskupeti, struja uvek treba i zato može da se kaže da ćemo krizu osetiti slabije od drugih.
Zamisli samo kakva bi ovde bila kriza da nam 20-30% budžeta zavisi od turizma.

citat ::

Što je korporacija finansijski stabilnija i ima pouzdane izvore prihoda, prinos koji će investitori želeti da plate je niži, odnosno kompanija će se zadužiti jeftinije - kazao je ministar.

Vlada Srbije je u petak, 10. aprila usvojila Uredbu o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja. Tom Uredbom se pojednostavljuje postupak za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti na teritoriji Srbije za vreme vanrednog stanja.

Osnovna novina je da se maksimalno pojednostavljuje postupak za odobravanje Prospekta preduzeća za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti.

Pripremeljen je propis kojim se olakšava i pojeftinjuje izdavanje korporativnih obveznica, što je prvi korak ka obezbeđivanju uslova za njihovo emitovanje.

https://biznis.telegraf.rs/info-biz/3177713-mali-zasto-bas-korporativne-obveznice

Ove korporativne obveznice, čini mi se, kupovaće i država.
Pre svega od onih firmi koje su od nacionalnog interesa itd.
A u koliko te firme ne budu mogle da vrate novac, država će dug pretvarati u vlasništvo.
Kriza je pokazala da treba prestati sa manijakalnom privatizaciojm svega, već da postoje firme koje će sve države sveta sufinansirati, ulaskom u vlasništvo istih.

Maca ::

Upravo to je u ovoj situaciji prednost "što nemamo jednu dominantnu granu privrede" - tj. industrije.
Naša privreda se bazira na poljoprivredu, proizvodnju struje, nešto usluge i nešto još sitno...
Poljoprivredni proizvodi će poskupeti, struja uvek treba i zato može da se kaže da ćemo krizu osetiti slabije od drugih.
Zamisli samo kakva bi ovde bila kriza da nam 20-30% budžeta zavisi od turizma.

Ne znam, ali čini se da je koleginica maca u pravu.

CITAT: Standard and Poor's (S&P), doneta je odluka da se zadrži kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti na nivou od BB+, uz stabilne izglede za dalje povećanje, saopštila je danas Narodna banka Srbije.

I ako tako bude i privreda se bilo kako iole oporavi, sve priče o diktaturi i sl. padaju u vodu.
Država se, koliko vidim, trudi koliko može.
Valjda je svima jasno da nismo bogati ko Nemačka ili Norveška?

Beograd -- Uprava za trezor počela je danas isplatu minimalnih zarada za zaposlene u privatnim firmama koje su se prijavile za pomoć , kaže ministar finansija Siniša Mali.
On je rekao da će minimalac, koji iznosi nešto više od 30.000 dinara, dobiti 1.051.000 zaposlenih, a za tu namenu država će danas uplatiti 32 milijarde dinara na račune 232.000 preduzeća koja su se prijavili za pomoć.
Pomoć će ići u tri tranše, odnosno za mesec dana zaposleni će dobiti još jedan minimalac, a zatim još jedan.
"Više od milion zaposlenih dobiće po 750 evra pomoći od države.

Prema prognozama međunarodnih finansijskih institucija i Evropske komisije - Srbiji predstoji pad BDP-a od oko četiri odsto u ovoj godini, rast deficita i povećanje koeficijenta javnog duga. A naredne 2021. godine snažan oporavak i privatne potrošnje i investicija.

Država razmatra nove mere i na taj način vodi računa o ekonomskoj politici.
U Ministarstvu finansija danas je najavljeno da država priprema nove, dodatne ekonomske mere, a koje će biti usmerene na nova zapošljavanja.
Kako je navedeno deo mera odnosiće se na smanjenje ili oslobađanje poslodavca poreza i doprinosa za novozaposlene, a deo na direktnu subvenciju za svakog novog zaposlenog.
- O novim merama informisaćemo javnost za nekoliko dana. Trenutno razmatramo oko 20-ak mera, a sa predlogom tih mera izlazimo uskoro - saopšteno je iz Ministarstva za finansije.

Ministar finansija Siniša Mali održao je video–sastanak sa regionalnom direktorkom kompanije IКEA za Jugoistočnu Evropu Sarom Del Fabro i sa direktorom robne kuće IКEA u Beogradu Strahinjom Uroševićem povodom odluke te kompanije da vrati 14,89 miliona dinara državne podrške predvidjene za isplatu minimalne zarade u vreme pandemije. Mali je istakao da je reč o retkom, ali društveno odgovornom potezu, saopštilo je Ministarstvo finansija.

"Predstavnici kompanije IКEA su istakli da su im rezultati mnogo bolji nego što su očekivali i vratili dobijeni novac u budžet države. To upravo pokazuje da su ekonomske mere države bile dobre, sačuvana su radna mesta, sačuvana je tražnja, potrošnja raste. Upravo zbog toga im ovaj novac nije potreban, te su pokazali veliku odgovornost prema državi i vratili uplaćenu sumu od 14,89 miliona dinara", kazao je ministar.

Prema njegovim rečima, kompanije kao što je IКEA, ljude i njihove potrebe, stavlja u središte pažnje, te nije nimalo čudno to što, upravo, zbog takvog modela poslovanja, stiče poverenje kupaca širom sveta.

CITAT ::

Pravo na novčanu pomoć države za zapošljavanje mladih u Srbiji kojima će to biti prvi posao, kroz program "Moja prva plata", imaće poslodavci koji se prvi prijave, a novac za svakog novozaposlenog biće moguće dobiti već od jeseni, piše "Blic".

Kako list sazaje, pravo na državnu subvenciju koja porazumeva zapošljavanje ukupno 10.000 mladih, imaće poslodavci koji zaposle upravo prvih 10.000 ljudi, kojima će to biti prvi posao, a sa primenom će se najverovatnije početi na jesen.

"Blic" podesća da je država spremila po 20.000 dinara za one koji su završili srednju školu, odnosno 24.000 dinara za one sa diplomom fakulteta, koji bi se isplaćivali tokom devet meseci.

Iz budžeta će za ovaj projekat biti izdvojeno dve milijarde dinara.

Po pisanju "Danasa", sindikalci i ekonomsiti smatraju da je program "Moja prva plata" deo predizborne kampanje i mera koja neće doprineti zapošljavanju.

"Ne postoji bilo kakva garancija da će posle plaćenog perioda od devet meseci poslodavci primiti te mlade ljude na rad u svojim preduzećima. Na ovaj način se stimulišu nesavesni poslodavci da koriste rad novozaposlenih dok dobijaju subvencije i da ih kada toga više ne bude jednostavno otpuste", rekao je za "Danas" ekonomista Milan Kovačević.

Sa njegovim mišljenjem da je reč o težnji da se pridobiju glasači na predstojećim izborima slaže se i predsednik Udruženih sinidikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović.

"Nemam dilemu da će većina poslodavaca te mlade ljude da iskoristi kao robovsku radnu snagu dok država budu plaćala za njihovo radno mesto. Novčana pomoć države će omogućiti poslodavcima da stvore veći profit dok omladina koja se zoposli kroz taj program jedino može da računa da će im poslodavac osnovnu platu koju daje država povećati samo do iznosa minimalca, što znači neznatno", rekao je Veselinović za "Danas".

DA LI POSTOJI NEŠTO U ČEMU SRBI NE VIDE PREVARU?

“Nema novog paketa pomoći, NEMAMO više novca da vadimo iz ćupa”

https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/nema-novog-paketa-pomoci-nemamo-vise-novca-da-vadimo-iz-cupa/

U Srbiji će na jesen biti oko milion nezaposlenih građana ako država ne nađe načina da pomogne privredi novim paketom finansijske i druge vrste pomoći zbog krize izazvane pandemijom virusa COVID-19, rekao je predsednik sindikata UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković.

"Socijalno-ekonomski savet (SES) traži da se u Srbiji što pre formira nova vlada i razgovara o dodatnoj podršci najugroženijim firmama jer će se bez toga nezaposlenima od pola miliona pridružiti i više od 200.000 radnika koji će ostati bez posla i oko 100.000 povratnika iz inostranstva", rekao je Stojiljković koji do proleća 2020. godine predsedava SES-om.

Dodao je da prvi paket pomoći privredi od pet milijardi evra nije dovoljan i nije bio selektivan, pa su novac ili olakšice dobili i oni kojima nije bilo neophodno.

Stojiljković je rekao da je država trebalo da pruži novčanu pomoć firmama čija je proizvodnja pala 15-20 odsto, a ne svima.

EU za države Zapadnog Balkana izdvaja 12,5 milijardi evra

Evropska unija povećaće iznos predviđen za finansiranje država kandidata za članstvo u Uniji za skoro 10 odsto u narednih sedam godina, odlučili su šefovi država i vlada Unije na maratonskoj, petodnevnoj sednici.

Oko sume od 12,5 milijardi evra dogovorilo se 27 evropskih lidera na sednici Evropskog saveta okončanoj oko pet ujutru. Ona će biti dostupna državama Zapadnog Balkana u okviru pretpristupnih fondova u narednih sedam godina.

U pitanju je deo novca predviđen za finansiranje spoljnopolitičkih aktivnosti Unije, čiji je ukupni budžet smanjen, kaže mađarski premijer Viktor Orban.

"Zbog mnogih razloga trošenje za spoljnu politiku je srezano, osim jedne veoma važne stavke, a to je za Zapadni Balkan i njegovu integraciju u Evropsku uniju. Čak je ta stavka otišla gore za 10 odsto. Uradili smo veliku stvar na korist naših zapadnobalkanskih zemalja i nacija koje tamo žive", rekao je Orban.

Iako se radi o velikoj sumi novca predviđenoj za šest država Zapadnog Balkana, puna integracija u EU ipak donosi značajniju korist.

Primer je Hrvatska, koja će, kao najmlađa članica Unije, u narednih sedam godina iz zajedničkog budžeta dobiti čak 22 milijarde. Skoro pa dvostruko više nego svih šest država iz balkanske čekaonice EU.

FatCat ::

Primer je Hrvatska, koja će, kao najmlađa članica Unije, u narednih sedam godina iz zajedničkog budžeta dobiti čak 22 milijarde. Skoro pa dvostruko više nego svih šest država iz balkanske čekaonice EU.

Po mom mišljenju radi se o bednoj pomoći od čega je polovina u formi kredita. Da vas podsetim samo da je od 2015 godine ECB štampala mesečno 60 milijardi evra, da je taj iznos varirao i do 80 milijardi mesečno svih ovih godina a da se trenutno redovno štampa 20 milijardi svakog meseca + dodatno štampanje stotina milijardi  zbog korone.....  Ako ovo znamo i još uzmemo u obzir rokove i realnu vrednost EVRA videćemo da je u stvari Hrvatska dobila samo za spinovanje i ništa više od toga...... a Zapadni Balkan će da spinuje mada je pomoć nedovoljna čak i za spinovanje.  

Država bi trebalo da ponovo pomogne najugroženijim kompanijama čiji su promet ili proizvodnja smanjeni više od 50 odsto, rekao je danas počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

On je za Betu rekao da su to najčešće firme iz oblasti turizma, hotelijerstva, saobraćaja ili neke druge privredne grane.

"Pomoć je neophodna jer se pandemija nije ugasila u maju kako se računalo, pa su mnoge firme ostale bez ikakvih prihoda", rekao je Atanacković.

Dodao je da bi bilo korisno da država "što pre reaguje brzim merama, sličnim onima koje je sadržao prvi paket državne pomoći privredi", a koji se sastojao u tri minimalne zarade za zaposlene, odlaganju poreza i kreditima za likvidnost.

On je rekao da najugroženijim preduzećima, zavisno od mogućnosti zaduživanja države, treba obezbediti pomoć davanjem neto minimalnih zarada za zaposlene, a plaćanje poreza odložiti sa mogućnošću otpisa, ako je firma u teškoj situaciji.

Atanacković je rekao da bi za oporavak privrede od pandemije trebalo razmotriti i dugoročne mere pomoći kao što su stimulacije za pojedine sektore.

"Pre nekoliko godina kupovina mašina novcem iz profita računala se kao trošak i nije se oporezovala, pa to ponovo treba uvesti za pojedine sektore kao što su IT industrija i poljoprivreda", rekao je Atanacković.

Ocenio je da je nelogično u ekonomskoj krizi primenjivati uredbu o plaćanju parafiskalne naknade za štetan uticaj firmi na životnu sredinu koji godišnje za velike zagadjivače iznosi i do dva miliona dinara.

Država će za naredna dva meseca dati po 60 odsto od minimalaca za sve radnike u malim i srednjim preduzećima i kod preduzetnika, a za najmanje još jedan mesec odložićemo plaćanje poreza i doprinosa, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je u Drugom dnevniku RTS najavio i projekat "Moja prva plata" u kojem će država devet meseci sa po 20.000 dinara poslodavcu finansirati platu jednog novozaposlenog srednjoškolca, a sa 24.000 dinara platu svakog novozaposlenog sa diplomom više škole ili fakulteta.

Dali smo do sada 1,36 milijardi za 12.000 preduzeća u Srbiji pod najpovoljnijim uslovima, rekao je Vučić i, nabrajajući dosadašnja ulaganja iz paketa ekonomskih mera, ocenio da Srbiji u ekonomiji u uslovima pandemije "ide manje loše" nego drugim zemljama.

"Moramo voditi računa o stopi javnog duga, ona je sad 57,2 odsto brutonacionalnog dohotka, a gledaćemo da ne pređe 60 -61 odsto BDP", rekao je Vučić, navodeći da je u mnogim evropskim zemljama je stopa javnog duga skočila iznad 120 ili 150, u Grčkoj čak više 200 odsto.

VLADA Srbije danas je usvojila pravni okvir za sprovođenje novog paketa ekonomskih mera za pomoć privredi.
Ovim povodom oglasio se ministar finansija Siniša Mali.

- Danas smo na sednici Vlade Republike Srbije usvojili pravni okvir za sprovođenje novog paketa ekonomskih mera za pomoć privredi - napisao je na svom Instagram nalogu ministar finansija.

- Prvih 155 evra za zaposlene stiže do 10. avgusta, a druga uplata u septembru. Takođe, za jedan mesec su odloženi porezi i doprinosi na zarade.

FOND ZA RAZVOJ ODOBRIO JOŠ 36 ZAHTEVA Vrednost kredita 279,5 miliona dinara.

Fond za razvoj odobrio je još 36 zahteva preduzeća za kredite čija je ukupna vrednost 279.539.188 dinara.

Od ovog iznosa najveći deo sredstava namenjen je za obezbedjivanje likvidnosti firmi, preduzetnika, a novac ide i u preduzeća koja rade u sektoru turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja, objavljeno je na sajtu Fonda.

Pravnim licima i preduzetnicima odobreno je 25 kredita u iznosu od 155.200.000 dinara, a osam kredita za likvidnost dobile su firme koje se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem, i njima je odobreno 118.000.000 dinara.

Takođe, "zeleno svetlo" dobila su tri zahteva u iznosu od 6.339.188 dinara kreditnih sredstava i 2.716.958 bespovratnih sredstava.

Reč je o start-up kreditima po Programu podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju u 2020. godini.

Na istoj sednici Fonda odbijen je jedan zahtev za likvidnost.

Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je za RTS da svakodnevno dobija mejlove radnika koji se žale da poslodavci zloupotrebljavaju državnu pomoć, ali nema materijalnih dokaza da se tako nešto dešava, pošto se zaposleni ne odlučuju da svedoče.

Đorđević je naveo da je u ranijem periodu bilo prijava radnika, naročito posredstvom sindikata, pošto postoje poslodavci koji pokušavaju da dobiju novac od države i ta sredstva od minimalca koji daje država zadrže za sebe delimično ili u potpunosti.

"Nama je stvarno potrebno da imamo saradnju sa tim radnicima koji bi želeli da prijave i da svedoče o tome da ih je neko zloupotrebio", ističe Đorđević.

"Bilo je prijava, dobijam svakodnevno mejlove, ali to su prijave koje kažu da to postoji, ali kada odemo u tu firmu - pošto je inspekcija dužna da ode u svaku firmu za koju postoji indicija da krši zakon - mi nemamo materijalnih dokaza da se tako nešto dešava", objašnjava Đorđević.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=12&dd=04&nav_id=1775399

Vlada Srbije usvojila je uredbu o kriterijumima za dobijanje državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu.

...posmatraće se odnos duga i kapitala preduzeća, ali i to da li je došlo do značajnog smanjenja prhoda.

Davalac može da dodeli državnu pomoć kroz dokapitalizaciju pojedinačno ili u kombinaciji primenom dva tipa instrumenata:
1) vlasničkim instrumentom, izdavanjem običnih ili preferencijalnih akcija, odnosno na drugi način kojim se direktno stiče udeo u kapitalu;
2) kroz ostvarivanje prava na učešće u dobiti, sporazumom o "tihom" partnerstvu bez učešća u upravljanju, konvertibilnim osiguranim ili neosiguranim obveznicama, varantima, odnosno drugim instrumentom kojim se indirektno stiče udeo u kapitalu.

Mislim da će kao što je Nemačka ušla u Lufthanzu, i Srbija preuzeti još jedno 20% Air Srbije...
To za početak, gde će država još da uđe, videćemo...

Druga mera vezana za banke je garantna šema. Od opredeljene dve milijarde evra za kompanije podeljeno je oko 1,5 milijardi do kraja godine. Šta nam to govori? Da li krediti rešavaju problem privrede?

Krize po pravilu dovode do pogoršanja uslova kreditiranja i centralna banka je dobro reagovala spuštanjem referentne kamatne stope, uz relaksiranje određenih bankarskih regulativa dok je garantna šema, namenjena isključivo onima koji su pre kovida dobro poslovali, omogućila jeftiniji pristup kreditima za likvidnost uz grejs period od devet do 12 meseci kao i period otplate do tri godine. Sudeći po do sada odobrenom iznosu, mera je dala odličan rezultat. Krediti će privremeno olakšati pritisak na likvidnost i kupiti vreme do oporavka ekonomije i rasta prihoda preduzeća.

Biće i onih koji se neće oporaviti ili bar ne u dovoljnoj meri tako da neće biti u stanju da plaćaju obaveze. Za njih se to neće ispostaviti kao rešenje. Većina, 82 odsto članica Amčama, smatra da će ekonomska pomoć biti potrebna i u 2021. i da treba da bude usmerena ka najpogođenijim sektorima i mikro, malim i srednjim preduzećima. Istraživanje je pokazalo da bi najefikasnija pomoć bila smanjenje opterećenja zarada ili subvencija dela zarada, kao i smanjenje poreskih i neporeskih nameta.

Da li mislite da su korporativne obveznice koje su prvi put emitovane kod nas ove godine doprinele razvoju tržišta kapitala?

Tim obveznicama se ne trguje aktivno na tržištu kapitala tako da se ne može govoriti o doprinosu razvoju tržišta kapitala.

https://www.danas.rs/ekonomija/kad-istekne-moratorijum-porasce-broj-bankrotstava/

Podsetimo, kako je ministar Mali poručio krajem prošle godine, ukupan paket pomoći države tokom 2020. iznosio je preko 700 milijardi dinara, to jest, preko šest milijardi evra.

"To je ogroman teret koji je država preuzela na sebe kako bi pomogla građanima i privredi", rekao je Mali.

O novim vidovima finansijske podrške privredi i građanima Mali je govorio nakon najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će do Sretenja biti donet dodatni paket pomoći.

"Razmatramo više opcija, ali verujemo da će to biti isplata polovine minimalne zarade, kao i dodatna podrška za naše najstarije sugrađane u toku godine, koji su prethodno od 1. januara dobili povećanje penzija od 5,9 odsto. Nastavićemo da sprovodimo i garantne šeme. U toku prošle godine na ovaj način ukupno je 1,5 milijarda evra ušla u privatni sektor, što je umnogome doprinelo da naši privredni subjekti budu likvidni. S obzirom na to da se pokazalo da je ovo odlična mera, mi ćemo sa njome nastaviti, i to u saradnji sa Američkom razvojnom agencijom, ali i tako što smo produžili našu postojeću garantnu šemu“, kazao je ministar.

- Imaćemo za nezaposlene u Srbiji dodatnu podršku.
Penzioneri će dobiti u maju i novembru po 30 evra kao i svi građani, a u septembru još 50.
Za srednja, mala i velika preduzeća idu tri minimalca već u aprilu.
Što se muzičara tiče, biće odluka sledeće nedelje.
Nezaposleni će u junu primiti još 60 evra, dakle oni će dobiti 120 evra - rekao je Vučić.