Nova ekonomska kriza 2019 - 2020

Prognozira se da će zbog nedostatka proizvoda iz Rusije i Ukrajine pšenica poskupjeti 42,7 odsto, ječam 33,3, soja 20, ulje 29,8 i piletina 41,8. Dodaje se da je nedostatak pšenice na svjetskom tržištu najteže nadoknaditi, utoliko više što će loši vremenski uslovi u Sjevernoj Americi i Kini ove godine dodatno otežati situaciju.

U analizi se ukazuje da će cijene energenata porasti više od 50 procenata, što će u velikoj mjeri uvećati račune i domaćinstvima i privrednicima. Najveće poskupljenje predviđa se za potrošače gasa u Evropi, koji će ove godine taj energent plaćati dvostruko više, a pad cijene očekuje se naredne i 2024. godine, ali će i tada gas biti bar 15 odsto skuplji nego 2021.

Iz Svjetske banke upozoravaju da će cijene hrane biti znatno uvećane i navode podatke Ujedinjenih nacija da je indeks cijena namirnica najveći otkako je počeo da se vodi prije 60 godina. Ukrajina i Rusija su prije ovog rata u globalnom izvozu pšenice učestvovale sa 28,9 odsto, a u izvozu suncokretovog ulja sa čak 60 odsto. Politika

STIŽE GOMILA ŠOKOVA I TEŠKO VREME, OVO NISAM VIDEO U KARIJERI! Dramatično upozorenje prvog čovek Goldman Saksa o onome što čeka svet

Njegove izjave dolaze dan nakon što je direktor JPMorgan Čejsi Džejmi Dimon najavio ekonomski "uragan" uzrokovan ratom u Ukrajini, rastućim inflacijskim pritiscima i povećanjem kamatnih stopa američkih federalnih rezervi.

U govoru na konferenciji u Bernštajnu koristio se meteorološkim rečnikom. "Trenutno je povremeno sunčano, stvari izgledaju dobro. Svi misle da federalne rezerve to mogu da podnesu. Međutim, uragan je na vidiku i ide prema nama. Ne znamo radi li se o manjoj ili superoluji. Bolje se pripremite", rekao je Dimon.

Dodao je da se JPMorgan Čejs priprema za loše ishode. Dimon je rekao da centralna banka mora da povisi stope zbog porasta cena stanova i drugih inflacijskih pritisaka. Naglasio je da još uvek misli da je američki bankarski sistem u "odličnom stanju" i da može da izdrži te izazove.

Rublja na najvišem nivou u odnosu na dolar u poslednjih 7 godina
Ruska rublja ojačala je u ponedeljak u odnosu na američki dolar na nivo 55,44 rublje za jedan dolar, prema podacima Moskovske berze.

Cicija ::

Rublja na najvišem nivou u odnosu na dolar u poslednjih 7 godina
Ruska rublja ojačala je u ponedeljak u odnosu na američki dolar na nivo 55,44 rublje za jedan dolar, prema podacima Moskovske berze.

A sto onda obicni rusi u menjacnicama ne mogu da kupuju Eure?

Po toj logici i u Srbiji bi Euro mogao da kosta 50 din...

U ovoj krizi, mislim da je najbolje da Srbija uvede sankcije i Rusiji i EU!!!

Aca kurbla ::

Cicija ::

Rublja na najvišem nivou u odnosu na dolar u poslednjih 7 godina
Ruska rublja ojačala je u ponedeljak u odnosu na američki dolar na nivo 55,44 rublje za jedan dolar, prema podacima Moskovske berze.

A sto onda obicni rusi u menjacnicama ne mogu da kupuju Eure?

Po toj logici i u Srbiji bi Euro mogao da kosta 50 din...

Rusija verovatno sprovodi "kontrolu kapitala" nešto slićno danas ima Kina a imala je i Titova Jugoslavija. Čuvenom fudbaleur Željezničara Nikoli Nikiću su na granici sa Grčkom zaplenili 50.000 USD skrivenih u pidžami njegovog oca. Nema iznošenja deviza, kontrola Bato!  Mislim da je u ovoj krizi upravo  to pametan potez. 

Po meni potez sa rubljom je dobro osmišljen, bitno je to što se dolari i evri stranih država menjanju po zvaničnom kursu, pusti građane.  Što se tiče nas, besmisleno je da jačamo kurs na 50 jer bi imali samo štetu. Situacija u Rusiji danas  je bitno drugačija u odnosu na Srbiju 90-tih kada smo imali nerealan kurs. Mi nismo imali šta da ponudimo svetu a bez Ruskih sirovina se ne može. To nije ista pozicija.

Za vreme borbe protiv pandemije, Zapad je počeo da zloupotrebljava svoj monopolski položaj u valutnoj sferi.
SAD su za dve godine naštampale novca koliko za prethodnih 40 godina - rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.
Naveo je da su SAD štampale 5,9 biliona dolara, a evrozona - 2,5 biliona evra, što je i dovelo do krize:
- Sigurno stručnjaci znaju da je kriza počela da nastaje u periodu borbe protiv pandemije.
Sjedinjene Države su svoju novčanu masu povećale za 38%.

Naveo je da su SAD štampale 5,9 biliona dolara, a evrozona - 2,5 biliona evra, što je i dovelo do krize:

- Sigurno stručnjaci znaju da je kriza počela da nastaje u periodu borbe protiv pandemije. Sjedinjene Države su svoju novčanu masu povećale za 38%. U EU je tempo bio isti.

U razgovoru sa pobednicima takmičenja "Lideri Rusije", Putin je napomenuo da je Zapad naštampani novac uložio u privredu i počeo da ga deli građanima:

- I mi smo tada radili otprilike istu stvar. Ali, pažljivo i ciljano, pa to kod nas nije dovelo inflacije sa kakvom se suočava Zapad.

Zarade deonica će padati zbog: troškova deglobalizacije, procesa dekarbonizacije, završetka 40-godišnjeg tržišta podsticanog niskim kamatama, produženja rata u Ukrajini, recesije na zapadnim tržištima, poteza centralnih banaka ciljanih zaustavljanju inflacije, procesa sindikalizacije, usporavanja potrošnje, pucanja mehura u drugim vrstama imovine… Jedan od važnih negativnih faktora je i očekivani odlazak 22 miliona američkih bejbi bumera u penziju.

No, ključni je problem u tome što je putanja rasta ličnog bogatstva u Sjedinjenim državama iznad putanje rasta američkog BDP-a neodrživa. Dok su pitanje rasta bogatstva i rasta BDP-a poklapale od 50-ih do 90-ih godina, u devedesetima su Federalne rezerve počele koristiti monetarnu politiku kako bi se osigurale brže bogaćanje od rasta ekonomije te je bogatstvo počelo rasti puno brže od BDP-a, a iluzorno je očekivati da je tako nešto održivo. Dugo je i potrajalo.

https://www.youtube.com/watch?v=e2TYdy5VUlU&t=208s

Mislim da je došlo vreme da arhiviramo ovu temu. 

EDIT: Hajde malo pogledajte reklamice s desne strane
ekrana, kliknite na njih... od toga se uglavnom izdrzava
ovaj forum!!
Mod. D.

E moj Gane, pa kriza tek pocinje....

Pitam pre neki dan rođaci iz Švajcarsku: Ima li kriza u Švajcarsku?

Oni kažu: Da,l si normalan.  

Gane, odakle ti ideja da je krizi dosao kraj.

Mislim, mozda je kraj bear marketa, ali posle toga sledi SLOM marketa

Al Kapone ::

Gane, odakle ti ideja da je krizi dosao kraj.

Mislim da će se monetarna politika normalizovati na nekih 2-4% što odgovara privredi. Banke će povećati kreditnu aktivnost jer će imati veći gep između kamatnih stopa koji će pokrivati rizične plasmane što prethodna monetarna politika nije mogla. Jednostavno očekujem više novca za realni sektor kao i reset valuacija u korist realne privrede. Naravno, neki sektori u kojima se ranije upumpavao novac će biti trajno oštećeni pa treba paziti prilikom investiranja.

marjanovicgane ::

Mislim da će se monetarna politika normalizovati na nekih 2-4% što odgovara privredi.

Kada mislis da ce se ovo desiti?

Al Kapone ::

Kada mislis da ce se ovo desiti?

Do kraja 2023.

Da li ti je to procena samo za Ameriku i Evropu, ili...?

Al Kapone ::

Da li ti je to procena samo za Ameriku i Evropu, ili...?

Mislio sam na referentne stope ECB i FED. 


Ako te zanima ova materija preporučio bih ti izlaganja dr. Nevena Vidakovića. On je naš kolega sa iskustvom na berzi dužim od 20-godina i profesor je monetarne ekonomije u Osjeku. 
https://www.youtube.com/watch?v=rV8MjNMWqVc

Imaš njegove analize u Optim trejder hrvatska. Obično svakog kvartala izbace video sa njegovim komentarima. Snima i edukativne materijale u okviru Trejding kluba HR imaš tu dosta o monetarnoj politici i kamatnim stopama. Po meni najbolji ekonomista Hrvatske i to ubedljivo.

Upoznat sam sa nekim opstim stvarima u vezi kamatnih stopa, i trenutno nemam vremena da se detaljnije bavim time, ali hvala na linku.

Sta mislis da ce se desiti sa drugim zemljama koe imaju vise stope od USA i EU?

Al Kapone ::

Sta mislis da ce se desiti sa drugim zemljama koe imaju vise stope od USA i EU?

Jake države tipa Kine, Japana, Južne Koreje  neće biti pogođene porastom kamatnih stopa na EUR i USD jer imaju sopstvene valute a pri tome ogromna većina njihovog duga je unutrašnji dug u juanima, jenima itd.

Ostatak sveta će biti žestoko pogođen zato što je većina njihovog duga u USD i EUR i podizanje kamata na sopstvene valute kako bi držali kurseve im neće mnogo pomoći jer će ih gurnuti u recesiju. Mislim da će više najebati oni čiji je dug u dolarima.

Što se nas tiče mislim da možemo izdržati normalizaciju monetarnih politika  jer je naš spoljni dug konvertovan iz USD u EUR.  Takođe dug u juanima je velikim delom konvertovan u EUR i to po negativnom kamatnim stopama.  Sve ukazuje da će SAD brže i više podizati kamate u odnosu na EU. Takođe,  Ecb će nastaviti da štampa novac i otkupljuje obveznice slabijih ekonomija čak se razmišlja da se otkuplju obveznice i privatnih kompanija "TPI anti-fragmentation instrument"

Hvala na detaljnoj analizi i misljenju

Prva fotka - trenutne kamatne stope svih zemalja sveta (od najvise do najnize)

Druga fotka - trenutna inflacija svih zemalja sveta (od najvise do najnize)

A tu su i jos poneki podaci

Na danasnji dan.

Otvaranjem image-a u novom prozoru moze se videti bolje, jer su image-i vece rezolucije.
Izvinjavam se na duzini image-a

https://www.youtube.com/watch?v=Pe9hNOqwq48

A pitanje je gde su granice izdržljivosti? Neka evropska preduzeća su već stavila katanac, većina je zbog skupog gasa smanjila obim proizvodnje.

Primer je Italija, rizik od obustve rada do polovine iduće godine najavljuje 120 hiljada firmi. A to ugrožava 370 hiljada radnih mesta.

Naslovi...

TD Bank sees up to 25% drop in Canadian home prices by early 2023

Is America on the verge of a house price collapse? Prices could crash by up to 20% and homes are overvalued by as much as 72%, expert warns

Chilling prediction Australian house prices are about to drop by 25 PER CENT - as expert reveals why they are falling so quickly

Housing Market Crash: Why Home Prices Will Fall 20% in 2023

“Dr. Doom” Roubini Expects a 'Long, Ugly' Recession and Stocks Sinking 40%.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Nemačku na evropsku "solidarnost" u rešavanju problema rastućih cena energenata, upozoravajući na "narušavanje" konkurencije čemu bi mogao da vodi plan Nemačke da masovno pomogne svojim domaćinstvima i preduzećima."Ne možemo da se držimo nacionalne politike jer to stvara distorzije unutar evropskog kontinenta", rekao je on...

Ovo su jesenje projekcije Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije objavljene danas.

Institut predviđa rast od 3,9 odsto za članice EU iz ovog regiona, 3,1 odsto za Zapadni Balkan i 5,1 odsto za Tursku.
S druge strane, očekuje se recesija u Rusiji od 3,5 odsto, ali je ona dvostruko slabija nego što se očekivala letos.

Ali očekivanja za kraj ove i sledeću godinu su daleko pesimističnija.

“Negativni ekonomski efekti rata već se vide tokom trećeg kvartala ove godine. Rastuća inflacija smanjuje realne dohotke i tako i privatnu potrošnju, koja je bila najvažniji stub privrednog rasta. Tome treba dodati sve izvesniju energetsku krizu, slabljenje nemačke ekonomije, veliki rast kamatnih stopa i suviše malu fiskalnu pomoć vlada. Tako da za Istočnu Evropu najgore tek dolazi”, ocenio je ekonomista Instituta Branimir Jovanović.

Ekonomisti očekuju visoke stope inflacije širom sveta ove i sledeće godine, pri čemu za 2022. predviđaju u proseku stopu od 9,5 odsto.

To pokazuje najnovije kvartalno istraživanje ekonomskih eksperata (EES), koje su sproveli nemački institut IFO i Švajcarski institut za ekonomsku politiku.

U anketi je učestvovalo 1.687 ekonomista iz više od 100 zemalja, navodi se u saopštenju minhenskog instiututa dostavljenom Tanjugu.

„U poređenju sa drugim kvartalom, inflaciona očekivanja za 2022. ponovo su značajno porasla, za 1,8 procentnih poena“, kaže Niklas Potrafke, istraživač u IFO-u. U anketi je postavljeno pitanje i o predviđanjima inflacije za 2023. i 2026. godinu. Ispitanici u proseku očekuju globalnu inflaciju od 7,5 odsto iduće godine, a stopu u 2026. godini vide na 5,0 odsto.

Radnička komora Austrije (AK) upozorava da povećanje cena namirnica polako izmiče kontroli, jer su čak i najjeftiniji proizvodi sve skuplji.

Tako AK uočava drastično poskupljenje od 194 odsto jeftinijeg suncokretovo ulja, te 118 odsto povoljnijeg bašna.

Prošle godine u septembru litar suncokretovog ulja proizvođača " Clever " prodavan je po ceni od 1,19 evra, a godinu dana kasnije najpovoljnije suncokretovo ulje je marke Sonigold po ceni od 3,50 evra, što je rast od čak 194,1 odsto.

Kada je reč o brašnu, kilogram brašna marke "Happy Harvest" prošle godine koštao je 0,39 evra, a ove godine staje 0,85 evra, što je rast od 117,9 procenata.

Najdrastičniji rast cena zabeležen je kod odstranjivača laka za nokte, pošto je najjeftiniji proizvod koštao u januaru 0,48 evra, a u septembru je cena skočila na 3,93 evra, što je rast od čak 718,8 odsto, ukazuje AK.

Нуријел Рубини каже да је пред глобалном економијом десет "мегапретњи" међу којима су растући дуг, демографска темпирана бомба, крај глобализације и претња вештачком интелигенцијом.

Инфлација
Највећа међу претњама данас је растућа инфлација. Са 11,1 одсто у Великој Британији, 11,3 одсто у Немачкој и 12,5 одсто у Италији, раст цена је највећи у посљедњих 40 година.

Велика Британија, каже он, пати од "најгоре стагфлације од свих напредних економија" и рецесија је загарантована.

Он сматра да та земља иде ка читавој једној изгубљеној деценији раста, а како додаје, иако централне банке можда имају алате за смањење инфлације, због високог нивоа дугова оне ће бити немоћне да повећају каматне стопе, а да не изазову финансијску кризу .

Технолошка незапосленост
Једно од његових апокалиптичнијих предвиђања је и да је на путу нови талас "технолошке незапослености". Долази, тврди он, време у коме ће компаније фаворизовати машине уместо људи, а уместо рада - капитал.

OSTATAK OVDE
https://rt.rs/news/10713-doktor-propast-o-deset-megapretnji/

ŠOKANTNE PROGNOZE DANSKE BANKE
Šokantne prognoze Saxo banke za 2023. uključuju zabranu proizvodnje mesa, vrtoglavi skok cena zlata i britansko glasanje za poništenje Bregzita.
Godišnji izveštaj danske banke, objavljen ranije ovog meseca, očekuje da će globalne ekonomije preći u modus “ratne ekonomije”, “gde su suvereni ekonomski dobici i samopouzdanje nadjačali globalizaciju”.
Među glavnim najavama banke za sledeću godinu, menadžer robne strategije Saxo banke Ole Hansen predvideo je da bi spot cena zlata mogla da premaši 3.000 dolara po unci 2023. godine – oko 67 odsto više od trenutne cene od oko 1.797 dolara po unci, prenosi Investitor.

Svetska banka objavila je juče izveštaj o Globalnim ekonomskim prospektima prema kojima se prognozira smanjenje rasta globalnog BDP-a sa tri odsto iz prošlogodišnje projekcije na svega 1,7 odsto, ali uz ozbiljne rizike da i taj skromni rast pređe u pad.

Globalni ekonomski rast se oštro smanjuje usled visoke inflacije, visokih kamatnih stopa, smanjenih investicija i rata u Ukrajini, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke.

Uz ponovno širenje pandemije kovida 19 i nagli rast kamatnih stopa u borbi protiv inflacije i uz eskalaciju geopolitičkih tenzija Svetska banka upozorava da bi globalna ekonomija mogla da završi u recesiji.

citat ::

"UŠLI SMO U INFLATORNU SPIRALU, OVO SE NEĆE REŠITI ZA GODINU-DVE" SRPSKI VUK SA VOL STRITA OTKRIVA: KRIZA ĆE SE PROŠIRITI I NA EVROPU
Stiže kriza kakvu svet nije video 50 godina.
Broker Vladimir Đukanović, poznat kao srpski vuk sa Vol strita, navodi da će se kriza koju je izazvalo zatvaranje američke banke Silicijumske doline (SVB) neminovno proširiti i na Evropu.
Takođe navodi da očekuje da će mnoge finansijske institucije platiti cenu zbog visoke inflacije.
- Ako se inflacija nastavi kao što smo mislili da će ove godine biti na visokom nivou videćemo sve više bankrota u finansijskom sistemu - rekao je Đukanović.

Odavno smo na nekoj od tema pisali, da će se posle svega desiti velika finansijska kriza, izgleda da se to sada valja iza brega?
Mnogo je novca naštampano, a i kamate su bile toliko male da su sve firme uzimale kredite, ne razmišljajući mnogo, a sada ide dizanje kamata.