Zvonko Gobeljić, biznismen, bankar sa vezama u podzemlju

Ne mogu da verujem!!

Pa opet je Zvoko Gobeljić nekoga angažovao da obriše ovu temu?
UŽAS!!
Ali dopuniću je JA lično!

citat ::

Elektroprivreda Srbije (EPS) angažovala je Energoprojekt Entel i Ekonomski institut da procene imovinu te kompanije.

Kako je rečeno u tom javnom preduzeću, ugovor za procenu imovine EPS-a zaključen je jula ove godine, a rok za završetak tog posla - koji će koštati 34 miliona dinara, je osam meseci. Nije navedeno za koje potrebe se radi procena vrednosti imovine EPS-a.

A vlasnik Ekonomskog Instituta je Zvonko Gobeljić!!

Boranija ::

Zile ::

Akcionari Ekonomskog Instituta
http://crhov.rs/?Opcija=1&odabraniemitentjmb=09D1CF07C9C24DD4&isin=6BB5BA75B7B538D407EFCBC5

Da evo ih akcionari, ali nema Gobeljić 90%



Dakle Vlahović je prodao svoj udeo u Ekonomskom institutu....
Da neće i on na "službeni put" u Ameriku?

Počeci akademske karijere
Braća Zvonko i Ljubinko Gobeljić svoj društveni uspon započinju devedesetih godina, kao krijumčari na veliko. Prema napisima u štampi, radili su za Mihalja Kertesa i JUL- ovskog ministra spoljne trgovine Borišu Vukovića, kafu, cigarete, televizore "sony" i drugu belu tehniku. „Jeste belo, ali nije tehnika“, komentarišu pojedini izvori, upozoravajući i na dugogodišnju tesnu povezanost braće Gobeljić sa kriminalnom grupom Zorana Jotića Jotke iz Kruševca, koja je sredinom devedesetih preko svojih bugarskih veza bila ušla u trgovinu heroinom. Osim toga, dodaju ti izvori, profitna stopa u poslovima s belom tehnikom bila je odveć niska da bi objasnila naglo bogaćenje braće Gobeljić.

Čime god da su se sve bavili, nema nikave dileme da su braća polako, ali sigurno postajali deo tadašnjeg društvenog krema, otvarajući sebi pristup do samih vrhova vlasti. Mirjani Marković, navodno, Gobeljići u jednoj svečanoj prilici, za njen rođendan, uspevaju da poklone dijademu, a stariji brat, Zvonko, uveliko se druži s tada glavnim JUL-ovskim biznismenom Nenadom Đorđevićem. Marionetskom predsedniku „SR Jugoslavije“ Zoranu Liliću, Zvonko i Ljubinko, između ostalog (opet po pisanju medija) poklanjaju „audi“, u znak zahvalnosti za dobijene usluge. Zanimljivo je da je Zoranu Liliću devedesetih bila dodeljena u feud „Voda Vrnjci“, što će reći da tu vodu niste mogli kupiti direktno od punionice, nego isključivo od firme iza koje je stajao Lilić, naravno uz „zakonitu“ proviziju. Upravo je Zvonko Gobeljić bio taj koji će 2004. kupiti većinski paket akcija te punionice.
Ne postoje nikakvi podaci o eventualnoj naučnoj delatnosti Zvonka Gobeljića tokom devedesetih. Baš kao i poreklo njegovog prvog miliona, tako su mesto i trenutak njegovog diplomiranja, eventualna tema i eventualna odbrana njegove magistrature, baš kao i doktorata, obavijeni neprozirnom maglom. U svakom slučaju, njegovog imena nema u registru diplomiranih studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu, niti se iko seća da je s njim išao na fakultet; njegovih radova nema u specijalizovanim časopisima, niti je (taj budući naučnik i profesor Univerziteta) nekome bio poznat kao ekonomista.

Bankar, preduzetnik, naučnik
Ne može se reći da su promene zatekle Gobeljiće nespremnima. Već sutradan, 6. oktobra, oni zajedno sa grupom drugih potonjih uspešnih biznismena, i sa „zemuncima“ Dušana Spasojevića, naoružani automatima upadaju u Narodnu banku Jugoslavije, predvođeni Mlađanom Dinkićem, „da bi sprečili uništavanje dokumentacije“, tvrde izvori. Mi te izjave nismo mogli da proverimo, ali u svakom slučaju, nakon oktobarskog prevrata počinje munjevita (munjevito kratka) bankarska karijera Zvonka Gobeljića. On pravo s ulice, bez ijednog dana prethodnog bankarskog iskustva, biva postavljen za direktora glavne, beogradske filijale Vojvođanske banke! Jedino što je dotle zvanično radio, bila je prodaja nekakvog poslovnog imenika, koji je krčmio direktorima firmi po osnovu jasne preporuke JUL-ovaca da se to obavezno kupi.
O tom postavljenju svakako bi nešto više mogli da kažu Mlađan Dinkić, ali i bankar-biznismen i Zvonkov poslovni prijatelj Đorđije Nicović. U svakom slučaju, Gobeljićeva transformacija u bankara bila je krajnje neobična priča čak i za srpske prilike. On, dakle, nije poznavao nijedan bankarski termin, ali je zato - kako svedoče njegovi tadašnji službenici – savršeno vladao slengom kriminalaca. Kao takav, on seda u fotelju direktora, i počinje da deli kredite, šakom i kapom, prvo svom bratu, a zatim – kako piše štampa - i svojim prijateljima, poput Milana Zarubice, Čumeta, Peconija, udovice Juse Bulića... Njegov brat Ljubinko, na primer, koji je kasnije osuđen na pet godina zatvora kao partner Jotkine grupe, postaje suvlasnik „Difens rouda“, koji asfaltira sve puteve po Srbiji, i vlasnik nekoliko hiljada hektara zemlje.

Gobeljić nesumnjivo oseća snažnu potrebu za nekakvim legitimisanjem svog direktorskog položaja, koga se domogao milosću sudbine, i „Politika“ ubrzo objavljuje jedan intervju, gde on kao „ugledan bankarski stručnjak“ izgovara nekoliko opštih mesta, a zatim u istom ekspertskom svojstvu gostuje i u popularnoj TV-emisiji Mire Adanje-Polak. Novinari ga, dakle, bez oklevanja nazivaju uglednim bankarem i teoretičarem iako on u tom trenutku teško da iza sebe ima ijedan stručni rad. Prvi članak te vrste koji nosi njegov potpis objavljen je 2002. u časopisu „Svet finansija“ (vol. 28, br. 189, str. 14-17). Tekst „Krize na finansijskom tržitu“ posebno se osvrće na rusku krizu iz 1998. Sva literatura, osim Godišnjaka ruske Federalne komisije za hartije od vrednosti, je na engleskom, a Gobeljić niti govori engleski, niti ruski. On, zapravo, ne zna ni da bekne nijedan strani jezik!
U tom članku inače, jedina knjiga na srpskom koja je citirana u spisku literature, bila je udžbenik o finansijamadr Branka Vasiljevića, saradnika Borke Vučić u Beogradskoj banci i profesora Fakulteta političkih nauka. Sudeći prema jeziku i stilu, upravo je Vasiljević bio pravi autor tog Gobeljićevog članka.

Zablesavljena domaća publika, međutim, ćutke guta imidž „bankarskog stručnjaka“, i niko, barem javno, ne sumnja u autorstvo tamo nekakvog članka o finansijskim krizama. Taj uspeh mora da je Gobeljiću dao krila, jer upravo u to vreme on počinje da gaji ideju o svojoj – sad već - univerzitetskoj profesuri: u razgovoru sa novinarom slovenačkog nedeljnika „Gospodarski vestnik“ 2003, uzgred napominje da je on, osim što je bankar i biznismen (i redovni učesnik privatizacionih aukcija), istovremeno i predavač ekonomije tranzicije na Univerzitetu u Grenoblu. A kad je novinar taj bizarni podatak objavio, Gobeljić mu poručuje da će zažaliti što je to učinio! Kasnije, međutim, taj podatak postaje centralno mesto Gobeljićeve oskudne romansirane biografije na sajtu Megatrenda: Profesor Gobeljić je afirmisani privrednik i finansijski stručnjak. Predavao je na „L’Ecole Superieure de Commerce” u Grenoblu... Naravno, nedostaju detalji: kada je on tamo predavao i šta tačno, koju naučnu disciplinu, u kom svojstvu, koliko semestara i kojih. A pre svega, na kom jeziku. Podsetimo se, Gobeljić ne zna ni reč francuskog!

Naravno, filijala Vojvođanske banke finansijski propada za samo godinu dana (gubici se mere desetinama miliona evra), ali bankarski ekspert – koji je februara 2004. izabran za Biznismena godine - dotle je već uspeo da pokupuje nekoliko firmi, uključujući „Polis Osiguranje“ i punionicu kisele vode „Karađorđe“ (obe ubrzo preprodaje Slovencima), subotičku štampariju „Birografika“ (nju prodaje hrvatskim investitorima), „Autosrbiju“, Fabriku poljoprivrednih mašina „Agromehanika“, spoljnotrgovinsku firmu „Hempro“, sa zgradom na Terazijama 8, i, konačno, „Vodu Vrnjci“. Sve te firme, kao i fabriku plastičnih flaša Ekstra-PET, on kontroliše preko svoje kiparske of-šor kompanije „Velkan trejding limitid“ i još jedne, pomoćne kiparske firme, „Sprjus enterprajz limitid“, koju poseduje po pola sa izvesnim Draganom Zarićem. Sasvim je moguće, ili pre verovatno, da se iza tog lica, koje nije šire poznato kao poslovni čovek, zapravo kriju tajnoviti Gobeljićevi kompanjoni.

Partneri iz senke
Upadljiva je, naime, bila lakoća s kojom je Gobeljić eliminisao konkurente za firme koje je nameravao da kupi za male pare. Ponudu našeg emigranta iz Kanade, na primer, koji je za „Hempro“ ponudio gotovo 10 puta više nego Gobeljić, Agencija za privatizaciju oglasila je „zakasnelom“. Još je zanimljivije kako je u nadmetanju za „Vodu Vrnjci“ eliminisao Miškovića, a takođe i moćnu Atlas Grupu: „Politika“ je izvršila artiljerijsku pripremu, optuživši Miškovića, na vrhuncu njegove moći, u dva ili tri opširna teksta, za kriminalne radnje u vezi privatizacije te iste „Vode Vrnjci“, što se nikad - ni pre ni posle - nije desilo.

To da Gobeljić uživa podršku vrlo moćnih struktura koje stoje iza scene videlo se i tokom njegovog obračuna sa velikim ruskim fondom „ZAAB grup inkorporejšn“, koji je kupio skoro četvrtinu akcija „Vode Vrnjci“ na berzi, i koji nikada nije uspeo - uprkos iskrenih obećanja domaćih političara Rusima – čak ni da izvrši uvid u dokumentaciju kompanije, dakle u to šta uprava uopšte radi, a kamoli da ostvari neko drugo pravo. Sve zahteve Rusa, bez razlike, odbacivao je korumpirani sud u Kraljevu, a njegove odluke glatko potvrđivao Privredni apelacioni sud u Beogradu. Komisija za hartije od vrednosti početkom 2013. neopozivo je utvrdila da je Gobeljić godinama ilegalno kupovao velike pakete akcija „Vrnjaca“ preko trećih lica, što za sobom povlači obavezu da ostalim akcionarima ponudi otkup akcija po fer ceni. Komisija je protiv njega doduše podnela prekršajnu prijavu zato što to nije učinio, ali mu nije sama naložila da da tu javnu ponudu za preuzimanje akcija, niti je Gobeljiću oduzela protivpravno stečenu imovinsku korist, što su bile njene izričite zakonske obaveze! Time je Komisija efektivno zarobila kapital ruskom fondu, koji više nije mogao da izađe iz investicije, osim da Gobeljiću pokloni svoje akcije. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal dve godine nije prstom mrdnulo da istraži ozbiljne materijalne dokaze protiv kriminalne grupe profesora Zvonka Gobeljića, koje su Rusi podneli u formi knjige od 300 strana, nego je predmet prebacilo u Kraljevo, gde se razvodnio i nestao.

U prilog pretpostavci o izuzetno snažnoj podršci iz senke govori i gotovo potpuna medijska blokada bilo kakvih napisa o kriminalnim delima Zvonka Gobeljića. E-novine su već izvestile o nedavnom primeru sa pljačkom „Galenike“, kada je tabloid „Kurir“ posle nekoliko sati jednostavno izbacio glavnog pljačkaša, Gobeljića, iz svog prvobitno objavljenog teksta, zamenivši ga „nekim Kipranima“. Mnogo je važnija, međutim, bila činjenica da se baš niko nije usudio, ni jedan jedini medij, da prenese važan tekst o toj špic-temi, pljački „Galenike“, sa konkretnim dokazima o kriminalu, koji je prvobitno, s Gobeljićevim imenom u lidu, „Kurir“ objavio, a Tanjug preneo od reči do reči već u 6:45 ujutro. Dakle, niko. Takav muk odavno nije zabeležen.

Kruna karijere
Nakon epizode s navodnom profesurom u Grenoblu i objavljivanja rada koji je trebalo da potkrepi njegovu fiktivnu reputaciju „uglednog bankarskog stručnjaka“, izgledalo je da je Zvonko Gobeljić odustao od svoje neobične ambicije da stekne zvanje naučnika. Videli smo da se on 2003. takorekuć poverio novinaru da je zapravo profesor Univerziteta (u Grenoblu), i da je pobesneo kad je novinar obavestio i druge o toj njegovoj ideji, ili subjektivnoj činjenici, kako više volite. Očigledno je, dakle, da je on tu ideju – da je zapravo ugledni naučnik – u toj ranoj fazi još uvek želeo da zadrži za sebe, i ona se stoga – budući da je bila privatna - nikoga nije ni ticala.

Problem je, međutim, u tome, što stvarnost u Srbiji podstiče učvršćivanje i materijalizaciju takvih ideja, do te mere da je u jednom momentu čitava zemlja postala fantazmagorična. Čitav jedan Univerzitet, na primer, smešno bombastičnog imena, stoji na raspolaganju pojedincima iz raznih životnih sfera da tu ostvare svoje fantazme. Dakle, sredinom aprila 2011, Megatrend, koji u ulozi univerzitetskih predavača već gaji fantastičnu menažeriju šarlatana, policijskih doušnika, „starleta“ i pevaljki, izmešanih sa kompromitovanim profesorima i specijalistima nepostojećih naučnih disciplina, proizvodi dr Gobeljića u vanrednog profesora „finansijskog menadžmenta“ na tzv. Fakultetu za kulturu i medije.
U obaveštenju o postavljenju, uprava „Megatrenda“ lakonski prelazi preko činjenice da Gobeljić jedva da ima objavljenih naučnih radova, da iz oblasti koju će predavati nema nijedan, s izuzetkom monografije (udžbenika) „Finansijski menadžment u tranziciji” koja je očigledno izdata namenski, upravo kao pokriće za profesuru, a i da bi nesrećni studenti imali šta da bubaju.

U tom saopštenju pominje se još kapitalni rad prof. Gobeljića „Budžetska politika zemalja u tranziciji“, objavljen u časopisu „Finansije i porezi” (2-3/11). I to je, uz onaj tekstić od pre osam godina, sve. Dr Gobeljića ne citira niko, drugih radova nema, podaci o tome gde je, kada, kako i na osnovu čega diplomirao, magistrirao i doktorirao, obavijeni su gustom maglom, a informacije o njegovoj – u najmanju ruku - sumnjivoj prošlosti ne zanimaju nikoga, kao da besprekoran moralni profil nije suštinski uslov da bi se nekome poverile čitave generacije da im prenosi ne samo svoja znanja (ako ih, naravno, ima), nego i svoje nazore.

Gobeljiću, kao „uglednom bankarskom stručnjaku“, koji je za godinu dana sahranio Vojvođansku banku, i fiktivnom „profesoru Trgovačke akademije u Grenoblu“, bivaju, dakle, dodeljeni studenti treće godine Fakulteta za kulturu i medije, smera „Menadžment u kulturi i medijima“, da ih u zimskom semestru podučava kako da upravljaju finansijama kulturnih institucija (recimo Filharmonije, Jugoslovenskog dramskog pozorišta...) i finansijama novinskih kuća i TV stanica, i kojih principa da se pri tom pridržavaju.

Zvonko Gobeljić, bogat i uspešan čovek, sada već i univerzitetski profesor, time je zatvorio svoj privatni životni krug, ostvarivši svoje želje i fantazme, i pri tom dobivši priliku da svoje, očigledno superiorne životne nazore, usadi i generacijama koje dolaze.

U medjuvremenu Megatrend više nije podobno mesto za Gobeljića, pa on nestaje sa spiska predavaca, a  i sam "Unverzitet Megatrend" menja ime posle nekoliko afera.

Naš junak je sada direktor i vlasnik Ekonomskog instituta, čuvenog po velikom broju afera u doba kada su njime upravljali Danko Djunić i ex minstar  Vlahović...

citat ::

Sve Gobeljićeve diplome, osim osnovne škole su čist falsifikat!

Urednik Magazina Tabloid, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja tražio je od dekana Ekonomskog fakulteta u Beogradu potvrdu da li je Gobeljić diplomirao, ali je dekan odgovorio da se taj podatak može naći na sajtu, na adresi koju nam je dostavio. Na tom spisku ime Zvonka Gobeljića nije upisano! Zvonko bi mogao studente jedino da podučava prevarama i mahinacijama, u čemu je nenadmašan.

Pa, možda je diplomirao na Prištinskom univerzitetu ili na Sarajevskom?? Recimo 1993 ili 1999!!!

Javljam se posle duuugog odsustva,
dobila sam od nekoliko forumaša za redom poruke sa istim pitanjem - da li sam sačuvala svoj stari tekst o Gobeljiću od pre par godina?...
Da vas obradujem,   sačuvala sam ga na flešu.



Zvonko Gobeljić, biznismen, bankar sa vezama u podzemlju


2006 godine Vojvodjanska banka prodata je Grcima, a. velika pljačka ove banke se odigrala nekoliko godina ranije.....


Odmah posle objavljivanja tendera (2005) sa raznih strana upućeni su apeli Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije da se zaustavi prodaja ove banke dok se ne ispita njeno prethodno poslovanje, a posebno ne tako davno "pokrivanje" njenih gubitaka smanjenjem vrednosti akcijskog kapitala za čak 98 odsto. Budući da su time vlasnici akcija banke, prema nekim procenama, oštećeni za 300 miliona dolara, a među njima i država Srbija za najmanje 150 miliona dolara.

Direktor glavne filijale u Beogradu je bio Zvonko Gobeljić.

Ovaj čovek se pojavio ni od kuda, niko se ne seća da je išao sa njim u školu ili na fakultet…
Prema pisanju Tabloida, Zvonko Gobeljić. je došao na mesto najveće filijale u Beogradu, a da pre toga nije imao nikakvo bankarsko iskustvo, pa čak ni dan radnog staža.
On ne poznaje nijedan bankarski pojam, a zna da priča samo mafijaškim jezikom. To je čovek sa najstrašnijom kriminalnom prošlošću objašnjavaju radnici koji, kako kažu, zbog svoje sigurnosti, ne žele da im se pominju imena.

Prema njihovom recima, Zvonko i njegov brat Ljubinko Gobeljić bili su nerazdvojni sa bivšom vlašću, i tada su se bavili švercom cigareta, kafe, bele tehnike...Mirjani Marković su, navodno, za rođendan poklanjali zlatne dijademe, a prijatelji su bili i sa Nenadom Đorđevićem, prvo finansijerom a kasnije i žrtvom JUL-a.
Zvonko je sa njim helikopterom leteo na večeru i provod u Budvu. A kad je bilo gusto, zajedno su se sklonili u Rim, gde obojica imaju luksuzne stanove. Zvonko je bio u prijateljskim odnosima i sa Zoranom Lilićem, čak mu je jednom prilikom poklonio " audi".

Posle dolaska DOSa na vlast, braća Gobeljić su prešli na stranu budućih pobednika. Zvonka su pravo sa ulice doveli na mesto direktora u beogradsku filijalu Vojvođanske banke. Samo za godinu dana, on je tu napravio gubitak od oko dve milijarde dinara, dok je gubitak cele Vojvođanske banke 11 milijardi dinara.

Novac i kredite davao je Ljubiši Buhi Čumetu, ženi pokojnog Juse Bulića, Milanu Zarubici i ostalim mafijašima u Beogradu. I te pare nikada nisu vraćene.

Kada su videli da banka propada i da od nje neće ostati ništa, ogorčeni radnici su za vreme akcije "Sablja" specijalnom tužiocu, republičkom tužiocu, policiji i političarima poslali dopis o kriminalu u banci. Od tada do danas niko se nije usudio da pokrene ovo pitanje…

O svemu ovome pisao je (TABLOID, 20.10.2005).

Pošto mi je sve ovo zvučalo suludo i neverovatno, pokušala sam da se informišem preko omiljenog mi sajta http://www.google.com./ Sve što sam našla, samo je potvrdilo i upotpunilo osnovnu sliku koju je dao TABLOID.

Godinu dana po dolasku DOS-a na vlast počele su da se redjaju razne afere…izmedju ostalih i velika pljačka Vojvodjanske banke. Iz tog razloga nekadašnji DOS je formirao Komisiju za ispitivanje zloupotreba u privredi, a general Vuk Obradović, jedan od lidera DOS-a (osnivač i prvi predsednik Socijaldemokratske stranke) je postavljen za predsednika ove komisije.

Vrlo brzo, komisija je bila zatrpana raznim pismima, svedočenjima o raznim nepravilnostima…Vuk Obradović je počeo zajedno sa Komisijom, da istražuje razne afere i kako kaže, bio je zapanjen…koliko mnogo ima u javnosti potpuno nepoznatih ljudi sa ogromnim bogatstvom, kao i činjenicom da “iza ljudi koji se formalno vode kao kupci nekih preduzeća stoje sasvim druga imena”.
Ubrzo je general Vuk Obradović nekome počeo ozbiljno da smeta…velike privatizacije i pljačke preduzeća trebalo je tek da se dogode… Kao grom iz vedra neba, odjeknula je “seks afera”! U svim novinama orkestrirano je napadan i optuživan Vuk Obradović.

Do jučerašnje partijske koleginice su na TV ekranima pričale, zapanjenoj srpskoj javnosti, kako ih je general spopadao, pokušavao da ih poljubi i sl…..General, koji do tada nije imao ni jednu mrlju u karijeri, odjednom je postao predmet podsmeha i optužbi. I sama sam poverovala u tu bljuvotinu i tek sada, 10 godina kasnije, shvatam kolika nepravda je načinjena ovom čoveku.

Naravno, Komisija je ovime izgubila svaki kredibilitet a svi oni koji su imali želju da nastave posao generala Obradovića bili su zaplašeni da se i njima ne desi nešto slično. Svedočenje generala Obradovića (Intervju za Kurir 2. i 3. avgust 2003) treba sačuvati od zaborava, jer u medjuvremenu smo svi mi na vlastitoj koži osetili koliko je bilo pogubno što je ovaj čovek ućutkan 2003. godine. . http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2003/avgust/02-03/V-05-01082003.shtml

A o Gobeljiću nisam još završila, ima još puno da se piše o njemu, njegovom bratu i o njegovom ocu…

da nastavim...


Istraga koja je pokrenuta u Metals banci navela me je da se prisetim slučaja Vojvodjanske banke, koju više niko i ne pominje. Mislim da je sada prilika da se ovaj slučaj ispita, jer do danas je ostalo nejasno ko je prao novac preko ove banke, ko je sve podizao kredite i kupovao firme na sumnjivim aukcijskim prodajama.

Upravo je Zvonko Gobeljić, po rečima Vuka Obradovića bio “jedan od najredovnijih učesnika aukcijskih prodaja”. A prema pisanju TABLOIDA “Od para koje je ukrao iz Vojvođanske banke, Zvonko je kupio "Hempro" i fabriku vode "Vrnjci". U Beču ima firmu "Elim", a u Srbiji "Eltim". Ovom spisku ja bih još dodala i subotičku “Birografiku”, “Ekstra pet” preduzeće za proizvodnju plastične ambalaže, preduzeće „Autosrbija”, a zajedno sa bivšim direktorom „Jata“ Predragom Vujevićem osniva „Centaviju“, čiji je pun naziv „Central European Aviation d.o.o“ to je bila prva srpska privatna, nisko budžetna avio kompanija. Posle par meseci je propala, pa se malo o njoj zna.

“Zvonko Gobeljić nije jedini koji je stvorio gubitke u Vojvođanskoj banci. Pare je krao i Života Mihajlović, koji je bio generalni direktor banke kada je Gobeljić došao. Posle Živote Mihajlovića, koji je otišao u Komercijalnu banku, došao je Srđan Mihajlović. I on je uzeo koliko mu treba, a zatim otišao u NIS.
Gobeljić je dao ostavku tek kada je pokrao sve što se moglo pokrasti. Banka će se sada prodati i sve će se zataškati. (TABLOID Tabloid, 20.10.2005).
Upravo se tako i dogodilo.

O spornim privatizacijama, sprezi državnih organa (Agencije za privatizaciju) bilo je na ovom forumu dosta reči. U slučaju Gobeljić najspornija privatizacija odigrala se u firmi “Hempro” jer je reč o firmi sa poslovnim prostorom na jednoj od najekskluzivnijih lokaciji u gradu (Terazije 8). Koliko je ova lokacija dobra najbolje govori činjenica da je Deloitt& Touche (Danko Djunić) odabrao upravo ovu adresu za svoje sedište. Na temu “Hempro” vratiću se kasnije. Sada želim u ovu priču da uvedem i familiju Zvonka Gobeljića.


Njegov brat Ljubinko

Sudjenje Jotkinoj grupi bio je još je jedan veliki skandal. Sudjenje grupi kiminalaca iz Kruševca (Jotkina grupa), uhapšenih u akciji Sablja, zbog višestrukih kradja, iznude i trgovine drogom, bilo je puno neočekivanih obrta.

Zoran Jotić, vodja ove grupe osudjen je 2004, prvostepenom presudom na 12 godina zatvora. Jotka je u zatvoru imao "neovlašćeno" dva mobilna telefona i tuce organizovanih saradnika na slobodi. Medju njima je i “biznismen” Ljubinko Gobeljić, njegova “desna ruka”. Ljubinko stupa u kontakt sa sudijom Ljubomirom Vučkovićem i nudi mu mito (450.000 evra) za oslobadjajuću presudu. Sve ove telefonske razgovore snima UBPOK, Iz transkripta prisluškivanih razgovora vidi se da je sudija Vučković čvrsto obećao da će biti sve u redu, da će Jotkina žalba biti prihvaćena kao i njegovo puštanje na slobodu. Dan uoči zakazane sednice Vrhovnog suda, sudija Vučković je uhapšen.

Tom prilikom uhapšen je i Ljubinko Gobeljić. Mislim da je 2008 zbog “dobrog vladanja” nešto ranije pušten na slobodu. Inače se u javnosti pominje kao jedan od vlasnika Defence road, zajedno sa Ljubišom Buhom Čumetom.


http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2005/septembar/16/V-03-16092005.shtml

---

Ovaj tekst što sledi je iz 2005 ( stara arhiva Blica)


Kako je privatizovan 'Hempro'

Oteran kupac iz Kanade


Zvonko Gobeljić, bivši bankar i brat nedavno uhapšenog biznismena Ljubinka Gobeljića, napravio je više nego dobar posao kada je pre dve godine kupio beogradsku firmu 'Hempro'. Mali akcionari ove firme ne misle da je posao tako dobar za firmu. Naprotiv. Oni već dve godine pokušavaju da ponište privatizaciju i dokažu da je Gobeljić pod sumnjivim okolnostima, za 162 miliona dinara dobio pet 'Hemprovih' objekata, od kojih onaj najatraktivniji na Terazijama 8 ima 2.748 kvadrata.

Ovu zgradu na ekskluzivnoj lokaciji Gobeljić je kupio po ceni od 870 evra po kvadratu, dok je procenjena vrednost bila 2.000 evra. Ostale objekte (poslovna zgrada od 996 kvadrata u Dimitrija Tucovića, magacin od 1.000 kvadrata na autoputu, prodavnicu u Majke Jevrosime i prodajni objekat u Ulici Svetog Save) platio je 274 evra po kvadratu.

- Prodajna cena višestruko je manja od tržišne, pa je opravdana sumnja da se radilo o nameštenoj prodaji. Šteta za državu je, prema našim procenama, oko 15 miliona evra - kaže Radoslav Đorđević, predsednik Kluba manjinskih akcionara 'Hempra'.

U Agenciji za privatizaciju rečeno nam je da je prodaja 'Hempra' obavljena u skladu sa zakonom, javnim nadmetanjem na aukciji.

'Do tržišne vrednosti došlo se rastom cene, od početne, koja je iznosila 85,8 miliona dinara, do 162 miliona dinara. Najvišu cenu ponudio je Zvonko Gobeljić, koji je postao vlasnik 65,63 odsto preduzeća ‘Hempro’. Ostali učesnici bili su koncern ‘Hemofarm’ i fizičko lice Dragana Ćirović', navodi se u odgovoru Agencije i objašnjava da se privatizacija ne može upoređivati sa prometom nekretnina, jer kupac privatizovane firme preuzima i dugove preduzeća.

Mali akcionari tvrde da je Agencija diskvalifikovala potencijalno ozbiljnog kupca Mihajla Miličevića iz Toronta, uz formalno obrazloženje da je zakasnio.

Đorđević ukazuje i na činjenicu da je procenu imovine 'Hempra' radio 'Ces Mekon' po nalogu Agencije za privatizaciju, tvrdeći da je 'procenjivač s namerom višestruko potcenio vrednost imovine, što je značilo manju početnu cenu na aukciji'.

-Time se omogućilo unapred poznatom kupcu da u bescenje dođe do imovine velike vrednosti - kaže on.

U pismu UBPOK-u mali akcionari traže da se ispita potencijalni sukob interesa jer je Dušan Nikezić, tadašnji pomoćnik direktora Agencije za privatizaciju, zadužen za procenu vrednosti, sin Zvonka Nikezića, direktora 'Ces Mekona'.

Iz Agencije odgovaraju da nisu nadležni da procene da li je bilo sukoba interesa i podsećaju da je procena 'Hempra' izvršena pre stupanja na snagu Zakona o sprečavanju sukoba interesa.

Sadašnji i bivši radnici 'Hempra' - mali akcionari, pokušavaju da dokažu da je Gobeljić prekršio ugovor koji ga obavezuje da nastavi osnovnu delatnost i da u roku od godinu dana u osnovna sredstva uloži 8,1 milion dinara.

- Gobeljić je izvršio prividno investiranje, i to tako što je umesto novca, uneo u firmu tri polovna vozila - kamion 'volvo', i dva automobila - 'audi' i 'mercedes', čime je navodno izvršio svoju obavezu. Ta vozila navodno je kupio, a zapravo ih je uzeo od firme 'Extra pet', čiji je vlasnik njegov otac Radovan Gobeljić. Tako je Gobeljić, bez uloženog dinara, premeštanjem vozila iz jedne svoje firme u drugu, fiktivno izvršio obaveze investiranja - kaže Đorđević. Uz to, tvrdi on, umesto trgovinom, Gobeljić se sada bavi izdavanjem atraktivnog poslovnog prostora.

Tvrdnje malih akcionara, Agencija je proverila i sve navode odbacila uz obrazloženje da je u 2005. primetan rast prihoda. I Ministarstvo privrede tvrdi da nije bilo nepravilnosti koje zahtevaju poništenje postupka ili raskid kupoprodajnog ugovora - navode u Agenciji. Sam Gobeljić kaže da je cena 'Hempra' formirana po tržišnim uslovima.

On nije želeo da objašnjava da li je vozila koja je uneo kao investiciju uzeo iz očeve firme.

K. Preradović

http://www.blic.rs/stara_arhiva/tema/94953/Oteran-kupac-iz-Kanade

Ovaj serijal o Gobeljiću sastavila sam u aprilu 2011 god. Koliko mogu da vidim, taj čovek i dalje radi šta hoće...upravo vidim da su svi linkovi koje sam davala više nevažeći jer su tekstovi pobrisani. Sada više ne može da se guglanjem dođe do svih ovih podataka na netu. Gobeljić je "oprao" svoju biografiju!

Boranija ::

U medjuvremenu Megatrend više nije podobno mesto za Gobeljića, pa on nestaje sa spiska predavaca, a  i sam "Unverzitet Megatrend" menja ime posle nekoliko afera.

Naš junak je sada direktor i vlasnik Ekonomskog instituta, čuvenog po velikom broju afera u doba kada su njime upravljali Danko Djunić i ex minstar  Vlahović...

citat ::

Sve Gobeljićeve diplome, osim osnovne škole su čist falsifikat!

Urednik Magazina Tabloid, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja tražio je od dekana Ekonomskog fakulteta u Beogradu potvrdu da li je Gobeljić diplomirao, ali je dekan odgovorio da se taj podatak može naći na sajtu, na adresi koju nam je dostavio. Na tom spisku ime Zvonka Gobeljića nije upisano! Zvonko bi mogao studente jedino da podučava prevarama i mahinacijama, u čemu je nenadmašan.

Pa, možda je diplomirao na Prištinskom univerzitetu ili na Sarajevskom?? Recimo 1993 ili 1999!!!

Sam Gobeljić je tvrdio da je diplomirao u Beogradu.

Negde sam čula da je Gobeljić dok je bio profesor na Megtrandu "dojavio" novinarima da se sadašnji ministar policije direktno upisao na 3. god. studija i da ima lažni doktorat...

Kad god dobijete jeftina sredstva kojim finasirate skupe dugove, to je dobro, smatra Dragan Đuričin sa Ekonomskog instituta komentarišući kredit koji Vlada Srbije uzima od UAE.

"To nema veze sa njenim investicijama, sa njenom fiskalnom politikom, to je jednostavno dobro. Ako zemlja bude u stanju da inteligentnim investicijama podigne proizvodnju i zaposlenost servisiranje umanjenog duga će biti brže”, kaže on.

Prema potpisanom ugovoru, Vlada za korišćenje kredita Fonda za razvoj Abu Dabija ima pet godina, a onda još pet godina da ga vrati.

Vlada Srbije imaće na raspolaganju milijrdu dolara ako većina poslanika digne ruku za ono što je početkom meseca svojeručno potpisao ministar spoljnih poslova. A potpisao je, kaže, ono što je još ranije dogovoreno.

citat ::

Драган Н. Ђуричин: редован професор Економског факултета у Београду на предметима Стратегијски менаџмент и Управљање пројектима (основне академске студије) и Пословна стратегија и Стратегијске финансије (мастер студије). Као консултант Deloitte ради од 1994. године, а од 2007. године је изабран за председника.

Председник је Савеза економиста Србије. Био је гостујући професор Универзитета у Венецији и професор Fulbright фондације. Написао је водећи број књига из области стратегијског менаџмента, управљања пројектима и економике транзиције. (Био) је члан одбора директора: Металац, Синтелон-Таркет, Апатинска пивара, Hypo Alpe Adria Bank, Имлек, ABS Holdings и Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње.

Ali njega nema pod NAS TIM na sajtu Ek. Instituta:
Tim Instituta čini više od četrdeset stalno zaposlenih istraživača, savetnika i saradnika, sa domaćim i međunarodnim iskustvom iz različitih disciplina, kao i razgranata mreža spoljnih saradnika.

Dragan Šagovnović, generalni direktor
Dr Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj

Specijalni savetnici
Dr Zvonko Gobeljić
Prof. dr Miladin Ševarlić

Marija Drča Ugren
Mr Mirko Todorović
Dr Slobodanka Jovanović
Prof. dr Jurij Bajec
Mr Svetlana Kisić
Đorđe Vidović
Miloš Panjković
Symeon Tsomokos

http://www.ecinst.org.rs/nas-tim
 Zanmljiv sat.....

EKONOMSKI INSTITUT AD, BEOGRAD (STARI GRAD)

Регистарски/матични број: 07017901

и то следећих промена:

Промена датума статута:
Брише се:
08.08.2014. године
Уписује се:
05.09.2016. године

Промена одбора директора:
Председник одбора директора:
Брише се:
Име и презиме: Милорад Бојовић
ЈМБГ: 3009959151006

Чланови одбора директора - физичка лица:
Брише се:
• Име и презиме: Милорад Бојовић
ЈМБГ: 3009959151006

• Име и презиме: Данијела Матовић
ЈМБГ: 1108984188896

Tanjugova vest da je u pljački "Galenike" učestvovao i tajkun Zvonko Gobeljić, koji je fabrici lekova prodao napuštene šupe u Babušnici za ciglo milion evra, preko svoje firme "Agromehanika". Dakle, za jedan milion znamo gde je. Nikada se, međutim, o tome nije pojavila više nikakva vest, a "E-novine", koje su bile objavile faksimile dokumentacije, nedavno su jednostavno izbrisale URL.

Primetih danas da je Ekstra-Pet u SJPT, pa dalje kopajući na Googlu naiđem na moj članak "Vreće evrića kod Gobeljića", otvorim ga i imam šta da vidim - Gobeljićevo ime je svuda izbrisano, čak je i naslov uklonjen. Ko ne veruje neka pogleda http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=371&cl=07

Sećam se da nam je neko u vreme dok smo objavljivali članke o Zvonku i njegovoj porodici konstantno rušio sajt. Sada je jasno ko je i zbog čega to radio.

Za IMR nude 1,1 milijardu dinara

Prošla prodaja, u maju, proglašena je neuspešnom. Tada je jedina ponuda, kao odgovor na obaveštenje koje je stečajni upravnik IMR poslao na adrese 30 firmi - potencijalnih partnera, stigao od "Lili drogerija". Međutim, o toj ponudi, od svega 354 miliona dinara, odbor poverilaca nije se ni izjašnjavao, pa je prodaja proglašena neuspešnom. Ponuda "Hempra" i "Instituta" je mnogo izdašnija i naslućuje se da bi poverioci mogli da je prihvate.

Pogotovo što je većinski vlasnik "Hempra" biznismen Zvonko Gobeljić, koji je prethodno kupio Fabriku poljoprivrednih mašina iz Boljevca, koja je pod njegovim vlasništvom uspela da ustane iz pepela. Da li će imati priliku da slično uradi u IMR, odlučiće poverioci.

Zvonko Gobeljić se bavio i ekonomskim istraživanjima i bankarstvom. Bio je četiri godine predavač na Fakultetu (Megatrend) političkih nauka, jedan je od vlasnika Ekonomskog instituta, predsednik je Sava osiguranja, nalazi se na čelu Upravnog odbora Diplomatskog stambenog preduzeća i predsednik je Kreditnog odbora i direktor u Vojvođanskoj banci.

https://www.danas.rs/ekonomija/gobeljic-pobedio-veselinovica-i-lili-drogerije-u-trci-za-imr/

Jedan od komentara ispod ovog teksta:

Sasa24. oktobra 2019. u 08.03
jel ovo placen clanak ?


Dodatna ISTINA https://www.aikb.net/t1837p140-voda-vrnjci-vdav?highlight=voda#167886

Braća Zvonko i Ljubinko Gobeljić 3. aprila preuzeli privatnu firmu EWG, a već 30. avgusta dobili posao vredan 150 miliona evra i to od preduzeća čiji je stopostotni vlasnik Vlada Srbije - Elektrodistribucija Srbija doo Beograd.

Tepićka je u pisanoj izjavi navela da je pet meseci kasnije firma završila sa ugovorom od 15 milijardi dinara i to za posao zamene brojila i radova na izmeštanju mernih mesta, u partnerstvu sa „ništa manje omiljenim biznismenom“ režima Dragoljubom Zbiljićem i njegovom Energotehnikom-Južna Bačka.

Tepić je objasnila da su braća Gobeljić, Zvonko i Ljubinko, poznati javnosti po kontroverznim biznisima, a naročito po „hiperbogaćenju“ devedesetih godina, kada su u medijima povezivani sa mafijaškim Zemunskim klanom.

Ona je naglasila da je Zvonko Gobeljić nakon 5. oktobra 2000. godine došao na čelo Vojvođanske banke, pa i državnog DIPOS, da bi u privatnom biznisu postao najpoznatiji kao vlasnik „Vode Vrnjci“, „Ekstra-PET“, Ekonomskog instituta, kao i firme Velkan Trading Limited registrovane na Kipru.

Tepić je podsetila da je Zvonko Gobeljić u žižu javnosti dospeo nakon kupovine preduzeća IMR Rakovica 2019. godine za samo 1,1 milijardu dinara, iako je procenjena vrednost IMR bila tri puta veća, a potom i Verano kompleksa Beta 23 na Novom Beogradu sa helidromom, za dve milijarde dinara.

S druge strane, naglasila je Tepić, brat Ljubinko dospeo je u žižu javnosti 2005. godine u slučaju uhapšene „Kruševačke grupe“ Zorana Jotića Jotke, kada je uhapšen sudija Vrhovnog suda Ljubodrag Vučković zbog primanja mita od pola miliona evra za Jotkinu oslobađajuću presudu.

Nagrada države sa dodeljenih 15 milijardi dinara Gobeljićima za zamenu brojila, dok ministarka Đedović građanima najavljuje poskupljene struje, pokazuje naklonost režima prema braći Gobeljić, rekla je Tepić.

Dodala je da je ta činjenica još jasnija ako se zna da su izmene novog Zakona o planiranju i izgradnji obezbedile Gobeljiću da besplatno konvertuje u gradsko građevinsko zemljište 75.000 kvadratnih metara IMR samo na teritoriji grada Beograda, plus još oko osam hektara u zlatiborskom kraju.