Zakon protiv majstora stečajeva

citat ::

Privrednicima koji ne izmire dugovanja preduzeća koja su gurnuli u blokadu, država će zabraniti osnivanje novih firmi

U prošloj godini u Srbiji je poslovalo 115.613 privrednih društava. Više od četvrtine od ukupnog broja čine firme koje nemaju zaposlene. Ništa neobično, tvrde upućeni, kad preduzeća u kojima je vlasnik jedini zaposlen rade po zakonu i dobrim poslovnim običajima.

Ali, takve firme često se osnivaju da bi se izbegle obaveze prema poslovnim partnerima i državi ili, u još gorem slučaju, „oprale pare”. Treći razlog je, kažu poslovni ljudi koji se drže zakona i poslovnog morala, izvlačenje iz nagomilanih dugova bez kazne.

Prezadužena firma se namerno gurne u stečaj, a prethodno se sve što je u njoj vredno prenese na novo preduzeće. Po pravilu bez zaposlenih.

Kako „Politika” saznaje, država se sprema da stane na put i ovakvim prevarama zakonom o privremenom ograničavanju prava na obavljanje poslovanja i registrovanje privredne delatnosti.

Dok ne izmire dugovanja preduzeća koja su doveli u blokadu, ovaj propis će zabraniti njihovim vlasnicima da osnuju novu firmu.
Isto ograničenje važiće i za one kojima je sud izrekao meru ograničenja poslovanja.

– Donošenjem ovog zakona biće osnovan registar sa podacima iz kaznenih evidencija MUP-a, sudova i drugih državnih organa – kaže Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre.

– Na osnovu tih podataka, Agencija će imati uvid u poslovnu istoriju lica koja podnesu zahtev za osnivanje novog pravnog lica. Ograničenje prava na osnivanje nove firme biće privremenog karaktera i trajaće dok važi zabrana ili kazna.

Predlog teksta budućeg zakona utvrdila je radna grupa, sastavljena od stručnjaka APR, Ministarstva unutrašnjih poslova, Narodne banke, Ministarstva privrede i desetak drugih institucija.

Prema Obradovićevim rečima, na Ministarstvu privrede je da zvanično predloži ovaj zakon. U njegovoj nadležnosti je da utvrdi nacrt, zatim sledi javna rasprava, a potom se predlog dostavlja vladi na usvajanje, pa pred poslanike u Skupštini.

Zakon mora da se odnosi i na povezana lica, jer isti ljudi firmu registruju i na ime svog partnera. Ne treba ništa izmišljati. Treba kopirati švajcarske i nemačke propise koji su suzbili takvu pojavu.

Zakon o zabrani poslovanja do izmirenja dugova ili drugačije rečeno „registar diskvalifikovanih lica” već podavno postoji u Makedoniji. U njemu su podaci osoba čije su firme u blokadi i njima je zabranjeno osnivanje novih preduzeća dok god im je postojeće blokirano. U makedonskom registru vode se i podaci onih kojima je sud izrekao neku meru zabrane obavljanja određene delatnosti.

Makedonski „registar diskvalifikovanih” poslužio je svrsi. Za mesec dana od početka primene diskvalifikovano je oko 40.000 osoba.

Naravno da u ovoj oblasti treba nešto činiti. Najava pomenutog zkona je OK, ali zamislite šta je učinio vlasnik jednog takvog, prezaduženog preduzeća. Pošto je čuo da se sprema donošenje takvog zakona,  najpre je kupio preduzeće bez zaposlenih, ali sa imenom, adresom i registrovanom delatnošću (prodaja keramike). Odmah je promenio ime toga preduzeća. Novo ime je bilo isto kao i ime njegovog, prezaduženog preduzeća, s tim što mu je dodao još tri slova (MPS). To tako mora. Zatim mu je promenio šifru delatnosti, tako da bude ista kao i šifra prezaduženog preduz. Onda mu je promenio i adresu, premestivši ga na adresu prezaduženog. Promenio je i direktora...on je postao direktor. Tako je dobio dva preduzeća, koja su se razlikovala samo po matičnom broju, PIB i tri slova u nazivu. Nakon svega, svome saradniku iz "menadžmenta" firme (kako reč menadžment gordo zvuči) je prodao prezaduženu firmu (blokada na 56.000.000 ddin) za 15.000 dinara. U ugovoru je navedeno da novi vlasnik preuzima sva prava i obaveze. Tako se očistio negativnog imidža i spreman čeka donošenje zakona. A, šta je uradio novi vlasnik tog prezaduženog preduzeća. Promenio je ime, adresu, direktora i, naravno, vlasnika, a zatim pokrenuo proces likvidacije. Pošto u likvidacionu masu nema šta uneti da bi namirio poverioce, likvidacija se neće moći sprovesti, nego će nakon propisanih rokova otići u stečaj. Neće biti ni stečajne mase za namirivanje. Na taj način niko od poverilaca neće biti namiren. I na kraju, bez obzira što se radi o neviđenom kriminalu, naši zakoni nisu predvideli nikakve kaznene odredbe protiv takvih biznismena. Ne mogu ga ni u zatvor poslati, jer onaj ko ima društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) za obaveze jamči samo imovinom u doo. Pošto imovine nema.... Pa zar nam, onda, zakone nisu pisali kriminalci!?

Confusio ad personam, kod nas "pobijanje pravne ičnosti",  Zakon o privrednim društvima:

Član 18
Komanditor, član društva s ograničenom odgovornošću i akcionar, kao i zakonski zastupnik tog lica ako je ono poslovno nesposobno fizičko lice, koji zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara za obaveze društva.
Smatraće se da postoji zloupotreba iz stava 1. ovog člana naročito ako to lice:
1) upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen;
2) koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina;
3) koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;
4) radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.
Poverilac društva može podneti tužbu protiv lica iz stava 1. ovog člana nadležnom sudu prema sedištu društva u roku od šest meseci od dana saznanja za zloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe.
U slučaju da potraživanje poverioca iz stava 3. ovog člana nije dospelo u trenutku saznanja za zloupotrebu, rok od šest meseci počinje da teče od dana dospeća potraživanja.

Ne treba mnogo da se trudite da smišljate i tragate za primerima postoji u Srbiji MAJSTOR koji se oboragio na račun bankrote:

https://www.aikb.net/t1600-vojin-ooroevia-kako-zaraditi-na-bankrotu

Obradović: Uskoro `crna lista` APR-a

Agencija za privredne registre (APR) će uskoro formirati listu diskvalifikovanih i time će podići nivo pravne sigurnosti i sprečiti zloupotrebe i poslovne prevare, izjavio je direktor APR-a Zvonko Obradović.

Zakon predviđa formiranje registra diskvalifikovanih lica, rekao je Obradović za RTS i objasnio da će registracija u APR-u biti zabranjena vlasnicima, direktorima, članovima nadzornih i upravih odbora, čija firma ima problem.

Ističući da će, prema poslednjem predlogu zakona, registracija biti zabranjena ukoliko stara firma bude u blokadi 120 dana, on je dodao da je sada, od 335.000 privrednih subjekata, oko 15 odsto u blokadi više od 120 dana.

U jedinstveni registar, koji će biti javan, unosiće se mere koje donese sud ili organi uprave, zatim mere ukoliko je otvoren stečajni postupak i podaci o blokadi poslovnog računa, izjavio je Obradović i upozorio da će APR odbijati registracionu prijavu sve dok su te informacije u registru.

On je pozvao privrednike da reše probem i da ga ne prebacuju na novu kompaniju, dodajući da će ova mera imati i snažnu preventivnu ulogu.