Putin, Rusija i Evropa...

gogloee ::

Sjajan tekst, poduzi ali vredan citanja>
http://hr.sott.net/article/3743-Rusija-Sirija-i-anglo-americki-egzistencijalni-rat-za-energente-na-Bliskom-istoku

Zaista sjajan i vredan citanja. Preporucujem

Momir ::

Saudi Arabia approached the Russian Federation about possible oil output cuts within the framework of the Organisation for Petroleum Exporting Countries, Transneft chief Nikolai Tokarev said on Wednesday, according to a report from TASS.

"Saudi Arabia came forward with the initiative to have a discussion that would include the members of OPEC," Tokarev said following a meeting between oil company executives and the Ministry of Energy.

"In particular, we talked about oil prices, the measures everyone should take, what is going to change the situation for the better, including the negotiations in the framework of OPEC in general and bilateral options as well. The initiative came from Saudi Arabia, they are the main negotiators."

According to Interfax, Tokarev also said Russia would participate at an OPEC summit which might be held in February.

Alexander Korsik, the boss of Russian intergrated oil company Bashneft, was also cited as saying Russian oil output in 2016 would be level with the previous year.

As of 17:41GMT traders had pushed front month Brent crude oil futures 4.6% to $33.33 per barrel on the ICE after catching wind of the news, alongside gains of 3.76% for West Texas Intermediate crude futures.

However, earlier in the day senior Kremlin officials had told Reuters the government was not discussing cooperation with OPEC.

Ko je kome prvi prišao i zašto je to bitno?

Upravo to ukazuje ko ima veće probleme i ko je bliži bankrotu. Već duže vreme pratim situaciju i iako su svi fokusirani na Putina i Rusiju upozoravajući na budući bankrot, meni se "javlja" da bi to ipak pre mogla biti Saudijska Arabija.

Nekoliko signala da su Saudijci sledeći: 

 - Deficit bužeta skoro 100 milijardi dolara (Rusija u suficitu)
 
 - Rasprodaju Evropske akcije iz posebnog fonda koji su ranije formirali (Rusija je kupovala zlato za viškove koje ne prodaje)

 - Najavljuju prodaju udela u svojim kompanijama

 - Po hitnom postupku prave strategiju kako da pređu u "viši nivo privrede". Iako su već pre više godina uložili dosta u obrazovanje, napravili ogromni kraljevski univerzitet, tehnološke centre i zaposlili profesore sa zapada mislim da su se poprilično kasno setili sobzirom na nivo od kog kreću u tom procesu. 
(Rusi sa druge strane igraju na vojnu industriju, ulažu preko 200 milijardi do 2020 godine u nešto što je već na visokom niovu i ima već vidljive komercijalne efekte. A svi znamo gde su proizvodi najveće novčane vrednosti)

 - MOŽDA I NAJVAŽNIJI SIGNAL ZA MENE: rijad je fiksiran za dolar, što užasno pogađa Saudijce. Mislim da je samo pitanje trenutka kad će morati da urade devalvaciju, a to će biti ujedno i signal tržištima ozbiljnosti njihove krize. To će dalje imati još neke negative efekte po njih. 
(S'druge strane slabljenje rublje će pokazati i svoje pozitivne efekte uskoro. Iako urada na zaduženost, slaba valuta čuva prihodovnu stranu)


Sve u svemu, igra mačke i miša u kojoj ja mislim a će Saudijci biti miš koji će prvi da upadne u klopku koju su sami pokušali da postave  

Kontra sankcije: Rusija razmatra plan da ruske kompanije prestanu da vraćaju kredite zapadnih investitora.


http://tacticalinvestor.com/sanctions-payback-russia-wants-firms-to-default-on-western-loans/

"Amerika je velika sila. Danas verovatno jedina supersila. Mi to prihvatamo", rekao je ruski predsednik na međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt-Peterburgu, zaključivši da Rusija "želi i spremna je sarađivati sa Sjedinjenim Državama".

Aludirajući na američko-evropske sankcije Rusiji zbog vojne intervencije u Ukrajini, Putin je nastavio:

"Svetu su potrebne snažne nacije poput Amerike. Ali nam nisu potrebne da nam se stalno mešaju u naše poslove, da nas podučavaju kako ćemo živeti, ne dopuštajući Evropi da gradi odnose s nama."

Na samitu zemalja Briksa u Indiji tokom pres konferencije u nedelju Vladimir Putin komentarisao je i loše odnose Rusije i Sjedinjenih Država. Ruski predsednik kazao kako ne misli da su relacije loše zbog Sirije, nego zbog pozicije Vašingtona da nametne svoje pozicije stavove zemljama.

"Sve se to dogodilo u Jugoslaviji. Odatle je sve krenulo. Ja tada nisam bio predsednik. Jesam li ja možda okrenuo avion nad Atlantikom? Primakov je to učinio. Uzgred, Jeljcin im je bio jako dobar, a kada je zauzeo čvrst stav oko Jugoslavije, odmah su počeli govoriti kako on voli da popije. Tako je počela kompromitacija ", kazao je Putin.

Jevgenij Primakov, nekadašnji šef ruske diplomatije, te 1999. godine bio ruski premijer. Njegov sukob sa tadašnjim ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom eskalirao je optužbama prema Borisu Berezovskom, ključnom oligarhu bliskom Kremlju. Primakov ga je optuživao za korupciju te je podržavao istragu protiv Jeljcina i njegove porodice.

Poslednji ruski saveznik u Evropi

Unutrašnja politička situacija u Rusiji dodatno se zakomplikovala kada je počela nova jugoslovenska kriza. NATO se spremao da napdne jednu od poslednih ruskih saveznica u Evropi, Jugoslaviju Slobodana Miloševića.

Primakov se svim silama trudio da uveri Sjedinjene Države da ne koriste silu. Te srede 24. marta 1999. godine, Primakov je avionom krenuo u Vašington nadajući se kako će mu odobriti milijarde dolara pomoći. Leteći iznad Atlantika, shvatio je da su su američki vazdušni napadi na Jugoslaviju neizbežni. Potpuno je pobesneo. Naredio je okretanje aviona i povratak u Rusiju. Ranije tog dana, negirao je da je Rusija prekršila međunarodni embargo protiv Jugoslavije pokušajima da im dopreme borbene avione MIG-21.

Primakov naredio okretanje aviona

Još u vazduhu, Primakov je nazvao američkog potpredsendika Ala Gora i zatražio garancije da Vašington neće krenuti u bombardovanje u trenucima dok se on sastaje sa američkim predsednikom Bilom Klintonom i predstavnicima MMF. Ta, garancije, očito, nije mogao dobiti.

"Nakon rasprave o pogoršanju situacije na Kosovu, premijer Primakov odlučio je vratiti se u Moskvu", kratko je rekao Gor nakon ovog telefonskog razgovora.

Juče je Vladimir Putin upravo rat u Jugoslaviji i zaokret iznad Atlantika apostrofirao kao prekretnicu i početak pogoršanja odnosa sa Zapadom.

Kosovska kriza koincidira sa Putinovim dolaskom na vlast. Jačanje antizapadnih osećaja u Rusiji i razilaženje Jeljcina s vojnim vrhom i tajnim službama dogodilo se upravo tada. U vreme kosovske krize komunisti i nacionalisti u Rusiji raspiruju anti zapadna osećanja, protestuje se i ispred američke ambasade. Era "silovika", kako se kolokvijalno nazivaju ruski političari proizašli iz obaveštajnog i vojnog aparata počinje bombardovanjem Jugoslavije.

Putin je u avgustu 1999. imenovan jednim od tri zamenika premijera, a onda, istog dana i za premijera Ruske Federacije. Govoreći 2000. godine na godišnjici osnivanja Sveruske vanredne komisije, svoje obraćanje počeo je rečima kako je zadatak FSB dovršen kada je on postao ruski premijer.

I zaista, bivši KGB-ovci tada su ponovo zagospodarili Rusijom. Do danas se ništa nije promenilo.

Novo vođstvo za novi milenijum

U susret novom milenijumu, Rusija je dobila i novo vođstvo. 31. decembra 1999. godine, Jeljcin je objavio kako odlazi. Na njegovo je mesto došao tadašnji premijer Putin. Prvi predsednički dekret koji je potpisao bile su garancije bivšem predsedniku i njegovoj porodici, koje su im garantovale da neće biti procesuirani. Mnogi su smatrali kako Jeljcin nije otišao sasvim svojevoljno i kako je imunitet dobio upravo zato što se povukao sa vlasti.

Usponom Putina počela je nova era ruske politike. Od tada do danas, Putin je, u ovom ili onom obliku, centralna i najmoćnija osoba ruske politike. Zauzeo je puno čvršću politiku prema Zapadu od svog prethodnika.NATO-ova intervencija nazvana Ujedinjene snage počela je 24. marta 1999. godine i trajala 78 dana. Udare su izvodili vojnici iz 18 zemalja, i to u 150 letova dnevno. Vodeću ulogu u ratu imao je SAD, a sama akcija nije imala odobrenje UN.

Jeljcin je u svojim memoarima o ovoj akciji zapisao: "Ovo je u biti NATO pokušaj da u 21. vek uđe u odori svetskog policajca; Rusija nikada neće pristati na to. "

Srbima su curile informacije

Zapad nije bio ujedinjen u toj odluci da se krene u intervenciju. Glavni NATO operativac ove akcije Vesli Klark u svojoj je knjizi napisao je kako je jedan francuski vojni oficir koji je radio u sedištu NATO davao Srbima ključne informacije o operaciji.

U Beograd su curile informacije iz same komande NATO. Znali su koje će mete biti gađane u prvoj fazi rata. Rusija je tada bila značajan ekonomski partner evropskim državama. Ali, zbog ovog rata, postala je i politički neprijatelj.

Rusija i Zapad su se za vreme Kosovske krize ponovo našli na dva suprotstavljena pola, kao u doba Hladnog rata. Pitanje je koliko je u tom trenutku Jeljcin uopšte upravljao svojom državom. Tadašnja američka šefica diplomatije Medlin Olbrajt, koja je snažno zagovarala intervenciju na Kosovu u svojim je memoarima napisala kako nije sigurna koliko prvi zamenik premijera Sergej Ivanov, s kojim je pregovarala, zna što se događa u njegovoj vladi.

Konstatovala je kako je očito došlo do prekida veza između civilne i vojne vlasti u Rusiji te kako niko nije mogao biti siguran šta je Jeljcin odobrio. Ivanov se u ruskoj politici zadržao i nakon pada Jeljcina, te je donedavno bio Putinov šef kabineta. Ruski ga se predsednik u avgustu odrekao u pomalo nerazjašnjenim okolnostima.

Tihi državni udar

Već tokom kosovske krize ključne su odluke u Rusiji sprovodile vojska i tajne službe. Počinje Putinov uspon i, baš kao što je ruski predsednik ovog vikenda kazao, pogoršanje odnosa između Rusije i Zapada.

U prvim godinama svog mandata Putin je blisko sarađivao sa Sjedinjenim Državama. U vreme kada se Rusija ekonomski, vojno i politički nije mogla nositi sa SAD, Putin se približavao Zapadu. Svedoči tome, na primer, bliska saradnja nakon terorističkih napada u Njujorku 11. septembra. Ali, nakon što je zemlju konsolidovao, u drugoj je fazi krenuo prema više puta javno proklamovanom cilju - vraćanju Rusije na svetsku političku pozornicu.

Na Kosovu se dogodio najveći sukob Rusije i Zapada do tada još od kraja Hladnog rata. Koliko je situacija bila ozbiljna, pokazuje i situacija s Prištinskog aerodroma.

Nakon potpisanog mirovnog sporazuma, KFOR, posebno oformljena jedinica NATO za Kosovo, dobila je ovlašćenja za neometano delovanje na Kosovu. Ruske su snage takođe dobile dozvolu da učestvuju u ovoj akciji. Ali, Rusija je dan pre KFOR prebacila svoje snage na Kosovo i zauzela Prištinski aerodrom. Rusi su Francuzima i Britancima zabranjivali pristup aerodromu. Mnogi su akteri tog vremena pretpostavljali kako je došlo do dogovora ruske i jugoslovenske vojske, bez znanja Jeljcina i ruske vlade, kako će Rusi preuzeti kontrolu nad severom Kosova i tamo uspostaviti svoj sektor.

"Neću za vas početi Treći svetski rat"

"Neću za vas početi Treći svetski rat", kazao je komandant KFOR-a Britanac Majkl Džekson američkom generalu Vesliju Klarku kada mu je ovaj naredio da pošalje kontingent britanskih i francuskih padobranaca koji bi zauzeli aerodrom.

U satima koji su usledili oba su vojna komandanta potražila političko odobrenje za svoju odluku. Samo ga je Džekson dobio. Bila je to najopasnija direktna konfrontacija ruskih i zapadnih snaga još od Kubanske krize. Vatreni okršaj je na kraju izbegnut.

Kosovska kriza značajno je promenila sistem međunarodnih odnosa kakav je do tada poznat bio. Bila je to prva međunarodna intervencija izvedena bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Narušena je tako vestfalijanska paradigma međunarodnih odnosa koja je formalno važeća i danas.

Kraj vestfalijanske paradigme

Osnova međunarodnog sistema i njegov subjekt jeste državni suverenitet. Vestfalijanskim mirom iz 1648. kojim je okončan stogodišnji rat utvrđeno je kako će se međunarodni odnosi voditi relacijama između država.

Ustanovljen je princip pravne jednakosti među njima i koncept uzajamnog nemešanja, odnosno neintervenisanja među suverenim državama. Intervencija na Kosovu to je promenila.

Ratom na Kosovu i bombardovanjem Jugoslavije počinje i uspon ruskog predsednika Putina koji je obeležio ovu epohu ruske i svetske politike. Intervencijom na Kosovu, Zapad je pod svoj uticaj stavio tadašnju Jugoslaviju, današnju Srbiju. Taj je uticaj prisutan i danas. To je, međutim, dovelo i do drastičnog pogoršanja odnosa s Rusijom.

Danas se, ratovima u Ukrajini i Siriji, Rusija i Zapad nalaze u direktnom i indirektnom vojnom političkom sukobu.

North Korea Military Parade 2017: Day of the Sun - Parada Militar na Coreia do Norte 2017

https://www.youtube.com/watch?v=VO-2M13UbKY

(VIDEO) KIM ZAPRETIO TRAMPU SUPERMOĆNIM PREVENTIVNIM NAPADOM: Pretvorićemo Ameriku u pepeo!

http://www.kurir.rs/planeta/video-kim-zapretio-trampu-supermocnim-preventivnim-napadom-pretvoricemo-ameriku-u-pepeo-clanak-2793183

"U slučaju da naš supermoćni preventivni napad bude započet, on će u potpunosti i odmah obrisati ne samo imperijalističke osvajačke snage SAD u Južnoj Koreji i okolnim područjima, već i kopno SAD i pretvoriti ih u pepeo", piše taj list.
Severna Koreja redovno preti da uništi Japan, Južnu Koreju i SAD i nije pokazala popuštanje u svojoj ratobornost posle neuspelog raketnog testa u nedelju, dan posle predstavljanja projektila na paradi u Pjongjangu.

Ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je kao smešne američke optužbe na račun 13 Rusa zbog navodnog mešanja u predsedničke izbore u SAD, a posebno ideju da bi to mogao da učini čovek koji je opisan kao njegov kuvar.

Specijalni istražitelj Robert Muler optužio je u februaru Jevgenija Prigožina, bogatog biznismena nazvanog "Putinov kuvar", i još 12 osoba za navodno mešanje u izbore 1016. godine.

Putin je u intervjuu za austrijsku TB ORF te optužbe odbacio kao "smešne".

"Kako je zapadno informativno i političko okruženje palo kada jedan ugostitelj iz Rusije može da utiče na izbore u SAD ili u nekoj evropskoj zemlji", rekao je ruski predsednik.

Putin: Da smo otrovali Skripalje momentalno bi bili mrtvi...

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=06&dd=07&nav_category=78&nav_id=1401613

Vladimir Putin rekao je u intervju pred samit G20 da je liberalizam „zastareo“.

Ruski predsednik kaže da je ideologija koju decenijama zagovaraju zapadne demokratije „nadživela svoju svrhu“.

Pohvalio je porast populizma u Evropi i Americi i dodao da ideje poput multikulturalizma „više nisu održive“.

Putin je ovo komentarisao u intervjuu za Fajnenšel tajms.

Intervju je objavljen pred raspravu svetskih lidera o trgovini i bezbednosti u Japanu.

„[Liberali] više nikome ne mogu da naređuju“, rekao je Putin, koji vodi Rusiju gotovo dve decenije.

Dodao je da je liberalizam u sukobu sa „interesima ogromne većine stanovništva“, posebno se usmerivši na kancelarku Nemačke Angelu Merker jer je dozvolila velikom broju izbeglica da se nasele u Nemačkoj.

„Liberalna ideja pretpostavlja da ništa ne mora da se uradi. Da migranti mogu da ubijaju, pljačkaju i siluju nekažnjeno jer njihova prava kao migranata moraju biti zaštićena.“

Putin je rekao i da Rusija „nema problema sa LGBT osobama … ali neke stvari nama izgledaju preterano“.

„Oni tvrde da deca mogu istovremeno da imaju pet ili šest rodnih identiteta“, dodao je.

„Neka svi budu srećni, s tim nemamo problema. Ali ne možemo da prihvatimo nešto što menja kulturu, tradiciju i porodične vrednosti miliona ljudi.“

Osim primedbi o liberalizmu, Putin je pohvalio američkog predsednika Donalda Trampa i prokomentarisao da se radi o „talentovanoj osobi“ koja zna kako da se ponaša prema biračima.

DW: Avganistan – kraj sna o izvozu demokratije

Sa povlačenjem stranih trupa iz Avganistana umire ideja Zapada da, nakon vojnih intervencija, može širom sveta da nameće svoje vrednosti, smatra urednik u DW Kristof Haselbah.

Vojna misija koja se sada završava u Avganistanu, samo na početku je bila isključivo borba protiv terorizma, a onda je postala mnogo više. Trebalo je da napaćenoj zemlji brzo donese i demokratiju, ljudska prava, obrazovanje za sve i blagostanje. Upravo su Nemcima, koji su tradicionalno kritični prema vojnim intervencijama, bili potrebni ti „viši ciljevi“ kao opravdanje za njihovo učešće, Nema sumnje da su to plemeniti ciljevi, prenosi Dojče vele.

Ali ideja izvoza demokratije je zakazala, ne samo u Avganistanu, već generalno. Uprkos vladi koju podržava Zapad i koja kontroliše sve manju teritoriju, Avganistan spada u zemlje sa najvećom korupcijom na svetu. I po svemu sudeći, islamistički talibani će se uskoro vratiti na vlast, u najmanju ruku kao deo buduće vlade ili će se nametnuti silom kao jedini vladari. Skoro 20 godina mukotrpne „izgradnje nacije“ – sve uzalud!

Avganistan nije jedini primer. Američki predsednik Džordž Buš mlađi, posle američke vojne intervencije u Iraku 2003, nije hteo samo da oslobodi zemlju od diktatora Sadama Huseina i da mu uzme njegovo (nepostojeće) oružje za masovno uništavanje, već i da zemlji donese zapadne vrednosti. Niko danas ne tvrdi da je ta namera makar približno urodila plodom.

Kinu nisu hteli promeniti vojnom intervencijom, već trgovinom. Upravo u Nemačkoj se dugo verovalo da će povećana razmena naposletku demokratizovati ogromnu zemlju i učiniti je zgodnijim partnerom na svetskoj političkoj pozornici.

Ovde je rezultat još skromniji. Ne samo da se Kina razvijala u suprotnom pravcu, postajući sve autoritarnija na unutrašnjem i sve agresivnija na spoljašnjem planu, već su mnoge zemlje počele oponašati taj model kao suprotnost zapadnom društvenom modelu.

PUTIN: Treba da prestane nametanje tuđe demokratije bez uzimanja u obzir tradicije, vere i drugih specifičnosti te zemlje. Znamo odlično Avganistan i znamo kako zemlja živi, te odlično znamo da nije moguće spolja nametnuti strukture.

- Zamislite da su u neku zemlju ušle izbeglice... ko su te izbeglice? Kako da znamo? Može da ih bude na hiljade, pa čak i stotine hiljada. Ili možda milioni. A mi sa našim najbližim saveznicima i susedima čak nemamo ni vizna ograničenja. A kakva je granica? Hiljade kilometara. Sedneš u automobil, ili na magarca i kreneš preko stepe. I šta ćemo s tim da radimo? - rekao je Putin na sastanku sa predstavnicima stranke Jedinstvena Rusija.

On je dodao da je nepravedno razmeštanje migranata iz Avganistana bez viza u Srednju Aziju i činjenica da im se ne dozvoljava ulazak u SAD i to pitanje biće rešeno na samitu Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i drugim platformama.

- Naši zapadni partneri uporno postavljaju pitanje smeštanja izbeglica u zemlje Srednje Azije pre nego što dobiju vize za SAD ili druge zemlje. Znači, u ove zemlje, naše susede, mogu se slati bez viza, ali kod sebe ne žele ih ne žele bez viza? Kakav je to ponižavajući pristup rešavanju problema? - upitao je ruski lider.

„Danas čujemo da žele da nas pobede na bojnom polju. Šta reći, neka pokušaju. Već smo mnogo puta čuli da Zapad želi da ratuje sa nama do poslednjeg Ukrajinca“, rekao je ruski lider.

Kako je ocenio, to je tragedija za ukrajinski narod, "ali, izgleda, sve ide ka tome".

"Svi treba da znaju da mi još nismo ništa ozbiljno počinjali. Pritom, ne odbijamo ni mirovne pregovore. Ali oni, koji odbijaju, treba da znaju da što kako vreme bude odmicalo, biće im teže da s nama pregovaraju“, poručio je ruski lider.

On je istakao da je rat u Ukrajini pokrenuo kolektivni Zapad koji je krivac za ono što se danas dešava.

"Kažu nam da smo mi počeli rat u Donbasu, u Ukrajini. Ne, pokrenuo je upravo kolektivni Zapad, organizujući i podržavajući neustavni oružani puč 2014. godine u Ukrajini, a zatim podstičući i opravdavajući genocid nad narodom u Donbasu. Taj isti kolektivni Zapad i jeste direktni podstrekač, krivac za ono što se danas dešava", konstatovao je Putin.

Situacija na globalnom tržištu hrane biće izazovna zbog pogrešnih postupaka Zapada, upozorio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na sednici vlade.

Usled okolnosti objektivne i subjektivne prirode, situacija na globalnim tržištima hrane će biti napeta. To je rezultat pogrešnih postupaka pojedinih naših (zapadnih) partnera, pre svega u sferi energetike i makroekonomske politike, jer sve ostalo proizilazi iz toga - rekao je Putin, prenosi Tas s.

On je takođe upozorio da bi nastavak korišćenja sankcija protiv Rusije mogao da dovede do katastrofalnog rasta cena na energetskim tržištima, pri čemu bi znatno više cene energije pogodile domaćinstva širom Evrope.

Rat u Ukrajini podelio G20, bez zajedničkog saopštenja na samitu na Baliju!

Ministri finansija i guverneri banaka zemalja članica Grupe 20 razvijenih ekonomija poručuju da će pokušati da reše globalne probleme snabdevanja hranom i zbog rastućih spoljnih dugova.
Rojters prenosi da zbog podeljenih stavova u vezi sa ratom u Ukrajini, međutim, na samitu na Baliju nisu napravljeni bitni pomaci, zbog čega je zajedničko saopštenje izostalo.

“Mnogo puta sam čuo: ‘Moramo da izvršimo pritisak na njih, to je slaba karika’. Takva je filozofija. Zašto tačno treba srušiti Srbe? Da budem iskren, ne znam. Štaviše, u otvorenim razgovorima sa pojedinim liderima dok smo još bili u normalnim odnosima, rekli su mi: ‘Moramo da pojačamo pritisak’. Pitao sam zašto i nije bilo odgovora. Upravo tako, ustalila se takva filozofija, paradigma, treba da odlučimo ovako da dodamo pritisak”, rekao je Putin na Valdajskom forumu govoreći o politici Zapada prema Srbiji, a zatim dodao:

“Ali Srbi nisu takav narod, nije takva istorija, drugačija je kultura. Možda ću reći tešku stvar: Njih je moguće uništiti, ali ih je nemoguće slomiti i potčiniti. Zapad ovo ne razume. Ali nadam se da će pre ili kasnije doći do razumevanja ove komponente i u evropskoj i u globalnoj politici uopšte – doći će do shvatanja da je ipak konstruktivnije da pregovaraju umesto da pokušavaju da izvrše pritisak na njih.

Sjedinjene Američke Države uništavaju svoje evropske vazale, ali nastavljaju da kupuju uranijum i kritične materijale od Rusije, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na sastanku sa šefovima diplomatskih misija akreditovanih u Moskvi u formatu okruglog stola o rešavanju ukrajinskog pitanja.

Sjedinjene Američke Države uništavaju svoje evropske vazale, ali nastavljaju da kupuju uranijum i kritične materijale od Rusije, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na sastanku sa šefovima diplomatskih misija akreditovanih u Moskvi u formatu okruglog stola o rešavanju ukrajinskog pitanja.
„Vašington zapravo pustoši svoje evropske vazale i omogućava zaradu svom vojno-industrijskom kompleksu. On je nametnuo i nastavlja da Evropskoj uniji nameće skupi prirodni tečni gas, primorava svojim egoističnim zakonima evropske kompanije da prebacuju preduzeća preko okeana, na mesta gde su osnovni troškovi niži, i primoravajući EU da odustane od svega ruskog, pri tome Vašington nastavlja da kupuje uranijum i druge kritične materijale od Rusije“, istakao je Lavrov.

Zadatak antiruskih sankcija – provociranje nereda
Ministar je istakao da je cilj zapadnih sankcija Rusiji da se izazovu nemiri i nezadovoljstvo građana.

„Ciljevi (sankcija) se ne kriju – potkopati rusku ekonomiju, naterati političko rukovodstvo da odustane od nezavisne politike u spoljnim poslovima, okrenuti stanovništvo protiv vlasti – to je direktno deklarisani cilj... Oni su sebi postavili zadatak – da izazovu nemire, da podignu narod protiv vlasti“, rekao je Lavrov.

Uranijum od Rusije kupuju pored SAD i Evropljani, ako su Rusi tako principijelni neka prestanu da izvoze uranijum i druge kritične materijale Zapadu. Propaganda zapadnih liberalnih mejnstrim medija jeste često i manipulativna i lažljiva, ali sada su ih Rusi nadmašili, služeći se istim ili sličnim sredstvima kao i Zapad, a kod ruskih medija mogućnost da se čuje drugo mišljenje je danas isključena, tj.u Rusiji je mnogo veća cenzura nego na Zapadu.

Rusi kažu da je Zapadu cilj da potkopa rusku ekonomiju, da okrenu stanovništvo protiv vlasti, da izazovu nemire, ali zar to isto ne rade i Rusi prema Zapadu? Možda iza nekih demonstracija u evropskim gradovima stoje barem nekim delom Rusi?
Zar stalna ruska priča o dedolarizaciji nije takođe direktno usmerena na podrivanje moći SAD? 

Tako je radio i komunistički SSSR 1960-ih i 1970-ih, ista je to matrica i politika. I tada su oni govorili o borbi protiv kolonijalizma, imperijalizma, aparthejda, rasizma, oslobođenju potlačenih naroda od kapitalističkih eksploatatora, a ispostavilo se da se tada (krajem 1980-ih) nije urušio Zapad već SSSR.