Porez na prihod od kapitala i porez na dobit pravnih lica

Pitanje nije vezano za troganje na berzi ali pretpostavljam da ovde ima ljudi sa iskustvom, koji mogu da mi pomognu.

Na primer:
DOO ima 10 osnivaca i ostvaruje dobit. Na kraju godine, preduzece placa porez na dobit po nekoj stopi (cini mi se 15%).
Ukoliko u toku godine preduzece isplacuje osnivacima neka sredstva, da li se ta isplata racuna kao rashod pri odredjivanju
poreske osnovice? Tj, ako se sav visak sredstava raspodeli osnivacima, da li je onda osnovica za porez na dobit pravnih lica 0 dinara?

Svi osnivaci naravno placaju porez na prihod od kapitala, cija je stopa takodje 15%. Nelogicno mi je da se na rasporedjenu dobit placa porez 2 puta po 15%. Prelistao sam zakone i ne vidim da se pominje konkretno da je raspodela dobiti kao rashod, ali se ne nalazi ni medju iskljucenim davanjima.

Ne mogu da nađem u zakonima ništa konkretno ali sam pročitao različita mišljenja na sajtovima koja se izdaju za konsalting agencije.

1. mišljenje - plaća se porez na prihod od kapitala prilikom raspodele, a i porez na dobit gde i raspodeljena dobit ulazi u osnovicu
2. mišljenje - plaća se porez na prihod od kapitala, raspodeljena dobit ne ulazi u osnovicu
3. mišljenje - prilikom raspodele licima koji nisu vlasnici plaća se neka druga forma poreza, i tako raspoređena dobit ulazi u osnovicu (ostalo kao pod 1).

Jedino što vidim je da se ne oporezuje i po osnovu poreza na dohodak građana, to bi već bila treća forma....

Plaća se porez na dobit koju je ostvario d.o.o. (ako je ima)
Ako želiš da isplatiš vlasniku (već oporezovanu dobit firme) plaćaš još jednom porez.

Logika: Firma plaća porez, ako ne ulaže novac u nešto ili ga ne potroši, ako leži na računu biva oporezovan, a ako gazda uzme novac, on NARAVNO plaća porez, jer je firma d.o.o. i njegova imovina (i zarada) nije isto što i firmina, zato što je firna d.o.o. (znaš već šta to znači).

Za porez na Ukupan prihod gradjana nisam siguran, ali ako prelazi ukupan prihod neku sumu, opet se plaća, sa velikim olakšicama (za decu, za izdržavana lica, za troškove života itd..).

Kad čitaš u novinama da je neko zaradio tokom godine 150.000 evra i da je to prijavio kao osnovicu, to ne znači da na taj novac neko već nije platio porez, taj sa 150k samo prijavljuje da mu je Ukupni prihod veći od nekog zacrtanog zakonom i na to plaća porez na Ukupan prihod gradjana....

Disclamer: autor ovog posta nije knjigovodja i ne može biti pozvan na odgovornost za svoje tvrdnje.

Hvala na informacijama Ars. Jasna je logika da firma plaća porez na dobit, i da gazda plaća porez na prihod iz firme. Baš zbog podvojenosti imovine firme i gazde sam mislio da ono što firma isplatim svoim vlasnicima nije njena dobit, ali sam očigledno pogrešio.

Ovde je navedeno da vlasnici na isplaćenu dobit ne plaćaju porez na dohodak građana:
http://www.konsalting.rs/index.php/informacije/396-povecane-stope-poreza-na-dobit-i-dividendu

Ovde je navedeno da se dobit računa ne odbijajući podeljene dividende od ukupnih prihoda:
http://www.preduzetnickiservis.rs/porezi/porez-na-dobit-preduzeca/

Konsultovao sam par knjigovođa i potvrdili su ovo što je Ars rekao.

Dakle, na dobit se najpre plaća porez na dobit pravnih lica (15%), a onda se ona raspodeljuje i članovi plaćaju porez na prihod od kapitala (takođe 15%), tj u sumi oko 27%.

Alternativa je za one sa prometom do 6.000.000 otvaranje radnje i prijava za paušalno oporezivanje, mada vidim da ni jedan knjigovođa to neće da predloži, a ako pomeneš odvraćaće te od toga. Pretpostavljam jer nije potreban za vođenje knjiga u radnji. Do duše, naravno mora se biti svestan lične odgovornosti za svaki spor koji nastane u procesu rada radnje.

Definitivno je bolje poslovati kao agencije, tj. "preduzetnik" sa paušalnim porezom.
1. Knjigovodje naplaćuju manje za svoje usluge u toj varijanti.
2. Porez je manji, tj. paušalan 10% od sume kuju "predvidiš" kao svoju dobit, preko te "predvidjene" dobiti koju dižeš kad poželiš (bez dodatnih poreza) ulaziš u obavezu plaćanja "poreza na ukupan prihod gradjana" gde imaš silne mogućnosti za umanjenje poreza, a i od dobiti možeš da kupiš, na pr. lap-top (za potrebe posla a da ga koristiš i za sebe lično itd...)
3. Ne moraš da vodiš knjige, ali možeš - po izboru, tj. šta ti više odgovara
4. U PDV ulaziš tek sa 8.000.000 din ali pre toga možeš da ugasiš agenciju.
5. Možeš sebi da isplaćuješ platu i ulaćuješ dažbine, a i ne moraš - zavisi šta ti više odgovar.

Ali ima i boljih verzija
Paušalni porez više nije najbolja opcija, ali zato su tu alternative
Paušalni porez koji je nekada bio najidealnije rešenje za oporezivanje, više to nije.

Ovakav oblik oporezivanja u nekim slučajevima može da se desi da bude i najskuplje moguće rešenje (zavisi od obima i vrste posla). Često zavisi od samog poreskog službenika.  Postoji nekoliko alternativa.

1. Vođenje poslovnih knjiga je jedan od načina da izbegnete previsoki paušalni porez. U ovom slučaju oporezovani ste porezom na dohodak građana i porez na vašu dobit (razlika između prihoda i rashoda) iznosi 10% Doprinose sami birate koliko ćete plaćati. Može plaćati oko nešto malo više 8.200,00 (trenutno najniže moguće) ili plaćati nešto više od 147.000,00 dinara (trenutno najviše) ili nešto između. Prednost u odnosu na paušal je što Vam to niko ne nameće kao kod paušalnog oporezivanje nego je to stvar Vašeg izbora, ali je mana to što morate da vodite knjige, što je trošak za sebe.

2. Preregistracija u doo je druga opcija koja može biti iz razloga smanjenja poreskih obaveza i za nju trebate uraditi promenu pravne forme. U situaciji prelaska u društvo sa ograničenom odgovornošću, sve poslovne obaveze „firme“ sa sebe prenosite na Vašu “firmu”. Način oporezivanja je takav da porez na dobit plaćate 15%, ali se plaća i porez na podizanje te dobiti koji je još 15%, što vam je nepovoljniji oblik oporezivanja od prvog. Doprinose možete plaćati na iste iznosa kao kod prve alternative i izbor je takođe Vaš.

Postoji i mogućnost da u periodima gde nemate posla privremeno odjavite delatnost tzv „zamrzavanje“. Tokom perioda zamrzavanje Vaše poreske obaveze miruju i u tom periodu nećete imati dodatnih poreskih obaveza .

Kada je trenutak za promenu?
Za sve ove alternative naravno postoje i određeni rokovi. Treba da znate i da ne možete naknadno birati oblik oporezivanja, već to morate uraditi unapred.

Što se tiče prve alternative postoje 2 roka. Prvi rok je do 15.decembar tekuće godine da se prijavite na isplatu lične zarade preduzetnika i do 31.januara 2015 godine da se odličite za vođenje poslovnih knjiga. Lična zarade nije obavezna možete i biti na samooporezivanju koje ćete predvideti u poreskoj prijavi, a na kraju godine platiti razliku zavisno od poslovnog rezultata.

Samooporezivanje je placanje poreza gde Vasa dobit odredjuje osnovica na koju ce se platiti doprinosi i porez. Primera radi ako je dobit 300.000 dinara 10% je ukupan porez koji ce se platiti u toj godini i on je 30.000 dinara i to je ujedno i osnovica na koju ce racunati mesecni iznos doprinosa(PIO 26%, zdravstveno 10,3% i nezaposlenost 1,5%).

Prebacivanje u DOO se može uraditi u bilo koje doba godine, i to sve možete obaviti u Agenciji za privredne registre koja je za to nadležna. Po dobijanju rešenja u drugom slučaju morate napraviti novi pečat, promeniti podatke u banci i podneti poresku prijavu u roku od 15 dana Poreskoj upravi. Treća alternativa podrazumeva da nakon donošenja rešenja izjavu o mirovanju poreski obaveza u periodu „zamrzavanja“ i rešenje podnesete Poreskoj upravi.