Predlog novog zakona o privatizaciji

Радна верзија нацрта Закона о приватизацији

http://www.privreda.gov.rs/UserFiles/File/1_PRIVREDA/Propisi/Predlog_Zakona_o_privatizaciji.pdf

Novi Zakon o privatizaciji oročio je kraj procesa prodaje društvenih firmi u Srbiji do zadnjeg dana 2014.

Kako objašnjava ministar privrede Saša Radulović, proces restruktuiranja biće gotov do 30. juna. U Srbiji su 153 firme u restruktuiranju, ali i 419 preduzeća koja su u raznim fazama privatizacije.

Kao kupci preostalih društvenih firmi, po novom zakonu u startu su odbačeni građani koji su osuđivani i protiv kojih se vodi krivični postupak. Ministarstvo privrede, kao predlagač zakona, isključilo je iz ove trke i sve koji su ranije upropastili neko preduzeće, s kojima je raskinut ugovor o privatizaciji, ili bi da anonimno kupe firme krijući se iza ofšor-kompanija.

- Takve firme i zapadnoevropske zemlje računaju kao rizik za poresku utaju, korupciju i pranje novca - kaže Radulović.

Gotovo 2.000 od 3.017 državnih firmi privatizovanih između 2001. i 2011. završilo je u stečaju, a za veći broj propalih preduzeća zaslužan je kupac iz ofšor-zone.
- Nekad vlasnik želi samo da sakrije identitet - ukazuje Milica Bisić, stručnjak za poreze u KPMG-u, dodajući da i velike kompanije registruju posao u ofšoru, što ne znači da rade nelegalno.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, tvrdi da i svetski giganti registruju biznis u ofšor-zoni.
- I Holandija može da se gleda kao ofšor-zona, jer je porez na kamatu i dividendu povoljniji - kaže Kovačević.

Vlada Srbije prosledila parlamentu izmene Zakona o privatizaciji na usvajanje po hitnom postupku, čime je sprečeno da se masovno pokrenu prinudne naplate, stečajevi ili bankrot preduzeća u restruktuiranju.

Blokada računa, stečaj ili bankrot - već od 14. maja su pretili mnogim od 155 preduzeća u restrukturiranju, kada, prema odluci Ustavnog suda, prestaje da važi zakonska zabrana prinudne naplate potraživanja od tih firmi.

Međutim, Vlada je intervenisala i predložila izmene Zakona o privatizaciji. Za subjekte koji se privatizuju metodom javnog tendera, državni poverioci ne mogu da traže prinudnu naplatu niti bilo koju meru postupka izvršenja radi namirenja potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. godine, piše u Predlogu zakona o izmeni Zakona o privatizaciji.

Prema tome, država i javna preduzeća moći će da naplate potraživanja u roku od 150 dana od stupanja zakona na snagu. A preduzeća su dobila još jedan produžetak, da nađu rešenje.

Nama ovaj produžetak roka mnogo znači. Za tih pet-šest meseci planiramo da se privatizujemo. Imamo kupca iz Engleske. S njim imamo sklopljen ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, kaže Bojan Cvetković iz HI Župa u Kruševcu.

Predložene izmene zakona samo su prvi korak da se proces privatizacije i restrukturiranja okonča na organizovan način, kažu ekonomisti, uz ocenu da se to neće završiti do 30. juna, kako je najavljivano.

U narednih mesec-dva moguće je očekivati samo da se donesu izmene i dopune zakona. Nije realno da se uradi bilo šta značajnije, i samo proces privatizacije i restrukturiranja trajaće najmanje još godinu dana, kaže ekonomista Milojko Arsić.

Izmene zakona kojim se odlaže prinudna naplata ne odnose se na privatne poverioce, jer bi, prema odluci Ustavnog suda, to bilo nezakonito, ali njima firme u restrukturiranju duguju znatno manje nego državi i javnim preduzećima.

Da u svakoj vlasti ima truleži može se videti i po ovom saopštenju Agencije za privatizaciju. Vrlo često priprosti i neuki ljudi u dodiru s vlašću izgube svaku meru i obzir i počinju oponašati male bogove. To je slučaj i sa jednim od glavnih likova u napred pomenutom saopštenju. Prava drama nušićevskog tipa! Pošto se samo saopštenje tiče privatizacije nekog "Radničkog prihvatilišta" ja ga svrstah u ovu temu.
http://www.priv.rs/Saopstenja/10522/Saopstenje+Kabineta+v.d.+dir%D0.shtml