Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Budući da visok i rastući nivo problematičnih kredita sve više opterećuje bankarski sektor u Srbiji i ograničava kreditnu aktivnost i razvoj srpske privrede, usvojena Strategija omogućiće nadležnim institucijama da preduzmu brojne aktivnosti.

One će biti preduzete kako bi se procenio kapacitet banaka za rešavanje problematičnih kredita, stvorili uslovi za razvoj tržišta problematičnih kredita kao i unapredili mehanizmi za rešavanje korporativnog duga sudskim putem i regulativni okvir za hipoteku, navedeno je u saopštenju.

Nije bez razloga i danas na samom Zapadu i dalje sveprisutna ona priča o nesretniku koji je bio nekako prikupio hiljadu evra, hteo da ih položi u američku banku u Briselu (EU), pa pitao:

Kako može da bude siguran za polog? Garantuje vam američka banka - reći će službenik iza šaltera. Lepo, ali šta ako propadne američka banka, ko će meni da garantuje mojih hiljadu evra? Garantovaće vam, čoveče, Evropska unija, dobacuje mu već pomalo iznerviran briselski službenik iza šaltera.

U redu, ali Evropska unija je udruženje država, koje može da se raspadne svakog trenutka - vidite šta se sa Grčkom događa - i ništa od mojih para?
U tom slučaju garantuje vam NATO, već na rubu živaca dobacuje glava iza šaltera.
Oh, oh, NATO! Pa, to je multilateralna organizacija, sutra može da se rasturi i ode mojih hiljadu evra!

Jedva se savladavajući čovek iza šaltera ispaljuje poslednji argument: sve je to što kažete, prijatelju, praktično nemoguće, ali ako bi se ipak desilo, tu je američka država da vam garantuje vaš novac.

"A šta ako propadne Amerika"?
"Pa, idiote, to vredi nemerljivo više od tvojih pišljivih hiljadu evra!"

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić izjavio je danas da se za sada ne razmišlja o osnivanju institiucije koja bi bila zadužena za rešavanje problema nenaplativih kredita, kao ni o prodaji nenaplativih kredita građana
On je na konferenciji za novinare kazao da u trenutnim okolnostima to nije prihvatljivo rešenje.
Prema rečima Dugalića, nenaplativa potraživanja građana i privrede Srbije su oko 22 i 23 odsto u ukupnoj masi odobrenih kredita, dok su 2007. oni činili pet odsto.

Kako piše Island magazin, do sada je iz istog razloga pred islandskim sudovima u zatvor poslato 26 bankara, koji su osuđeni na ukupno 76 godina zatvora. Maksimalna kazna koja se na Islandu može izreći za finansijske malverzacije je šest godina zatvora, a sada je pokrenuta inicijativa da se zbog toga propišu strože sankcije. Island je među retkim državama koje su odlučile da sude bankarima zbog uloge koju su imali u prouzrokovanju finansijskog sloma, koji od 2008. godine potresa čitavu Evropu.

U Sjedinjenim Američkim Državama, odakle je zbog malverzacija u bankarskom sektoru krenula globalna finansijska kriza, niko nije izveden pred sud.
Na pitanje kako je Island, za razliku od ostalih evropskih zemalja, uspeo da se izvuče iz krize, predsednik države Olaf Ragnar Grimson je rekao da su radili sve suprotno od onoga što je rađeno u zapadnom svetu.
Bili smo dovoljno mudri da ne pratimo prevladavajuću ortodoksiju zapadnog finansijskog sveta. Uveli smo kontrolu valuta, pustili smo banke da propadnu, pružili smo podršku ljudima i nismo uveli mere štednje kakve vidite u ostatku Evrope, rekao je predsednik Islanda, prenosi Index.

Kako piše Slobodna Dalmacija, Jugobanka u Stečaju od zagrebačke banke traži da joj vrati poslovni prostora u Robnoj kući “Dobri” u Gundulićevoj ulici od 4.581 kvadratnih metara, nekadašnju poslovnicu na Poljičkoj cesti 14 površine 125 kvadrata i lokal od 253 kvadratnih metara u Papandopulovoj ulici na Trsteniku.

Tu, kako piše list, nije kraj potraživanjima posrnule beogradske finansijske ustanove, jer od Zagrebačke banke traži poslovnicu na Rivi i nekretninu na Putu Supavla 1, ali i prostore širom Dalmacije, konkretno u Trogiru, Imotskom, Zadru, Šibeniku, Kninu i Benkovcu.

Ako ne bude moguć zahtev za vraćanjem imovine koju smatraju oduzetom, stečajna uprava Jugobanke traži da joj Zagrebačka banka isplati odštetu od skoro 86 miliona kuna (oko 11 miliona evra), koliko iznosi tržišna vrednost spomenutih nekretnina, jer ih je, kako navodi tužitelj iz Srbije, domaća banka - neovlašćeno stekla.

Agencija za osiguranje depozita oglasila je kao stečajni upravnik prodaju imovine sedam banaka u stečaju.

Na prodaju je ponuđena imovina Nove Agrobanke, Beobanke, Razvojne banke Vojvodine, Kosovske banke, Privredne banke Beograd, Agrobanke i MB Union banke.

Ponude se dostavljaju agenciji zaključno sa 11. decembrom, dok će se javno otvaranje ponuda održati pet dana kasnije, odnosno 16. novembra.

Više informacija pogledajte na portalu eKapija.

https://vimeo.com/133637106

Mirabank počinje da radi u Srbiji

Mirabank iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je danas najavila da počinje da radi u Srbiji i uglavnom će biti orijentisana na pružanje usluga kompanijama.

Predsednica Izvršnog odbora Mirabank Ilinka Roseti rekla je da je ta banka pouzdan partner brojnim najboljim kompanijama u svetu, kojima obezbeđuje nove poslovne prilike.

“Mirabank pruža ekskluzivnu uslugu i prvoklasno bankarsko iskustvo za korporativne klijente. Pouzdan smo partner mnogih kompanija koje su među najboljima u svetu, a kojima obezbeđujemo nove poslovne prilike. Putem dvosmerne komunikacije zasnovane na poverenju i dubokom razumevanju potreba, banka podržava klijente pružajući im visoko profesionalna rešenja uz mogućnost umrežavanja, doprinoseći inovativnom razvoju njihovog biznisa”, kaže Roseti.

Mirabank poslovni model zasnovan je na izgradnji dugoročnih odnosa i razvoju partnerstava sa klijentima, uz posvećenost, ekspertizu i pružanje dodatne vrednosti, navode iz banke.

AKO se ne varam mnogi su govorili da ta banka nikada nece proraditi i da je sve laz.....

Kolika je kamata na stednju.

MIRABANK

Predsednik Upravnog odbora je Majed Fuad Mohammad Oden, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a članovi su Heshan Ahmed Mohamed Elsayed Heikal iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dr Jelena Galić, Vladimir Radić i Dejan Nikolić.

Dr Jelena Galić je podnela ostavku 9. februara, što je dana 24.03. 2015. godine upisano u Registar APR-a, a sutradan je na njeno mesto imenovana profesorka ek. fak. BG. Danica Popović.  Poznata i kao kolumnista lista Politika i ostra kriticarka Vuciceve vlade...
[You must be registered and logged in to see this image.]
http://www.mirabankserbia.com/srb/upravni-odbor.php

Dr Jelena Galić je podnela ostavku, jer je postavljena za zakonskog zastupnika AIK Banke, u svojstvu predsednika Izvršnog odbora te banke.

Zakonski zastupnik Banke je Vladimir Ahmed, a ostali zastupnici su Saša Mićević i Vladimir Čolić. Članovi Izvršnog odbora su takođe Vladimir Ahmed, Saša Mićević i Vladimir Čolić

Motivi za dolazak novih banaka
Na pitanje koji su motivi za dolazak turske Halkbanke i Mirabanke, banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata na jedno prezasićeno bankarsko tržište, poput srpskog.

Grubišić kaže, da oni ne planiraju da prave konkurenciju u poslovima sa stanovništvom, kod kreditnih proizvoda, već da prate partnere i svoje kompanije i investorire, koji planiraju poslovne poduhvate i projekte u Srbiji i regionu, koji su već najavljeni i iz Turske i iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Proces smanjivanja bankarskog sistema u Srbiji već je počeo, i ubrzaće se, a konsolidacija bankarskog sistema biće okončana za tri do četiri godine, kaže za Infobiz profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić.

U srpskom bankarskom sistemu, koji je prema ocenama većine ekonomista, preveliki za tržište od oko sedam miliiona stanovnika, i postojeći privredni sistem, promene su već počele. Neke banke su napustile Srbiju, neke će se spajati u okviru grupe ili u Srbiji, sledeći svoj interes i naravno uslove Narodne banke i evorpske standardre, Bazel standarde, u vidu kapitalne adekvatnosti.

Čak 75 odsto svih račina na svetu nalazi se u četiri banke. Ukoliko bi se sistem samo jedne od njih urušio nezamisliva količina novca bi - nestala, tvrdi "Indipendent".

Prošle godine počela je takozvana "smrti keša", odnosno po prvi put se desilo da se je jednoj godini više kupovalo karticama nego gotovinom.

Većina transakcija odvijala se preko nekoliko banaka. Posledice pucanja sistema bilo koje od njih bile bi katastrofalne - bankomati i kartice postali bi neupotrebljivi, čime bi se otvorio put za totalni finansijski kolaps.

Upravo zbog ovog scenarija države su postale robovi velikih banaka, piše Indipendent. Ogromne količine novca poreskih obveznika troše se da bi se spasile velike banke pošto bi u slučaju njihove propasti milioni ljudi ostali bez svog novca.

Do toga ne bi došlo samo u slučaju da se novac "oslobodi" iz ovih banaka i počne veće korišćenje digitalnog novca. Kako navodi list, kao što svako ima pravo da podigne gotovinu, tako je zagarantovano i pravo podizanja digitalnog novca i samostalno raspolaganje, bez uplitanja banaka.

Digitalni novac bio bi elektronska verzija novčanica i kovanica, što se razlikuje od onog koji ljudi koriste na svojim debitnim karticama zbog načina njegove izrade.

Trenutno, od sveg novca koji se koristi u Velikoj Britaniji, svega tri odsto je u obliku keša. Ostalih 97 odsto je novac koji kreiraju privatne banke kada daju pozajmice, što je u elektronskom obliku. Digitalni novac daje ljudima i kompanijama šansu da direktno plaćaju jedni drugima i uklanja veliki rizik jer velike banke više neće biti slaba karika u lancu.

citat ::

Filijala mariborske NKBM banke u Srbiji, KBM banka, biće sutra prodata srpskim biznismenima Andreju Jovanoviću i Bojanu Milanoviću, saznaje Tanjug

Andrej Jovanović se nedavno pojavio kao investitor, zajedno sa jednim od najvećih svetskih investicionih fondova "Mid Europa Partners" u kupovini "DFG", u čijem sastavu su "Imlek", "Bambi" i "Knjaz Miloš". Jovanović će biti prvi čovek kompanije "Moji brendovi" koja objedinjuje ova tri naša velika brenda...


http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2015&mm=05&nav_id=987472

Ova dva lika su oni koji su fabriku čipsa prodali Pepsi Koli za nekih 220 miliona evra...

Njihova deca trenutno razvijaju svoj biznis pod imenom "Big Pizza" - lanac brze hrane...

Naleteh na reklamu iz 1995, jednostavno sjajno>
https://www.youtube.com/watch?v=u2w0LCE4_hA

Kada je reč o nenaplativim kreditima, banke imaju pravo odlučivanja šta će raditi sa lošim pozajmicama.Trebalo razumeti banke koje ne žele da prodaju loše kredite investicionim fondovima po ceni koju su ocenile kao prenisku. S druge strane, fondovi kažu da kupuju “mačku u džaku” i zato je cena diskontna. Za razliku od banaka, fondovi mogu da uđu u preduzeće koje ne otplaćuje kredit i da ga restrukturiraju dok se banke time ne bave.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa predstavnicima američkog investicionog fonda KKR o stanju srpske ekonomije, sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom i novim investicijama, saopštila je Vlada Srbije.

Kako se navodi, Vučić je na sastanku istakao da je politička stabilnost najvažnija za ekonomski rast i dodao da će Srbija učiniti sve kako bi održala stabilnost u regionu.

Dejvid Petreus koji je na čelu KKR-ovog Globalnog instituta, čestitao je Vučiću pobedu na nedavno održanim izborima i naglasio da činjenica da je do pobede došlo nakon sprovedenih reformi predstavlja značajan dokaz da je Srbija na dobrom putu.

On je istakao da je KKR zadovoljan dosadašnjim investicijama u Srbiji i izrazio nadu da će uskoro proširiti svoj investicioni paket, kako u Srbiji tako i u regionu.

Vučić je razgovarao sa predstavnicima KKR i o pronalaženju modela za rešenje nenaplativih kredita banaka u Republici Srbiji, na kojem već rade zajedničke radne grupe Ministarstva finansija, Narodne banke i KKR.

Nenaplativi krediti i novčane kazne nagrizaće profitabilnost evropskih banaka duže nego što se prvobitno očekivalo, upozorio je čelnik Evropske agencije za banke (EBA) Andrea Enria.

Hiljade milijardi evra nenaplativih kredita posebno su težak teret za srednje i manje banke u Evropi, naglasio je Enria na Službenom forumu monetarnih i finansijskih institucija.

Nakon krize od 2007. do 2009. finansijski regulatori tražili su od banaka da budu primereno kapitalizovane da bi u poslednje vreme prebacili fokus na njihovu profitabilnost i kreditne kapacitete.

Čelnik EBA upozorio je da tu profitabilnost, uz nenaplative kredite, nagrizaju i velike novčane kazne.

„Neko vreme sam mislio da su u pitanju repovi iz prošlosti i da će to uskoro biti rešeno. Međutim, taj problem se ne rešava dovoljno brzo i mislim da ga i dalje moramo smatrati važnim elementom koji će još neko vreme pritiskati profitabilnost banaka“, istakao je Enria.

Imajući u vidu da je u Srbiji nenaplativo oko 3,5 milijardi evra kredita, to znači da bi fond na čijem je čelu bivši šef CIA Dejvid Petreus po proceni stručnjaka mogao da dođe u posed potencijalne sume od preko milijardu evra.

Kako je “Blic” već pisao, predstavnici KKR razgovarali su sa premijerom Aleksandrom Vučićem o pronalaženju modela za rešenje nenaplativih kredita banaka u Srbiji, a na spisku onih čije bi dugove KKR mogao da preuzme i tako uđe u vlasničku strukturu su i firme nekih od najzaduženijih domaćih tajkuna poput Miroslava Bogićevića, Gorana Perčevića i Željka Žunića. Njihove firme bankama duguju više od 700 miliona evra.

KKR se kao potencijalni otkupljivač dugova pojavio još sredinom prošle godine. O tome je kao o odličnom rešenju govorio i ministar finansija Dušan Vujović, dok je profesor Ekonomskog fakultete Milojko Arsić procenio da bi veliki uspeh bio da KKR otkupi bar trećinu nenaplativih kredita.

Banka prvo čini sve kako bi kredit naplatila od dužnika. Ukoliko proceni da su sve mogućnosti uzaludne, počinje da pregovara sa fondom koji je raspoložen da otkupi loše zajmove. Za banku je zajam loš ukoliko ga dužnik ne otplaćuje, a duži rok otplate zajam svrstava u nižu, rizičniju kategoriju. Ipak, banka daje konačnu reč da li će zajam prodati fondu ili ne jer je procenila da će ipak uspeti da ga naplati u nekom periodu - objašnjava Fabris.

Banka zajmove može prodavati po ceni od 20 odsto do 80 procenata zajma. To znači da banka na, recimo, zajam od 100 dinara dobija od 20 do 80 dinara, a da ostatak ide fondu koji je i otkupio kredit.
Koliki će to procenat biti zavisi od toga u kakvom je stanju preduzeće i kolika je verovatnoća naplate.

Investicioni fond KKR najviše je zainteresovan za otkup kredita javnih i državnih preduzeća za koje je garantovala država, saznaje „Blic“. To znači da su američkom fondu na čijem je čelu bivši šef CIA Dejvid Petreus najzanimljiviji dugovi preduzeća kao što su RTB „Bor“, „Srbijagas“ i EPS, za čije servisiranje te kompanije nemaju para.

Tako bi moglo da se desi da Blagoje Spaskovski, Dušan Bajatović, Milorad Grčić, ali i direktori nekih drugih državnih firmi čiji dugovi budu predmet otkupa, u nekom trenutku bukvalno počnu da rade za Petreusa da bi podmirili obaveze prema njegovom fondu.

Izvor „Blica“ iz Vlade Srbije tvrdi da je za KKR taj segment najinteresantniji jer su njihove procene da su potencijali u rudarstvu i energetici najisplatljiviji za trgovinu.

– Bivši direktor CIA ima najvažniji resurs u svom posedu, a to su informacije, i on dobro zna šta je od privrednih resursa interesantno. Njega u pregovorima sa Srbijom oko otkupa duga interesuju kompanije u oblasti rudarstva i energetike jer znaju da država njima gazduje – tvrdi sagovornik lista.

Beograd -- Jedna petina svih kredita u Srbiji spada u one teško naplative. Problem je nastao posle velike krize 2008. i od tada opterećuje gotovo sve zemlje u okruženju.

Međutim, najviše takvih slučajeva je upravo kod nas. Zbog toga se i banke snalaze na različite načine.

Kada kredit više nije muka samo za onoga koji ga je podigao i treba da ga vraća, onda se crvena lampica pali i bankarima.

Zato se i oni okreću različitim rešenjima, pa pokušavaju da svoj profil očiste od loših kredita. Nedavni razgovori sa investicionim fondovima na nivou države ali i sa EBRD pokazuju da se rešenje traži na više nivoa.

“To su uglavnom već kuće koje su prisutne na srpskom tržištu, i ne samo na srpskom već i na hrvatskom tržištu. To su uglavnom fondovi koji su specijalizovani za otkup potraživanja”, kaže Draginja Đurić, Banka Intesa u Beogradu.

“Da li kroz otpis, da li kroz prodaju - jednostavno pronalazimo način koji banka može da podnese kroz rezervaciju”, dodaje ona.

Stručnjaci kažu da je prodaja ovakvih zajmova samo jedno od mogući rešenja.

Banke propadaju, niko ne odgovara
http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2016&mm=05&nav_id=1137717

Najveća nemačka banka Deutsche Bank najveći je izvor rizika za globalni finansijski sistem, objavio je Međunarodni monetarni fond (MMF) predloživši vladi u Berlinu temeljnu reformu cjelokupnog bankarskog sistema.

- Među globalnim sistemski važnim bankama, Deutsche Bank je najvažniji kontributor sistemskog rizika, a slede ga HSBC i Credit Suisse, stoji u MMF-ovu Programu procene finansijskog sektora.

Prema mišljenju svetskog finansijskog policajca, važnost Deutsche Bank naglašava potrebu boljeg upravljanja rizikom, intenzivnog nadzora i praćenja prekograničnih izloženosti. Portparol banke nije želeo da komentariše navode MMF-a.

Zanimljivo, gotovo iste primedbe u vezi upravljanja rizikom imala je i američka centralna banka Fed koja je američku podružnicu Deutsche Bank i španskog Santandera srušila na svom stres-testu.

MMF je objavio i kako je nemačkom bankarskom sistemu u celini potrebno temeljno “pospremanje” jer okruženje niskih kamatnih stopa značajno negativno utiče na profitabilnost banaka.

Šef Evrogrupe Jerun Dajselblum izjavio je u ponedeljak da italijanske banke imaju probleme, ali da nije reč o "teškoj krizi".

Dajselblum je rekao da italijanske banke imaju probleme s nenaplativim dugovima, ali da to nije ništa novo. Uoči sastanka 19 ministara evrozone, on je rekao da će to pitanje biti rešavano postepeno.

Iznos loših kredita italijanskih banaka iznosi oko 360 milijardi evra...

Ukupni krediti privrede, preduzetnika i stanovništva u Srbiji na kraju jula iznosili su oko 2.212 milijardi dinara, što je 0,6 odsto više nego u junu, objavilo je Udruženje banaka Srbije.

Krediti preduzećima iznosili su oko 1.405 milijardu dinara i za 0,2 odsto su veći nego mesec dana ranije.

Ukupne pozajmice građana uvećane su za 1,3 odsto, na oko 761 milijardu dinara, a krediti preduzetnicima smanjeni su za 0,2 odsto na 46,4 milijardi dinara.

Na kraju jula kasnila je otplata 11,4 odsto ukupnih kredita, što je 0,6 odsto manje nego u junu.

Udeo pozajmica pravnih lica koji kasne u otplati smanjen sa 14,3 na 13,6 odsto. U zakašnjenju je 15,9 odsto kredita preduzetnika, a 7,2 odsto kredita stanovništva.

Svet već nekoliko godina živi u finansijskom eksperimentu koji vrše centralne banke, smatra rukovodilac fonda "RIT Kapital partners" lord Džejkob Rotšild.

Rotšild u pismu klijentima navodi da se besomučno štampaju rekordna novčana sredstva, dok se kamate spuštaju do istorijskog minimuma.

Kako upozorava, šefovi centralnih banki nastavljaju najveći monetarni eksperiment u istoriji, a posledice ultraniskih kamata se ne mogu predvideti.

Monetarno pumpanje, prema njegovim rečima, povlači za sobom porast cena akcija (oko tri puta od 2008. godine na americkom tržištu) i državnih obveznica, preneo je Sputnjik.

U ovom eksperimentu, poručuje Rotšild, stran je realni sektor ekonomije, iako šefovi svetskih centralnih banaka kao glavni cilj navode njegovu obnovu.

Skoro sve vrste investicija su porasle monetarnim prilivom, dodaje Rotšild.

Međutim, kako ističe, ekonomski rast ostaje anemičan, potražnja slaba, a u mnogim razvijenim zemljama vidi se deficit.

Šef "RIT Kapitala" konstatuje pogoršanje geopolitičke situacije na planeti - bliskoistočni konflikt dugo će ostati nerešen, a istovremeno se usporava druga po veličini ekonomija sveta - kineska.

Rotšild u ovim uslovima savetuje pre svega da se čuva kapital dok traganje za mogućnostima njegovog umnožavanja treba da ode u drugi plan.

Slovenija: Najveća banka u državnom vlasništvu u prodaju do kraja 2017. godine

Slovenačka vlada u idućih godinu dana trebala bi prodati 75 odsto udela u Novoj Ljubljanskoj banci. Procene slovenačke vlade su optimistične pa neki očekuju vrednost od čak 937 miliona evra, ali to je nerealno. Ž

Analitičari smatraju, s obzirom na opšte stanje evropskih banaka, kako bi realno bilo očekivati do 675 miliona evra za 75% udela, piše Seebiz.

Nova Ljubljanska banka (NLB) ostvarila je u prvoj polovini ove godine dobit od 69,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego u istom lanjskom razdoblju, objavila je najveća slovenačka banka u državnom vlasništvu.

NLB je do pre tri godine bila u teškoj kreditnoj i poslovnoj krizi te s velikim opterećenjima usled golemih novčanih rezervacija zbog loših kreditnih plasmana.

Matt, jel ovo neki reper za KMBN???

Momir ::

Slovenija: Najveća banka u državnom vlasništvu u prodaju do kraja 2017. godine
Matt, jel ovo neki reper za KMBN???

Nisam gledao brojeve NLB-a dugo,...ne bi znao. Znam samo da je NKBM, druga po velicini banka u SLO, prodata za 40% knj.vrednosti i oko 7 puta net dobit; ali je to bio tender za 100% kapitala, a ovde pricaju o IPO: dakle neki diskont verovatno na ovo sto je postigao NKBM.

Drugacija je dinamika oko Komercijalne. Bice mnogo vise zainteresovanih kupaca za KMBN,nego za SLO banke: sto banaka, sto fondova. Bar 7-8 ucesnika na tender izvesno.

Realno se dil za Komercijalnu nece dogoditi pre 2018. Bar mi se tako cini, ako uzmes u obzir sve sto se desava: nov menadzment, ciscenje bilansa, itd.

NBS potvrdila da bi Rus banku u Srbiji, ko je on?
Narodna banka Srbije saopštava da je ruska Ekspobanka iskazala zainteresovanost za ulazak u srpski bankarski sektor, ali da nikakav zvaničan zahtev nije stigao.

Ars Vivendi ::

NBS potvrdila da bi Rus banku u Srbiji, ko je on?
Narodna banka Srbije saopštava da je ruska Ekspobanka iskazala zainteresovanost za ulazak u srpski bankarski sektor, ali da nikakav zvaničan zahtev nije stigao.

Kim je ozbiljan bankarac monetarac, super kredibilan tip. Pokusao je da spase PBB, ali posto nije bilo tala za Sinisu Malog, taj dil je pukao.

Inace, trazice verovatno saglasnost da preuzme Marfin. Nema taj neke prevelike apetite.

Druga najveća nemačka banka, Komercbanka, najavila je ukidanje 9.600 radnih mesta do 2020. godine.

Iz Komercbanke su, takođe, saopštili da će za sada suspendovati isplatu dividendi zbog troškova restrukturiranja poslovanja od 1,1 milijardi evra, prenosi agencija Frans pres.

Biće otpušteno oko 20 odsto radne snage, navodi se u saopštenju banke, ali i najavljuje otvaranje 2.300 novih radnih mesta u oblastima koje beleže rast, što će na kraju rezultirati gubitkom od 7.300 radnih mesta, prenosi agencija Rojters.

Zbog svoje veličine, od problema sa kojima se suočava Deutsche banka, strahuje cela Evropa.

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu - Krizi se ne nazire kraj
 
http://www.ekapija.com/website/sr/page/1564709/%C4%90or%C4%91e-%C4%90uki%C4%87-profesor-Ekonomskog-fakulteta-u-Beogradu-Krizi-se-ne-nazire-kraj

Ambasador Kine u Beogradu Li Mančang najavio je danas da će u Beogradu uskoro biti otvorena Kineska banka (Bank of Čajna).

U centru Budimpešte njihova zgrada je ogromna (iako se nigde nije reklamirala) nešto ozbiljno prolazi kroz nju.

Kineska banka (Bank of China) počeće 20. januara da posluje u Srbiji, najavio je danas premijer Aleksandar Vučić.
Vučić je novinarima u Chupriji rekao da će Kineska banka iz Beograda pokrivati Grčku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju i sve zemlje bivše Jugoslavije.

- Beograd i u tom smislu postaje centar i to je velika vest za nas - rekao je Vučić.