U ProCredit Banci 'pljuste' otkazi:

Nezvanicno oko 300 ljudi je dobilo otkaz.

Pored Škodinog auto-salona na Novom Beogradu bila je ekspozitura ProCredit banke da imaju mušterije gde da sednu posle razgledanja vozila. E pa, zatvorena je.

U Apatinu im je ekspozitura bila otvorena neko jako kratko vreme, 6 meseci, godinu dana najviše, ne znam tačno... Znam da sam se čudio kad su zatvorili nedugo posle otvaranja.

Moguće spajanje grčkih banaka u Srbiji
http://www.kamatica.com/vesti/1529/grcke-banke-srbija

Global Finance napravio je popis 50 najsigurnijih banaka na svetu u 2010.god

1. Caisse des Depots et Consignations (CDC) (Francuska)

2. Bank Nederlandse Gemeenten (Holandija)

3. Zuercher Kantonalbank (Švajcarska)

4. Landwirtschaftliche Rentenbank (Nemačka)

5. Rabobank Group (Holandija)

6. Landeskreditbank Baden-Wuerttemberg – Foerderbank (Nemačka)

7. Nederlandse Waterschapsbank (Holandija)

8. KfW (Nemačka)

9. NRW.Bank (Nemačka)

10. Royal Bank of Canada (Kanada)

11. National Australia Bank (Australija)

12. Westpac Banking Corporation (Australija)

13. Commonwealth Bank of Australia (Australija)

14. Banco Santander (Španija)

15. Toronto-Dominion Bank (Kanada)

16. Australia and New Zealand Banking Group (Australija)

17. ASB Bank (Novi Zeland)

18. BNP Paribas (Francuska)

19. HSBC Holdings (UK)

20. Credit Agricole (Francuska)

21. Banco Bilbao Vizcaya Argentaria (BBVA) (Španija)

22. Scotiabank (Kanada)

23. DBS Bank (Singapur)

24. Banco Espanol de Credito S.A. (Banesto) (Španija)
25. Caisse centrale Desjardins (Kanada)

26. Credit Suisse (Švajcarska)

27. Nordea (Švedska)

28. La Caixa (Španija)

29. Svenska Handelsbanken (Švedska)

30. BNY Mellon (SAD)

31. Oversea-Chinese Banking Corporation (Singapur)

32. United Overseas Bank (Singapur)

33. Pohjola Bank (Finska)

34. Barclays Bank (UK)

35. Intesa Sanpaolo (Italija)

36. BMO Financial Group (Kanada)

37. CIBC (Kanada)

38. National Bank Of Kuwait (Kuvajt)

39. Deutsche Bank (Nemačka)

40. JPMorgan Chase (SAD)

41. Lloyds Banking Group (UK)

42. Société Générale (Francuska)

43. Wells Fargo (SAD)

44. Banque Federative du Credit Mutuel (BFCM) (Francuska)

45. Landesbank Baden-Wuerttemberg (Nemačka)

46. Credit Industriel et Commercial (CIC) (Francuska)

47. Nationwide Building Society (UK)

48. U.S. Bancorp (SAD)

49. Landesbank Hessen- Thueringen Girozentrale (Nemačka)

50. Shizuoka Bank (Japan)

Dobit banaka u prvom polugođu povećana za 75 odsto

Prvih pet banaka po visini ostvarenog dobitka pre oporezivanja su Banka Inteza sa četiri milijarde dinara, AIK banka sa 2,8 milijardi, Unikredit banka - 1,9 milijardi, Rajfajzen banka - 1,5 milijardi i Komercijalna banka sa 1,4 milijarde dinara.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/205384/Dobit-banaka-u-prvom-polugodju-povecana-za-75-odsto

Svetski bankari usvojili nova pravila bankarskog sistema

http://www.emg.rs/vesti/svet/132519.html

Banka Kredi agrikol (Credit Agricole) je danas saopštila da od ponedeljka, 4. oktobra, počinje da odobrava potpuno besplatne gotovinske kredite, sa nominalnom i efektivnom kamatnom stopom od nula procenata.

Uslov za dobijanje kredita je da klijent do kraja godine počnu da prima zaradu preko računa u toj banci.

Ukoliko to uradi, imaće mogućnost da konkuriše za kredit u iznosu do 200.000 dinara, uz kamatnu stopu od nula odsto, bez ikakvih administrativnih troškova. Period otplate ovih kredita je pet meseci, uz dozvoljeno zaduženje plate do 40 procenata, navedeno je u saopštenju.

Specijalna ponuda, u okviru koje će se odobravati gotovinski kredit u iznosima od 50.000, 100.000, 150.000 i 200.000 dinara, traje do 31. decembra.

(Tanjug)

Nadzorni savet Nove Ljujbljanske banke (NLB) je na današnjoj sednici predvideo postepeno povlačenje s tržišta Srbije.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/211788/Nadzorni-savet-NLB-predvidja-postepeno-povlacenje-iz-Srbije

Београд, 20.09.2010.
Комисија за хартије од вредности је примила захтев банке ,дана 17.09.2010. године, у вези са применом института познатог купца у светлу његове евентуалне обавезе објављивања понуде за преузимање.
Наиме, у случају повећања капитала банке у складу са чланом 54. став1. тач.1. Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената, које је намењено познатом купцу , поставља се питање његове обавезе објављивања понуде за презимање.
Из изложеног је потребно да je Комисија што пре обавести о томе ко се сматра познатим купцем, у смислу чл. 54. ст.1. тач.1) Закона и да ли има обавезу објављивања понуде за презимање, сходно Закону о преузимању акционарских друштава.

http://www.sec.gov.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=1091&Itemid=71

KOJA LI JE TO BANKA????

Nisam 100% siguran, ali najverovatnije Credy banka iz Kragujevca.

Beograd -- Erste banka će kupiti još neku banku u Srbiji ukoliko joj se za to ukaže prilika, najavio je izvršni direktor Erste grupe Andreas Trajhl.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=10&nav_id=471399

NBS povećala referentnu kamatu na 10,5 odsto
Beta pre 54 minutaBEOGRAD, 11. novembra 2010. (Beta) - Izvršni odbor Narodne banke Srbije (IO NBS) danas je razmatrao aktuelna ekonomska kretanja i odlučio da referentnu kamatnu stopu poveća za 100 baznih poena, na 10,5 odsto.

Pri donošenju odluke IO je pre svega uzeo u obzir potrebu zaustavljanja rasta inflatornih pritisaka podstaknutih rastom cena hrane, efekte ranije deprecijacije, kao i brži oporavak agregatne tražnje od očekivanog.

Rast cena hrane bio je ključni faktor porasta inflacije u proteklih nekoliko meseci, ocenjuje se u saopštenju NBS.

Navodi se i da će preko povećanja uvoznih cena na rast inflatornih pritisaka uticati i do sada ostvarena deprecijacija.

Istovremeno, nastavak ekonomskog oporavka, kao i odluka o odmrzavanju zarada u javnom sektoru i penzija, doprineće slabljenju dezinflatornog uticaja agregatne tražnje, navodi NBS.

Centralna banka je ocenila da će se međugodišnja inflacija u narednim mesecima kretati iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

Stoga je, kako se navodi, povećanje referentne kamate potrebno kako bi se inflacija krajem 2011. godine vratila u granice utvrđenog cilja od 4,5 plus/minus 1,5 odsto za kraj 2011. i 4 plus-minus 1,5 odsto za kraj 2012.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. decembra 2010. godine.

ERIK KANTONA ZOVE U "UDAR NA BANKE"
Izvor:Press

Erik Kantona pozvao je sve ljude da 7. decembra podignu sav novac iz banaka, jer upravo banke okrivljuje za nedaće savremenog doba.

Svi znaju da on uvek zadaje fatalne udarce, samo je pitanje gde i na koga će krenuti

Čuvena reklama u kojoj Erik Kantona podiže kragnu i izgovara svoje magično „orevuar" pre nego što će uputiti fatalni šut, bila je simbol engleskog fudbala devedesetih godina, sa Francuzom kao najvećom facom na Ostrvu.

On je i danas ostao upamćen kao čovek koji jednim udarcem rešava sve, bilo da je to odlučujući šut na gol ili glava protivničkog navijača. Pre nekoliko dana Kantona je podsetio zašto i 13 godina nakon povlačenja još važi za najveću kontroverzu savremenog fudbala.

Samo, ovog puta se nameračio na bankarski sistem, koji okrivljuje za sve nedaće koje su zadesile savremeno čovečanstvo. Odlučio je da povede pravu revoluciju protiv banaka, a, kako inače to radi, namerava da ih uništi jednim udarcem.

Njegova ideja je da sedmog decembra svi ljudi odu u banke i podignu sav novac koji drže na štednim i tekućim računima. To bi banke bacilo u velike probleme i većina bi morala da stavi katanac na vrata, smatra Kantona.

Kaže da mu nisu jasni svi ti ulični protesti koji su preplavili Evropu poslednjih meseci.

"U današnje doba protestovati na ulici, čemu to? Tako okrećeš sve protiv se be. To više nije način na koji se menjaju stvari. Lepo je govoriti o revoluciji i uzimati oružje, ali ne možeš ići unaokolo i ubijati ljude. Ne verujem da možemo biti srećni kad vidimo svu tu bedu oko nas. Ili živimo pod staklenim zvonom, odvojeni od svega. Postoje mogućnosti i možemo mnogo da učinimo. Zato me ljuti što činimo tako malo", kaže on.

Kantona dodaje da se "revolucija može napraviti vrlo jednostavno. Sistem je izgrađen na bankama. Dakle, ako želite da srušite sistem, srušite banke. Pa tako, umesto da tri miliona ljudi izađe na ulice i maše transparentima, bolje bi bilo da odu u svoje banke i povuku sav svoj novac, jer banke će se urušiti, nestati. Bez oružja, krvi, bez ičega takvog, a onda će vlasti morati da nas slušaju na drugačiji način".

Udar Kantone na ekonomski sistem nije nikoga mnogo iznenadio, jer je i njegova fudbalska karijera bila takva da su posle njegovog povlačenja prve reakcije govorile da svi znaju da se Kantona „nikad ne povlači". Samo je bilo pitanje gde će i na koga da udari.

BERLIN, 20.11.2010 (TANJUG)
Banke EU računaju na rast profita u istočnoj Evropi

Banke koje posluju u zemljama istočne Evrope mogu da računaju na visoke profite u narednim godinama, ali i na sve oštriju konkurenciju banaka iz Kine i Indije, ocenili su top menadžeri Dojče i Unikredit banke.

Predsednik Unikredita Federiko Giconi očekuje rast prihoda te banke u istočnoj Evropi za 11 odsto u narednih pet godina. On je juče izjavio da će visina kredita i depozita u tom periodu da se poveća za 15 procenata, što je rast kakav se ne predvija u zapadnoj Evropi.

Član upravnog odbora Dojče banke Jirgen Fičen takođe smatra da je region istočne Evrope veoma privlačan za bankarsko poslovanje, pa ne isključuje mogućnost širenja poslovanja kupovinom drugih kompanija.

Fičen, mđutim, upozorava na jaku konkurenciju zemalja u ekspanziji, Kine i Indije, na finansijskom tržistu istočne Evrope.

Velike zapadne banke su pohrlile u istočnu Evropu u trci za zaradom posle pada "gvozdene zavese", podseća ruski poslovni dnevnik "RBK dejli". Oko 40 odsto profita i četvrtinu prihoda Unikredit ostvaruje upravo u tom regionu.

Bankari smatraju da će rastu profitabilnosti njihovog poslovanja doprineti privredni oporavak zemalja regije.

Unikredit procenjuje da će privreda 17 zemalja istočne Evrope (zajedno sa Kazahstanom i Turskom) ove godine ostvariti rast od 3,6 procenta, a iduće od 3,8 odsto, i po tome premašiti zemlje evrozone.

Finansijski eksperti napominju da će razvoj zemalja istočne Evrope biti veoma neujednačen, tako da će ekonomije Poljske, Rusije i Ukrajine dogodine osvariti rast od četiri do pet odsto, dok će Rumunija i Hrvatska imati ras manji od dva procenta.

Očekivanja bankara, međutim, mogu da osujete mogući rizici u ekonomijama brojnih zemalja regije. Bugarskoj i Rumuniji, čiji će bruto domaći proizvod ove godine da opadne, biće neophodne ekonomske reforme, dok je u mnogim zemljama veliki problem korupcija. Prema indeksu "Transparensi nternešenela", Rumunija je na 69. mestu, Ukrajina na 134, a Rusija na 154. mestu po nivou korupcije.

Руски банкари покриће Војводину
Главна филијала Московске банке за Војводину почиње пословање. Налази се у згради НИС-а и већ је спремна да прими прве клијенте. У банци кажу да је то тек почетак

освајања покрајинског тржишта. За наредну годину планирано је отварање експозитура у свим већим градовима у Војводини.
У Московској банци објашњавају да су од доласка на српско тржиште желели веће присуство у најразвијенијем делу Србије. Заинтересовани су, осим за становништво, и за рад с привредом. У Русији имају искуства и у пословању с пољопривредницима, а овде би тек сада могли почети рад у тој привредној грани.

Ceo tekst:

http://www.dnevnik.rs/node/14164

Nešto nije OK.
Parlament odobrio osnivanje "Banke za posebne namene"??

Beograd -- Skupština Srbije je usvojila nove propise kojima država preuzima garancije za isplatu svih štednih uloga do 50.000 evra banke koja ode u stečaj ili likvidaciju.
Do sada je država garantovala samo uloge u bankama u kojima ima vlasnički udeo.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=11&dd=30&nav_id=475960

Intesa najbolja banka u Srbiji, a Erste banka u jugoistočnoj Evropi
http://www.xxxxxmx.rs/finansije/7582/Intesa-najbolja-banka-u-Srbiji--a-Erste-banka-u-jugoistocnoj-Evropi.html

Od 34 banke, stranci vlasnici u 21
8. decembar 2010. | 18:06 | Izvor: Tanjug
Beograd -- U bankarskom sektoru Srbije posluju ukupno 34 banke, od kojih je 21 u stranom vlasništvu, a 13 u domaćem.

Od domaćih banaka, devet je u vlasništvu države kao većinskog akcionara, dok su četiri u vlasništvu privatnih lica.

Najznačajnije strane banke po učešću u ukupnoj aktivi sektora potiču iz Italije (21 odsto učešća), Austrije (20), Grčke (15) i Francuske (sedam odsto). Strane banke potiču od bankarskih grupacija iz 11 različitih država.

Prema kriterijumu ukupne aktive, najveća banka u Srbiji je Banka Inteza, sa 332 milijarde dinara i 14,2 odsto učešća na tržištu.

Sledi Komercijalna banka sa 244 milijarde (10,4 odsto), Rajfajzen sa 202 milijarde i 8,6 odsto učešća, Unikredit sa 154 milijarde (6,6 odsto), Hipo Alpe-Adrija sa 148 milijardi i 6,3 odsto.

Tu su i Eurobank EFG sa 140 milijardi i šest odsto učešća, AIK banka Niš sa 119 milijardi (5,1 odsto), Sosijete ženeral sa 108 milijardi (4,6 odsto), Vojvodjanska banka sa 84 milijarde (3,6 odsto) i Alfa banka sa istom vrednošću aktive i istim tržišnim učešćem.

U tim bankama je na kraju drugog kvartala 2010. godine bilo zaposleno ukupno 30.876 ljudi. Trend smanjenja broja zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije, započet u toku 2009. godine, nastavljen je i u drugom kvartalu ove godine. Broj zaposlenih se smanjio za skoro 1.466 osoba od kraja 2008. godine, kada je iznosio 32.342.

U prvom tromesečju 2010. u Srbiji je poslovalo 26 društava za osiguranje. Isključivo poslovima osiguranja bavila su se 22 društva, a samo poslovima reosiguranja četiri.

Od tih 26 - 19 osiguravajučih društava bilo je u većinskom stranom, a sedam u domaćem vlasništvu. Na kraju prošle godine, najveće osiguravajuće društvo u Srbiji bilo je Dunav, iza kojeg na listi slede DDOR Novi Sad i Delta Đenerali.

Prvi put u istoriji bankarstva Srbije, prihodi od bankarskih tarifa prevazilaze prihode od kamata. U trećem kvartalu ostvaren profit od 22 milijarde dinara. Naplatom tarifa banke nadoknađuju kašnjenje naplate kredita od privrede.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/809284/Tarife+unosnije+od+kamata.html

U Nacrt zakona o zaštiti potrošača unete odredbe koje stavljaju klijente u znatno ravnopravniji položaj. Banke se razljutile i prete skupljim kreditima.

Država je konačno odlučila da spreči banke da se bogate preko leđa klijenata. U Nacrt zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga uneto je nekoliko odredaba po kojima će odnosi banaka i klijenata biti znatno ravnopravniji nego do sada, a banke su se zbog toga razljutile i poručuju da će biti primorane da poskupe kredite.U Nacrtu zakona navodi se, recimo, da klijent banke 15 dana po potpisivanju ugovora može da odustane od kredita bez nadoknade, a do isteka 30 dana od korišćenja zajma može da vrati glavnicu, bez plaćanja kaznenih kamata. Takođe, prema novom zakonu, ukoliko klijent izgubi ili mu ukradu platnu karticu, plaća najviše do 150 evra, bez obzira koliko je lopov uspeo da potroši pre prijave krađe. Sve preko toga plaća banka koja je izdala karticu.

Izmena 12 miliona ugovora
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić navodi, međutim, da su ove odredbe potpuno neprihvatljive.
- Generalno podržavamo donošenje zakona koji bi uredio ovu oblast, ali pojedine odredbe su potpuno besmislene. Zakon kaže da sve ugovorne odredbe koje su sporne idu u korist korisnika. Pa gde u svetu to postoji? Takođe, potpuna je besmislica to što će ovaj zakon važiti i retroaktivno, odnosno primenjivaće se na sve već odobrene kredite. Da li je moguće da su se krediti odobravali po tada važećim propisima, a sada će se primenjivati pravila novog zakona. To je neustavno, mimo zakonodavne prakse i znači da će morati da se menja 12 miliona ugovora koje su banke po raznim osnovama sklopile sa svojim klijentima - ogorčen je Dugalić.
On smatra i da su novim zakonom finansijske usluge izjednačene sa prodajom robe.
- Uvodi se, na primer, da se u zahtevu za odobravanje kredita popunjavaju 23 obavezne stavke o klijentu. To je još jedan trošak za banku - kaže Dugalić.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Goran Papović ističe da zakon ni izbliza ne štiti korisnike toliko koliko banke pričaju.
- Veliki i najvažniji nedostatak zakona je to što nije regulisano pitanje kamate koja pada na teret korisnika - ističe Papović.

Kupovni i prodajni kurs
On dodaje da takođe nisu regulisani ni ugovori o revolving kreditima, kao ni dozvoljeni minus.
Ekonomista Goran Nikolić slaže se da je potreban zakon koji će dodatno zaštititi građane od visokih nameta.
- Na prvom mestu treba ukinuti mogućnost da se krediti diskreciono usklađuju sa poslovnom politikom banke, jer je to za svakoga ko otplaćuje kredit neprihvatljivo. - ističe Nikolić.



"DISCIPLINOVANJE" BANAKA
1 Banka ne može jednostrano da izmeni odredbe ugovora, već mora da dobije pismenu saglasnost klijenta
2 Kamatna stopa može da se promeni samo ako je promenljivost unapred ugovorena i ako se odnosi na elemente koji ne zavise od volje banke (referentna stopa, indeks rasta cena i sl.)
3 Obaveza da se jednom mesečno klijentu dostavi izvod bez naknade
4 Pravo klijenta da u roku od 14 dana odustane od kredita bez nadoknade (osim kod stambenih kredita)
5 Banka je u obavezi da na depozit klijenta za kredit, ukoliko ga ima, plaća istu kamatu kao što je naplaćuje klijentu
6 Klijent može u svakom trenutku da otplati u celosti kredit, a banka može za to da mu naplati najviše jedan odsto, odnosno 0,5 odsto ukoliko do isteka kredita nije ostalo više od godinu dana
7 Ne sme se naplaćivati nikakva naplata ili provizija za podizanje novca sa računa, bez obzira na iznos
8 U slučaju krađe kreditne kartice, klijent plaća najviše 150 evra bez obzira koliki je iznos neko zloupotrebio
9 Ako klijent prelazi u drugu banku, zadržava sva prava koja je imao u banci iz koje odlazi
10 Zakon će se retroaktivno primeniti i na sve kredite koji su već u otplati
* Iz Nacrta zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga
U Nacrtu zakona navodi se, recimo, da klijent banke 15 dana po potpisivanju ugovora može da odustane od kredita bez nadoknade, a do isteka 30 dana od korišćenja zajma može da vrati glavnicu, bez plaćanja kaznenih kamata. Takođe, prema novom zakonu, ukoliko klijent izgubi ili mu ukradu platnu karticu, plaća najviše do 150 evra, bez obzira koliko je lopov uspeo da potroši pre prijave krađe. Sve preko toga plaća banka koja je izdala karticu.

Slovenac 1, ne nasedaj na provokacije, na takve komentare jednostavno više nema smisla odgovarati.

Malo je poduze ali ...

KLIJENT U PRAVU, A NE BANKA
Izvor:Blic, Danas, Novosti

Beograd -- Dosadašnja praksa da je banka uvek u pravu i da nijedan klijent nije uspeo da dobije spor na sudu, uskoro će se promeniti u korist klijenata.

Predlog zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđa, naime, da se ugovorene sporne odredbe tumače u korist korisnika kredita.

Prvo i osnovno što donosi budući Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, jeste da će dogovorena kamata važiti tokom celog perioda otplate i ne može se menjati retroaktivno, a što su mnoge banke do sada činile.

Za promenjive kamate mora precizno da se navede od čega zavise. Banke će ovo morati da primene i na već odobrene zajmove, koji su u otplati kada zakon stupi na snagu. Ukoliko je zajam vezan za stranu valutu, tokom celog perioda otplate zaračunava se kurs po kome je kredit odobren.

Narodna banka Srbije će već u ponedeljak imati konačnu verziju predloga Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji će dostaviti Skupštini na razmatranje i pre Nove godine.

Bez obzira na to što bankari imaju mnogo primedbi, suština ovog propisa će biti sačuvana, što znači da će prava i obaveze građana i preduzeća s jedne i banaka i drugih finansijskih institucija s druge strane biti izjednačena.

Banke će uskoro morati i da zaračunavaju znatno manje naknade, takozvane prateće troškove kredita, ali i provizije. Ubuduće bi trebalo da i ta izdvajanja budu limitirana.

Banke će morati u pisanoj formi besplatno da obaveštavaju klijente o stanju na računu ili kredita, najmanje jednom godišnje, zatim da ne naplaćuju izveštaj iz Kreditnog biroa, kao ni gašenje kartice ili tekućeg računa.

Provizija se neće zaračunavati za podizanje većih iznosa sa računa, a maksimalni iznos provizije ne može da bude više od jedan odsto. Smanjiće se i naknade za obradu kredita na 0,5 do jedan odsto. Do sada je ova stavka iznosila i do tri odsto.

Novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđa i novčane kazne za banke i ostale finansijske institucije u iznosu od 500.000 do tri miliona dinara.

Pojedine odredbe Nacrta zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga žestoko su naljutile bankare u Srbiji, koji kažu da sporne odredbe ne idu u prilog ni bankama ni klijentima.

To znači da će ukoliko se usvoji ovakav nacrt, doći do ukidanja određene vrste kredita ili do njihovih poskupljenja, a to se odnosi pre svega na kreditne kartice i na dinarske pozajmice sa fiksnim kamatama.

I u Udruženju banaka Srbije kažu da se zalažu za zakon koji će biti u korist građana, ali da nijedna strana ne bude “hendikepirana”.

Generalni sekretar UBS Veroljub Dugalić ističe kao problematično izjednačavanje aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (kamata na depozit za kredit jednaka kamati na pozajmice) što dovodi u pitanje isplativost poslovanja banaka, a odredba po kojoj se za prevremenu otplatu plaća kamata od samo jedan odsto takođe spada u red ovih nelogičnosti.

“Tu su i slučajevi povezanih ugovora u kome klijent kupi robu koja je oštećena u transportu, a sve to ide na štetu banke. Tu je onemogućavanje naplate provizija za kreditnu karticu, a treba znati da banka ima troškove kao što su proučavanje dosijea klijenta ili izrada plastike, a to ne sme da naplati da bi došla u situaciju da klijent posle 14 dana kaže: “Hvala, ne treba”. Mi smo za to da se ne naplaćuju nerealne provizije, već one koje su u skladu sa realnim troškovima banke”, zaključuje Dugalić.

Bankari već najavljuju da ukoliko se ovaj zakon usvoji, moraće da poskupe neke proizvode ili da ih kompletno ukinu.

“Mi imamo kredite u dinarima sa fiksnom kamatom, ali prevremena otplata košta četiri odsto. To je ono za šta se mi opredeljujemo ako već ulazimo u rizik da dajemo kredite u dinarima sa fiksnom kamatom. A onda imate odredbu koja definiše da kamata na prevremenu otplatu može biti jedan odsto. U redu, onda nećemo davati ove kredite”, kaže Petar Grujić iz Folksbanke.

Kako dodaje, odredba o kreditnim karticama je podložna zloupotrebi, pa ćemo onda recimo morati da za njihovo otvaranje tražimo veliki depozit. Pitanje je da li neko želi da otera banke iz Srbije.

Obaveze banaka

- Iskazivanje efektivne kamatne stope, odnosno ukupne cene kredita sa svim pratećim troškovima, kao i u kojim slučajevima može d a se menja

- Nema jednostrane izmene odredbi ugovora, već samo uz saglasnost klijenta

- Korisnik kredita može da ga otplati ranije, a dozvoljena naknada je maksimalno jedan odsto

- GaŠenje tekućeg računa je besplatno

- Ugovorene odredbe koje su sporne tumačiće se u korist korisnika usluga

Sporne odredbe

- Zakon će retroaktivno važiti na sve kredite koji su već u otplati

- Pravo klijenta da u roku od 14 dana odustane od kredita bez nadoknade

- Banka je u obavezi da na depozit klijenta za kredit plaća istu kamatu na pozajmicu

- Sporna tumačenja su uvek u korist klijenta

- Najveća kamata za prevremenu otplatu kredita je jedan odsto

- U slučaju krađe kreditne kartice klijent plaća najviše 150 evra

- Bez naplate provizije na izdavanje kartice

- U slučaju štete u povezanim ugovorima banka je uvek kriva

Банке ће скупље наплаћивати заштиту клијената
Пословне банке изгубиће део профита због обавезе да истинито обавештавају клијенте, па ће бити принуђене да подигну камате и цене услуга обраде кредитних захтева и вођења текућих рачуна грађана

Нови Закон о заштити корисника финансијских услуга донеће клијентима бољу информисаност и већа права у односима са пословним банкама, али и поскупљења камате на кредите, веће накнаде за обраду кредитних захтева и скупље вођење текућих рачуна грађана.

То је закључак Портала Kamatica.com после анализе најважнијих одредаба новог закона и прогноза последица које би могле уследити после ступања закона на снагу.

Оглашавање

Једна од најбитнијих новина у оглашавању пословних банака јесте обавеза да износ ефективне каматне стопе истакну у односу на остале елементе. На тај начин корисницима ће бити далеко лакше да упоређују понуде пословних банака и доносе правилније одлуке у избору банке са којом послују.

Донедавно је било присутно агресивно оглашавање кредита са нула одсто камате. Нови закон обавезује пословне банке да у овим случајевима јасно истакну остале услове за коришћење кредита, а које корисници уобичајено плаћају по ценама вишим од реалне. До сада су пословне банке трошкове коришћења кредитна са нула одсто камате преносиле на накнаде и провизије за коришћење других производа који су били услов за за одобравање поменутог производа, а то су вешто „скривале” од потенцијалних клијената у рекламама.

Промена камате

Уколико банка и корисник кредита уговарају кредит са фиксном каматном стопом, а пословна банка накнадно одлучи да исту промени, то ће моћи извршити само уз сагласност корисника кредита. Уколико клијент то не прихвати, банка нема право да исту измени, нити да раскине уговор по овом основу. Ипак, банкама је и даље остављен простор коришћења варијабилних каматних стопа, где је довољно обавестити корисника о промени исте под условима дефинисаним уговором. Захваљујући овој одредби, фиксна каматна стопа добија прави смисао, али се очекује да се у будућности кредити са фиксном каматном стопом изузетно ретко појављују у понудама банака.

Уговор на увид

НБС је новим законом дефинисала и обавезу пословних банака и лизинг компанија да грађанима, са којима намеравају да закључе уговор, понуде на увид нацрт уговора у писменој форми да би њихови клијенти могли детаљно да проуче одредбе пре потписивања уговора.

Текући рачун

У случају да банка мења услове под којима води текуће рачуне грађана, законом ће бити у обавези да о промени обавести клијента најмање 30 дана пре промене. Истовремено, уколико клијент то жели, банка ће бити у обавези да о свом трошку трансферује средства на рачун друге банке или да исплати готовину са рачуна без накнаде за корисника. Обавеза везана за бесплатни трансфер средстава представља можда и више него што би клијенти у Србији могли очекивати и у много уређенијим тржишним условима, а за банке значајан трошак и умањење профита.

Обавештавање клијената

Пословне банке ће убудуће бити у обавези да власницима рачуна достављају изводе о променама на рачуну једном месечно без наплате трошкова обавештавања. Истовремено, о обавештењу банка мора поседовати доказ о пријему од стране клијента. Када су у питању кредити, обавеза пословних банака биће да на исти начин као и код текућих рачуна обавештава корисника, али најмање једном годишње.

Одустајање од кредита

Према новом законском решењу, корисник кредита има право да одустане од кредита који му је одобрен и исплаћен у року од 14 дана, без обавезе да образложи одустајање. Од овога су изузети само кредити за куповину некретнина. Корисник истовремено није у обавези да банци плати било какву врсту накнаде осим камате која је обрачуната у периоду коришћења кредита.

Мање провизије и накнаде

Пословне банке тренутно наплаћују провизију за превремену отплату кредита или дела кредита од три до чак пет одсто. Ово је веома дестимулативан проценат за свакога ко се одлучи да раније исплати своје кредитне обавезе. НБС је новим законом дефинисала да се накнада пословне банке може кретати између 0,5 и један одсто дела кредита који се отплаћује. Оваква промена ће дефинитивно у значајној мери умањити профите банака по основу наплате превремених отплата, а корисницима дати адекватан стимуланс да размисле о могућности превременог раздуживања.

Новим законом пословне банке неће имати право на наплату накнаде за затварање рачуна или гашење кредитних картица.

Шта добијају клијенти, а шта банке

На основу ранијих искустава не може се очекивати да банке прихвате смањење прихода од накнада и профита које су до сада остваривале. Законом нису ограничене и не могу се ограничити неки приходи банака – камате од кредита, накнаде за обраду кредита или накнада за трансфере средстава. Наведене камате и накнаде ће вероватно бити извор из кога ће пословне банке надокнадити „изгубљене профите” због примене новог закона. Због тога се у кратком року после ступања закона на снагу могу очекивати поскупљења ових услуга.

У. Е. Р.


објављено: 22.12.2010.

Očekuje se ekspanzija dinarskih kredita u 2011.
http://seebiz.eu/sr/banke/ocekuje-se-ekspanzija-dinarskih-kredita-u-2011.,101994.html

WikiLeaks će tek uzdrmati svet
Panika u Bank of America

... Prava oluja, međutim, tek predstoji i mogla bi uzdrmati temelje na kojima počiva globalna piramidalna ekonomija...

http://www.e-novine.com/ekonomija/ekonomija-svet/43650-Panika-Bank-America.html

Građani se žale na pritiske
Kad banka proda kredit uterivačima

Banke, ali i telefonski operateri koji od klijenata ne mogu da naplate potraživanja na ime mesečnih rata za kredite ili telefonske račune, često svoj dug po diskontnim cenama prodaju agencijama za naplatu dugovanja. Tako neredovne platiše umesto bankara sada zovu operateri tih firmi, koji često ne baš biranim metodama pokušavaju da naplate dugovanja.

- Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme pored tog duga imam još obavezu od oko tri hiljade za zateznu kamatu i oko pet hiljada za administrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim, preteći mi da mi je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna - objašnjava za “Blic” Beograđanka Mira.

Primer ove gospođe nije usamljen jer su se našoj redakciji javljali i drugi klijenti banaka koji se žale na ponašanje firmi koje naplaćuju dugovanja, kao i na banke koje ih nisu obavestile o prodaji duga. Ipak, svim ovim građanima je jedno zajedničko - nisu redovno izmirivali svoje obaveze.

Nešto blaža je varijanta da banka unajmi firmu koja će kao spoljni saradnik u ime banke svakodnevno zvati klijenta da plati potraživanja.

U NBS kažu da je sve to po zakonu samo u slučaju da je banka već pokušala da naplati svoje potraživanje.

ceo tekst:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/228173/Kad-banka-proda-kredit-uterivacima

Pa, ovo je stvarno genijalno!
Nase susumige su me ponovo zatekle...
http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Public/Enterprise/BasicData.aspx?BusinessEntityId=1025415&RegistryCode=17571397&rnd=2061089222
Doduse, ima tu i nekih makedonskih susumiga... Upletenih...

Građani se žale na pritiske
Kad banka proda kredit uterivačima
I. Jovanović | 09. 01. 2011. - 00:02h | Foto: V. Lalić

Banke, ali i telefonski operateri koji od klijenata ne mogu da naplate potraživanja na ime mesečnih rata za kredite ili telefonske račune, često svoj dug po diskontnim cenama prodaju agencijama za naplatu dugovanja. Tako neredovne platiše umesto bankara sada zovu operateri tih firmi, koji često ne baš biranim metodama pokušavaju da naplate dugovanja.
U NBS kažu da banka ima pravo da proda dug, ali da uslovi moraju ostati isti

- Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme pored tog duga imam još obavezu od oko tri hiljade za zateznu kamatu i oko pet hiljada za administrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim, preteći mi da mi je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna - objašnjava za “Blic” Beograđanka Mira.

Kad klijent kasni s otplatom, banka proda dug, a građani tvrde da ih o tome niko ne obaveštava i da im novi “kreditori” podižu kamatu, iako to ne bi smeli

Primer ove gospođe nije usamljen jer su se našoj redakciji javljali i drugi klijenti banaka koji se žale na ponašanje firmi koje naplaćuju dugovanja, kao i na banke koje ih nisu obavestile o prodaji duga. Ipak, svim ovim građanima je jedno zajedničko - nisu redovno izmirivali svoje obaveze.

Nešto blaža je varijanta da banka unajmi firmu koja će kao spoljni saradnik u ime banke svakodnevno zvati klijenta da plati potraživanja.

U NBS kažu da je sve to po zakonu samo u slučaju da je banka već pokušala da naplati svoje potraživanje.

- Banka može u skladu sa odlukom o upravljanju rizicima banke zbog neizvršavanja obaveza dužnika prema banci potraživanje od tog dužnika pod uslovom da je dospelo i da je banka pokušala da ga naplati - ustupiti pravnom licu u Srbiji saglasno Zakonu o obligacionim odnosima. Kupac duga uslove ugovora ne može menjati ukoliko bi takva izmena dovela klijenta u nepovoljniju poziciju u odnosu na uslove koje je predvidela banka u ugovoru - kažu za “Blic” u NBS.



U skladu sa odredbama Zakona o bankama, banke podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom mogu saopštiti trećim licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta.

U kompaniji „EOS matriks“, koja se bavi otkupom dugova od banaka, kažu ne da ne povećavaju kamate, već klijenta oslobađaju zatezne kamate u slučaju da on pokaže dobre volju da otplati dug.

- Niko ne preti našim klijentima jer naše operatere redovno kontrolišemo. Nama se isplati da uzimamo rizična potraživanja jer ih uzimamo po diskontnim cenama, a onda ih naplatimo ili kroz dobru volju dužnika, što je svima draže ili, naravno, sudskim putem. Mi ta sredstva ne moramo da rezervišemo kao banka. Čak mogu da kažem da su Srbi dobre platiše u odnosu na krizu i druga dešavanja u regionu - kaže za “Blic” Irina Lada, generalni direktor kompanije „EOS matriks” za Srbiju.

"Inteza": Obaveštavamo sve klijente
Banke po pravilu izbegavaju da pričaju o prodaji svojih kredita, a “Blicu” je odgovorila jedino “Banka Inteza” u kojoj tvrde da su sve klijente pisanim putem obavestili o prodaji njihovog duga.

- Kako smo trenutno u fazi potpisivanja ugovora o ustupanju potraživanja, nakon što se završe sve formalne radnje, pisanim putem ćemo obavestiti sve klijente čija su dugovanja obuhvaćena ovom merom, uz dostavljanje potpune informacije o novom poveriocu i preciznim instrukcijama za dalje postupanje. Ne postoji nikakva mogućnost da se dugovanja klijenata dodatno uvećaju ustupanjem trećim licima. Naprotiv, banke prilikom ustupanja potraživanja obično ugovaraju maksimalan iznos kamate u odnosu na glavnicu u ukupnom dugu klijenta - kažu u toj banci.

Prema njihovim rečima, svi ovi klijenti su obaveštavani više puta telefonom o stanju duga i pozivani da izmire svoje dugovanje, takođe svima su poslate i pisane opomene sa stanjem duga na adrese koje su oni sami dali prilikom identifikacije kod apliciranja za neki od kreditnih proizvoda banke.

- Dakle, iscrpljena su sva sredstva u pokušajima da se dug naplati - zaključuju u toj banci.

Dug privrede bankama 19,5 mlrd. EUR
16.Jan.2011, 02:40, Izvor: B92

Beograd -- Dug privrede bankama, prema proceni ekonomista, više nego dvostruko veći od ovogodišnjeg budžeta Srbije. Preduzeća od zarade sve teže plaćaju rate kredita.
Po različitim osnovama, od kratkoročnih do dugoročnih obaveza, realni sektor se kod banaka zadužio za 19,5 milijardi evra.
Srbiju ove godine očekuje nekoliko važnih ekonomskih pitanja. Kako zauzdati rast cena i inflaciju, kako održati stabilan kurs dinara, kako rešiti veliku nezaposlenost, ali i šta uraditi sa velikom zaduženošću, tj. nelikvidnošću privrede.

16. 01. 2011. 13:06h | M. Šačić - Vesti

Kako su bankari smazali Srbiju

Namera Ministarstva finansija Srbije da proda strancima i Komercijalnu banku, kao poslednju veliku i uspešnu srpsku banku, biće završni udarac domaćem bankarskom sektoru. Šta nam se dogodilo od trenutka kada smo od Srbije napravili raj za strane bankare, a čistilište za sve građane koji se zadužuju kreditima i čime ćemo platiti ovakvu ekonomiju destrukcije, za "Vesti" otkriva prof. dr Danijel Cvjetićanin, ekonomista čije su analize britke i otrežnjujuće.

Danijel Cvjetićanin, profesor ekonomijeZnate li za nameru Ministarstva finansija da proda Komercijalnu banku? Da li je moguće da je takav aranžman napravljen na osnovu zahteva MMF-a ili neke druge međunarodne finansijske institucije?



- Moguće je. Ali, do mene nisu doprle informacije o takvim namerama. Poznato je da u MMF-u i Svetskoj banci, a i u drugim finansijskim institucijama na Zapadu, postoji uvreženo mišljenje da finansijski sektor u tranzicionim zemljama ne bi trebalo da ostane u domaćem vlasništvu. Koncepcija globalnog sela predviđa da visoko rentabilne grane privrede, kao finansije, telekomunikacije, proizvodnja i distribucija nafte i električne energije, treba da budu pod kontrolom i u vlasništvu zapadnog kapitala. Ako pogledate zemlje u okruženju, ali i one veoma udaljene od nas, primetićete iste tendencije. Ali nemojte misliti da je reč o nekakvoj međunarodnoj zaveri. To je delovanje objektivnih ekonomskih zakona u današnjoj fazi razvoja kapitalizma u svetu.


Kakve su konkretne posledice po privredu i po građane zato što smo domaće banke likvidirali, a prazan prostor prepustili stranim bankama?


- U prvi mah mnogima se učinilo da će koristi po naš finansijski sistem biti znatne. Loša iskustva sa domaćim bankama iz osamdesetih i devedesetih godina, problem stare devizne štednje i nedovoljan nivo kapitala u bankama, poslužili su kao alibi Dinkiću i ostalim nosiocima modela "ekonomije destrukcije" da gotovo najveći deo domaćeg bankarskog sektora nasilno likvidiraju, a na tržištu otvore prostor za nove banke sa stranim kapitalom. Pri tom su stravični finansijski tereti ozdravljenja finansijskog sistema, stara devizna štednja i slično, prebačeni na poreske obveznike, dok su ogromne profite prigrabile strane banke. Ne zaboravite na ovacije kojima su, u političkoj javnosti, pa nažalost i u ekonomskoj struci, dočekane ove promene. Ali oni koji su bili malo pismeniji, znali su da je to bio potez visokog rizika, sa mogućim katastrofalnim posledicama, koje su i usledile.


Monstruozni razvoj
Da li bismo danas imali ovako visoke kamate na komercijalne kredite da je veće učešće domaćih banaka u finansijskom sektoru?
- U vreme destrukcije četiri velike banke, javnost je bila uveravana da će međusobna konkurencija novih banaka sa stranim kapitalom obezbediti niske kamatne stope, kao i brz transfer kapitala i tehnologije iz razvijenih zemalja, što bi podiglo nivo konkurentnosti, izvoza i zaposlenost u domaćim kompanijama. To se, međutim, nije dogodilo, iako se u Srbiju, za nekoliko godina, slilo četrdesetak milijardi evra. Možda baš ovako "reformisan" bankarski sektor snosi najveći deo odgovornosti za primenu monstruoznog modela "razvoja" u protekloj dekadi. Taj model se oslanjao na potrošnju, uvoz i prodaju domaćih privrednih resursa strancima. Posledice su dobro poznate - dezindustrijalizacije, nizak nivo konkurentnosti na svetskom tržištu, zastrašujući deficit u međunarodnoj razmeni roba i opšti pad zaposlenosti.


Zašto su krediti u Srbiji među najskupljima, ako ne i najskuplji u Evropi?


- Evroatlantski prijatelji lako su objasnili domaćim finansijskim ekspertima da je Srbija zemlja visokog rizika i da zato kamatne stope moraju biti znatno više nego u drugim državama. S druge strane, objasnili su im da su banke sa stranim kapitalom veoma pouzdane, pa kamate na depozite privrede i građana u tim bankama, moraju biti znatno niže od stope inflacije. Tako se otvorio prostor za ogromne bankarske profite. Srbija je postala raj za bankare, a uloga NBS-a se svela na to da izdaje propusnice, politički podobnima, za ulazak u taj raj.


Da li je rizik zaista tako veliki?


- Domaći eksperti nisu imali vremena ili volje da stranim prijateljima ukažu na podatak da klijenti u Srbiji veoma uredno vraćaju kredite. Kao i na činjenicu da kapitali banaka rastu meteorskom brzinom poslednjih 10 godina. Što dokazuje da Srbija nije zemlja visokog rizika za bankare. Ali su aktivne kamatne stope zato bile nepodnošljive za klijente. Strani bankari su se požalili domaćim prijateljima da ne mogu da plasiraju željene iznose po takvim kamatnim stopama. Ovi su, naravno, rekli: "Nema problema. Deo kamata platiće poreski obveznici, a ne korisnici kredita. Tako ćete i dalje moći da iz Srbije izvlačite ogromne profite, a poreski obveznici ionako nemaju pojma o čemu se radi. Štaviše, mi ćemo im objasniti da država pomaže njima, a ne vama! Ha, ha, ha!" Tako je država počela sa politikom subvencija kamata, što je javnost, opet, dočekala ovacijama.


Ako ustupimo strancima profite na tržištu finansijskog kapitala, na telekomunikacionim tehnologijama, a pri tom samo daleko od sveta kad je reč o računarskim tehnologijama, na čemu će Srbija planirati svoj razvoj?


- Gledajući zemlje čije su marionetske režime u periodu tranzicije ali i pre toga takođe formirali gospodari globusa, možemo naslutiti kako izgleda naša ekonomska budućnost. Pogledajte npr. Kosovo, to čedo evroatlantske brige, gde su se slile ogromne količine novca sa Zapada poslednjih dvadesetak godina. Taj novac je i tamo, kao i ovde, spiskan u potrošnju, u uvoz, u konsultantske i druge usluge evroatlantskih gospodara... Ogromne su socijalne napetosti, industrija je slaba, a kriminal i korupcija cvetaju. Cveta trgovina oružjem, ljudima, pa i njihovim organima, kao i droga, kocka, prostitucija... Ne kažem da su to najvažnije privredne grane, ali blizina NATO baza podstiče baš ovakve aktivnosti. Nije u svetu mali broj zemalja sa sličnom "strukturom" privrede. Plašim se da takvu sudbinu, u budućnosti, ne doživi i Srbija, koju kompradorska vlast svesno gura u tom smeru, licemerno se zaklanjajući parolama o tobožnjem "evropskom putu".


Šta je dobro, a šta ne valja u strategiji predsednika Borisa Tadića do 2020. godine?


- Ekonomisti ne greše kada kažu da je Tadićeva strategija do 2020. spisak lepih želja, bez ikakvog uticaja na privredni razvoj. Takve strategije, ni kod nas ni u svetu, nisu ostavile nikakav trag na realne ekonomske tokove i služe kao dimna zavesa koja treba da skrene pažnju javnosti i stvori iluziju da vlast zaista nešto namerava da uradi.


Šta Tadić, u stvari, treba da uradi?


- Da je zaista želeo da napravi zaokret od 180 stepeni u odnosu na postojeći potrošni model razvoja, primorao bi državnu administraciju na štednju, smanjio broj agencija, direkcija, kancelarija, servisa, ministarstava i NVO-a, koji se finansiraju iz budžeta. Obustavio bi prodaju Telekoma, kao što bi osujetio i monstruozni projekt slabljenja pravnog poretka i jačanja uloge stranaka u pravosudnom sistemu, pod firmom "reforme sudstva", a ojačao institucije pravnog poretka i prostornog reda. Ako je nekome stalo do privrednog progresa, mora omogućiti slobodu privredne inicijative, a ne da smišlja, kako to rade Dinkić i Tadić, sve nove i nove državne intervencije. U takvim intervencijama političke stranke vode glavnu reč, favorizujući kapital svojih evroatlantskih mentora ili svojih domaćih poslušnika, a postavljaju nepremostive prepreke za sve koji nisu pod njihovom "zaštitom".
Ceo staž sa studentima


* Danijel Cvjetićanin je rođen1947. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na Ekonomskom fakultetu.
* Zaposlio se 1970. godine u Institutu za ekonomiku industrije, a od 1972. do 2004. godine bio je u nastavi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, od asistenta pripravnika do redovnog profesora. Od 2004. do 2009. godine bio je rektor Univerziteta "Braća Karić", a od oktobra 2009. je profesor na integrisanom univerzitetu Singidunum.
* Učestvovao je u radu ekspertskog tima dr Dragoslava Avramovića 1993, a angažovan je na projektima u ekspertskom timu predsednika vlade Mirka Marjanovića. Bio je ekonomski savetnik predsednika SRJ Vojislava Koštunice, a zatim i član Vlade u senci DSS-a, angažovan kao nestranačka ličnost.
* Oženjen je Borkom Vujnović, koja je magistar statističkih nauka. Ima ćerku Marijanu, diplomiranog arhitektu, i jednoipogodišnju unuku Aleksandru.

Povoljne kamate za strane štediše
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=01&dd=18&nav_id=486589

Živković:Treba formirati nacionalnu razvojnu banku Srbije

TANJUG

U Srbiji treba formirati nacionalnu razvojnu banku ali tome treba pristupiti vrlo rigorozno, sačuvati je od rizika i u početku joj dati ograničen potencijal, izjavio je danas predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Boško Živković.

"Predložili smo da se nacionalna razvojna banka Srbije formira posebnim zakonom koji bi joj uskratio mogućnost da ugrožava stabilnost nacionalnog finansijskog sistema tako što joj ne bi dopustio da izlazi na privatno tržište depozita i da na taj način konkuriše komercijalnom bankarstvu", kazao je Živković na predstavljanju časopisa "Izazovi evropskih integracija".

Prema njegovim rečima, u prvih nekoliko godina kapital banke bi bio ograničen i oslonjen iskuljučivo na kapital vlasnika, odnosno države, dok bi ostali izvori finansiranja bili pristupni fondovi EU kao i drugi kapitalni transferi koje Srbija dobija, a koji se, kako je rekao, "sada troše neefikasno, nemilice i nekontrolisano".

Živković smatra da bi nacionalnu razvojnu banku trebalo zaštiti od bilo koje vrste koalicionog političkog upravljanja je bi je to u kratkom roku razorilo, a kao dobre primere organizovanja nacionalne razvojne banke naveo je Nemačku, Finsku, Kanadu.

U tim nacionalnim razvojnim bankama korporativno upravljanje je identično upravljenju u komercijalnim finansijskim institucijama gde je upravljačka struktura interesno monolitna uz isključenje mogućnosti političkih konflikata.

On je objasnio da razvojna banka funkcioniše u onim zonama gde ne funkcioniše komercijalno bankarstvo, a tipičan primer je infrastruktura.

Komercijano bankarstvo, po praviliu, ne finansira infrastrukturu jer su rokovi otplate ulaganja dugi i potrebno je mnogo novca za finansiranje velikih projekata, te poslove realizuje ili direktno država ili njena finansijska organizacija, istakao je ŽIvković.

Koncept nacionalne razvojne banke u Srbiji izgrađen je na ideji njenog formiranja tako da ne izazove nikakva "trenja i pometnje" u sistemu i postojećem finansijskim institucijama, objasnio je.

Govoreći o rizicima formiranja nacionalne razvojne banke, Živković je ukazao da je jedan od glavnih sukobljavanje banke sa drugim institucijama - sa komercijalnim bankama, centralnom bankom i državom.

Konflikt sa centralnom bankom je problem kontrole rizika, sa komercijalnim bankama borba za prostor, a sa vladom stalno podnošenje računa i traženje dodatnog novca.

Ovi konflikti, koji se mogu rešiti, jesu i glavni rizici formiranja nacionalne razvojne banke Srbije, smatra on.

On je upozorio da Srbija nema "kvalitet i količinu znanja koji bi se nalazio u razvojnoj banci" i da je neophodna saradnja i razmena iskustava sa razvojnim bankama EU.

"Srbija ne može da aktivira kreditne linije svetske ili evropske banke zato što nema dobro urađene fizibiliti studije", istakao je Živković.

Prema njegovim rečima, iskustva sa razvojnim bankama su različita od vrlo dobrih već pomenutih primera pa do tragičnih iskustava kao što je slučaj sa nekim afričkim i latinoameričkih zemljama.

7 stvari o štednji koje ce bankari prećutati

Vrlo su česti slučajevi u kojima se klijenti poslovnih banaka žale na nedovoljnu informisanost u vezi uslova korišćenja određenih proizvoda i usluga. Sve veće angažovanje Narodne banke Srbije, pa čak i sudova u rešavanju nekih od ovih problema ukazuje na veličinu problema u komunikaciji između poslovne banke i klijenata.

Zarada po učinku ili broju prodatih proizvoda, targetirani broj novih klijenata i slični uslovi koje poslovne banke postavalju pred svoje zaposlene, dovode do toga da i sami službenici koji komuniciraju sa klijentima „zaborave“ da prenesu sve informacije o uslovima poslovanja sa određenom poslovnom bankom. Portal Kamatica.com je identifikovao 7 najčešćih stvari koje službenici poslovnih banaka neće reći klijentu ili će ga nedovoljno informisati o njima, kako bi ga privukli da štednju položi baš u njihovoj poslovnoj banci.


Ukoliko u roku od par dana nakon isteka oročenja novca isti ne podignete ili reoročite na drugi rok, banka vrši automatsko reoročavanje sredstava na isti rok
Sve poslovne banke u Srbiji vrše automatsko reoročavanje sredstava na isti rok po isteku oročenja i „nereagovanju vlasnika sredstava“. Podrazumeva se da ukoliko klijent u roku od nekoliko dana nakon isteka oročenja ne dođe u poslovnicu banke i ne da nalog službeniku o daljim namerama sa uloženim sredstvima, isti želi da ih ponovo oroči na isti vremenski period, pod trenutno važećim uslovima.

Ukoliko klijent nema informacije o ovom pravilu u bankarskom poslovanju, moglo bi doći do neprijatnosti u smislu nepotpune raspoloživosti sredstava do isteka sledećeg oročenja, promene kamatne stope i neobaveštavanja klijenta o tome i sl. Naime, ukoliko u predviđenom roku nakon isteka oročenja klijent ne poseti poslovnicu i ne da instrukcije o daljem postupanju sa sredstvima, u narednom periodu ona će mu biti raspoloživa samo po posebnoj proceduri razoročavanja sredstava ili nakon isteka novog perioda oročenja. Ovaj problem se uvećava kod dugoročno oročenih sredstava, gde je period obnovljenog oročenja duži od godinu dana. Uz to, poslovna banka obnovljanje oročenja vrši po trenutno važećim uslovima, što znači da može doći do promene obračunavane kamatne stope bez da klijent o tome direktno bude obavešten.

O promeni kamatne stope vas nećemo obavestiti direktno
Navedeno pravilo je vezano za prethodno i govori o ograničenim obavezama poslovne banke po pitanju obaveštavanja klijenata o promenama u obračunavanju kamatne stope na oročena sredstva. Poslovne banke su u obavezi da tokom perioda oročenja obaveste klijenta ukoliko je došlo do promene kamatne stope na položene depozite. Međutim, poslovne banke često obaveštavanje klijenata vrše putem sredstava javnog informisanja, tj. indirektno, tako da takva informacija do mnogih klijenata i ne dođe. U slučaju automatskog reoročenja, poslovne banke obnovu oročenja vrše po trenutnim uslovima, koji mogu biti drugačiji od onih kada je klijent izvršio prvo oročenje sredstava. I u ovom slučaju klijent ostaje neobavešten o promenama.

Celokupna štednja vam nije dostupna u svakom trenutku
Iako nastupaju pod sloganima da vam je novac u bilo kom trenutku potpuno raspoloživ, poslovne banke i po ovom pitanju odstupaju od proklamovanog. Mali broj korisnika bankarskih usluga zna da je gotov novac dostupan samo u okvirima limita blagajne ukoliko se ne najavi povlačenje sredstava sa računa.

Kod oročenih sredstava, situacija je jasna – sredstva su potpuno dostupna tek nakon isteka oročenja, ali samo u ograničenom periodu – do sledećeg automatskog reoročavanja. Kada su u pitanju sredstva položena na štednju po viđenju (avista depoziti), dostupnost je potpuna, ali samo u iznosima koji su u okviru raspoloživih sredstava blagajne. Nije redak slučaj da klijent koji nije najavio povlačenje depozita ne može povući više od dve do tri hiljade evra.

Za povlačenje većih iznosa neophodna je najava službeniku poslovne banke. Uglavnom se zahteva da dan ili dva pre nego što namerava da povuče sredstva, klijent najavi istu, kako bi se gotov novac pripremio u poslovnici banke.


Povoljnije vam je da podignete novac u valuti, a potom ga razmenite u menjačnici
Često pitanje bankarskog službenika pri povlačenju sredstava sa deviznih računa je da li klijent želi novac u stranoj valuti ili u dinarima. Obzirom da se sredstva sa devizne štednje često koriste za kupovine koje se vrše u dinarima, čest odgovor klijenta je „U dinarima“. Na ovaj način banka će izvršiti otkup deviznih sredstava od klijenta i isplatiti dinare, a time ostvariti korist za sebe koju klijent nije ni primetio.

Uobičajeno lokalne menjačnice nude povoljnije kurseve za konverziju valuta od poslovnih banaka. Mnogo isplativije za klijenta banke u ovom slučaju je da bude isplaćen u konvertibilnoj valuti, a da potom izvrši konverziju iste u dinare po kursu koji smatra povoljnijim. Time mu se otvara mnogo veći izbor ponuda menjačnica i ostalih poslovnih banaka koje svakodnevno formiraju kurseve i koji mogu biti znatno povoljniji od kursa koji važi u poslovnoj banci gde ima otvorenu štednju.

Kamatna stopa na štednju se umanjuje za obračunat porez
Poslovne banke u svojim ponudama kamatnih stopa na štednju građana ističu bruto kamatne stope, kako bi privukle klijente „većim brojevima“. Zakonima je definisano da se na ostvarenu kamatu plaća 10% poreza koji pada na teret građana i koji umanjuje ostvarenu kamatu na deviznu štednju. Zbog toga će kamatna stopa od npr. 5% značiti 4,5% prinosa za klijenta koji ima deviznu štednju.

Retki su službenici banaka koji će vam naglasiti da će sredstva koja ostvarujete po osnovu obračunate kamatne stope biti umanjena za ovaj porez. Čak se i u obračunima koje dobijate na početku oročenja ne ističe obaveza plaćanja ovog poreza kroz umanjenje očekivane ostvarene kamatne stope.

Važno je napomenuti da dinarska štednja ne podleže oporezivanju, te da u ovom slučaju poslovne banke istaknute očekivane kamate isplaćuju u celosti klijentu koji štedi u dinarima.


Kamatna stopa na vaša sredstva nije ista kao na reklami
Stepenasta štednja, rastuća štednja i slični novi proizvodi u ponudi poslovnih banaka za građane promovišu nadprosečne kamatne stope na štednju u dinarima i stranim valutama, koje se na kraju pretvore u ispodprosečne. Kao dodatna pogodnost se promoviše i mogućnost ranijeg razoročavanja sredstava, ali se ne pominje da u tom slučaju kamata postaje daleko niža od prosečne.

Ovakvi proizvodi podrazumevaju obračun različitih visina kamatnih stopa tokom trajanja oročenja. Tako npr. za dvanaestomesečnu štednju, koja se promoviše u reklamama sa kamatnom stopom do 8%, se obračunava 2% u prva 3 meseca, 4% u druga tri meseca, 6% u trećem kvartalu i 8% u poslednjem kvartalu oročenja. Ponderisanjem navedenih kamata dobije se prosečna kamatna stopa od 5% i to samo u slučaju da ulog ostane aktivan svih 12 meseci. U svakom drugom slučaju kamata je čak i niža od 5%. Ukoliko biste sredstva povukli nakon 6 meseci, kamatna stopa bi bila tek oko 3%.

Zbog navedenog je često mnogo povoljnije deponovati sredstva u poslovnim bankama po klasičnom principu ostvarenja kamate nakon isteka oročenja.

Zatvaranje računa štednje se naplaćuje
Jedan deo poslovnih banaka po tarifniku naplaćuje naknadu za zatvaranje računa štednje. Naknada za zatvaranje iznosi uglavnom između 100 i 300 dinara. Ne samo da pojedine poslovne banke ne obaveštavaju klijente unapred o postojanju ove naknade, već im često naknadu naplate bez njihovog znanja – umanjenjem ostvarene kamate.

Najčešći primer nekorektnog ponašanja poslovnih banaka je prisutan kod zatvaranja računa oročene štednje. Često klijenti po isteku roka oročenja odluče da ili povuku sredstva ili promene rok oročenja, što automatski povlači potrebu za zatvaranjem računa na kome je novac bio položen u prethodnom periodu oročenja. Obzirom da je ostvarena određena kamata po oročenju, bankarski službenici često umanjuju istu radi naplate naknade za zatvaranje računa, a da o tome samo površno informišu ili čak i ne informišu klijenta, već mu samo u sklopu „dokumentacije“ na potpis daju izveštaj o naplaćenoj naknadi.

Narodna banka Srbije je predlogom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga definisala da poslovne banke nemaju pravo na naplatu naknade za zatvaranje računa, te bi ovaj problem mogao biti rešen stupanjem Zakona na snagu.

Samo dobrim poznavanjem uslova štednje u poslovnim bankama građani mogu izabrati najbolju ponudu za sebe. Zakonom je dato pravo svakom klijentu banke da bude potpuno informisan o uslovima poslovanja, te je uvek potrebno ovo pravo i iskoristiti. Prethodno navedeno su neki od osnovnih „trikova“ koji se koriste u bankarskom poslovanju i na koje treba obratiti pažnju pri izboru banke u kojoj ćete štedeti. Izbor banke na bazi pronalaženja najbolje kombinacije uslova, prava i obaveza korisnika vam može doneti osetno veće prinose na uložena sredstva, posebno ukoliko su u pitanju veće sume novca koji se oročava. (Economy.rs, Kamatica 25. januar 2011.)

eno dvojica danas placu na b92, sto su digli kredit pre 3godine, pa im rata kredita skocila sa 45000din na 80000din, a jedan je ostao bez posla, pa trazi izmenu ugovora da se obustavi naplata rate dok ne pronadje drugi posao...al to ne prolazi...a slusam jutros samo kako ubedjuju penzionere ovi salterasi , jel imate cekove uzmite cekove, uzmite dozvoljeni minus, pa sve ubedjuju...penzionere...a ovi im vise neveruju nista....kad crni penzioner ne veruje banci...moze sve da nam bude jasno....zena mi zatvorila dozvoljen minus, svaki mesec su joj skidali 500din za nista zbog dozvoljenog minusa, pa odrzavanje racuna 250din...pa gasenje minusa 300din...pa i ja bi mogao takvu banku da otvorim pa da ih klepam po usima za kojekakve usluge...lepo je njena drugarica odradila, otvorila samo tekuci racun, a nije uzela plastiku...ne mogu nista da ti skinu, ode na salter i podigne platu...nema odrzavanje kartice, racuna, minusa....treba svi da se bacimo na stari papirnu karticu, pa izdiktiras broj racuna i dignes platu taj dan kad ti legne na racun i mogu da se slikaju...

http://www.krediti.rs/vesti/greenhouse-investments-ulaze-100-mil-eur-u-trziste-korporativnih-obveznica-i-kupovinu-banke-u-srbiji/7561

Koju li ce???????

PRBN ????

Banke od početka godine više kupuju državne hartije i zapise Narodne banke Srbije nego što kreditiraju privredu i građane. Da bi pokrila deficit u budžetu, država je za dva meseca emitovala hartije vredne tridesetak milijardi dinara. Narodna banka Srbije je istovremeno prodala zapisa za 140 milijardi, a na svemu tome bankari će zaraditi 700 miliona dinara.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/234573/Banke-radije-ulazu-u-hartije-od-vrednosti-nego-u-privredu

Moguće lansiranje bankarskog indeksa na Belexu
28/06/2011 Sinteza

Predstavnici Beogradske berze, na otvaranju manifestacije „BELEX bankarski dan“ najavili su mogućnost publikovanja indeksa akcija koji bi kao komponente sadržao isključivo bankarske akcije. Princip formiranja indeksa bio bi isti kao i kod postojećih berzanskih pokazatelja odnosno bio bi ponderisan free float-om, sastavljen od najlikvidnijih hartija, dok ponder svake pojedinačne hartije ne bi prelazio učešće od 30 procenata. Trenutna tržišna kapitalizacija free float-a komponentni ovog indeksa iznosi 450 miliona evra što u perspektivi daje dobar potencijal za formiranje korpe akcija. Prema rečima Miroljuba Ristića, analitičara sa Beogradske berze, jedino je visok stepen korelacije sa indeksom Belex 15 do sada sprečio javno publikovanje ove korpe akcija, ali se pojavom NIS-a i Aerodroma i na tom planu polako menja situacija. Trenutno, u indeksu Belex 15 bankarske akcije zauzimaju 51,35 procenata cele korpe.

Da li ce u tu korpu da natrpaju sve banke sa belexa,ili samo odredjene??

OTPUŠTANJA: Credit Suisse bi mogao otpustiti do 2.000 zaposlenika
Autor/izvor: SEEbiz
Datum objave: 26.07.2011. - 11:52:00

ZUERICH - Švicarska banka Credit Suisse vjerojatno će objaviti svoje mjere štednje, koje uključuju i ukidanje od 1.500 do 2.000 radnih mjesta, pišu u utorak švicarski mediji, ne navodeći pritom izvor informacija. Neue Zuercher Zeitung (NZZ) objavio je da će te mjere Credit Suisse vjerojatno najaviti u četvrtak prilikom objave svojih tromjesečnih rezultata poslovanja.

Švicarski list Handelszeitung već je 15. lipnja objavio, pozivajući se na neimenovane izvore, da Credit Suisse namjerava ukinuti nekoliko stotina radnih mjesta u odjelu investicijskog bankarstva, poglavito u Sjedinjenim Državama, ali i u Švicarskoj, zbog slabije aktivnosti klijenata.

Glasnogovornik Credit Suissea, koji je u odjelu investicijskog bankarstva krajem prvog tromjesečja imao 20.800 zaposlenih, odbio je komentirati napise lista NZZ