BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 5, 6, 7 ... 11, 12, 13  Sledeći
AutorPoruka
Teletrader
Member
Member


Broj poruka : 857
Points : 2409
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   12/15/2009, 18:39

BELGRADE (Serbia), December 14 (SeeNews) - Austria nationalised Hypo Group Alpe Adria on Monday to avert the collapse of the sixth largest bank in the country, which is also a major player in eastern Europe, Reuters reported.

Austria is taking over 100% of Hypo from Germany's Bayerische Landesbank (BayernLB), Austrian insurer Grawe and the Austrian state of Carinthia, after shareholders agreed to inject around 1.0 billion euro ($1.5 billion) in capital, Reuters quoted Austrian Finance Minister Josef Proell as saying.

NACIONALIZACIJA !!!!
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP


Broj poruka : 1546
Godina : 39
Localisation : Sombor
Points : 4325
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   12/17/2009, 15:32

Sanjam kako nemam noge.” Ovo je u poverenju pre nekoliko meseci priznao ugledni prestonički biznismen novinaru „Politike” objašnjavajući koliko je prezadužen.
Pošto je isključio diktafon otvorio je dušu i rekao da je preinvestirao. Da ga je kriza zatekla, da je munjevit rast poslovne imperije u prethodnih nekoliko godina mogao da prati jedino uz podršku bankara, koji ga sada „hvataju za gušu” tražeći da vrati što je pozajmio.

Ovakve muke, iako to ne žele da priznaju ni nezvanično, imaju mnogi ovdašnji privrednici. Nema tog aktera na srpskom tržištu koji se u poslednjih godinu dana nije uhvatio u dužničko kolo i zaigrao „ruski rulet” s poveriocima. Prema podacima Narodne banke Srbije, naša preduzeća inostranstvu duguju 10,9 milijardi evra.

Toplica Spasojević, direktor ITM-a, svoju firmu opisuje kao blago zaduženu i dodaje da ga ne brine to da li će moći da vrati sve što je pozajmio.

– Nisu problem zajmovi, već rezervisanost banaka. Zaposleni u finansijskim kućama su takođe uplašeni – da li će moći da naplate sredstva koja su pozajmili – smatra naš sagovornik.

On ipak priznaje da mu je najteže bilo oko Nove godine kada nije mogao da predvidi koliko će privreda da padne. U biznisu je, kaže, najgore kad ne možete da naslutite šta vas čeka sutra.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   12/22/2009, 13:34

B92 Biz Vesti Srbija

Bankrot banke ne otpisuje dugove
22. decembar 2009. | 09:36 | Izvor: Novosti
Beograd -- U slučaju bankrota neke strane banke u Srbiji klijenti ne bi imali štete, pišu Novosti i navode da bi na gubitku bili samo akcionari.

U najdrastičnijem slučaju, kada bi banka doživela totalni fijasko, štednja bi bila zaštićena, odnosno vraćena, jer za nju garantuje država, ali, isto tako, ne bi bilo otpisivanja odobrenih kredita, već bi morali da budu otplaćeni novom vlasniku.

Austrijska Hipo-Alpe-Adrija banka spasena je tako što je nacionalizovana i prešla u ruke države, kao novog vlasnika. Po svemu sudeći, isti model primeniće se i sa Folks bankom, a i sa svakom sledećom, ukoliko dođe do gubitaka koje ne može sama da sanira.

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije kaže da banke koje posluju u Srbiji globalna finansijska kriza nije dotakla na isti način kao njihove centrale. On napominje da je situacija u Evropi mnogo bolja nego sa bankama koje su krahirale u Americi.

„Naše banke su visokokapitalizovane, a kontrola NBS veoma rigorozna i konzervativna”, objašnjava Dugalić i dodaje da je od prošle godine, kako je počela kriza država Srbija garant za sve uloge do 50.000 evra.

On ističe da je ovo urađeno da bi se zaštitili depoziti, odnosno štednja građana, a s druge strane, stopa obavezne rezerve koju banke moraju da izdvajaju kod NBS na štedne uloge građana iznosi 40 odsto.

Dugalić smatra da su austrijske banke upale u dubiozu jer su najvećim delom izložene krizi, odnosno posluju u centralnoistočnoj Evropi, u zemljama koje je kriza žestoko ošamarila.

Prema njegovim rečima eksperti su se mnogo brinuli za stanje u bankarskom sektoru istočne Evrope, na primer, baltičkim zemljama, u Kazahstanu, i to s pravom, jer je tamo situacija zaista dramatična. Malo ko se okretao prema problemima u zapadnoj Evropi.

”U celoj situaciji nas samo može da zabrine da li ćemo moći dovoljno kredita da povučemo, i pod kojim uslovima”, smatra Dugalić. On kaže da je sigurno da će dotok deviza biti manji, a samim tim i skuplji.

Ipak, u Narodnoj banci Srbije nadaju se da će banke i dogodine da unose novac, kao što su to činile i tokom ove godine. Na to su se obavezale Bečkim sporazumom, a da li će možda ponuditi i više kredita, zavisi od njihove poslovne politike i mogućnosti naše centralne banke da ponudi olakšice.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   12/28/2009, 14:04

Dobit banaka 15,4 milijardi dinara
28. decembar 2009. | 11:05 | Izvor: Beta
Beograd -- Banke u Srbiji do oktobra 2009. imale su dobit pre oporezivanja od 15,4 milijarde dinara (oko 160 miliona evra), što je 54,3% manje nego u istom periodu lane.

Kako Narodna banka Srbije navodi u izveštaju o poslovanju bankarskog sektora u trećem tromesečju 2009. godine, gubitak u poslovanju imalo je 14 banka, koje čine 17 odsto ukupne bilansne aktive sektora, dok je 20 banaka poslovalo profitabilno.

Ukupna aktiva bankarskog sektora Srbije na kraju septembra 2009. godine bila je 1.963 milijarde dinara (20,3 milijarde evra), što je za 103,3 miljarde dinara ili 5,6 odsto više nego na kraju drugog tromesečja, dok je porast aktive u prvih devet meseci bio 10,5 odsto.

Samo jedna banka od 34 na srpskom tržištu imala je tržišno učešće veće od 10 odsto, i to Banka Inteza (Intesa) sa udelom od 14,83 odsto. Slede Komercijalna banka sa 9,96 odsto tržišnog učešća po bilansnoj aktivi, Rajfajzen banka (Raiffeisen) sa 9,36 odst, Hipo Alpe-Adria banka sa 6,35 i Evrobanka EFG sa 6,08 odsto.

Ukupan iznos plasiranih kredita na kraju septembra 2009. iznosio je 1.192 miljarde dinara (12,3 milijarde evra), što je za 16 odsto više nego na kraju 2008.

Privredi je ukupno odobreno 715 milijardi dinara kredita, stanovništvu 375 milijardi dinara, a javnom sektoru 87 milijardi dinara, od čega je zduženje države 77 milijardi.

Rast kredita u trećem tromesečju ove godine iznosio je 33,3 milijarde dinara, navela je NBS.

U trećem tromesečju 2009. godine privredi je plasirano 15,9 milijardi dinara kredita, javnom sektoru 13,2 milijarde, od čega državi Srbiji 12,7 milijardi dinara, dok je stanovništvo uzelo 5,1 milijardu dinara kredita, od čega za stambenu izgradnju 3,1 milijarda.


Prema podacima izveštaja o strukturi problematičnih kredita koje banke dostavljaju NBS, na kraju septembra 2009. godine pokazatelj učešća problamatičnih kredita u ukupno odobrenim na neto nivou iznosi 10,36 odsto ili 114 milijardi dinara.

NBS je navela da su ukupni depoziti bankarsko sektora na kraju septembra 2009. iznosili 1.146 milijardi dinara, što je za 12 odsto više nego na kraju 2008. godine. Depoziti su od jula do septembra 2009. uvećani za 45 milijardi dinara.

Devizni depoziti čine 72,5 odsto ukupnih depozita koje je prikupio bankarski sektor Srbije.

Na kraju septembra 2009. bankarski sektro Srbije zapošljavao je 31.524 osobe, što je za 2,5 odsto ili 818 osoba manje nego na kraju decembra 2008. Najveći broj zaposlenih u bankama u Srbiji bio je na kraju januara 2009. i iznosio je 32.383 osobe.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   1/10/2010, 12:34

Kriza podstakla štednju
Građani su lane u devizama uštedeli gotovo 20 odsto više, uprkos ekonomskoj krizi, padu standarda i rastućujoj nezaposlenosti

Na deviznim štednim ulozima građana Srbije na kraju 2009. godine bilo je 5,9 milijardi evra. Devizna štednja, koja je na kraju 2008. iznosila 4,7 milijardi evra, prošle godine je povećana za 1,2 milijarde evra. Građani su lane u devizama uštedeli gotovo 20 odsto više, uprkos ekonomskoj krizi, padu standarda i rastućoj nezaposlenosti. Kako je nedavno izjavio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, u prošloj godini spisak onih koji su tražili posao bio je duži čak za 60.000 imena.

Upućeni će reći da poređenje sa 2008. nije merodavno, jer je ona bila izuzetak. Samo u oktobru te godine zbog straha od svetske ekonomske krize sa knjižica i računa povučeno je 895,2 miliona evra, ali povećanje deviznih štednih uloga u 2009. čak za petinu ipak nešto govori.

Da li su se Srbi, možda, konačno okanuli olakog trošenja i oponašanja pijanih bogataša?

Dr Đorđe Đukić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da su prošle godine banke najviše privukle devizne štediše veoma primamljivim kamatama, u proseku oko sedam odsto. Prema podacima NBS, od 29. oktobra do 18. novembra banke su prikupile rekordnih 382,6 miliona evra, što u berićetnoj 2007. godini nisu uspele ni do 30. novembra, kada je maksimum iznosio 320,6 miliona evra.

– Bankarski sektor je visoko kapitalizovan, pa su štediše, pošto su ih testirali u 2008, stekle poverenje u banke – kaže Đukić. – Štednja deviza se pokazala kao najsigurnije ulaganje sa velikim prinosom i sigurnošću. Unosnijih ulaganja za sada nema. Berza je već poduže zamrla, mali akcionari su najviše izgubili, a tržište nekretnina je depresiralo. Kamate sada donose veći prinos i od rentiranja nekretnine. U uslovima najdublje ekonomske krize posle Drugog svetskog rata pokazalo se da je najveće bogatstvo imati gotovinu, koja se pretvara u unosnu štednju. Na drugoj strani, ljudi sa velikom gotovinom nemaju mogućnost da ostvare takav prinos bez rizika.

Đukić kaže da je naravoučenije svetske krize: domaćinstva koja imaju ušteđevinu, mogu da izdrže i najveće udare, kao što je gubitak posla.

– Oni koji su se nepromišljeno zaduživali, ne razmišljajući o štednju, kao Amerikanci, naučili su koliko to košta, uključujući i bankrotstvo – ukazuje naš sagovornik. – Dakle, vraćamo se domaćinskom ponašanju, što važi za obične ljude, ali i za državu. Pre nego što se uzme kredit, mora debelo da se razmisli za šta se uzima i može li da se vrati, a ne po onoj – lako ćemo. U Srbiji preovlađuju takozvane male štediše, sa ulozima do 5.000 evra, što govori da je preovladalo mišljenje da se mora imati neka rezerva.

Inače, nedavno međunarodno istraživanje Erste banke pokazalo je da građani Srbije, za razliku od suseda, pridaju nešto manji značaj štednji. Štedi samo 22 odsto ispitanih, dok 78 odsto ne štedi. Od onih koji štede, više od polovine uspeva da ostavi na stranu do 50 evra mesečno, oko 18 odsto između 51 i 100 evra, a oko desetina između 101 i 200 evra. U proseku 82 evra mesečno. U Mađarskoj se u proseku štedi oko 53 evra, u Ukrajini 48 evra, Rumuniji 43 evra, a u Češkoj oko 95 evra mesečno.

Dr Mlađen Kovačević, ukazuje da je Srbija po sklonosti njenih građana da štede veoma nisko kotirana. Na lestvici Svetskog ekonomskog foruma ona je u 2009. bila na123. mestu od 133 rangirane zemlje, a 2008. na 125.

– Kad se iznos ukupne štednje građana kod nas stavi u odnos sa brojem stanovnika, dolazi se do istine da ima znatno siromašnijih zemalja u kojima se više štedi u bankama – kaže Kovačević. – Nižu stopu nacionalne štednje od Srbije ima samo desetak najsiromašnijih zemalja. Koliko god se tvrdilo suprotno, građani Srbi još nemaju potpuno poverenje u banke. Pored toga, zbog niskog kursa evra, teško se može odoleti putovanjima u inostranstvo i uvoznoj robi. Svi aranžmani po svetu za Novu godinu su razgrabljeni. Prema tome, prošlogodišnje povećanje devizne štednje za oko petinu samo je posledica vraćanja onoga što je u 2008. povučeno, ali i ukinutog poreza na kamatu i povećanja državne garancije štednog uloga sa 10.000 na 50.000 evra.

Pomenuto istraživanje je ipak pokazalo da je i kriza imala osetan uticaj na ponašanje stanovništva u regionu centralne i istočne Evrope. Drugim rečima, kad je kriza više se štedi, što su potvrdili i poslovično galantni Srbi. Štednja se polako pretvara u sve stabilniju naviku, što ima i stručno objašnjenje.

Sociolozi tvrde da će se potreba ljudi da osiguraju ono što imaju, umesto da dobiju ono što nemaju, povećati upravo zbog sadašnje finansijske neizvesnosti.
Izvor Politika
Nazad na vrh Ići dole
Teletrader
Member
Member


Broj poruka : 857
Points : 2409
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   1/14/2010, 02:20

ZAGREB - Postoje dokazi o pravima Srbije na suvlasništvo na dionicama Zagrebačke banke d.d. Zagreb, koje bi mogle vrijediti do 2,2 milijarde evra, iako se Republičko javno pravobranilaštvo Srbije odreklo tog prava, tvrdeći da nema dokaza - tvrde članovi Ekspertskog tima za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala u jugoistočnoj Evropi Domagoj Margetić i Darko Trifunović.
Margetić je danas u Beogradu na konferenciji za novinare Nove Srbije rekao da su on i Trifunović u Zagrebu prikupili sve potrebne dokumente koji dokazuju pravni slijed vlasništva Srbije nad dionicama Zagrebačke banke, počevši od samoupravnog sporazuma o udruživanju u Zagrebačku banku od 1. decembra 1977. godine, ali da je 1988. godine prikriveno učešće države Srbije u vlasništvu Zagrebačke banke i novac prebačen na tajne račune.

Margetić je dodao da je cijeli slučaj sa dionicama Zagrebačke banke prijavljen Državnom tužilaštvu Hrvatske u maju 2008. godine i da odatle stižu odgovori da je istraga u toku. On tvrdi da je taj kapital preko Kipra i drugim putevima otišao u inostranstvo na tajne račune i da se sada vraća u reinvestiranje Hrvatskoj, Makedoniji, Srbiji i BiH.

Prema njegovim riječima, podaci govore da Hypo Alpe Adria banke na Balkanu na osnovu toga plasiraju svoje kredite na ovom području i da nemaju drugog vlastitog kapitala, zbog čega bi se veoma brzo moglo dogoditi da dođu u ozbiljne probleme, jer su istrage pokrenute i iz Austrije i Njemačke.

Predsjednik Nove Srbije Velimir Ilić podsjetio je da je lično bio u timu koji je u ime Srbije išao na Kipar da utvrdi šta je bilo sa tri milijarde maraka, koje su tamo prebačene u vrijeme sankcija Srbiji.

Ilić je podsjetio da su milijarde kapitala iz Hrvatske stigle u privatizaciju u Srbiji sa nekih tajnih računa i da je vrlo sumnjivo ko su njihovi vlasnici.
Nazad na vrh Ići dole
gogloee
VIP
VIP


Broj poruka : 926
Points : 2716
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   1/19/2010, 12:38

Povratak milionskih bonusa u bankama

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/172992/Povratak-milionskih-bonusa-u-bankama

...
Umesto gotovine, bonusi će biti deljeni većinom u akcijama koje se godinama neće moći prodati. Ali, brojke su ipak zapanjujiće.
Zajedno, šest najvećih banaka u SAD su na putu da plate 150 milijardi dolara ukupnih kompenzacija za 2009, nešto manje od rekordne 164 milijarde za 2007
...
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   1/24/2010, 10:58

Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   1/25/2010, 22:34

25. 01. 2010. | 14:21
EIB preko KBC banke kreditira mala preduzeća i projekte lokalne samouprave u Srbiji
KBC banka će sa Evropskom investicionom bankom (EIB) u sredu potpisati ugovor o kreditu od 20 mil EUR za kreditiranje malih i srednjih preduzeća i investicionih projekata lokalne samouprave u Srbiji.

25. 01. 2010. | 12:10
Kredit EIB za Piraeus banku - za zajmove malim preduzećima 20 mil EUR
Piraeus banka Beograd će u sredu (27. januar 2010. godine) sa Evropskom investicionom bankom (EIB) potpisati ugovor o kreditnoj liniji od 20 mil EUR za kreditiranje malih i srednjih preduzeća i projekata lokalne samouprave u Srbiji.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   1/26/2010, 07:53

Држава насамарила девизне штедише
http://www.dnevnik.rs/node/16008
Nazad na vrh Ići dole
GogaAna
VIP
VIP


Broj poruka : 476
Localisation : NIŠ
Points : 1205
Datum upisa : 16.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   1/26/2010, 22:07

Porez na kamatu od štednje 20 odsto

BEOGRAD - Na kamate na deviznu štednju ostvarene od 1. januara 2010. godine obračunavaće se i plaćati porez po stopi od 20 odsto do stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, rečeno je danas Tanjugu u Ministarstvu finansija.Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana vlada je utvrdila 17. decembra 2009. godine i trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri, a tim zakonom, između ostalog, snižava se stopa poreza na kamate sa 20 odsto na 10 odsto, objasnili su u ministarstvu.Prema Zakonu o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, primanja po osnovu kamata na devizne depozite građana nisu bila oporezovana, i to kamate ostvarene od 30. januara do 31. decembra 2009. godine.

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ekonomija/glas-javnosti-26-01-2010/porez-na-kamatu-od-stednje-20-odsto
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   2/2/2010, 01:00

Samo u ovoj godini preduzeća bi trebalo da inostranim poveriocima vrate 4,5 milijardi evra. Takođe, prema Dugaliću, problematični su i zajmovi, odnosno njihovo vraćanje bankama u zemlji, jer su enormno narasli.

Da bi se pospešilo kreditiranje država je, inače, lane priskočila u pomoć, pa je privredi i građanima dato 1,1 milijarda evra dotiranih kredita. Od toga najveći deo uzela su preduzeća i to 870 miliona evra za likvidnost, koja je i dalje rak-rana većine firmi. Zajmovi za investicije nisu bili ni izbiliza toliko traženi, već je ovih pozajmica odobrena samo mrvica, u vrednosti od 13 miliona evra.

Uplašeni bankari kalkulišu mogućim većim kašnjenjima u otplati rata kada su u pitanju firme. Naime, već sada je kod preduzeća u velikoj meri naraslo kašnjenje u otplati dugova. Poslednji podaci govore da 8,8 odsto rata ne stiže na vreme, odnosno kasni.

„Banke u celom našem regionu suočavaju se sa kašnjenjem u naplati zajmova, pa i u Srbiji. U zemljama u okruženju kašnjenje iznosi oko 20 odsto, a kod nas oko deset odsto. Problem će nastupiti krajem marta, kada kompanije počnu da vraćaju zajmove koje su uzeli u inostranstvu. Stepen teško naplativih pozajmica kod privrede sigurno će se, tako, popeti na oko 15 odsto“, naglašava Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   2/2/2010, 20:19

1. Februar 2010.

Bankarski sektor u Srbiji 2009-2010


Bankarski sektor u Srbiji je relativno dobro podneo glavni udar svetske ekonomske krize, dobrim delom zahvaljujući konzervativnim propisima Narodne banke Srbije (NBS) koji su sprečavali prekomerno zaduživanje privrede i građana.

Iako je globalna kriza dovela do pada privredne aktivnosti u zemlji od 2,8 odsto tokom 2009. godine, nijedna od 34 banke koliko ih ima na tržištu nije imala većih problema likvidnosti niti teškoća u izmirenju obaveza prema osnivačima.

Visoke obavezne rezerve banaka, po zahtevu NBS, kao i srazmerno visoke kamate, obezbedile su stabilnost finansijskog sektora tako da država nije izdvajalaNarodna banka Srbije (NBS) sredstva iz svoje kase radi spašavanja banaka.

Skoro sve poslovne banke su tokom 2009. godine zabeležile pad profita u odnosu na prethodnu, ali je stabilnost očuvana, pa je čak povećan obim devizne štednje u odnosu na period pre krize. Ovaj uspeh je utoliko veći s obzirom da je krajem 2008. godine, u atmosferi neizvesnosti zbog bankrota nekih banaka u inostranstvu, veliki broj pojedinaca povukao skoro jednu milijardu evra devizne štednje iz banaka, a onda su ih vraćali nakon što je Vlada podigla iznos garantovane štednje sa 3.000 na 50.000 evra. Tako je u januaru 2010. godine, obim devizne štednje premašio šest milijardi evra.

Za stabilnost finansijskog sistema Srbije veliku važnosti ima dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), sa kojim zemlja ima kreditni aranžzman od 2,9 milijardi evra.

Vlada Srbije i MMF su izdali zajedničku procenu da će BDP u 2010. godini ponovo biti pozitivan, s rastom od 1,5 odsto. Međutim, ekonomski oporavak je moguć samo ako banke podrže privredu, a država pruži podršku samim bankama - u budžetu Srbije za 2010. godinu obezbeđeno je 3,5 milijardi dinara za subvencionisanje kredita za privredu, za građane koji kupuju domaću robu i za stambene kredite. Ova mera je naišla na jednoglasno odobravanje bankara.

Pošle godine su banke bile oprezne u kreditiranju privrede jer su se plašile da preduzeća usled nelikvidnosti izazvane padom proizvodnje i prodaje, dođu u situaciju da ne mogu da otplaćuju svoje pozajmice.

Negativne posledice krize u Srbiji bile bi teže da banke, čiji su osnivači iz inostranstva, nisu zadržale isti obim kredita kao u 2008. godini, što je precizirano Bečkim sporazumom. Taj dokumenat je, na preporuku MMF-a, u martu 2009. godine potpisalo deset najvećih banaka iz Srbije koje imaju inostrane osnivače, obavezujući se da će tokom 2009. godine reprogramirati privatni dug koji dospeva na naplatu, u iznosu od 4,5 milijardi evra.

Na taj način je omogućeno srpskim firmama da odlože otplatu ranijih pozajmica, a da istovremeno uzimaju nove, subvencionisane kredite za izmirenje redovnih obaveza prema državi i dobavljačima. Na osnovu stimulacija iz budžeta prošle godine su odobreni krediti od 1,1 milijarde evra, od čega je najveći deo za likvidnost. Za ovu godinu za subvenciju kamate na pozajmice privredi, kao i građanima za kupovinu domaće robe, obezbeđeno je kreditiranje u iznosu od 900 miliona evra, dok su predviđene subvencije za stambene kredite od 2 milijarde dinara.

Banke u Srbiji će i dalje morati da se zadužuju u inostranstvu u visokim iznosima da bi mogle da odobravaju kredite jer iz domaćih depozita i štednje neće moći da zadovolje potrebe klijenata. Zbog toga je NBS, koja je zadužena za kontrolu poslovanja finansijskog sektora, banke oslobodila obaveze da polažu deviznu rezervu na sredstva koja povlače iz inostranstva, a koja je bila do 45 odsto.

Greške iz prošlosti

U 2010. godini će biti nastavljena promena vlasničke strukture u bankama, koja je izbijanjem finansijske krize bila zaustavljena. Od 34 banke sada je 20 u većinskom stranom vlasništvu, domaća pravna i fizička lica su vlasnici pet banaka, a u devet banaka država je direktno ili indirektno većinski vlasnik.

Sređivanje bankarskog sektora u Srbiji je počelo 2001. godine, posle promene režima. U to vreme poslovalo je 97 banaka, od kojih je najveći broj bio pred bankrotom jer je prethodna vlast na čelu sa Slobodanom Miloševićem, nekadašnjim bankarom, zamrzavanjem devizne štednje uništila poverenje građana u banke, a istovremeno je tu deviznu štednju koristila za svoje potrebe. Banke su pod pritiskom vlasti devedesetih godina odobravale kredite preduzećima i pojedincima koji nikad nisu vraćeni.

Nova vlast je, predvođena tadašnjim guvernerom Narodne banke Jugoslavije Mlađanom Dinkićem, početkom 2002. godine odlučila da likvidira četiri najveće banke u Srbiji - Beogradsku banku, Beobanku, Investbanku i Jugobanku. Gubici tih banaka bili su skoro devet milijardi tadašnjih maraka, a zapošljavale su 8.500 ljudi. Procenjeno je da bi za njihovu sanaciju bilo potrebno oko tri milijarde dolara, što u budžetu nije moglo da se obezbedi, tako da je u jednom danu stavljen katanac na sve četiri banke.

Stečaj tih banaka još nije zvanično okončan, ali se pokazalo da je to bio dobar potez za kojim je usledila efikasna sanacija ukupnog bankarskog sektora, o kojoj svedoči i podatak da je krajem 2001. u bankama radilo 21.000 ljudi, a početkom 2010. skoro 32.000, iako je broj banaka već 2002. godine smanjen na 43.

U 2004. godini počela je priprema privatizacije banaka u kojima je država imala većinske ili manjinske udele. Na početku tog procesa centralna banka je davala licence stranim bankama da osnivaju banke u Srbiji, a Rajfajzen (Raiffeisen) je bila prva banka koja je dobila takvu dozvolu. Kasnije je obustavljeno davanje takvih licenci, da bi se bolje prodale državne banke, ali je guverner NBS Radovan Jelašić u maju 2008. godine odlučio da ruskoj Moskovskoj banci odobri licencu za rad u Srbiji i najavio da bi još neke ugledne inostrane banke mogle da dobiju takav papir, ako ga zatraže. Ranije je američka Siti (Citi) banka najavljivala da ima nameru da otvori banku u Srbiji.

Prva državna banka u Srbiji koja je privatizovana bila je Jubanka – nju je početkom 2005. godine kupila grčka Alfa (Alpha) banka i platila 152 miliona evra za 98 odsto kapitala. Država je bila više nego zadovoljna postignutom cenom, a kasnije su usledile i uspešne prodaje Vojvođanske, Novosadse banke i drugih banaka, jer je u to vreme bankarski sektor u Srbiji knjižio primamljive profite, usled velike potražnje za kreditima.

Krajem 2008. godine Vlada Srbije je prihvatila preporuku MMF-a da spoji četiri banke gde država ima udeo od 70 do 100 odsto kapitala- Poštansku štedionicu i Srpsku banku iz Beograda, zatim Kredi (Credy) banku iz Kragujevca i Privrednu banku iz Pančeva. O tome je urađena i analiza, ali je usled finansijske krize i pojavom potencijalnog kupca za Kredi banku plan promenjen.

Sada je na stolu opcija spajanja samo Poštanske štedionice i Privredne banke, što je napisano i u pismu o namerama koje su Vlada Srbije i NBS uputile MMF- u krajem prošle godine, uoči odobravanja druge tranše kredita.

"Državni vlasnički udeli u bankama će biti eleminisani čim to postane moguće. Međutim, planirana privatizacija četiri banke u većinskom državnom vlasnistvu odložena je zbog nepovoljnih uslova na finansijskom tržištu", navodi se u tom pismu i najavljuje da će do juna 2010. biti pripojene Poštanska štedionica i Privredna banka i obavljeni pregovori sa inevstitorom o privatizaciji Kredi banke.

Taj investitor je Nova kreditna banka iz Maribora u Sloveniji, koja je odmah posle potpisivanja ugovora o dolasku Fijata u Kragujevac, objavila nameru da pregovara o preuzimanju kragujevačke banke.

"Što se tiče Srpske banke još uvek razmatramo opcije koje su nam na raspolaganju", poručili su MMF-u Vlada i NBS .

Država je najveći vlasnik u Komercijalnoj banci i Čačanskoj banci, dok manjinske pakete ima u tri banke - Privrednoj banci Beograd, Jubmesu i Agrobanci. Pokrajina Vojvodina ima udeo u Metals banci u kojoj je, zbog problema u poslovanju, bila uvedena prinudna uprava.

Najveći deo država ima u Srpskoj banci (96,52 odsto), slede Privredna banka Pančevo (92,98 odsto, Poštanska štedionica (63,72 odsto) i Kredi banka (55,17 odsto). Sve banke u kojima država ima neki procenat vlasništva imaju tržisni udeo od 17,7 odsto.

Krajem pošle godine Evropska investiciona banka (EBRD) je dokapitalizovala Komercijalnu banku, gde je imala udeo od 25 odsto , sa 120 miliona evra. Država Srbija će, kako je ugovorom predviđeneo, moći da zadrži svoje učesće od 42,6 odsto u toj banci ako u naredne tri godine i ona obezbedi novac za dokapitalizaciju u istom procentu u odnosu na vlasnički udeo.

Komercijalna banka, kako je objasnila ministarka finansija Diana Dragutnović, nije imala problema sa likvidnošću, ali je postojala potreba za povećanjem njenog kapitala, "kako bi se održalo stabilno poslovanje i dinamika rasta".

U planu je dokapitalizacija i Čačanske banke, ali detalji o tome još se ne objavljuju. U toj banci udeo države je 38,8 odsto, a drugi najveći akcionar je EBRD sa vlasništvom od 24,99 odsto. Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić je potvrdio da se vode razgovori sa Novom kreditnom bankom o prodaji Kredi banke, kao i da je plan da Srpska banka postane domaća razvojna banka. On je ukazao da će se o prodaji manjinskih udela dražave u bankama razgovarati kad prođe finansijska kriza i budu povoljniji uslovi na tržištu.

Na Beogradskoj berzi su akcije Komercijalne i Agrobanke među pet najtrgovanijih hartija od vrednosti, dok ostale bankarske akcije nemaju veliku likvidnost u trgovanju.

Prema podacima NBS, samo jedna od 34 banke na srpskom tržištu imala je u protekloj godini tržišno učešće veće od 10 odsto - Banka Inteza (Intesa), sa udelom od 14,83 odsto. Iza nje su Komercijalna banka (9,96 odsto tržišnog udela po veličini bilansne aktive), zatim Rajfajzen banka (Raiffeisen) sa 9,36 odsto, Hipo Alpe-Adria banka sa 6,35 i Evrobanka EFG sa 6,08 odsto.

Podaci za 2009. Prema NBS

U poslednjem objavljenom izveštaju Narodne banke Srbije o poslovanju banaka, a koji se odnosi na prvih devet meseci 2009. godine, navodi se da je njihova dobit, pre oporezivanja, bila 15,4 milijarde dinara (oko 160 miliona evra) i za 54,3 odsto manje nego u istom periodu 2008. Gubitak je imalo 14 banaka koje čine 17 odsto ukupne bilansne aktive tog sektora, dok je preostalih 20 banaka poslovalo profitabilno.

Ukupna aktiva bankarskog sektora Srbije na kraju trećeg tromesečja 2009. godine bila je 1.963 milijarde dinara (20,3 milijarde evra), što je za 103,3 miljarde dinara ili 5,6 odsto više nego na kraju drugog tromesečja, dok je porast aktive u prvih devet meseci bio 10,5 odsto.

Ukupan iznos plasiranih kredita na kraju septembra 2009. iznosio je 1.192 miljarde dinara (12,3 milijarde evra), što je za 16 odsto više nego na kraju 2008. Privredi je ukupno odobreno 715 milijardi dinara kredita, stanovništvu 375 milijardi dinara, a javnom sektoru 87 milijardi dinara, od čega je zaduženje države 77 milijardi. Rast kredita u trećem tromesečju prošle godine iznosio je 33,3 milijarde dinara.

U prvih devet meseci prošle godine banke su privredu kreditirale sa 15,9 milijardi dinara, javni sektor sa 13,2 milijarde, od čega državi Srbiji 12,7 milijardi dinara, dok je stanovništvo uzelo 5,1 milijardu dinara kredita, od čega za stambenu izgradnju 3,1 milijarda.

Prema podacima o problematxnim kreditima koje banke dostavljaju NBS, na kraju septembra 2009. godine, njihov procenat u ukupno odobrenim na neto nivou iznosi 10,36 odsto ili 114 milijardi dinara.

NBS je u svom izveštaju navela i da su ukupni depoziti bankarskog sektora na kraju septembra 2009. iznosili 1.146 milijardi dinara, što je za 12 odsto više nego na kraju 2008. godine. Depoziti su od jula do septembra 2009. uvećani za 45 milijardi dinara. Devizni depoziti čine 72,5 odsto ukupnih depozita koje je prikupio bankarski sektor Srbije.

Podaci za 2009.Prema kreditnom birou

Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, preduzeća su na kraju 2009. godine neblagovremeno otplaćivala 8,8 odsto svojih kredita, što je za 2,5 procentna poena više nego krajem prethodne godine. Preduzetnici su kasnili u otplati 8 odsto svog kreditnog zaduženja, što je 5,6 odsto više nego pre godinu dana, dok su građani kasnili u otplati 3,1 odsto kredita, duplo više nego na početku 2009. godine.

Inače, ukupna kreditna zaduženost privrede i građana u Srbiji na kraju prošle godine, kako je saopštio Kreditni biro, bila je 1.400 milijardi dinara, što je za 13,3 odsto više nego na kraju 2008. godine.

Preduzeća su bila zadužena u iznosu od 959,6 milijardi dinara, odnosno 19 odsto više nego na kraju decembra prošle godine, a ukupni dug preduzetnika bio je 43,9 milijardi dinara i manji je za 4,2 odsto nego na početku 2009. godine.

Građani su se zadužili u vrednosti 397,1 milijardi dinara, što je za 3 odsto više nego na kraju 2008. godine.

Najveći dug građana, u iznosu od 217,7 milijardi dinara, je po osnovu stambenih kredita i pozajmica za adaptaciju i za 27,8 odsto je bio veći nego na kraju prošle godine. Potrošački krediti su povećani za 28,7 odsto u poređenju sa decembrom 2008. godine i iznosili su 27,3 milijardi dinara. Ukupan iznos gotovinskih kredita na kraju 2009. godine od 97 milijardi dinara bio je za 31,1 odsto manji nego krajem prošle godine. Za 7,5 odsto povećani su i poljoprivredni krediti i iznosili su 22 milijarde dinara.

Kreditni biro vodi evidenciju o zaduženjima privrede, preduzetnika i građana, i u velikoj meri je zaslužan za smanjenje rizičnosti bankarkih plasmana. Za otvaranje tekućeg računa, odobravanje dozvoljenog minusa, kredita ili kreditne kartice, banke traže izvestaj od Kreditnog biroa za određenog klijenta, kako bi se uverile da li on uredno vraća pozajmice.

Kreditni biro u svojoj bazi drži podatke i tri godine posle izmirenja obaveze klijneta prema banci, a plan je, kako je najavio generalni sekretar Udruženja banka Veroljub Dugalić, da se u tu bazu ubace i podaci o tome da li građani redovno izmiruju svoje obaveze po osnovu poreskih zaduženja, plaćanja usluga telefoniranja i komunalnih preduzeća.

Kamate i docnja

Privrednici se često žale na kamatne stope na kredite, ukazujući da su one veće nego u zemljama u okruženju. Na takve primedbe bankari odgovaraju da na cenu novca, pored inflacije i referentne kamatne stope NBS, utiču i drugi faktori, kao što su visok rizik zemlje i restriktivnost monetrane politike.

Trenutno su kamatne stope na kratkoročne pozajmice, među koje spada i nedozvoljeni minus na tekućem računu, premašile 50 odsto, dok su za dugorocne od 10 do 20 odsto. Na kredite za koje država daje subvecnije kamate su niže za dva do četiri procentna poena nego što su tržišne. Banke, i pored visokih kamatnih stopa višak likvidnosti rađe plasiraju u kupovinu hartija od vrednosti koje izdaju NBS i država, nego u kredite, jer na njih dobijaju sigurnu kamatu koja nije niža od referentne kamatne stope. Tako je u prošloj godini država uglavnom bankama prodala zapise u vrednosti 100 milijardi dinara.

Predsednica Izvršnog odbora Inteza banke i Upravnog odbora Udruženja banaka Draginja đurić je ocenila da visoka stopa obavezne rezerve destimulativno utiče na cenu kredita, navodeći da Srbija trenutno ima jednu od najvših stopa obavezne rezerve na domaće devizne izvore - 40 odsto na štednju stanovnistva i 45 odsto na depozite privrede.

Ona je ukazala i da će za kreatore ekonomske politike u 2010. godini najveći izazov u 2010. godini ostati rešavanje problema "rastuće nelikvidnosti privrede".

"Ako izostane sistemsko rešavanje problema neblagovremenog izmirenja obaveza, izlažemo se opasnosti da dođe do novog talasa krize nelikvidnosti preduzeća. To znači i da će automatski doći do značajnijeg rasta nivoa loših kredita", upozorila je đurićeva.

Guverner NBS Radovan Jelašić je na kraju prošle godine poručio da će smanjenje restiktivnosti monetarne politike zavisiti od sprovođenja dogovorene ekonomske politike. Time je poslao jasnu poruku Vladi da je prerano obećala povećanje plata i penzija, čak i da privredni rast bude veći od predviđenih 1,5 odsto, jer bi to značilo pritisak na potrošnju i ponovni rast inflacije. U tom slučaju bi centralna banka bila prinuđena da preduzima mere kojima bi se ograničavalo kreditiranje.

Marica Vuković

Izvor: Beta, Poslovni Magazin
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   2/3/2010, 22:06

Srbija medju zemljama sa najvećim rastom štednje
http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=24112
Nazad na vrh Ići dole
gogloee
VIP
VIP


Broj poruka : 926
Points : 2716
Datum upisa : 10.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   2/4/2010, 14:32

Saznajemo: NBS smanjuje obavezne rezerve banaka

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/99353/Saznajemo%3A+NBS+smanjuje+obavezne+rezerve+banaka.html

...
Obavezna rezerva na ino-kredite

Zemlja Stopa rezerve kod centralne banke

Crna Gora 10 odsto

Hrvatska 14 odsto

Makedonija 13 odsto

Rumunija 25 odsto

EU 2 odsto

Mađarska 2 odsto

Slovenija 2 odsto

Srbija 45 odsto
...
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   2/16/2010, 17:48

Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   2/17/2010, 07:57

Nazad na vrh Ići dole
NEBOJSAe
Member
Member


Broj poruka : 583
Godina : 36
Localisation : NOVA PAZOVA
Points : 971
Datum upisa : 20.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   2/17/2010, 10:24

Pozdrav drugari jel mozda neko ima neki info kada ce ove nase banke da iskazu rezultate za 4Q 2009 ili su bili a ja ih ne vide ?
Nazad na vrh Ići dole
Aleks
Old member
Old member


Broj poruka : 1275
Localisation : Bezanijska kosa
Points : 3793
Datum upisa : 15.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   2/17/2010, 11:26

Bidje pocetkom idudjeg, meseca.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.slobodnajugoslavija.com/drugTito.html
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   2/21/2010, 11:19

Капитал и инвестиције остају овде
http://www.dnevnik.co.yu/node/17765
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   2/22/2010, 14:28

Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   2/26/2010, 23:09

Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   3/2/2010, 23:41

Šandor Csany: OTP će preuzimati banke u regiji

Iz te banke, koja ima podružnice u devet zemalja u srednjoj i istočnoj Europi, neće prodavati nijednu od svojih podružnica, čak štoviše - banka traži nove akvizicije u Rumunjskoj, Srbiji, Hrvatskoj i Slovačkoj, piše BusinessWeek.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   3/8/2010, 08:24

Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   3/12/2010, 16:53

Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   3/14/2010, 16:02

Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   3/14/2010, 18:18

:roll:
Ne bih da zvucim kao ptica rugalica, ali u Srbiji koja god banka zabelezi gubitak odmah bude proglasena razvojnom bankom. Izgleda neki ljudi a priori zakljucuju da su razvojne banke neprofitne...
Nazad na vrh Ići dole
Ivan2211
VIP
VIP


Broj poruka : 394
Points : 847
Datum upisa : 31.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   3/18/2010, 12:50

Nazad na vrh Ići dole
Josh
Just looking
Just looking


Broj poruka : 23
Points : 75
Datum upisa : 17.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   3/19/2010, 10:20

Izgleda je dokument zasticen...ako mozes copy/paste..ili ga okaci negde...
veliki pozzz
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   3/22/2010, 12:23

Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   3/26/2010, 15:55

Nazad na vrh Ići dole
Greta
VIP
VIP


Broj poruka : 1263
Localisation : Bgd
Points : 3128
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   3/28/2010, 00:18

Šef "Kredi Suisa" najplaćeniji evropski bankar u 2009.
Tanjug | 27. 03. 2010.

Izvršni direktor švajcarske banke "Kredi Suis" Brejdi Dugan najplaćeniji je čelnik u evropskom bankarskom sektoru u prošloj godini, budući da je tokom 2009. zaradio ukupno 19,2 miliona švajcarskih franaka (18,2 miliona dolara), objavio je danas "Fajnenšel tajms".

Zahvaljujući tom iznosu, koji je gotovo jednak onom iz vremena pre globalne ekonomske krize, Amerikanac Dugan je lako po zaradi pretekao svoje evropske kolege, ali i gotovo sve američke rivale.
Poređenja radi, druga po veličini plata u bankarskom sektoru Evrope u 2009. je bila ona izvršnog direktora "Dojče banke" Jozefa Akermana, koja je bila značajno manja od Duganove i iznosila je 12,69 miliona dolara.
Kad je reč o zaradama američkih bankara, Dugana je pretekao samo prvi čovek finansijske grupacije "Vels Fargo" Džon Stamp, sa iznosom od 21,3 miliona dolara, dok su manje od njega zaradili izvršni direktori bankarskih giganata kao što su "Goldman Saks" i "Morgan Stenli".
Kompanija "Kredi Suis", koja je za plate svog čitavog upravnog odbora lani izdvojila gotovo 150 miliona švajcarskih franaka, saopštila je da je 2009. bila za nju jedna od najprofitabilnijih godina u istoriji.
Prošle godine je ta banka ostvarila profit od 6,7 milijardi franaka, u poređenju sa gubitkom od 2,7 milijardi franaka iz 2008.
"Kredi Suis" se smatra jednom od malog broja svetskih grupacija u sektoru investicionog bankarstva koja je iz kreditne krize izašla uglavnom nedirnuta i nije imala potrebu da traži državnu pomoć.

_________________
Samo hrabri pobedjuju
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   3/31/2010, 17:08

31. mart 2010. | 15:17 | Izvor: B92
Beograd -- Građani bi uskoro mogli da uđu u dublje dugove prema bankama, zahvaljujući povećanju limita na kreditno zaduživanje građana.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=03&dd=31&nav_id=421600
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   4/10/2010, 16:03

Medianet je naveo da je Hipo grupa 2009. godinu završila sa gubitkom od 1,58 milijardi evra, a u bankarskom segmentu gubitak u Austriji bio je 272 miliona evra, u Hrvatskoj 137 miliona evra i Sloveniji 24miliona evra, dok je dobit imala banka u BiH i to 1,2 miliona evra.

Kako navodi austrijski časopis Format pozivajući se na uvid u plan oporavka banke, austrijska bankarska grupacija, koju je u decembru preuzela država, planira da proda banke u Crnoj Gori, Mađarskoj, Bugarskoj, Makedoniji i Ukrajini.

Bečki časopis Medianet, koji izlazi dva puta sedmično, naveo je da je u okviru banarskog segmenta Hypo Alpe Adria group u 2009. banka u Srbiji imala najbolje rezultate sa 13,6 miliona evra profita.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   4/11/2010, 02:42

Njihova aktiva je najproblematicnija u svim zemljama u kojima posluju. HAA Grupa je pukla vec dva puta. Prvi put je u pomoc priskocila B Landesbank (indirektno drzava Bavarska), a drugi put drzava Austrija. Mislim da novu priliku nece dobiti. Inace, dokazano je da je banka ucestvovala u raznim sumnjivim poslovima, posebno u Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   4/12/2010, 11:50

Bankarski sektor u Srbiji je hiperlikvidan, a visoka likvidnost sektora ogleda se i u značajnom učešću gotovine i gotovinskih ekvivalenata u ukupnoj bilansnoj aktivi, od 11,7 odsto.

Podaci iz završnih računa banaka potvrđuju više puta iznetu dijagnozu da je sektor stabilan. Krizni period jeste uticao na neto rezultat sektora, ali nije napravio havariju sektora, niti zaustavio njegov rast, ukazano je u MAT-u.

Tokom 2009. godine bankarski sektor je ostvario rast neto bilansne aktive za 383,5 milijardi dinara, odnosno za 21,5 odsto u odnosu na kraj 2008. godine, dostigavši nivo od 2.160,4 milijarde dinara.

Visok rezultat, u poređenju sa ostvarenim rezultatom u 2008. godini, kada je rast neto bilansne aktive bio 13,7 odsto, posledica je realnog povećanja štednje.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   4/13/2010, 19:11

Veći potencijal banaka u Srbiji
13. april 2010. | 17:00 | Izvor: Beta
Beč -- Generalni direktor Erste bankarske grupe Andreas Trajhl kaže da banke u Srbiji imaju veći potencijal za rast nego u drugim zemljama centralne i istočne Evrope.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=04&dd=13&nav_id=424157
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   4/19/2010, 14:22

19. april 2010. | 13:13 | Izvor: B92
Beograd -- Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da je bankama vratila 21,3 milijarde dinara za mesec dana primene odluke o smanjenju stope obavezne rezerve banaka.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=04&dd=19&nav_id=425402
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   4/27/2010, 19:15

Objavljen kvartalni izvestaj NBS za Q4 2009.
http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_IV_09.pdf

Obratite paznju na tabelu trzisnog ucesca.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   4/29/2010, 22:16

Jos malo NBS statistike:
http://www.nbs.rs/static/nbs_site/gen/latinica/90/statisticki/sb_03_10.pdf

Otkako je Jelasic podneo ostavku, cini se da su se svi bacili na teoriju. govor
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   5/4/2010, 23:07

BUDIMPEŠTA - Mađarska OTP banka, planira da kroz preuzimanja poveća udeo na tržištima na kojima drži samo skroman deo, najavio je najveći mađarski kreditor.

Mađarska banka razmatra mogućnosti za akvizicije prvenstveno u Slovačkoj, Srbiji i Rumuniji, kazao je predsednik uprave OTP banke Sandor Cheney.

Ovo je već po drugi put da Madjari najavljuju preuzimanje i u Srbiji!
:roll:

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   5/5/2010, 06:51

@Sneki
Mozda OTP preuzme AGBN kroz dokapitalizaciju.
Ti Madjari su, inace, stalno u dilemi 'oce piski - nece piski', sto ih cini idealnim partnerima za Antonica... :geek:
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1345
Localisation : novi sad
Points : 4381
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   5/5/2010, 08:01

@Sneki ::
BUDIMPEŠTA - Mađarska OTP banka, planira da kroz preuzimanja poveća udeo na tržištima na kojima drži samo skroman deo, najavio je najveći mađarski kreditor.

Mađarska banka razmatra mogućnosti za akvizicije prvenstveno u Slovačkoj, Srbiji i Rumuniji, kazao je predsednik uprave OTP banke Sandor Cheney.

Ovo je već po drugi put da Madjari najavljuju preuzimanje i u Srbiji!
:roll:
Koliko se ja secam, Mađari su ozbiljno razmišljali o tome da se povuku iz Srbije, evo sada je to druga prica... Neka, tako i treba, to je dobro za nas. OTP je jako ozbiljna banka i bolje je da su prisutni na našem tržištu.
Nazad na vrh Ići dole
MarkoJTD
VIP
VIP


Broj poruka : 1113
Godina : 28
Points : 3509
Datum upisa : 19.10.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   5/5/2010, 16:23

Sta mislite koju banku bi moglu da preuzmu?
Nazad na vrh Ići dole
 
Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 6 od 13Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 5, 6, 7 ... 11, 12, 13  Sledeći
 Similar topics
-
» Novi zakon o zastiti korisnika finansijskih usluga

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: Banke fun club-
Skoči na: