BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 11, 12, 13  Sledeći
AutorPoruka
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   7/1/2009, 20:06

Na kraju 2008. kapital NBS iznosio je 59,7 milijardi dinara i u odnosu na prethodnu godinu povećan je za 57,8 milijardi dinara, uglavnom zbog ostvarene dobiti i povećanih revalorizacionih rezervi.

Savet NBS usvojio je 16. juna 2009. godišnje finansijske izveštaje i doneo je odluku o raspoređivanju dobitka, prema kojoj će se 22,6 milijardi dinara iskoristi za pokriće gubitka prethodnih godina, 14,7 milijardi dinara za formiranje posebnih rezervi, a preostali iznos od 20,7 milijardi dinara za povećanje osnovnog kapitala NBS.

scratch
Koga su ovi varali?? I došli do ovolike zarade?

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   7/4/2009, 13:43

BEOGRAD, Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac rekao je danas da je dobitak banaka u Srbiji gotovo ravan gubitku privrede.

On je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da o tome najbolje govori zvanična informacija Narodne banke Srbije da je privreda u prošloj godini poslovala sa gubitkom od 37,113 milijardi dinara, a vanprivreda, u kojoj su banke okosnica, imale dobitak 32,3 milijarde dinara.

Kanjevac je za takvu situaciju u privredi okrivio javna preduzeća, “u kojima su plate daleko najveće, a nezarađene”, vještačko držanje visokog kursa dinara, “što koristi samo uvoznicima pa izvoz stalno opada i povećava spoljno-trgovinski deficit”, te povećanje cijena naftnih derivata, “koji vuče rast ostalih cijena”.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   7/6/2009, 12:48

BERLIN, U Njemačkoj će, odlukom Bundestaga (donjeg doma parlamenta), biti stvorena takozvana “loša banka” u koju će komercijalne banke moći da prebace dio svojih loših kredita koji će u njoj ostati dotle dok vlada ne bude odlučila šta sa njima da radi.
Cilj formiranja te “loše banke”, kako je predočeno u njemačkom parlamentu, jeste da se pomogne komercijalnim bankama da izađu iz finansijske krize tako što će imati mogućnost da se oslobode loših kredita koji će preći na tu novu banku.
Takozvana toksična aktiva, kako se često govori za loše kredite koji su premašili obim od “mnogo milijardi evra”, blokira kreditno tržište i sprečava brži oporavak privrede, ističu stručnjaci.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   7/6/2009, 17:25

VAŠINGTON, Federalna kancelarija SAD za osiguranje uloga odlučio da zatvori još sedam finansijskih institucija, računajući tu i šest banaka u saveznoj državi Ilinoj, koje kontroliše jedna porodica, i jednu manju banku u Dalasu.
Od početka godine u SAD bankrotirale 52 banke.

FDIC je suočen s naglim rastom propalih banaka zbog problema s plaćanjem kredita i hipoteka i loših investicija, ukazuju analitičari podsjećajući da je tokom cijele prošle godine u SAD bankrotiralo 25 banaka, a godinu dana ranije tri.

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   7/10/2009, 13:30

Narodna banka Srbije (NBS) ima obavezu da, u trećem kvartalu ove godine, izvrši stres testove kod poslovnih banaka u Srbiji.
Prve testove će morati da prođe 16 poslovnih banaka u zemlji, od čega četiri državne, a kasnije će analizu proći i ostale banke. Stres testovi predstavljaju simulaciju različitih scenarija, kako bi se utvrdila sposobnost banaka da izdrže neočekivane šokove na tržištu. Ovi testovi su uobičajeni u razvijenim privredama i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) su već sprovedeni, dok će u narednim mesecima biti sprovedeni i u Evropi.

Kao rezultat ovih testova dobijaju se podaci važni za menadžment banaka, na bazi kojih se mogu ojačati slabije strane poslovanja banaka. Rezultati testova neće biti javni, najavila je NBS, jer predstavljaju poslovnu tajnu zbog velikog rizika pogrešne interpretacije.

Rezultati ovakvih testova svuda u Evropi su tajni, dok u SAD ove podatke daju na uvid javnosti.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   7/13/2009, 09:41

U Srbiji trenutno posluju 34 banke, a toliko ih je bilo i na kraju 2008. godine. Očekivanja su da će se u budućnosti bankarski sektor proširivati, imajući u vidu da je veliki broj banaka sa izrazito malim tržišnim učešćem, kaže se u najnovijoj ediciji “Finansije top 2008”, mesečnika “Biznis i finansije”.

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=101399

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Ris
VIP
VIP


Broj poruka : 1998
Godina : 35
Localisation : Novi Sad
Points : 5020
Datum upisa : 24.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   7/13/2009, 20:36

Mislim da ce u narednom periodu od nekih god. dana mnoge banke po srbiji morati da se ujedine da bi zadrzale likvidnost i osta ce manje od pola nego sada e sada je pitanje zasto tako mislim? ;) zato sto ce gasprom banka i moskovska banka preuzeti sve vece klijente a ove leve "strane" banke ce ostati sa sitnom klijatelom. npr gasprom banka ce kupiti privrednu banku pancevo a ves je izpraznila sprat u nisovoj zgradi u ns i preuzelaga. Banke ove leve po srbiji imaju veliku zaradu na kursnoj razlici ali to ce biti jos malo :curac:
Vreme je da dodju prave i ozbiljne banke! Gasprom, Moskovska, Dojce, Siti. a filijale smece baj baj! :wave1:
Nazad na vrh Ići dole
http://www.youtube.com/watch?v=cu_EeCdckgI
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   7/23/2009, 10:52

BEOGRAD – Narodna banka Srbije objavila je spisak od 27 banaka koje su ispunile uslove za učešće u programu podrške, odnosno pristup dodatnim izvorima dinarske i devizne likvidnosti, pošto su preuzele obaveze utvrđene takozvanim Bečkim sporazumom.
NBS je, odlukom od 5. maja, posle sastanka u Beču sa predstavnicima 10 najvećih banaka u Srbiji, propisala posebne mere podrške finansijskoj stabilnosti zemlje, koje imaju za cilj, između ostalog, da obezbede bankama pristup dodatnim izvorima dinarske i devizne likvidnosti. Radi korišćenja tih mera podrške, banke su bile dužne da, zajedno sa svojim većinskim akcionarima, preuzmu određene obaveze koje je utvrdila NBS i dostave potrebnu dokumentaciju kojom to dokazuju.

Obaveze banaka podrazumevaju održavanje izloženosti prema Srbiji do kraja 2010. godine, na nivou iz decembra 2008. i na održavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala i pokazatelja likvidnosti banke na propisanom nivou. Obaveze koje banke treba da preuzmu odnose se na omogućavanje dužnicima da izvrše konverziju kredita u stranoj valuti i kredita indeksiranih deviznom klauzulom u dinarske i omogućavanje dužnicima izmene uslova otplate kredita u skladu s definisanim okvirom.

Od ukupno 34 banke koje posluju u Srbiji, zainteresovanost za učešće u tom programu iskazala je 31 banka i nakon procene dostavljene dokumentacije, NBS je ocenila da je uslove ispunilo 27 banaka. NBS će bankama koje navedene uslove ispune, između ostalog, ponuditi nove izvore likvidnosti - dinarske kredite s rokom dospeća do godinu dana i kratkoročne devizne swapove.

Banke koje su ispunile uslove za mere podrške su Alfa banka, Banca Intesa, Poštanska štedionica, Credy banka, Čačanska banka, Eurobanka EFG, Erste banka, Findomestic, Hypo alpe adria, KBC banka, Komercijalna banka, Marfin banka, Meridian banka, NLB banka, Opportunity banka, OTP banka, Pireus banka.

Na spisku su i Privredna banka Pančevo, Privredna banka Beograd, Raiffeisen banka, ProCredit, Societe Generale, Srpska banka, Vojvođanska banka, UniCredit, Univerzal i Volksbanka.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   8/3/2009, 17:45

Za Moskovsku banku u Srbiji nema krize

3.8.2009.
Vladimir Zečar, predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke u Srbiji, kaže u intervjuu za Biznis da se u Moskovskoj banci Beograd ne oseća kriza jer je njihova matična banka u Rusiji na vreme predvidela situaciju, a u Srbiji kao jedinu antikriznu meru koriste selekciju klijenata


Plan vam je bio da kroz akviziciju uđete u još neku domaću banku. Kako tu stoje stvari?

- Nismo odustali ni od jednog svog prvobitnog plana, ali naš cilj je da ih realizujemo kontinuirano, utvrđenim redosledom. Za sada nam je prioritet da ostvarimo planove u vezi sa našim poslovanjem u smislu aktivnosti sa privredom i stanovništvom. Što se akvizicija tiče pomno pratimo situaciju na domaćem bankarskom tržištu i o tome ćemo odlučivati kada za to dođe povoljan trenutak.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   8/12/2009, 00:37

Moguće spajanje državnih banaka

Kakva je sudbina Srpske banke, Poštanske štedionice i Privredne banke Pančevo? Da li se od njih može napraviti jedna zdrava banka?

Na ova pitanja za sada nema odgovora, pa je sudbina tih banaka neizvesna.

Agencija za osiguranje depozita prosledila je vladi elaborat o spajanju preostalih banaka u većinskom državnom vlasništvu, a vlada bi o tome trebalo da se izjasni za dve nedelje. Bar tako najavljuje Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija, i kaže da će se o kragujevačkoj Kredi banci raspravljati na jesen jer su za nju zainteresovani Slovenci. Učešće vlade u odlučivanju o sudbini ovih banaka je njena obaveza prema MMF-u i Svetskoj banci koju ona ispunjava na vreme.

U elaboratu se predlaže spajanje Srpske banke (96,5 odsto u državnom vlasništvu), Poštanske štedionice (63,7 odsto) i Privredne banke Pančevo (92,9 odsto), ukoliko svi daju saglasnost.

– Svetska banka i MMF ne žele da nijedna banka dođe u problem. Zato su tražili od Srbije da preduzme mere da državne banke, koje nemaju mogućnost da se dokapitalizuju kao privatne, ne dođu u nezgodnu situaciju i odu u stečaj, što bi po domino efektu moglo da se proširi na sve druge – kaže Ilić.

Inače, država ima manjinski udeo u Čačanskoj banci (38,8 odsto), Komercijalnoj banci (38,6 odsto), Jubmes banci (21 odsto), Agrobanci (20 odsto) i Privrednoj banci Beograd (19,4 odsto).

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Moguce-spajanje-drzavnih-banaka.lt.html

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Dusan
VIP
VIP


Broj poruka : 5272
Points : 6311
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   8/19/2009, 15:19

Unikreditova analiza bankarskog sektora Centralne i Istočne Evrope





Ceo tekst na: http://seekingalpha.com/article/155865-a-detailed-overview-of-central-and-eastern-european-bank-players

A kompletan izveštaj Unicredit-a možete skinuti sa: http://www.4shared.com/file/124577970/4a5e4f6f/BankingStudy_UniCredit_Group_July2009.html
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1389
Points : 3976
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   9/7/2009, 03:33

Signal koji je stranim investitorima poslao MMF je i dobar i loš, ali samo domaća štednja građana i države može zemlju izvesti iz krize. Odlaganje razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom nije dobar znak za strane kreditore, ali sa druge strane, njihova odluka da odobre kredit od 600 miliona dolara govori da u Srbiji nije sve tako crno, kaže za Biznis Klaus Miler, član Izvršnog odbora Folksbanke



Prema njegovim rečima, odluka o odobrenju kredita šalje signal da je ova institucija ipak zainteresovana za Srbiju i svesna da je Vlada Srbije u jako teškom položaju zbog čega joj treba više vremena, ali oslonac mora biti pre svega na "domaćim snagama".

- U Srbiji se ne štedi dovoljno, tako da se stopiranje priliva kapitala pokazalo kao jak udarac za privredu. Situacija će se poboljšavati vrlo sporo i to, po mom mišljenju, kroz kombinaciju veće štednje građana, većeg izvoza privrede, nižeg javnog deficita i, eventualno, novog starta priliva kapitala. Vrlo važno pitanje ovde je sposobnost Vlade da sprovede reforme. Međunarodni investitori su vrlo skeptični sada i Vlada mora da povrati njihovo poverenje. Ako se reforme uspešno sprovedu doći će i novi kapital. Očekujemo da 2009. i 2010. godina budu teške za opštu ekonomiju, a od 2011. se nadamo poboljšanju.

Da li ste spremni i pod kojim uslovima da kreditirate kompanije koje su usled krize na "klimavim nogama"?

- Stanje u privredi nije nimalo ružičasto. Najveći problem je u tome što su mnoge kompanije finansijski vrlo slabe jer su uzele previše kredita i sada su opterećene dugovanjima. Za nas, kao banku, jednostavno nije moguće da pozajmimo novčana sredstva ovakvim kompanijama, zbog njihovog lošeg finansijskog stanja. Kao posledicu toga, mi imamo vrlo ograničen broj "kvalitetnih" zahteva za kredite od strane korporativnih klijenata. Samo nekoliko kompanija sada ima računovodstveno stanje u dovoljno jakim brojkama da opravdaju investicione kredite. Te kompanije će moći da iskoriste recesiju da značajno poboljšaju svoju tržišnu poziciju.

Koliko se kasni sa otplatom kredita?

- Merimo obim kredita gde klijent kasni više od 90 dana, to je međunarodna definicija, po kojoj smo mi na pet odsto, dok je na kraju prošle godine kašnjenje iznosilo 2,5 odsto. Kašnjenje u otplati je logično, jer ako imate recesiju normalno je da je fizičkim licima i firmama teško da vraćaju kredite i to ne treba da izazove paniku. Prevara, u smisli da klijent beži iz zemlje ili da je uzeo kredit i da sada ne pokušava da reši njegovo vraćanje, ima vrlo malo. Ono što pogoršava situaciju u Srbiji su zakašnjenja države, sa, na primer, graditeljima puteva. Ovo pokazuje koliko je veliki problem u javnom sektoru. Vlada bi, pre svega, trebalo da plati svoje račune, pre nego što potroši novac poreskih obveznika na subvencionisanje kredita.

Da li samo javna preduzeća "stvaraju probleme"?

- Dodatni problem ovde su vrlo visoki zahtevi Narodne banke Srbije koji se odnose na kapital banaka. Sa kapitalom od 200 miliona evra, koliko ima Folksbanka Srbija, banka u Nemačkoj bi mogla dati oko tri puta više kredita, jer joj je potrebno manje kapitala. Naravno, dobro je imati vrlo stabilne banke s puno kapitala, ali ovo takođe ima visoku cenu: banke onda mogu davati manje kredita. U ovom trenutku, vrlo je malo srpskih banaka koje će biti u mogućnosti da dobiju dodatni kapital, tako da su primorane da ograniče svoje poslovanje.

Imate li poseban mehanizam za rešavanje probleme s klijentima koji kasne?

- Problem u otplati obaveza se može rešiti na nekoliko načina, počevši od kvalitetnih saveta od strane banke, preko reprograma obaveza koji podrazumeva produženje roka otplate kredita i/ili odobravanje dodatnog grejs perioda, do rešenje problema koje podrazumeva reorganizaciju poslovanja kompanije, što uglavnom podrazumeva određene racionalizacije, prodaju dela kompanije ili imovine koja nije vezana za glavnu poslovnu aktivnost. Realizacija obezbeđenja od strane banke je nešto za čime se poslednje poseže i to se, skoro po pravilu, čini samo onda kada se proceni da kompanija nije u mogućnosti da se izbori sa problemima u kojima se nalazi.

Prvi ste promovisali dinarske kredite sa fiksnom kamatom. Da li vam se isplatilo?

- Sve projekcije Folksbanke od jeseni prošle godine, kada smo promovisali dinarske kredite sa fiksnom kamatom, u potpunosti su se obistinile. Velika povoljnost kod ovakve vrste zaduživanja je to što klijent uvek zna tačan iznos mesečne rate, dok kod kredita u evrima to ne može da zna i zavisi od kursa na dan dospeća rate. Takođe se klijent ne izlaže dodatnim troškovima prilikom plaćanja mesečnih obaveza jer su rate dinarske - domaća valuta, tj. nema obračuna u odnosu na kurs i nema bojazni od inflacije jer će eventualni rast inflacije ići u prilog korisnicima ovih kredita, tj. klijenti plaćaju nominalno iste iznose mesečnih rata, ali realno.

Da li to znači da "znate" koliki će biti kurs?

- Mi dajemo fiksne kamate za dinare jer su to dinari iz našeg sopstvenog kapitala, odnosno to su pare naših akcionara koje su najvećim delom bile u repo transakcijama kod centralne banke i nama je sad interes da te pare plasiramo kod klijenata. Drugim rečima, nemamo projekciju kursa na osnovu koje dajemo dinare. Naša projekcija je da će do kraja godine kurs biti 100 dinara za evro, ali to je naša projekcija za naš budžet, a ne da bi na osnovu toga kalkulisali kamatu na dinare.

Kako komentarišete situaciju s presudama protiv banaka koje su samoinicijativno dizale kamate u BiH?

- Banke su kompanije kao i sve druge, mi kupujemo novac, uzimamo depozite i kredite iz inostranstva i onda ga prodajemo, odnosno dajemo kredite. Ako se troškovi banke prilikom kupovine novca povećavaju, sada trenutno plaćamo oko 2,5 odsto marže na kredite iz naše centrale, za razliku od prošlogodišnjih jedan odsto, onda i banka mora da poveća cenu kredita za svoje klijente. Objektivno gledano, ne vidim šta je tu neosnovano u povećanju kamate od strane neke banke. S druge strane, ako u ugovoru piše da je fiksna kamata i ako nema klauzule koja banci daje pravo da poveća kamatu onda povećanje kamate nije u redu. Ako klijent tuži banku onda problem može da predstavlja i to koliko se sudija razume u bankarske poslove, odnosno kako će on ugovor između banke i klijenta da interpretira. Folksbanka je na novih 1.200 ugovora imala manje od 10 odsto žalbi i to uglavnom na povećanje kamata. Imali smo slučajeve kada je posle medijacije odlučeno da vratimo novac klijentu koji se žalio, ali to su slučajevi kod posebnih ugovora, kod ljudi koji su bili vezani za banku.

Šta je sa vašom prošlogodišnjom akcijom "čeri ap", investicionom štednjom u evrima sa kamatom do 17 odsto godišnje?

- Proizvod i dalje postoji, jer on garantuje kapital. Drugim rečima, ako dođe do povećanja na berzi povećava se i kamata, ali ako dođe do pada nema dobitka, ali se novac ne gubi. Nažalost, ove godine neće biti dobitka zbog pada berze, a zagarantovana kamata na godinu dana je dva odsto. "Čeri ap" proizvod je veoma popularan na zapadu. Očekivali smo da ćemo dobiti 10 miliona evra u depozitima od ovog proizvoda, a na kraju smo dobili 300 hiljada. Ipak, smatramo da je dugoročno ovaj proizvod veoma interesantan, jer vi kao pojedinac ne možete da trgujete akcijama u Americi ili Nemačkoj, a "čeri ap" vam to omogućava.

U ponudi su vam "enerdži efišensi krediti"?

- Folksbanka Srbija i Nemačka razvojna banka (KfW) potpisale su ugovor o kreditnoj liniji od 10 miliona evra za finansiranje projekata koji imaju za cilj povećanje energetske efikasnosti i uštedu energije u sektoru malih i srednjih preduzeća i pod određenim uslovima u sektoru stanovništva. Finansiraju se projekti za fizička i pravna lica koji će doprineti povećanju energetske efikasnosti, uz uslov da je minimalna ušteda energije 20 odsto, i to kreditima za rekonstrukciju stambenog i poslovnog prostora, kupovinu opreme, kao i preko potrošačkih kredita za fizička lica. Korisnici ovih kredita ostvaruju dvostruku korist. Prva je što na osnovu preduzetih mera ostvaruju značajno niže troškove za utrošenu energiju u poslovnim i stambenim prostorima, kao i proizvodnim procesima, a druga je korišćenje kreditne linije pod veoma povoljnim uslovima sa vrlo konkurentnom kamatnom stopom za finansiranje projekata. Kamate stope su za potrošačke kredite 9,95 odsto (EKS 11,4 odsto); za rekonstrukciju stambenog prostora 6,65 odsto (7,08 odsto); za rekonstrukciju poslovnog prostora 9,95 odsto (10,74 odsto) i za opremu i vozila 9,95 odsto. (EKS 11,4 odsto).
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   10/4/2009, 22:50

Pregled bankarskog sektora :

AGBN

Broj izdatih hartija 718.748
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 21.076

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009. :
Dobit . - 855.901

Tržišna kapitalizacija7.025.761.700
EPS 743,69
P/E 13,14
P/B 0,46
ROE 3,52

AIKB

Broj izdatih hartija 1.212.304
Nominalna vrednost hartije 1.900
Obračunska vrednost akcije 3.767,47

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 2.186.594

Tržišna kapitalizacija 23.568.832.896
EPS 569,86
P/E 4,96
P/B 0,75
ROE 16,09

KMBN

Broj izdatih hartija 870.931
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 28.001,37

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit - 870.403


Tržišna kapitalizacija 31.356.128.793
EPS 3.065,82
P/E 11,74
P/B 1,29
ROE 10,90



UNBN

Broj izdatih hartija 567.481
Nominalna vrednost hartije 6.000
Obračunska vrednost akcije 10.350,33

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 200.632

Tržišna kapitalizacija 4.662.423.896
EPS 1.662,57
P/E 4,94
P/B 0,79
ROE 16,06


JMBN

Broj izdatih hartija 215.553
Nominalna vrednost hartije 10.100
Obračunska vrednost akcije 19.247,88

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 205.157


Tržišna kapitalizacija 4.214.276.703
EPS 6.005,91
P/E 3,26
P/B 1,02
ROE 31,20


CCNB

Broj izdatih hartija 133.456
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 29.495

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 64.358

Tržišna kapitalizacija 3.069.754.912
EPS 1.915,68
P/E 12,01
P/B 0,78
ROE 6,60

MTBN

Broj izdatih hartija 1.027.849
Nominalna vrednost hartije 5.500
Obračunska vrednost akcije 7.438

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Gubitak- ( -873.495)

Tržišna kapitalizacija 8.932.007.810
EPS /
P/E /
P/B 1,17
ROE -105,26

PRBN

Broj izdatih hartija 2.492.828
Nominalna vrednost hartije 1.000
Obračunska vrednost akcije 1.124,70

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit - 12.113

Tržišna kapitalizacija 2.233.573.888
EPS 47,70
P/E 18,78
P/B 0,80
ROE 4,24

CYBN

Broj izdatih hartija 142.655
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 8.169,98

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Gubitak- ( -122.784)


Tržišna kapitalizacija 733.817.320
EPS /
P/E /
P/B 0,63
ROE -52,84


PBNP

Broj izdatih hartija 242.021
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 16.580,82

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Gubitak – (-1.712.301)


Tržišna kapitalizacija 1.726.577.814
EPS /
P/E /
P/B 0,43
ROE -5,80

PSBN

Broj izdatih hartija 361.053
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 15.690

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 348.093


Tržišna kapitalizacija 3.610.530.000
EPS 3.595,63
P/E 2,78
P/B 0,64
ROE 22,91

SRBN

Broj izdatih hartija 161.706
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 20.183,32

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit - 10.301

Tržišna kapitalizacija 2.003.537.340
EPS 43,33
P/E 285,93
P/B 0,61
ROE 0,21
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   10/10/2009, 14:02

Oprezno s bankama
Ekonomista Zoran Jeremić kaže da treba biti oprezan sa kupovinom akcija banaka jer im je neizbežan rast nenaplativih potraživanja, pogoršanje kvaliteta aktive i smanjenje profita. Nezgodno je, tvrdi naš sagovornik, i što se profiti banaka uglavnom zasnivaju na kupovini državnih hartija. Prema podacima NBS u avgustu ove godine, banke su u hartijama NBS imale oko 150 milijardi dinara i 70 milijardi dinara u državnim hartijama.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   10/13/2009, 00:20

Znači li to da bi Inteza Sanpaolomogla u Srbiji uskoro da kupi još neku banku?

Zašto da ne. Ukoliko pronađemo nešto što bi bio pravi spoj kvalitetnog portfolija, kvalitetne aktive, banke koja ima široku bazu klijenata, kao i i komplementarnu mrežu poslovnica... Dovoljno smo jaki da možemo da razmišljamo o kupovini takve banke.
Đovani Bokolini, direktor Divizije internacionalnih banaka članica Inteza Sanpaolo.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   10/26/2009, 23:15

Koliko ja vidim AIBN ima solidan bilans na 3q, AGBN iznenadjujuće, mada imaju enu obavezu o otkupu sopstvenih akcija na40k, Suspect
Tako gledano PSBN je apsolutno: STROG BUY!!
Ne bih da pumpam, al rezultati mi to govore....


.

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   10/28/2009, 12:09

B92 Biz Vesti Srbija


Dobit banaka pod uticajem krize
28. oktobar 2009. | 09:00 | Izvor: Sinteza
Beograd -- Devetomesečni rezultati poslovanja domaćih banaka pokazuju da se kriza iz realnog sektora u velikoj meri prenela i na bankarske ustanove.


Profitabilnost banaka je znatno smanjena dok su nenaplativi plasmani i rezervisanja kompanija znatno uvećani. Najprofitabilnija banka na Beogradskoj berzi i dalje je niška AIK banka koja je objavila dobit od tri milijarde dinara što predstavlja smanjenje od oko 28 procenata u odnosu na isti period protekle godine.

AIK banka je u prvih devet meseci ostvarila prihode od kamata od 7,7 milijardi dinara što je smanjenje od 4,4 odsto u odnosu na isti period 2008. Prihodi od naknada i provizija iznosili su svega 446,7 miliona dinara (pad od 68 odsto) što je i glavni razlog što je dobit manja za 1,2 milijarde dinara.

AIK banka je na kraju septembra imala aktivu od 93,2 milijarde dinara čime je dospela na osmo mesto na bankarskom tržištu Srbije.

Kako je menadžment Agrobanke ranije i objavio, Agrobanka je ostvarila dobit nakon trećeg kvartala na nešto nižem nivou od protekle godine (1,28 milijardi dinara), zahvaljujući snažnom rastu prihoda po osnovu kamata (rast sa 2,9 na 4,3 milijarde dinara). Agrobanka je zabeležila i najveći rast plasmana od svih banaka koje se kotiraju na berzi od čak 47 procenata.

Beogradska Komercijalna banka (KMBN) je objavila dobit od 1,2 milijarde dinara što je smanjenje od 42,2 odsto u odnosu na isti period protekle godine. Sa aktivom od 195,4 milijardi dinara, Komercijalna drži deset odsto domaćeg tržišta, i na drugom je mestu posle italijanske banke Intesa Saopaolo.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   10/30/2009, 17:04

B92 Biz Vesti Srbija


Dobit Erste banke 316,7 mil. dinara
30. oktobar 2009. | 14:22 | Izvor: Beta
Novi Sad -- Erste banka u Srbiji je za devet meseci 2009. ostvarila dobit pre oporezivanja od 316,7 miliona dinara, 21 odsto manju nego u istom periodu 2008. godine.

U poređenju sa krajem prethodne godine, ukupna aktiva Erste banke je porasla tri odsto i poslednjeg dana septembra iznosila je 51 milijardu dinara, saopštila je ta banka koja je deo austrijske Erste grupe.

"Imajući u vidu da su okolnosti poslovanja znatno nepovoljniji nego 2008, smatramo ostvarene rezultate pokazateljem otpornosti našeg poslovnog modela na izazove koje je u Srbiju donela svetska kriza", kaže predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić.

On je saopštio je da su depoziti pravnih lica veći 12 procenata, a depoziti stanovništva 24 odsto nego na kraju 2008. dok su, računajući efekte promene kursa, depoziti pravnih lica porasli bezmalo deset a stanovništva 18 odsto.

Ukupni bruto plasmani Erste banke stanovništvu povećani su u poređenju s krajem 2008. za 2,9 odsto, a bruto plasmani u segmentu poslovanja s privredom porasli su 4,8 odsto. To čini bruto kredite klijentima 3,1 odsto većim nego na kraju prošle godine.

"Erste banka nijednog trenutka nije prekinula kreditiranje stanovništva i privrede, a u segmentu depozita uspela je da u velikoj meri uveća depozite klijenata u odnosu na kraj 2008", naglasio je Carić.

U posmatranih devet meseci Banka je takođe ojačala poziciju na sektoru kartica i broj kreditnih i debitnih kartica je poslednjeg dana septembra dostigao 235 hiljada i bio je 9,7 odsto veći nego na kraju prošle godine.
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   10/31/2009, 10:22

Ovih dana su primetni veliki prodajni paketi na svim akcijama bankarskog sektora kao i akcijama koje su najvise porasle od jula 2009.Mnogi se odlucuju da unovce zaradu,a to je ujedno i prilika za ulazak nas malih akcionara na nizim cenama!
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/11/2009, 13:00

Za sedam dana građani položili 200 miliona evra
Banke produžile nedelju štednje
Autor: J. Aleksić | Foto: Ilustracija | 11.11.2009. - 05:00

Pojedine banke i dalje nude atraktivne kamate na štednju iako je nedelja štednje zvanično završena, prenosi portal Kamatica.com .

Interesovanje je bilo značajno veće nego ranijih godina, a prema preliminarnim podacima i priliv nove štednje je nadmašio očekivanja.
Ovakvo interesovanje se donekle moglo i očekivati, s obzirom na to da gotovo polovina od oko milijardu evra povučenih sredstava iz banaka prošle godine nije vraćena na štednju. Sem toga, iako nešto niže nego prošle godine, ponuđene kamatne stope su Srbiju svrstavale među zemlje sa najvišim pasivnim kamatama u Evropi, što je bio dodatni motiv za građane.
Procena portala Kamatica.com je da se devizna štednja povećala za najmanje 200 miliona evra tokom nedelje štednje.
Kod većine banaka su sa završetkom prethodne nedelje prestale da važe stimulativne kamate na položene depozite, međutim, značajan deo banaka je zadržao istu ponudu i u ovoj nedelji, a pojedine i do kraja novembra.
Najvažnije za sve građane, koji su lani svoja sredstva oročili po atraktivnim kamatama na godinu dana, jeste da to mogu uraditi i sada po vrlo povoljnim uslovima u pojedinim bankama. Ukoliko se poslušaju i mišljenja većine ekonomista da će kamate na štednju u narednom periodu padati, ovo se čini kao odlična prilika za ostvarivanje prinosa na ušteđevinu.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/11/2009, 21:33

Vraća se porez na kamate na štednju
Autor/izvor: SEEbiz / B92
BEOGRAD - Vlada će od naredne godine ponovo uvesti porez na kamate na deviznu štednju, ali će umesto pređašnjih 20, sada iznositi deset odsto, saznaje B92.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da se štednja u bankama vratila na nivo pre početka ekonomske krize. Milijardu evra, koliko je povučeno iz banaka u periodu krize, sada je, prema rečima Dinkića, ponovo vraćeno u sistem.

“Milijarda evra koja se iz banaka u Srbiji odlila u panici kada su propadale banke u Americi, na Islandu i drugim evropskim zemljama, vratila se u sistem u potpunosti. Od početka 2009. štednja je povećanja za 830 miliona evra”, navodi Dinkić.

Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić kaže da su građani prošle sedmice uložili 250 miliona evra štednje u banke, čime je štednja vraćena na nivo sa kraja septembra 2008, pre početka krize. On je dodao da je nivo štednje u Srbiji dostigao 5,6 milijardi evra.

“Vraćanju štednje u banke doprineli su dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i dobra ponuda banaka u Nedelji štednje”, kaže on.
Nazad na vrh Ići dole
Mozartru
Our family
Our  family


Broj poruka : 264
Godina : 36
Points : 486
Datum upisa : 18.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/11/2009, 21:43

Sta mislite hoce posle ovog vratiti i porez na kapitalnu dobit na trgovinu hartijama od vrednosti? Meni se cini da DA!!! Takav scenario ce biti jos jedan jak udarac nasoj berzi i uopste mi se to ne svidja. Bojim se da ce se na ASK-u pojaviti more hartija, a to onda znaci samo jedno... :x
Nazad na vrh Ići dole
Pekoilic
VIP
VIP


Broj poruka : 231
Points : 663
Datum upisa : 25.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/11/2009, 22:37

Ako uvedu na stednju,sasvim je realno i na akicje.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/14/2009, 10:53

U 2010. ništa od nižih kamata
Autor: Suzana Bojadić | Foto:shutterstock | 14.11.2009. - 05:00

Negativan trend u bankama nastaviće se i naredne godine, a glavni kanali kroz koji će kriza zadirati u njihove bilanse biće stagnacija kreditnih plasmana i povećanje gubitaka na nenaplativim zajmovima, očekuju sagovornici "Novca". Prevedeno na svakodnevni jezik, iduće godine ne treba očekivati niže kamate, rizičnim klijentima krediti će biti skuplji, a pojedini poznavaoci očekuju i otkaze u bankama jer bi, kako tvrde, smanjenje kreditne aktivnosti moglo da potraje.


Banke su bile na udaru pre tačno godinu dana kada su građani za nekoliko meseci povukli oko milijardu evra štednje. Kriza se potom prelila na privredu koja će zbog sve dublje nelikvidnosti, osim u ovoj godini, biti ozbiljna pretnja bankama i naredne godine, slažu se sagovornici "Novca". Na kraju septembra 2009. neto profit banaka iznosio je 15,4 milijarde dinara, što je čak upola manje u odnosu na isti period lane!
Za narednu godinu ekonomista Zoran Jeremić na prvom mestu postavlja pitanje likvidnosti klijenata i mogućnosti otplate kredita. Proizvodnja i trgovina građevinskim materijalom, nameštajem i delovima za automobile već dominiraju među preduzećima koja sada imaju problema s otplatom duga. "Sledeće godine će biti nastavljena borba za održavanjem likvidnosti i solventnosti. Nenaplativa potraživanja će sigurno rasti i to bar do polovine naredne godine. Teško je licitirati kojom brzinom, ali bi trend mogao da bude sličan ovogodišnjem", kaže Jeremić za "Novac".
Naš sagovornik očekuje da bi moglo doći i do smanjenja broja zaposlenih u bankama jer bi zastoj kreditne aktivnosti mogao da potraje. Za prvih šest meseci ove godine, što su najnoviji podaci, broj zaposlenih u bankama je smanjen dva odsto ili za 627 lica.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije, sada u proseku docnja iznosi šest odsto na sve kredite, i to tri odsto kod stanovništva, 5,2 odsto kod preduzetnika i 9,7 kod pravnih lica. Za devet meseci kod stanovništva kašnjenje u otplati je duplirano. Kod preduzetnika je povećano više od dva puta, a kod pravnih lica 1,5 puta.
Udeo loših plasmana u bankama u regionu čini u proseku 10,9 odsto svih kredita. "Može se očekivati da će problematični krediti rasti. Prema zaključku u Briselu koje su izvele Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i devet banaka koje posluju u Centralnoj i Istočnoj Evropi, loši plasmani će dostići vrh u prvom kvartalu naredne godine", izjavio je Zoran Petrović, zamenik predsednika IO "Rajfajzen banke" u Srbiji na okruglom stolu Američke privredne komore.
Kod dugotrajnih kriza kao što je sadašnja kriza globalnog finansijskog sistema i recesija realnog sektora koja se na nju naslanja kreditne institucije prvo idu na reprograme kredita, a tek kad iscrpe sve mogućnosti reprograma, iskazuju gubitak vrednosti plasmana.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da će se naredne godine na prvom mestu tražiti krediti za likvidnost. Osim nelikvidnosti, razlog je i što će se ovim kreditima otplaćivati takvi isti, ali ranije uzeti zajmovi.
"Kreditiranje investicija će sigurno stagnirati. Ne treba očekivati ni bitne promene kod kreditnog portfelja stanovništva, što zbog malih plata, što zbog straha od gubitka posla", kaže Đukić za "Novac".
Na osnovu podataka Kreditnog biroa, već je došlo do zatišja kreditne zaduženosti. Zaduženost pravnih lica, preduzetnika i stanovništva, povećana je tek za jedan odsto za mesec dana, na 1.311 milijardi dinara u septembru.
Budući da se procenjuje da će banke zadržati aktuelnih 7,5 odsto kamatne marže u proseku, bankari tvrde da naredne godine skoro ne treba očekivati smanjenje kamata.
"Kamate će ostati na sadašnjem nivou. Banke će i dalje biti oprezne, pa će klijenti sa dobrom kreditnom istorijom moći da računaju na povoljnije uslove, dok će problematični klijenti do kredita dolaziti teže", kaže za "Novac", Vladimir Marković, predsednik Izvršnog odbora "Findomestik banke".
I profesor Đukić kaže da će najveći i najkvalitetniji klijenti iz privrede moći da očekuju kredite pod najpovoljnijim uslovima, ali da će mala i srednja preduzeća imati probleme.
"Ne nazire se izlazak realnog sektora iz krize. Efekat pozitivnih kretanja u evrozoni tek treba da se ispolji, što nije realno pre kraja iduće godine. Drugo, visoke kamate u nedelji štednje nesumnjivo će značiti i veće kamate za rizične klijente", pojasnio je Đukić.
I Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora AIK banke, kaže da će za rizične klijente kamate sigurno rasti. On, međutim, veruje da bi za one druge kamate mogle da budu i niže ako Narodna banka Srbije snizi nivo obavezne rezerve. Takođe, pad tražnje za kreditima značiće borbu banaka za udeo na tržištu, ali i obaranje kamata, kazao je Jovanović za "Novac".
Podsetimo i da je NBS u poslednjih nekoliko meseci snizila referentu kamatnu stopu sa 17 na 10 odsto, a da je kamata na dinarske kredite praktično ostala ista.
Konačno, u 2010. banke mogu očekivati i smanjenje kapitala, ali prvenstveno po osnovu kursnih razlika. Inače, srpski bankarski sektor je dobro kapitalizovan. Prosečna adekvatnost kapitala je oko 22 odsto, kažu u "Findomestik banci", dok je to u zemljama EU oko osam odsto.
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/14/2009, 12:37

Vujović je naveo da od 23 milijarde dolara, koliko je bila vrednost privatnog duga u Srbiji na kraju prošle godine, 15 milijardi dolara obuhvataju dugovanja domaćih preduzeća, a ostalo banaka.

Svi krediti koji ove godine dospevaju ne mogu da se naplate, a pokušaj prinudne naplate doveo bi do toga da strane banke moraju da preuzmu delove ili cela preduzeća, sa kojima ne bi znale šta da rade, objasnio je Vujović.

Ekspert SB smatra da bi poverioci stoga najbolje uradili ukoliko dužnicima produže rokove vraćanja kredita ili im pomognu u obavljanju klasičnog refinansiranja dok ne dođu bolja vremena.

http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/srbija/vujovic-srbiji-ne-preti-bankrot%2c-ali-su-neke-firme-ugrozene,61048.html

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/17/2009, 00:32

Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/17/2009, 03:52

Hvala, Ars Vivendi.
Ovo je vazno podsecanje koliko je Srbija lider u regiji...
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/17/2009, 10:19

B92 Biz Vesti Srbija


Komercijalna čeka dokapitalizaciju
17. novembar 2009. | 09:01 | Izvor: Blic
Beograd -- Do kraja 2009. država će prodati svoje udele u bankama. Najznačajnijih investicija mogla bi da bude dokapitalizacija Komercijalne banke od 120 miliona evra.


Najveće deo u vlasništvu država ima u Srpskoj banci (96,52 %), slede Privredna banka Pančevo (92,98 %), Poštanska štedionica (63,72 %) i Kredi banka (55,17 %).

Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kaže da se vode razgovori sa Novom kreditnom bankom iz Maribora koja je zainteresovana za kupovinu Kredi banke iz Kragujevca.

"U planu je i da Privredna banka Pančevo bude pripojena Poštanskoj štedionici, dok je sudbina Srpske banke da postane domaća razvojna banka", kaže Slobodan Ilić.

Dve banke, gde osim države vlasništvo ima i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), očekuje dokapitalizacija. To su Komercijalna banka i Čačanska banka.

Kako „Blic“ saznaje, planirana je i dokapitalizacija Komercijalne banke od 120 miliona evra, a kao investitori osim EBRD pojavili bi se i IFC, DEG i "Sved fond". U toku su dogovori investitora i predstavnika vlasti, a realizacija dokapitalizacije se očekuje do kraja godine. Ukoliko bi se ovo obistinilo, to bi bila druga po veličini strana direktna investicija ove godine u Srbiji posle NIS-a.

Planovi za one banke gde država ima manjinski paket, međutim, su drugačiji, a prvobitne ideje je promenila ekonomska kriza.

"Namera je da država bilo na berzi ili ponudom za preuzimanje, proda svoje akcije, ali tek onda kada situacija na finansijskom tržištu bude prihvatljiva. Činjenica je da zbog ekonomske krize ne bismo mogli da dobijemo zadovoljavajuću cenu, ali i da je interesovanje za kupovinu bilo slabo", kaže Slobodan Ilić.


Na Beogradskoj berzi, inače akcije Komercijalne i Agrobanke spadaju među pet najtrgovanijih hartija od vrednosti, dok ostale bankarske akcije nemaju baš tako veliku likvidnost u trgovanju.

"Komercijalna banka je najveća kompanija na berzi, ali se njome daleko slabije trguje nego akcijama AIK banke pre svega, jer je slobodna količina akcija za trgovanje dosta mala. U Agrobanci država ima udeo od 20 odsto i verovatno će prodaja paketa ovih akcija u budućnosti opredeliti potencijalnog većinskog vlasnika. Treća bankarska akcija po likvidnosti u kojoj država ima manjinski udeo je Privredna banka Beograd, ali koja je po veličini znatno manja od Agrobanke, pa su i prometi skromniji", kaže Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“.

"Sve likvidne akcije banaka u ovoj godini su zabeležile solidan rast vrednosti zahvaljujući promeni sentimenta na globalnom tržištu kapitala, te će sudbina ovog talasa najviše uticati na dalje kretanje vrednosti ovih bankarskih hartija", zaključuje Nenad Gujaničić dodajući da će na cenu akcija banaka, uticati i poslovanje banaka ponaosob, kao i eventualno pronalaženje strateškog partnera ili većinskog vlasnika.
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/17/2009, 10:24

A Ruse više niko i ne pominje?

:shock:

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/17/2009, 10:41

@Kobe Bryant ::
A Ruse više niko i ne pominje?

:shock:
Boje se da ne prodju kao sa NIS-om, uredna kompanija koja dobro posluje, kad ono u velikom minusu....
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/18/2009, 08:42

DOKAPITALIZACIJA
Komercijalna banka u dokapitalizaciju od 120 miliona evra
Autor/izvor: SEEbiz / Blic
BEOGRAD - Do kraja 2009. država će prodati svoje udele u bankama. Najznačajnijih investicija mogla bi da bude dokapitalizacija Komercijalne banke od 120 miliona evra.

Najveće deo u vlasništvu država ima u Srpskoj banci (96,52 %), slede Privredna banka Pančevo (92,98 %), Poštanska štedionica (63,72 %) i Credy banka (55,17 %).

Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kaže da se vode razgovori sa Novom kreditnom bankom (LJSE:KBMR) iz Maribora koja je zainteresovana za kupovinu Credy banke (BSE:CRNB) iz Kragujevca.

"U planu je i da Privredna banka Pančevo bude pripojena Poštanskoj štedionici (BSE:PSBN) dok je sudbina Srpske banke (BSE:SRBN) da postane domaća razvojna banka", kaže Slobodan Ilić.

Dve banke, gde osim države vlasništvo ima i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), očekuje dokapitalizacija. To su Komercijalna banka i Čačanska banka (BSE:CCNB).

Kako „Blic“ saznaje, planirana je i dokapitalizacija Komercijalne banke od 120 miliona evra, a kao investitori osim EBRD pojavili bi se i IFC, DEG i "Sved fond". U toku su dogovori investitora i predstavnika vlasti, a realizacija dokapitalizacije se očekuje do kraja godine. Ukoliko bi se ovo obistinilo, to bi bila druga po veličini strana direktna investicija ove godine u Srbiji posle NIS-a.

Planovi za one banke gde država ima manjinski paket, međutim, su drugačiji, a prvobitne ideje je promenila ekonomska kriza.

"Namera je da država bilo na berzi ili ponudom za preuzimanje, proda svoje akcije, ali tek onda kada situacija na finansijskom tržištu bude prihvatljiva. Činjenica je da zbog ekonomske krize ne bismo mogli da dobijemo zadovoljavajuću cenu, ali i da je interesovanje za kupovinu bilo slabo", kaže Slobodan Ilić.

Na Beogradskoj berzi, inače akcije Komercijalne (BSE:KMBN) i Agrobanke (BSE:AGBN) spadaju među pet najtrgovanijih hartija od vrednosti, dok ostale bankarske akcije nemaju baš tako veliku likvidnost u trgovanju.

"Komercijalna banka je najveća kompanija na berzi, ali se njome daleko slabije trguje nego akcijama AIK banke (BSE:AIKB) pre svega, jer je slobodna količina akcija za trgovanje dosta mala. U Agrobanci država ima udeo od 20 odsto i verovatno će prodaja paketa ovih akcija u budućnosti opredeliti potencijalnog većinskog vlasnika. Treća bankarska akcija po likvidnosti u kojoj država ima manjinski udeo je Privredna banka Beograd, ali koja je po veličini znatno manja od Agrobanke, pa su i prometi skromniji", kaže Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“.

"Sve likvidne akcije banaka u ovoj godini su zabeležile solidan rast vrednosti zahvaljujući promeni sentimenta na globalnom tržištu kapitala, te će sudbina ovog talasa najviše uticati na dalje kretanje vrednosti ovih bankarskih hartija", zaključuje Nenad Gujaničić dodajući da će na cenu akcija banaka, uticati i poslovanje banaka ponaosob, kao i eventualno pronalaženje strateškog partnera ili većinskog vlasnika.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/19/2009, 14:41

B92 Biz Vesti Srbija


Dobit banaka 8,75 mlrd. dinara
19. novembar 2009. | 13:55 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Bankarski sektor Srbije je u prvom delu godine ostvario dobit pre oporezivanja od 8,75 milijardi dinara, što je za 58,1 odsto manje nego u istom periodu lane.


U 2008. godini je ostvarena dobit od 20,89 milijardi dinara, objavila je Narodna banka Srbije koja navodi da je u prvih šest meseci ove godine, 13 banaka koje zbirno čine oko 16 odsto ukupne bilansne aktive sektora poslovalo sa gubitkom.

Od početka godine je primetan značajan trend povećanja broja banaka koje posluju s negativnim poslovnim rezultatom s obzirom na to da je kraj prošle godine sa gubitkom završilo svega oko šest odsto bankarskog sektora, navedeno je u izveštaju NBS.

Bilansna suma bankarskog sektora na dan 30. juna iznosila je 1.859,6 milijardi dinara i veća je za 54,7 milijardi dinara ili za tri odsto nego u prvom kvartalu, odnosno za 82,7 milijardi dinara ili za 4,7 odsto u odnosu na početak godine.

Kreditna aktivnost bankarskog sektora je na kraju drugog kvartala na nivou od 1.158,8 milijardi dinara, što je, u odnosu na poslednji kvartal 2008. godine, povećanje od 131,2 milijardi dinara, odnosno 13 odsto.

U poređenju sa prvim kvartalom ove godine, rast kreditne aktivnosti iznosi 49 milijardi dinara, pri čemu se praktično sav rast duguje povećanju plasmana javnom sektoru.


Ukupni depoziti bankarskog sektora u drugom tromesečju ove godine iznose 1.100,7 milijardi dinara. Najveći procenat depozita čine depoziti stanovništva sa 45,7, zatim depoziti preduzeća sa 24,6 odsto i stranih lica sa 10,8 odsto. Devizni depoziti čine 73,1 odsto, a dinarski 26,9 odsto ukupnih depozita.

Na kraju juna, 20 banaka je bilo u većinskom vlasništvu stranih akcionara, šest banaka u većinskom vlasništvu domaćih fizičkih i pravnih lica i osam banaka u većinskom vlasništvu Republike Srbije.

Bankarski sektor je u značajnoj meri fragmentisan, što se ogleda i u činjenici da čak 17 banaka ima tržišno učešće manje od dva odsto. Na kraju drugog kvartala 2009. godine, dve banke imaju tržišno učešće veće od deset odsto - najveće tržišno učešće ima Banka Inteza sa 14,8 odsto i sledi je Komercijalna banka sa 10,2 odsto.

Na kraju drugog kvartala poslovale su ukupno 34 banke, odnosno nepromenjen broj u odnosu na prethodni kvartal i u njima je bilo zaposleno 31.715 ljudi. U odnosu na kraj 2008. godine, usledilo je dodatno smanjenje broja zaposlenih od dva odsto, odnosno 627 ljudi.

Od ukupnog broja banaka, u odnosu na prethodni kvartal, tri banke nisu menjale broj zaposlenih - Poštanska štedionica, Kosovsko-metohijska banka i Privredna banka Pančevo. Devetnaest banaka je smanjilo broj zaposlenih - najviše Alfa banka za 175, sledi OTP banka za 106 i Komercijalna banka za 98, dok je 12 banaka povećalo broj zaposlenih, najviše Sosijete ženeral za 16, AIK banka za 13 i Hipo alpe adrija banka za 12 zaposlenih.

Primetno je usporavanje stope rasta broja zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije u toku 2008. koje je kulminiralo maksimalnim brojem od 32.383 na kraju januara 2009.

Posle januara bankarski sektor praktično iz meseca u mesec smanjuje broj zaposlenih pri čemu su najznačajnija smanjenja do sada bila u aprilu i maju.
Nazad na vrh Ići dole
Kurajber
Member
Member


Broj poruka : 414
Points : 1092
Datum upisa : 18.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/19/2009, 15:25

Pa ovi ce prodaju KBC banku i da begaju. Ko ce da kupi onda ove nase domace jade? :(
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/20/2009, 13:44

BEOGRAD, Na tržištu Srbije u 2010. godini neće doći do velikog pada kamatnih stopa, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić.
On je kazao da sve analize pokazuju da su se, bez obzira na kretanje euroribora kao i na smanjivanje referentne kamatne stope Narodne banke, kamatne stope banaka zadržale na visokom nivou.

Kao glavne uzroke za postojanje tog trenda, on je naveo i dalji kontinuirani rast kreditnog rizika i sve veće zaduživanje i stvaranje dužničkog lanca među pravnim i povezanim licima.

Đukić je naveo da je prosječna kamatna stopa u septembru 2008. godine iznosila 18,48 odsto, a u septembru 2009. godine 14,37 odsto. U septembru 2008. godine kamata na kratkoročne kredite iznosila je 17,35 odsto a u septembru 2009 – 14,10 odsto, dok je na dugoročne pozajmice u septembru 2008. iznosila 17,49 odsto a ove godine u istom periodu 17,3 odsto.

Kada je riječ o kamatnim stopama za stanovništvo, analize pokazuju da je u 2008. godini prosječna kamata na potrošačke kredite iznosila 13,04 odsto, a u 2009. 14,79 odsto. Ilustrativni su i podaci o kretanju prosječne kamatne stope za dugoročne stambene kredite koja je u septembru 2008. godine iznosila 6,27 odsto, a u septembru 2009. godine 6,9 odsto.

“Kod stambenih kredita ne očekujem da dođe do pada kreditnih stopa”, rekao je Đukić i dodao da je tržište nekretnina nektivno i ne reaguje onako kako bi trebalo, kao i da je slaba tražnja zbog straha ljudi od gubitka posla. Prema njegovim procjenama, dugoročne kamatne stope će takođe rasti, kako zbog većeg pozajmljivanja države, u odnosu na privatne pozajmice i zbog većeg rizika neizmirenja obaveza.

Đukić je dodao i da postoje potencijalne opasnosti po održivost spoljnjeg duga Srbije i naglasio da je potreban godišnji rast BDP od pet odsto kako bi se dug na vrijeme servisirao i vraćao. On je naveo i da država treba da omogući bankama da transparetno ulaze u dužničko-povjerilačke odnose, da se poboljšaju stečajni postupci i poreski tretman i da se vodi računa o spoljnom zaduživanju.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/22/2009, 15:57

Moskovska banka u Beogradu saopštila je da će od sutra u ponudu za stanovništvo uvrstiti potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, indeksirane u evrima, po povoljnim uslovima.


Banka je pripremila posebne pogodnosti za klijente u firmama koje imaju potpisan ugovor o prenosu zarada sa Moskovskom bankom, kao i klijente koji primaju platu preko ove banke, navedeno je u saopštenju.

Krediti u dinarima će se odobravati na rok do 12 meseci, bez učešća, sa maksimalnim iznosom kredita do 450.000 dinara. Kamatna stopa kretaće se od 19 odsto za potrošačke, odnosno 19,5 odsto za gotovinske kredite.

Krediti sa valutnom klauzulom u evrima će se odobravati na rok do 36 meseci, pri čemu je maksimalni iznos kredita 10.000 evra. Kamatna stopa kod kredita indeksiranih u evrima se kreće od 16 odsto za potrošačke do 16,5 odsto za gotovinske kredite.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/22/2009, 22:37

Bankama i dalje bliža država

M. Antonijević

Nade da će smanjenje referentne kamatne stope povećati ponudu dinarskih kredita i uticati na smanjenje kamata - izjalovile su se. Novembarski izveštaj o inflaciji NBS kazuje da su banke svoje plasmane usmerile u državne hartije od vrednosti, a očekivani plasmani stanovništvu i privredi zabeležili su tek skromno povećanje

Zbog visoke likvidnosti banke su prihvatile niže stope prinosa na plasmane u blagajničke zapise centralne banke. Takođe, na jačanje dinarske likvidnosti uticala je i izmena strukture izdvajanja devizne rezerve - objasnio je Bojan Marković, viceguverner Narodne banke Srbije.

Prema njegovim rečima, domaći krediti su u trećem tromesečju porasli za 3,2 odsto (privredi 3,8 odsto, a stanovništvu dva odsto), dok je nastavljen pad prekograničnih kredita. Takođe, došlo je do usporavanja kreditne aktivnosti i kod subvencionisanih kredita. Razlog za to je, prema novembarskom izveštaju podatak da su skoro iskorišćena sva sredstva za kredite za likvidnost, dok je tražnja za ostalim kreditima mala.

Prema rečima viceguvernera, postoji prostor za dalje ublažavanje monetarne politike s obzirom na to da je agregatna tražnja i dalje niska, a zarade u javnom sektoru i penzije su zamrznute, devizni kurs je stabilan, a država je usporila rast regulisanih cena.

Inflacija u Srbiji će iznositi oko 7,5 odsto do kraja godine, što je niže od očekivanih osam odsto, a u narednoj se očekuje oko šest odsto. Međutim, najveći rizik za ostvarivanje projektovane inflacije predstavlja poskupljenje naftnih derivata i moguće ranije poskupljenje cigareta, planiranog za početak sledeće godine. Takođe, prema rečima Bojana Markovića, viceguvernera centralne banke, bitan dezinflatorni faktor na srednji rok predstavlja niska domaća tražnja, a zamrzavanje zarada u javnom sektoru i penzija će uticati na stabilizaciju cena.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   11/27/2009, 22:39

Sosijete ženeral Srbija najbolja kastodi banka u regionu

(Tanjug - Ekos)

Stručna asocijacija IKFA, sa sedištem u Londonu, proglasila je srpski ogranak Sosijete ženeral grupe koji se bavi kastodi aktivnostima na globalnom nivou (SG S S) za najbolju kastodi banku u regionu južne Evrope, saopšteno je danas iz te banke

Sosijete ženaral je u pružanju kastodi usluga druga u Evropi i šesta u svetu, a kao deo te velike grupacije - Sosijete ženeral Srbija pruža sve kastodi usluge domaćim i stranim investitorima, ne samo na srpskom tržištu, već posredstvom svoje globalne kastodi mreže i svuda u svetu, navedeno je u saopštenju.

Kastodi banke trguju hartijama od vrednosti u svoje ime za račun klijenta. Na taj način se banka pojavljuje na Berzi dok ime pravog vlasnika akcije ostaje skriveno.

Banka preuzima brigu o hartijama od vrednosti u ime privatnih i pravnih lica, kao i u ime osiguravajućih kuća i privatnih i penzionih fondova.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   12/2/2009, 07:55

Svi bankomati i filijale na jednom mestu
Autor: m.š. | 02.12.2009. - 05:00
Građani Srbije po prvi put za nepun minut mogu da pristupe adresama svih bankomata i filijala banaka u zemlji, bez obzira na to u kojem delu zemlje se nalaze.

Pristup informacijama omogućava sveže postavljena mobilna verzija internet portala www.krediti.rs. Osnovni uslov je mogućnost pristupa internetu uz pomoć mobilnog telefona. Na mobilnoj verziji pomenutog internet portala nalaze se adrese bankomata i filijala svih banaka na svim lokacijama u zemlji, sve vrste platnih kartica po pojedinačnim bankama, konvertor valuta koji konvertuje iznose po dnevno ažuriranim kursevima Narodne banke Srbije i svih poslovnih banaka u Srbiji. Tu su i fleš informacije o svim vrstama kredita, kao i mogućnostima štednje u bankama
Izvor Blic
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   12/3/2009, 22:50

Mere NBS za lakše odobravanje kredita
03.12.2009.
nbs.jpegViceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Mira Erić-Jović najavila je u četvrtak, 3. decembra da će centralna banka smanjiti restriktivnost monetarne politike, koji se odnose na odobravanje zajmova za refinansiranje i ukazala da banke svoj višak likvidnosti i dalje u ulažu državne hartije od vrednosti, umesto u kredite privredi i građanima. Ona je, kako prenosi Tanjug, kazala da će propisi, koje NBS sprema, uticati na to da banke nemaju obavezu da stvaraju dodatne rezervacije za refinansiranje kredita, što bi trebalo da dovede do toga da krediti pojeftine, odnosno, da se snize kamate, objasnivši da se pripremaju drugačiji kriterijumi za projektno finansiranje od strane banaka.

Učestvujući na Petom godišnjem forumu "Finansijske usluge i CFO", u organizaciji "Ekonomist medija grupe", Erić - Jović je navela da su postojeće rezervacije za kredite u domaćim bankama daleko veće od postojećeg nivoa nenaplativih zajmova. Viceguverner NBS je navela ukazala da čak i kada bi nivo nenaplativih potraživanja banaka porastao na 30 odsto, taj sektor ne bi imao adekvatnost kapitala manju od 16,4 odsto, ukazujući da taj podatak govori da su domaće banke visoko solventne, pogotovo u poređenju s onima iz država u okruženju.

Komentarišući najavu belgijske KBC banke da će se povući iz Srbije, viceguverner NBS je objasnila da će nju neko morati da kupi, a novi vlasnik moraće da traži licencu za rad od NBS-a, a to je samo promena vlasnika banke, koja nema uticaja.

"To znači da dužnici moraju da plaćaju svoje obaveze i da deponenti mogu da podignu svoje depozite kad god žele", istakla je ona. Član Izvršnog odbora Folksbanke Klaus Miler naveo je da je ta banka ove godine izdvojila oko 11 miliona evra za rezervacije zajmova, što će direktno uticati na poskupljenje kredita, napominjući da se Folksbanci broj refinansirajućih linija povećao četiri puta od 2008. godine.

Miler je ukazao da pošto bankarski sektor Srbije zavisi od međunarodnih izvora finansiranja, kojih je sve manje zbog krize, jedini način da banke refinansiraju kredite je da privuku što više domaće štednje.
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   12/4/2009, 17:00

"The Banker", casopis proglasio je Banku Intesu Beograd za najbolju banku u Srbiji!

Serbia

Banca Intesa Beograd

Already the dominant bank in the country, Banca Intesa Beograd increased its share of deposits in the Serbian banking system to 15.3% from 11.7%, and its share of assets from 12.5% to 14.1%. With profits surging 86.6% in 2008 and holding up in the first half of 2009, the bank wins our country award for the second successive year.

"Banca Intesa has successfully responded to all challenges raised amid the global economic downturn, thus confirming its solidity and stability in extremely difficult market conditions and further expanding its business leadership. Besides consolidating our leading position in the market, at the same time we have managed to maintain the top asset quality of our peer and preserve a low-risk profile," says CEO Draginja Djuric.

She attributes the growing market share partly to Intesa SanPaolo's group-wide strategy of "enduring partnerships with our clients", which helped it contribute significantly to the government's efforts to mitigate the impact of the global financial crisis. Intesa's commitment to the country was well demonstrated by the hefty increase in Tier 1 capital in 2008, of almost 70%.

"The client focus, incorporated in our mission, obliged us to keep up with dynamic lending activity in the period of disrupted trust, providing support to Serbian companies when they needed it the most," says Ms Djuric.

Rising productivity, as measured by assets per employee, an active risk-management process that has kept bad loans below the sector average, and a particularly strong uptake of corporate deposits, all point to good prospects for the bank in the coming year.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   12/5/2009, 17:13

Zna li se nesto o poslovanju banaka, zakljucno sa periodom stimulisane stednje? Vecina banaka priprema neke vanredne skupstine, ali s izuzetkom KMBN, koju ocekuje dokapitalizacija u reziji drzave, teme ostalih su uglavnom nezanimljive. Ili je tako, mozda, samo naizgled?
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   12/6/2009, 14:05

Sledeća godina može da se posmatra sa dosta optimizma, ali treba biti oprezan jer kriza nije gotova i posledice nisu konačne, upozorava Vladimir Čupić

Vladimir Čupić Predstavnici banaka u Srbiji ocenili su da program subvencionisanih kredita treba da bude nastavljen i u 2010. godini, kako bi se podstakla ulaganja u razvoj i investicije. „Drastičan prekid bi mogao da izazove negativne finansijske posledice”, izjavio je u Privrednoj komori Srbije predsednik Odbora za bankarstvo i osiguranje Vladimir Čupić. Kako je rekao, obustavljanje treba sprovoditi postepeno, kako prelazak na kredite po tržišnim uslovima ne bi doveo do naglog rasta kamata i povećanja troškova poslovanja privrede. „Posebno je važno obezbediti u budžetu sredstva za investicione kredite za kojima je bila slaba tražnja u 2009, što ukazuje na oprez privrednika u dugoročnom zaduživanju”, rekao je on.

Čupić je rekao da je u 2010. neophodno sprovoditi reformu javnog sektora, smanjenje javne potrošnje i poboljšanje poslovnog ambijenta, ali da to ne može da bude sprovedeno u kratkom periodu. On je naveo da se u 2010. ne može očekivati kreditna ekspanzija, kao što je bila prethodnih godina.

Bankari su kao predlog mera za 2010. naveli da država treba da emituje, osim kratkoročnih, i dugoročne hartije od vrednosti i stimuliše emitovanje korporativnih i municipalnih obveznica. Čupić je naveo da postoji prostor da Narodna banka Srbije ublaži monetarnu politiku u 2010. godini i nastavi sa daljim snižavanjem referentne kamatne stope. Kako je rekao, NBS treba da razmotri i mogućnost pojednostavljenja metodologije za obračun devizne rezerve i da postepeno smanji obavezu držanja dela obavezne devizne rezerve u dinarima.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   12/7/2009, 21:50

BANKE su počele da smanjuju kamate na stambene kredite, kako u otplati, tako i na novoodobrene pozajmice. Nova cena ovih zajmova kreće se od 4,95 odsto do osam odsto, dok je samo nekoliko meseci ranije iznosila i više od 13 odsto.
Od kada je država počela ponovo da subvencioniše stambene kredite, građanin su pohrlili u banke, kako bi što povoljnije došli do krova nad glavom. Tako je za malo više od dva meseca podneto više od 500 zahteva za pozajmice koje se dotiraju iz budžeta, a država je odlučila da izdvoji još 100 miliona dinara,kako bi svi zainteresovani u ovoj godini dobili kredit. Kamata na ove kredite iznosi oko šest odsto, zavisno od kretanja euribora, odnosno evropske kamatne stope. Da bi plasirale i svoje komercijalne zajmove,
banke su počele da smanjuju kamate.
- Eurobanka EFG je druga banka u Srbiji po broju plasmana u stambene kredite - kaže Vladan Vilotijević, direktor Direkcije za stambene kredite u ovoj grčkoj banci.
- Sa nižom kamatom,koja iznosi već od 4,97 odsto, odnosno efektivnom od 5,33 odsto želimo da podstaknemo potražnju ove vrste zajmova.
Eurobanka EFG odobrava stambene pozajmice sa rokom otplate do 30 godina, i bez troškova obrade zajma. Postoji mogućnost oslobađanja od plaćanja glavnice u prvoj godini otplate stambenih pozajmica.
Tako, na primer, ukoliko građanin uzme stambeni kredit od 50.000 evra, mesečna rata će iznositi 298 evra, a za iznos zajma od 75.000 - 400 evra. Osim na nove, kamate padaju i na stambene kredite koji se već otplaćuju. Posle prošlogodišnjeg drastičnog podizanja marži kada je izbila finansijska kriza, većina banaka ih je smanjila, a s obzirom na to da evropska kamata, euribor, konstantno beleži pad i da se trenutno nalazi na nivou od 0,70 odsto, mnogim građanima rate su značajno smanjene i od 10 do 50 evra, zavisno od iznosa zajma. Nekima, koji su uzeli veće iznose stambenih kredita, za poslednjih šest meseci, rata obračunata u evrima niža je i do 100 evra. Tako, je na primer, prošao jedan naš građanin koji ima kredit od 90.000 evra u jednoj italijanskoj banci.

INTERESOVANJE
PREMA podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, najveće interesovanje građana vlada upravo za stambene kredite i do sada je uzeto ovih zajmova u vrednosti većoj od 200 milijardi dinara. U Srbiji, stanovništvo koristi oko 50.000 stambenih kredita, a oko 30 ovih pozajmica je problematično, odnosno komitenti nisu u stanju da redovno otplaćuju rate.
Izvor Novosti
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh   12/7/2009, 22:13

Visoki zvaničnik međunarodne bankarske grupacije Unikredit Federiko Giconi (Federico Ghižoni) ocenio je da je vrhunac krize u Srbiji prošao i da ona u idućoj godini moze očekivati privredni rast


Šef za bankarstvo te grupacije u centralnoj i istočnoj Evropi u intervjuu agenciji Beta kazao je da je ta banka pre mesec dana procenjivala pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u narednoj godini od oko 0,7 odsto, ali da se situacija popravila i da bi u 2010. moglo da dođe do realnog rasta.

On, međutim, nije mogao da kaže da li će se ostvariti očekivanje Vlade Srbije da rast BDP-a dostigne 1,5 odsto, ali je naglasio da je Srbija u ovoj godini, koje je bila veoma teška, imala bolje rezultete od proseka regiona.

"Najgore je prošlo", naglasio je Giconi i ocenio da je bankarski sektor u Srbiji dovoljno jak da podrži razvoj ekonomije u narednoj godini.

Giconi je kazao da će u 2011. godini doći do jačeg rasta i oporavka ekonomije i da su opšte posmatrano očekivanja Unikredit banke za Srbiju su veoma pozitivna.

On je istakao da je za Unikredit banku u Srbiji 2009. bila veoma uspešna, pošto je zabeleže rast plasmana i povećanje tržišnog udela u kreditima sa pet na šest odsto.

"Budžet za 2010. godinu je izazovan, planiran je nastavak rasta kreditiranja od oko 20 odsto. Namera Unikredit grue je da svestrano podrži potrebe klijenata, kako stanovništva tako i privrede", kazao je Giconi.

Prema rečima Giconija, prednosti Srbije u odnosu na druge zemlje u regionu su veliki potencijal za rast u industriji, kao i perspektiva pridruženja Evropskoj uniji, što će ubrzavati ekonomski rast.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
 
Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 5 od 13Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 11, 12, 13  Sledeći
 Similar topics
-
» Novi zakon o zastiti korisnika finansijskih usluga

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: Banke fun club-
Skoči na: