Reklama u blizini hotela MOSKVA, BG...
Počeli da se reklamiraju....

24.02.2009.

За праћење ликвидности и солвентности банака надлежна искључиво Народна банка Србије

Поводом обраћања грађана у вези са солвентношћу појединих банака, на основу информација које потичу од сумњивих агенција и организација, чија је тобожња делатност „праћење солвентности банака“ – Народна банка Србије упозорава грађане да је она једина институција задужена и одговорна за стабилност банкарског сектора и за праћење ликвидности и солвентности како банкарског система, тако и сваке појединачне банке која послује у Србији.

Народна банка скреће пажњу грађанима да не наседају на такве информације појединаца или измишљених институција, којима давање тих информације није, нити може бити посао. “Саветовање“ грађана да подижу средства из одређених банака, јер им је нарушена солвентност или због погоршане економске ситуације у земљи, очито има за циљ стварање неповерења и директно подривање стабилности финансијског система и појединих банака. Иначе, изазивање панике и нереда ширењем лажних вести представља кривично дело.

Такође, Народна банка Србије позива грађане да буду посебно опрезни и да особама које их контактирају сугеришући им да подижу готовину из банке не дају своје личне податке, укључујући адресе и бројеве телефона, јер њихов циљ може бити – превара и пљачка.


Кабинет гувернера


Добро су се сетили да реагују, ал` мислим да је већ касно :(

He, he...
"Stisli se" Kekeci (Fantovi) otvorili "predstavništvo" - skoro nikakvi troškovi!
Banka već košta nešto - nekih 20-tak miliona eura!
Videćemo, šta li oni misle da "preizmu" ????

Državne banke: Tri u jednu ili četiri u jednu

Strategija o pripajanju četiri državne banke biće doneta u prvoj polovini ove godine, najavio je direktor Agencije za osiguranje depozita Srbije Milorad Džambić.
On je kazao kako se ne zna da li će se spajati sve četiri ili tri banke. Srpska ministarka finansija Diana Dragutinović precizirala je da je banka koja bi mogla biti izdvojena iz pripajanja kragujevačka Kredi banka, koja bi se, kako je rekla, "mogla dokapitalizovati".
Predstavnici vlasti ranije su najavljivali mogućnost spajanja Poštanke štedionice, Privredne banke Pančevo, Srpske banke i Kredi banke.

Rajfajzen banka u Srbiji je u 2008. imala najbolje poslovne rezulatate od kad je počela poslovanje u Srbiji, uz ostvaren rekordan profit od 77,9 miliona evra.

Kapital banke je uvećan sa 439 na 496 miliona evra, banka je prošle godine otvorila 11 filijala i sada ih ima 102, dok je broj klijenta uvećan na 545 hiljada, odnosno za 65 hiljada.

Ukupni krediti privredi su 995 miliona evra, zajedno sa direktnim zaduženjima preduzeća iz centrale Rajfajzen banke u Beču, dok su depoziti privrede u toj banci 433 miliona evra. Trenutna kreditna zaduženja građana u Rajfajzen banci su u vrijednosti 449 miliona evra, dok su malim i srednjim preduzećima odobreni krediti u iznosu 274 miliona evra.

Evo i toe Gasprom BANKE !! :bball:

Ruski Gazprom je najavio da će u Srbiji osnovati svoju banku, Gazprombanku, izjavio je u Moskvi predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Na pitanje da li je reč samo o najavi ili su već učinjeni neki konkretni koraci, predsednik PKS je kazao da je „dobijena takva informacija” i da je to „zvanično najavljeno”. Bugarin, koji se nalazi u poseti Moskvi, u razgovoru sa predsednikom Privredne komore Moskve Leonidom Govorovom, sa kojim je potpisao sporazum o saradnji, rekao da u Srbiji „očekuju” dolazak Gazprombanke.

Ništa od preuzimanja

Strane banke u Srbiji nalaze se pred kolapsom. Njihov ukupni gubitak u poslednjem kvartalu prošle godine veći od pola milijarde evra


BEOGRAD - Bankarski sektor nalazi se pred kolapsom jer je ukupni gubitak banaka koje posluju u našoj zemlji veći od pola milijarde evra. Prema navodima iz statističkog biltena Narodne banke Srbije, građani su sa štednje povukli 1,13 milijardi evra u periodu od septembra do decembra prošle godine, dok su banke imale gubitak na vrednosti kapitala od 572 miliona evra.
"Vrednost ukupne pasive bankarskog sektora u Srbiji, usled obezvređivanja njenog dinarskog dela i pojačanog povlačenja deviznih depozita, smanjena je", navodi se u naučnom radu "Ekonomija Srbije", koji je objavljen na sajtu ekonomija.org.

Prema rečima guvernera Radovana Jelašića, samo u oktobru prošle godine sa štednje je podignuto 860 miliona evra. Loša vest je da su građani i proteklih meseci nastavili da povlače štedne uloge, uplašeni vestima o globalnoj ekonomskoj krizi. Kakav je uticaj globalne krize na naš bankarski sektor, najbolje je objasnio predsednik Vlade Mirko Cvetković, koji je najavio da se očekuje veliki talas pritisaka na banke kao posledica nemogućnosti privrede da servisira svoje obaveze.

- Pojaviće se stečajni postupci u kojima banke neće moći da naplate svoja potraživanja - rekao je Cvetković.

Ministarka finansija Diana Dragutinović smatra da bi "drugi talas krize" mogao bi biti jači od dosadašnjih, pa se postavlja pitanje da li će banke moći da prežive krizu koja nam predstoji.

Prošle godine država je odlučila da garantuje za devizne uloge građana do pedeset hiljada evra. Ipak, i država i građani će se naći u velikim problemima ukoliko neka od stranih banaka zaista ode u stečaj. Većina ovih banaka smeštena je u iznajmljenom prostoru, što bi u trenutku stečaja moglo da znači veliki problem za građane koji su u nekoj od njih imali štedne uloge. Nije isključeno da će u slučaju opšteg kolapsa bankarskog sistema država građanima morati da vraća novac za koji je garantovala na način na koji se sada isplaćuje stara devizna štednja.

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da naš bankarski sistem nije u lošoj situaciji u kakvoj se nalaze neke od banaka koje su plasirale novac u istočnoj Evropi.

- Domaće banke će se suočiti sa činjenicom da u narednom periodu neće imati toliko dobru naplativost kredita u privredi kakva je bila u prethodnom periodu - kaže Stevanović i ističe da to ne znači i da će doći do opšteg kolapsa bankarskog sistema. Prema njegovim rečima, banke su sredstva koja sada neće moći da naplate obezbedile kroz visoke marže koje su naplaćivale proteklih godina.

http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-06-03-2009/u-cabru

BEČ, Austrijska banka Hipo Alpe Adria moraće da proda svoje ispostave na Balkanu, na zahtev glavnog vlasnika, nemačke Bajriše landesbank, objavili su austrijski mediji.

Šef banke Hipo Tilo Berlin dobio je nalog da proda sestrinska preduzeća u Italiji, Crnoj Gori i Srbiji, a Bajriše landesbank ovom merom želi da preuzme veću moć nad sestrinskim preduzećima, kao što je Hipo grupacija.
Posle ogromnih gubitaka, šef nemačke banke Mihael Kemer je prinuđen da predstavi novi koncept za budućnost banke i njenih sestrinskih preduzeća.
Prema tom planu, čiji je radni naslov “Herkules”, neizvesna je sudbina 5.600 od ukupno 19.200 radnih mesta u sklopu čitavog koncerna, pri čemu će najveći deo biti smanjen u Hipu.
Prodaja sestrinskih firmi u Srbiji i Crnoj Gori naložena je zato što se nemačka banka “ne oseća dobro” na Balkanu, pre svega zbog preteranih priča o gubicima austrijskih banaka na istoku Evrope.

:study:
BEOGRAD, Banka Hipo alpe adria u Beogradu saopštava da su navodi o prodaji njihove ovdašnje ispostave samo špekulacije i da se projekat restrukturiranja tek razrađuje.
Predsednik Izvršnog odbora Hipo banke Vladimir Čupić demantovao je pisanje austrijske štampe da će se na zahtev vlasnika, nemačke Bajrišelandes banke, prodavati ispostave te banke u Srbiji.

A инв. фондови, БДД ?!?

Чим то кажу, значи срање на видику у фин. сектору...
Владајућа Банда!!!

Ako bi nase banke pocele sa naplatom zaloga i hipoteka , a koje su po nekim informacijama prenaduvane tj. davani su krediti daleko vece vrednosti , nego sto su realne vrednosti predmeta zaloge tj hipoteke , sta bi se desilo ili sta ce se desiti jer kako mimam informacije sve se slabije servisiraju pomenuti kredit6i , jer firme koje su iste podigle ne rade vise kao u ranijem periodu , finansiska kriza je tu a i nema vise sta da se atraktivno kupuje u bescenje pa da se isto to zalaze po enormnoj procenjenoj vrednosti i dobijaju krediti.
Sta to bese referentna kamatna stopa u sadasnje vreme krize , jer moguce da je kod nas i dalje 16,5% a raspitajte se kolika je u SAD ai Evropi , a mi krenuli u EU. Komentarisite molim Vas.

Monetarni odbor Narodne banke Srbije smanjio je danas referentnu kamatnu stopu sa 16,5 na 15 procenata.
Prema oceni Monetarnog odbora, razlozi za ublažavanje restriktivnosti monetarne politike su usporavanje inflacije u martu i očekivanje niske inflacije u narednom preriodu, kao i najava aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom koji treba da doprinese održavanju makroekonomskih ravnoteža.

Biće pre da se Jelašič oslono na "obećanje" iz Beča. da "strane" banke neće
povući svoje pare .....

- Srbija, Letonija i Estonija su najugroženije zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi po pitanju domaćeg zaduženja u stranim valutama, procenio je Međunarodni monetarni fond, a preneo je u ponedeljak Fajnenšel tajms.

Prema proceni MMF-a, zapadnoevropske banke bi mogle da izgube 160 milijardi dolara u srednjoj i istočnoj Evropi zbog nenaplativih dugova, od 1,6 hiljada milijardi dolara koliko su plasirale u tom regionu.

Do 20 odsto svih kredita moglo bi biti nenaplativo, preneo je Fajnenšel tajms pozivajući se na izveštaj MMF-a.

Ograncima zapadnoevropskih banaka u srednjoj i istočnoj Evropi biće potrebno 100 milijardi dolara svežeg kapitala, a u slučaju "ozbiljnije krize širokih razmera" moglo bi im zatrebati i 300 milijardi dolara.

vest

Volksbank u Srbiji ostvarila je u 2008. profit od 11,7 miliona evra, što je više za 180 odsto u odnosu na 2007, izjavio je Aksel Humel predsjednik Izvršnog odbora te banke.

NBS nudi olakšice bankama

Kragujevac -- NBS će ponuditi olakšice bankama koje omoguće klijentima da kredite vezane za strane valute pretvore u dinarske i ukoliko ne smanje plasman u Srbiju do 2010.

Banke koje žele da dobiju olakšice u poslovanju trebalo bi do 30. aprila da se prijave Narodnoj banci Srbije, a primena mera se može očekivati počeetkom maja.

Uslov za dobijanje olakšica je da banke čiji su većinski vlasnici u inostranstvu do kraja 2010. godine ne smanje plasman novca u Srbiju, odnosno zadrže ih na nivou iz decembra 2008. godine.

Banke bi pored toga trebalo da održe pokazatelje adekvatnosti kapitala i likvidnosti banke u okviru propisanog nivoa.

Njihova obaveza će biti i da klijentima omoguće da kredite u stranoj valuti i kredite indeksirane u stranoj valuti pretvore u dinarske kredite i olakšaju njihovu otplatu.

NBS će bankama koje ispune te uslove ponuditi dinarske kredite sa rokom dospeća do godinu dana i kratkoročne devizne svopove, a oslobodiće ih i od obaveze obračunavanja obavezne rezerve za depozite i kredite primljene iz inostranstva od oktobra 2008. godine do decembra 2010. godine do njihove otplate.

Pored toga, bankama će biti omogućeno da za regulatorne potrebe u kapital uključe obaveze plaćanja prema inostranstvu do visine od 75 odsto osnovnog kapitala.

Banke koje prihvate uslove NBS moći će i da kašnjenje u naplati potraživanja klasifikuju prema naknadno ugovorenom datumu dospeća i da pokazatelj deviznog rizika povećaju sa 10 odsto na 20 odsto kapitala.

"Podrška poslovnih banaka i MMF su jako bitni da bi se održala makroekonomska stabilnost", rekao je guverner NBS Radovan Jelašić.

Monetarni Odbor je na današnjoj vanrednoj sednici, u cilju poboljšanja dinarske likvidnosti bankarskog sektora, usvojio dopune Odluke o posebnim merama podrške finansijskoj stabilnosti zemlje. Pomenutim dopunama omogućeno je bankama koje su prihvatile program podrške finansijskoj stabilnosti zemlje da, ukoliko žele, smanje učešće dinarskog dela devizne obavezne rezerve. Umesto 40% koliko je propisano odlukom kojom se uređuje obavezna rezerva banaka kod Narodne banke Srbije, banke ubuduće mogu 35% obračunate devizne obavezne rezerve da izdvajaju u dinarima. Ova mera će se primenjivati od 18. maja 2009. godine.

:guitar:

Izasli su bilansi za IQ 2009
http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/50/50_5.html

B92 Biz Vesti Srbija

Bajatović: Uskoro i Gasprombanka
14:05 | Izvor: Beta
Novi Sad -- Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović kaže da će iduće nedelje biti održan sastanci sa Gasprombankom o načinu ulaska te banke na srpsko tržište.

Bajatović je kazao da su Rusi spremni da sa 100 miliona evra dokapitalizuju jednu od banaka u Srbiji sa većinskim državnim kapitalom i dodao da se razmatra mogućnost dokapitalizacije, ali i osnivanje nove zajedničke banke Srbijagasa i Gasproma.

On je najavio i da postoji mogućnost dolaska investiconog fonda i jedne ruske osiguravajuće kuće, koja bi pratila poslove oko relizacije projekta Južni tok.

"Osiguravajuće društvo Sogas prati sve poslove Gasproma i normalno je da sa dolaskom Južnog toka u Srbiju dođu i banke, osiguravajuće društvo i investiconi fond, koji bi pratili taj projekat", rekao je Bajatović.

Bajatović je podsetio i da je o tome već razgovarao sa predsednikom Izvršnog odbora Gasprom banke Andrejom Akimovim na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, održanom od 4. do 6. juna.

Na tom forumu su se zamenik premijera Srbije Ivica Dačić i predsednik Rusije Dimitrij Medvedev složili da postoji povećano rusko interesovanje za investiranje u Srbiju.

Dačić je tada rekao i da se vode razgovori o kreditima za infrastrukturne projekte, "ali i o kreditnim aranžmanima koji bi značili direktan podsticaj stabilizaciji i smanjenju deficita države".

Bice interesantno videti za koju banku ce se braca Rusi odluciti. Po mom skromnom misljenju ukoliko dodje do ulaska ruskog kapitala u bankarski sektor Srbije, to bi trebalo da ima pozitivan uticaj na cene nasih banaka na berzi .

Mogli bi otvoriti i novu temu u kojoj bi forumasi tipovali koja banka ide u ruske ruke !! :D

Ili to vac neki i znaju !!! :?:

BRISEL, Vlade članica Evropske unije (EU) su prošle godine odobrile oko 3,8 hiljada milijardi evra pomoći bankama za izlazak iz kreditne krize, što je više od godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) Njemačke, objavljeno je u Briselu.

BRISEL, Lideri Evropske unije podržali su uspostavljanje sistema kontrole banaka na nivou 27-članog bloka, u cilju pripreme za borbu protiv bilo kakve nove kreditne krize.
Sporazum o tome je postignut u četvrtak kasno pošto su na samitu u Briselu ublažena strahovanja Velike Britanije da bi novo panevropsko tijelo moglo da podrije nadležnosti njenih nacionalnih regulatora u vođenju ogromnog sektora finansijskih usluga.

Prijedlozi o nadgledanju finansijskog sektora uključuju osnivanje tri panevropska regulatorna tijela u idućoj godini kako bi se obezbijedilo da članice EU uvedu nove propise o nadgledanju, kao i formiranje novog tijela - Evropske uprave za sistemske rizike (ESRB) - koja bi nadgledala rizike koji prijete stabilnosti finansijskog tržišta. Ovaj prijedlog stvaranja sistema panevropskog nadgledanja banaka uslijedio je nakon što je američki predsjednik Barak Obama iznio svoj plan, kako je rekao, najsveobuhvatnije reforme nadgledanja američkog finansijskog sektora od tridesetih godina prošlog vijeka.

Dogovor o nadzoru i regulisanju evropskog finansijsko-bankarskog uređenja bi trebalo da ima velikog uticaja i na znatno bolje regulisanje svjetskih finansija kako se ne bi ponovila kriza koja je do temelja uzdrmala ekonomiju.

Na kraju 2008. kapital NBS iznosio je 59,7 milijardi dinara i u odnosu na prethodnu godinu povećan je za 57,8 milijardi dinara, uglavnom zbog ostvarene dobiti i povećanih revalorizacionih rezervi.

Savet NBS usvojio je 16. juna 2009. godišnje finansijske izveštaje i doneo je odluku o raspoređivanju dobitka, prema kojoj će se 22,6 milijardi dinara iskoristi za pokriće gubitka prethodnih godina, 14,7 milijardi dinara za formiranje posebnih rezervi, a preostali iznos od 20,7 milijardi dinara za povećanje osnovnog kapitala NBS.


Koga su ovi varali?? I došli do ovolike zarade?

BEOGRAD, Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac rekao je danas da je dobitak banaka u Srbiji gotovo ravan gubitku privrede.

On je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da o tome najbolje govori zvanična informacija Narodne banke Srbije da je privreda u prošloj godini poslovala sa gubitkom od 37,113 milijardi dinara, a vanprivreda, u kojoj su banke okosnica, imale dobitak 32,3 milijarde dinara.

Kanjevac je za takvu situaciju u privredi okrivio javna preduzeća, “u kojima su plate daleko najveće, a nezarađene”, vještačko držanje visokog kursa dinara, “što koristi samo uvoznicima pa izvoz stalno opada i povećava spoljno-trgovinski deficit”, te povećanje cijena naftnih derivata, “koji vuče rast ostalih cijena”.

BERLIN, U Njemačkoj će, odlukom Bundestaga (donjeg doma parlamenta), biti stvorena takozvana “loša banka” u koju će komercijalne banke moći da prebace dio svojih loših kredita koji će u njoj ostati dotle dok vlada ne bude odlučila šta sa njima da radi.
Cilj formiranja te “loše banke”, kako je predočeno u njemačkom parlamentu, jeste da se pomogne komercijalnim bankama da izađu iz finansijske krize tako što će imati mogućnost da se oslobode loših kredita koji će preći na tu novu banku.
Takozvana toksična aktiva, kako se često govori za loše kredite koji su premašili obim od “mnogo milijardi evra”, blokira kreditno tržište i sprečava brži oporavak privrede, ističu stručnjaci.

VAŠINGTON, Federalna kancelarija SAD za osiguranje uloga odlučio da zatvori još sedam finansijskih institucija, računajući tu i šest banaka u saveznoj državi Ilinoj, koje kontroliše jedna porodica, i jednu manju banku u Dalasu.
Od početka godine u SAD bankrotirale 52 banke.

FDIC je suočen s naglim rastom propalih banaka zbog problema s plaćanjem kredita i hipoteka i loših investicija, ukazuju analitičari podsjećajući da je tokom cijele prošle godine u SAD bankrotiralo 25 banaka, a godinu dana ranije tri.

Narodna banka Srbije (NBS) ima obavezu da, u trećem kvartalu ove godine, izvrši stres testove kod poslovnih banaka u Srbiji.
Prve testove će morati da prođe 16 poslovnih banaka u zemlji, od čega četiri državne, a kasnije će analizu proći i ostale banke. Stres testovi predstavljaju simulaciju različitih scenarija, kako bi se utvrdila sposobnost banaka da izdrže neočekivane šokove na tržištu. Ovi testovi su uobičajeni u razvijenim privredama i u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) su već sprovedeni, dok će u narednim mesecima biti sprovedeni i u Evropi.

Kao rezultat ovih testova dobijaju se podaci važni za menadžment banaka, na bazi kojih se mogu ojačati slabije strane poslovanja banaka. Rezultati testova neće biti javni, najavila je NBS, jer predstavljaju poslovnu tajnu zbog velikog rizika pogrešne interpretacije.

Rezultati ovakvih testova svuda u Evropi su tajni, dok u SAD ove podatke daju na uvid javnosti.

U Srbiji trenutno posluju 34 banke, a toliko ih je bilo i na kraju 2008. godine. Očekivanja su da će se u budućnosti bankarski sektor proširivati, imajući u vidu da je veliki broj banaka sa izrazito malim tržišnim učešćem, kaže se u najnovijoj ediciji “Finansije top 2008”, mesečnika “Biznis i finansije”.

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=101399

Mislim da ce u narednom periodu od nekih god. dana mnoge banke po srbiji morati da se ujedine da bi zadrzale likvidnost i osta ce manje od pola nego sada e sada je pitanje zasto tako mislim? ;) zato sto ce gasprom banka i moskovska banka preuzeti sve vece klijente a ove leve "strane" banke ce ostati sa sitnom klijatelom. npr gasprom banka ce kupiti privrednu banku pancevo a ves je izpraznila sprat u nisovoj zgradi u ns i preuzelaga. Banke ove leve po srbiji imaju veliku zaradu na kursnoj razlici ali to ce biti jos malo :curac:
Vreme je da dodju prave i ozbiljne banke! Gasprom, Moskovska, Dojce, Siti. a filijale smece baj baj! :wave1:

BEOGRAD – Narodna banka Srbije objavila je spisak od 27 banaka koje su ispunile uslove za učešće u programu podrške, odnosno pristup dodatnim izvorima dinarske i devizne likvidnosti, pošto su preuzele obaveze utvrđene takozvanim Bečkim sporazumom.
NBS je, odlukom od 5. maja, posle sastanka u Beču sa predstavnicima 10 najvećih banaka u Srbiji, propisala posebne mere podrške finansijskoj stabilnosti zemlje, koje imaju za cilj, između ostalog, da obezbede bankama pristup dodatnim izvorima dinarske i devizne likvidnosti. Radi korišćenja tih mera podrške, banke su bile dužne da, zajedno sa svojim većinskim akcionarima, preuzmu određene obaveze koje je utvrdila NBS i dostave potrebnu dokumentaciju kojom to dokazuju.

Obaveze banaka podrazumevaju održavanje izloženosti prema Srbiji do kraja 2010. godine, na nivou iz decembra 2008. i na održavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala i pokazatelja likvidnosti banke na propisanom nivou. Obaveze koje banke treba da preuzmu odnose se na omogućavanje dužnicima da izvrše konverziju kredita u stranoj valuti i kredita indeksiranih deviznom klauzulom u dinarske i omogućavanje dužnicima izmene uslova otplate kredita u skladu s definisanim okvirom.

Od ukupno 34 banke koje posluju u Srbiji, zainteresovanost za učešće u tom programu iskazala je 31 banka i nakon procene dostavljene dokumentacije, NBS je ocenila da je uslove ispunilo 27 banaka. NBS će bankama koje navedene uslove ispune, između ostalog, ponuditi nove izvore likvidnosti - dinarske kredite s rokom dospeća do godinu dana i kratkoročne devizne swapove.

Banke koje su ispunile uslove za mere podrške su Alfa banka, Banca Intesa, Poštanska štedionica, Credy banka, Čačanska banka, Eurobanka EFG, Erste banka, Findomestic, Hypo alpe adria, KBC banka, Komercijalna banka, Marfin banka, Meridian banka, NLB banka, Opportunity banka, OTP banka, Pireus banka.

Na spisku su i Privredna banka Pančevo, Privredna banka Beograd, Raiffeisen banka, ProCredit, Societe Generale, Srpska banka, Vojvođanska banka, UniCredit, Univerzal i Volksbanka.

Za Moskovsku banku u Srbiji nema krize

3.8.2009.
Vladimir Zečar, predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke u Srbiji, kaže u intervjuu za Biznis da se u Moskovskoj banci Beograd ne oseća kriza jer je njihova matična banka u Rusiji na vreme predvidela situaciju, a u Srbiji kao jedinu antikriznu meru koriste selekciju klijenata


Plan vam je bio da kroz akviziciju uđete u još neku domaću banku. Kako tu stoje stvari?

- Nismo odustali ni od jednog svog prvobitnog plana, ali naš cilj je da ih realizujemo kontinuirano, utvrđenim redosledom. Za sada nam je prioritet da ostvarimo planove u vezi sa našim poslovanjem u smislu aktivnosti sa privredom i stanovništvom. Što se akvizicija tiče pomno pratimo situaciju na domaćem bankarskom tržištu i o tome ćemo odlučivati kada za to dođe povoljan trenutak.

Moguće spajanje državnih banaka

Kakva je sudbina Srpske banke, Poštanske štedionice i Privredne banke Pančevo? Da li se od njih može napraviti jedna zdrava banka?

Na ova pitanja za sada nema odgovora, pa je sudbina tih banaka neizvesna.

Agencija za osiguranje depozita prosledila je vladi elaborat o spajanju preostalih banaka u većinskom državnom vlasništvu, a vlada bi o tome trebalo da se izjasni za dve nedelje. Bar tako najavljuje Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija, i kaže da će se o kragujevačkoj Kredi banci raspravljati na jesen jer su za nju zainteresovani Slovenci. Učešće vlade u odlučivanju o sudbini ovih banaka je njena obaveza prema MMF-u i Svetskoj banci koju ona ispunjava na vreme.

U elaboratu se predlaže spajanje Srpske banke (96,5 odsto u državnom vlasništvu), Poštanske štedionice (63,7 odsto) i Privredne banke Pančevo (92,9 odsto), ukoliko svi daju saglasnost.

– Svetska banka i MMF ne žele da nijedna banka dođe u problem. Zato su tražili od Srbije da preduzme mere da državne banke, koje nemaju mogućnost da se dokapitalizuju kao privatne, ne dođu u nezgodnu situaciju i odu u stečaj, što bi po domino efektu moglo da se proširi na sve druge – kaže Ilić.

Inače, država ima manjinski udeo u Čačanskoj banci (38,8 odsto), Komercijalnoj banci (38,6 odsto), Jubmes banci (21 odsto), Agrobanci (20 odsto) i Privrednoj banci Beograd (19,4 odsto).

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Moguce-spajanje-drzavnih-banaka.lt.html

Unikreditova analiza bankarskog sektora Centralne i Istočne Evrope





Ceo tekst na: http://seekingalpha.com/article/155865-a-detailed-overview-of-central-and-eastern-european-bank-players

A kompletan izveštaj Unicredit-a možete skinuti sa: http://www.4shared.com4shared.com/file/124577970/4a5e4f6f/BankingStudy_UniCredit_Group_July2009.html

Signal koji je stranim investitorima poslao MMF je i dobar i loš, ali samo domaća štednja građana i države može zemlju izvesti iz krize. Odlaganje razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom nije dobar znak za strane kreditore, ali sa druge strane, njihova odluka da odobre kredit od 600 miliona dolara govori da u Srbiji nije sve tako crno, kaže za Biznis Klaus Miler, član Izvršnog odbora Folksbanke



Prema njegovim rečima, odluka o odobrenju kredita šalje signal da je ova institucija ipak zainteresovana za Srbiju i svesna da je Vlada Srbije u jako teškom položaju zbog čega joj treba više vremena, ali oslonac mora biti pre svega na "domaćim snagama".

- U Srbiji se ne štedi dovoljno, tako da se stopiranje priliva kapitala pokazalo kao jak udarac za privredu. Situacija će se poboljšavati vrlo sporo i to, po mom mišljenju, kroz kombinaciju veće štednje građana, većeg izvoza privrede, nižeg javnog deficita i, eventualno, novog starta priliva kapitala. Vrlo važno pitanje ovde je sposobnost Vlade da sprovede reforme. Međunarodni investitori su vrlo skeptični sada i Vlada mora da povrati njihovo poverenje. Ako se reforme uspešno sprovedu doći će i novi kapital. Očekujemo da 2009. i 2010. godina budu teške za opštu ekonomiju, a od 2011. se nadamo poboljšanju.

Da li ste spremni i pod kojim uslovima da kreditirate kompanije koje su usled krize na "klimavim nogama"?

- Stanje u privredi nije nimalo ružičasto. Najveći problem je u tome što su mnoge kompanije finansijski vrlo slabe jer su uzele previše kredita i sada su opterećene dugovanjima. Za nas, kao banku, jednostavno nije moguće da pozajmimo novčana sredstva ovakvim kompanijama, zbog njihovog lošeg finansijskog stanja. Kao posledicu toga, mi imamo vrlo ograničen broj "kvalitetnih" zahteva za kredite od strane korporativnih klijenata. Samo nekoliko kompanija sada ima računovodstveno stanje u dovoljno jakim brojkama da opravdaju investicione kredite. Te kompanije će moći da iskoriste recesiju da značajno poboljšaju svoju tržišnu poziciju.

Koliko se kasni sa otplatom kredita?

- Merimo obim kredita gde klijent kasni više od 90 dana, to je međunarodna definicija, po kojoj smo mi na pet odsto, dok je na kraju prošle godine kašnjenje iznosilo 2,5 odsto. Kašnjenje u otplati je logično, jer ako imate recesiju normalno je da je fizičkim licima i firmama teško da vraćaju kredite i to ne treba da izazove paniku. Prevara, u smisli da klijent beži iz zemlje ili da je uzeo kredit i da sada ne pokušava da reši njegovo vraćanje, ima vrlo malo. Ono što pogoršava situaciju u Srbiji su zakašnjenja države, sa, na primer, graditeljima puteva. Ovo pokazuje koliko je veliki problem u javnom sektoru. Vlada bi, pre svega, trebalo da plati svoje račune, pre nego što potroši novac poreskih obveznika na subvencionisanje kredita.

Da li samo javna preduzeća "stvaraju probleme"?

- Dodatni problem ovde su vrlo visoki zahtevi Narodne banke Srbije koji se odnose na kapital banaka. Sa kapitalom od 200 miliona evra, koliko ima Folksbanka Srbija, banka u Nemačkoj bi mogla dati oko tri puta više kredita, jer joj je potrebno manje kapitala. Naravno, dobro je imati vrlo stabilne banke s puno kapitala, ali ovo takođe ima visoku cenu: banke onda mogu davati manje kredita. U ovom trenutku, vrlo je malo srpskih banaka koje će biti u mogućnosti da dobiju dodatni kapital, tako da su primorane da ograniče svoje poslovanje.

Imate li poseban mehanizam za rešavanje probleme s klijentima koji kasne?

- Problem u otplati obaveza se može rešiti na nekoliko načina, počevši od kvalitetnih saveta od strane banke, preko reprograma obaveza koji podrazumeva produženje roka otplate kredita i/ili odobravanje dodatnog grejs perioda, do rešenje problema koje podrazumeva reorganizaciju poslovanja kompanije, što uglavnom podrazumeva određene racionalizacije, prodaju dela kompanije ili imovine koja nije vezana za glavnu poslovnu aktivnost. Realizacija obezbeđenja od strane banke je nešto za čime se poslednje poseže i to se, skoro po pravilu, čini samo onda kada se proceni da kompanija nije u mogućnosti da se izbori sa problemima u kojima se nalazi.

Prvi ste promovisali dinarske kredite sa fiksnom kamatom. Da li vam se isplatilo?

- Sve projekcije Folksbanke od jeseni prošle godine, kada smo promovisali dinarske kredite sa fiksnom kamatom, u potpunosti su se obistinile. Velika povoljnost kod ovakve vrste zaduživanja je to što klijent uvek zna tačan iznos mesečne rate, dok kod kredita u evrima to ne može da zna i zavisi od kursa na dan dospeća rate. Takođe se klijent ne izlaže dodatnim troškovima prilikom plaćanja mesečnih obaveza jer su rate dinarske - domaća valuta, tj. nema obračuna u odnosu na kurs i nema bojazni od inflacije jer će eventualni rast inflacije ići u prilog korisnicima ovih kredita, tj. klijenti plaćaju nominalno iste iznose mesečnih rata, ali realno.

Da li to znači da "znate" koliki će biti kurs?

- Mi dajemo fiksne kamate za dinare jer su to dinari iz našeg sopstvenog kapitala, odnosno to su pare naših akcionara koje su najvećim delom bile u repo transakcijama kod centralne banke i nama je sad interes da te pare plasiramo kod klijenata. Drugim rečima, nemamo projekciju kursa na osnovu koje dajemo dinare. Naša projekcija je da će do kraja godine kurs biti 100 dinara za evro, ali to je naša projekcija za naš budžet, a ne da bi na osnovu toga kalkulisali kamatu na dinare.

Kako komentarišete situaciju s presudama protiv banaka koje su samoinicijativno dizale kamate u BiH?

- Banke su kompanije kao i sve druge, mi kupujemo novac, uzimamo depozite i kredite iz inostranstva i onda ga prodajemo, odnosno dajemo kredite. Ako se troškovi banke prilikom kupovine novca povećavaju, sada trenutno plaćamo oko 2,5 odsto marže na kredite iz naše centrale, za razliku od prošlogodišnjih jedan odsto, onda i banka mora da poveća cenu kredita za svoje klijente. Objektivno gledano, ne vidim šta je tu neosnovano u povećanju kamate od strane neke banke. S druge strane, ako u ugovoru piše da je fiksna kamata i ako nema klauzule koja banci daje pravo da poveća kamatu onda povećanje kamate nije u redu. Ako klijent tuži banku onda problem može da predstavlja i to koliko se sudija razume u bankarske poslove, odnosno kako će on ugovor između banke i klijenta da interpretira. Folksbanka je na novih 1.200 ugovora imala manje od 10 odsto žalbi i to uglavnom na povećanje kamata. Imali smo slučajeve kada je posle medijacije odlučeno da vratimo novac klijentu koji se žalio, ali to su slučajevi kod posebnih ugovora, kod ljudi koji su bili vezani za banku.

Šta je sa vašom prošlogodišnjom akcijom "čeri ap", investicionom štednjom u evrima sa kamatom do 17 odsto godišnje?

- Proizvod i dalje postoji, jer on garantuje kapital. Drugim rečima, ako dođe do povećanja na berzi povećava se i kamata, ali ako dođe do pada nema dobitka, ali se novac ne gubi. Nažalost, ove godine neće biti dobitka zbog pada berze, a zagarantovana kamata na godinu dana je dva odsto. "Čeri ap" proizvod je veoma popularan na zapadu. Očekivali smo da ćemo dobiti 10 miliona evra u depozitima od ovog proizvoda, a na kraju smo dobili 300 hiljada. Ipak, smatramo da je dugoročno ovaj proizvod veoma interesantan, jer vi kao pojedinac ne možete da trgujete akcijama u Americi ili Nemačkoj, a "čeri ap" vam to omogućava.

U ponudi su vam "enerdži efišensi krediti"?

- Folksbanka Srbija i Nemačka razvojna banka (KfW) potpisale su ugovor o kreditnoj liniji od 10 miliona evra za finansiranje projekata koji imaju za cilj povećanje energetske efikasnosti i uštedu energije u sektoru malih i srednjih preduzeća i pod određenim uslovima u sektoru stanovništva. Finansiraju se projekti za fizička i pravna lica koji će doprineti povećanju energetske efikasnosti, uz uslov da je minimalna ušteda energije 20 odsto, i to kreditima za rekonstrukciju stambenog i poslovnog prostora, kupovinu opreme, kao i preko potrošačkih kredita za fizička lica. Korisnici ovih kredita ostvaruju dvostruku korist. Prva je što na osnovu preduzetih mera ostvaruju značajno niže troškove za utrošenu energiju u poslovnim i stambenim prostorima, kao i proizvodnim procesima, a druga je korišćenje kreditne linije pod veoma povoljnim uslovima sa vrlo konkurentnom kamatnom stopom za finansiranje projekata. Kamate stope su za potrošačke kredite 9,95 odsto (EKS 11,4 odsto); za rekonstrukciju stambenog prostora 6,65 odsto (7,08 odsto); za rekonstrukciju poslovnog prostora 9,95 odsto (10,74 odsto) i za opremu i vozila 9,95 odsto. (EKS 11,4 odsto).

Pregled bankarskog sektora :

AGBN

Broj izdatih hartija 718.748
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 21.076

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009. :
Dobit . - 855.901

Tržišna kapitalizacija7.025.761.700
EPS 743,69
P/E 13,14
P/B 0,46
ROE 3,52

AIKB

Broj izdatih hartija 1.212.304
Nominalna vrednost hartije 1.900
Obračunska vrednost akcije 3.767,47

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 2.186.594

Tržišna kapitalizacija 23.568.832.896
EPS 569,86
P/E 4,96
P/B 0,75
ROE 16,09

KMBN

Broj izdatih hartija 870.931
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 28.001,37

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit - 870.403


Tržišna kapitalizacija 31.356.128.793
EPS 3.065,82
P/E 11,74
P/B 1,29
ROE 10,90



UNBN

Broj izdatih hartija 567.481
Nominalna vrednost hartije 6.000
Obračunska vrednost akcije 10.350,33

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 200.632

Tržišna kapitalizacija 4.662.423.896
EPS 1.662,57
P/E 4,94
P/B 0,79
ROE 16,06


JMBN

Broj izdatih hartija 215.553
Nominalna vrednost hartije 10.100
Obračunska vrednost akcije 19.247,88

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 205.157


Tržišna kapitalizacija 4.214.276.703
EPS 6.005,91
P/E 3,26
P/B 1,02
ROE 31,20


CCNB

Broj izdatih hartija 133.456
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 29.495

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 64.358

Tržišna kapitalizacija 3.069.754.912
EPS 1.915,68
P/E 12,01
P/B 0,78
ROE 6,60

MTBN

Broj izdatih hartija 1.027.849
Nominalna vrednost hartije 5.500
Obračunska vrednost akcije 7.438

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Gubitak- ( -873.495)

Tržišna kapitalizacija 8.932.007.810
EPS /
P/E /
P/B 1,17
ROE -105,26

PRBN

Broj izdatih hartija 2.492.828
Nominalna vrednost hartije 1.000
Obračunska vrednost akcije 1.124,70

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit - 12.113

Tržišna kapitalizacija 2.233.573.888
EPS 47,70
P/E 18,78
P/B 0,80
ROE 4,24

CYBN

Broj izdatih hartija 142.655
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 8.169,98

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Gubitak- ( -122.784)


Tržišna kapitalizacija 733.817.320
EPS /
P/E /
P/B 0,63
ROE -52,84


PBNP

Broj izdatih hartija 242.021
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 16.580,82

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Gubitak – (-1.712.301)


Tržišna kapitalizacija 1.726.577.814
EPS /
P/E /
P/B 0,43
ROE -5,80

PSBN

Broj izdatih hartija 361.053
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 15.690

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit- 348.093


Tržišna kapitalizacija 3.610.530.000
EPS 3.595,63
P/E 2,78
P/B 0,64
ROE 22,91

SRBN

Broj izdatih hartija 161.706
Nominalna vrednost hartije 10.000
Obračunska vrednost akcije 20.183,32

BILANS USPEHA 01.01-30.06.2009
Dobit - 10.301

Tržišna kapitalizacija 2.003.537.340
EPS 43,33
P/E 285,93
P/B 0,61
ROE 0,21

Oprezno s bankama
Ekonomista Zoran Jeremić kaže da treba biti oprezan sa kupovinom akcija banaka jer im je neizbežan rast nenaplativih potraživanja, pogoršanje kvaliteta aktive i smanjenje profita. Nezgodno je, tvrdi naš sagovornik, i što se profiti banaka uglavnom zasnivaju na kupovini državnih hartija. Prema podacima NBS u avgustu ove godine, banke su u hartijama NBS imale oko 150 milijardi dinara i 70 milijardi dinara u državnim hartijama.

Znači li to da bi Inteza Sanpaolomogla u Srbiji uskoro da kupi još neku banku?

Zašto da ne. Ukoliko pronađemo nešto što bi bio pravi spoj kvalitetnog portfolija, kvalitetne aktive, banke koja ima široku bazu klijenata, kao i i komplementarnu mrežu poslovnica... Dovoljno smo jaki da možemo da razmišljamo o kupovini takve banke.
Đovani Bokolini, direktor Divizije internacionalnih banaka članica Inteza Sanpaolo.

Koliko ja vidim AIBN ima solidan bilans na 3q, AGBN iznenadjujuće, mada imaju enu obavezu o otkupu sopstvenih akcija na40k,
Tako gledano PSBN je apsolutno: STROG BUY!!
Ne bih da pumpam, al rezultati mi to govore....


.

B92 Biz Vesti Srbija


Dobit banaka pod uticajem krize
28. oktobar 2009. | 09:00 | Izvor: Sinteza
Beograd -- Devetomesečni rezultati poslovanja domaćih banaka pokazuju da se kriza iz realnog sektora u velikoj meri prenela i na bankarske ustanove.


Profitabilnost banaka je znatno smanjena dok su nenaplativi plasmani i rezervisanja kompanija znatno uvećani. Najprofitabilnija banka na Beogradskoj berzi i dalje je niška AIK banka koja je objavila dobit od tri milijarde dinara što predstavlja smanjenje od oko 28 procenata u odnosu na isti period protekle godine.

AIK banka je u prvih devet meseci ostvarila prihode od kamata od 7,7 milijardi dinara što je smanjenje od 4,4 odsto u odnosu na isti period 2008. Prihodi od naknada i provizija iznosili su svega 446,7 miliona dinara (pad od 68 odsto) što je i glavni razlog što je dobit manja za 1,2 milijarde dinara.

AIK banka je na kraju septembra imala aktivu od 93,2 milijarde dinara čime je dospela na osmo mesto na bankarskom tržištu Srbije.

Kako je menadžment Agrobanke ranije i objavio, Agrobanka je ostvarila dobit nakon trećeg kvartala na nešto nižem nivou od protekle godine (1,28 milijardi dinara), zahvaljujući snažnom rastu prihoda po osnovu kamata (rast sa 2,9 na 4,3 milijarde dinara). Agrobanka je zabeležila i najveći rast plasmana od svih banaka koje se kotiraju na berzi od čak 47 procenata.

Beogradska Komercijalna banka (KMBN) je objavila dobit od 1,2 milijarde dinara što je smanjenje od 42,2 odsto u odnosu na isti period protekle godine. Sa aktivom od 195,4 milijardi dinara, Komercijalna drži deset odsto domaćeg tržišta, i na drugom je mestu posle italijanske banke Intesa Saopaolo.

B92 Biz Vesti Srbija


Dobit Erste banke 316,7 mil. dinara
30. oktobar 2009. | 14:22 | Izvor: Beta
Novi Sad -- Erste banka u Srbiji je za devet meseci 2009. ostvarila dobit pre oporezivanja od 316,7 miliona dinara, 21 odsto manju nego u istom periodu 2008. godine.

U poređenju sa krajem prethodne godine, ukupna aktiva Erste banke je porasla tri odsto i poslednjeg dana septembra iznosila je 51 milijardu dinara, saopštila je ta banka koja je deo austrijske Erste grupe.

"Imajući u vidu da su okolnosti poslovanja znatno nepovoljniji nego 2008, smatramo ostvarene rezultate pokazateljem otpornosti našeg poslovnog modela na izazove koje je u Srbiju donela svetska kriza", kaže predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić.

On je saopštio je da su depoziti pravnih lica veći 12 procenata, a depoziti stanovništva 24 odsto nego na kraju 2008. dok su, računajući efekte promene kursa, depoziti pravnih lica porasli bezmalo deset a stanovništva 18 odsto.

Ukupni bruto plasmani Erste banke stanovništvu povećani su u poređenju s krajem 2008. za 2,9 odsto, a bruto plasmani u segmentu poslovanja s privredom porasli su 4,8 odsto. To čini bruto kredite klijentima 3,1 odsto većim nego na kraju prošle godine.

"Erste banka nijednog trenutka nije prekinula kreditiranje stanovništva i privrede, a u segmentu depozita uspela je da u velikoj meri uveća depozite klijenata u odnosu na kraj 2008", naglasio je Carić.

U posmatranih devet meseci Banka je takođe ojačala poziciju na sektoru kartica i broj kreditnih i debitnih kartica je poslednjeg dana septembra dostigao 235 hiljada i bio je 9,7 odsto veći nego na kraju prošle godine.

Ovih dana su primetni veliki prodajni paketi na svim akcijama bankarskog sektora kao i akcijama koje su najvise porasle od jula 2009.Mnogi se odlucuju da unovce zaradu,a to je ujedno i prilika za ulazak nas malih akcionara na nizim cenama!

Za sedam dana građani položili 200 miliona evra
Banke produžile nedelju štednje
Autor: J. Aleksić | Foto: Ilustracija | 11.11.2009. - 05:00

Pojedine banke i dalje nude atraktivne kamate na štednju iako je nedelja štednje zvanično završena, prenosi portal Kamatica.com .

Interesovanje je bilo značajno veće nego ranijih godina, a prema preliminarnim podacima i priliv nove štednje je nadmašio očekivanja.
Ovakvo interesovanje se donekle moglo i očekivati, s obzirom na to da gotovo polovina od oko milijardu evra povučenih sredstava iz banaka prošle godine nije vraćena na štednju. Sem toga, iako nešto niže nego prošle godine, ponuđene kamatne stope su Srbiju svrstavale među zemlje sa najvišim pasivnim kamatama u Evropi, što je bio dodatni motiv za građane.
Procena portala Kamatica.com je da se devizna štednja povećala za najmanje 200 miliona evra tokom nedelje štednje.
Kod većine banaka su sa završetkom prethodne nedelje prestale da važe stimulativne kamate na položene depozite, međutim, značajan deo banaka je zadržao istu ponudu i u ovoj nedelji, a pojedine i do kraja novembra.
Najvažnije za sve građane, koji su lani svoja sredstva oročili po atraktivnim kamatama na godinu dana, jeste da to mogu uraditi i sada po vrlo povoljnim uslovima u pojedinim bankama. Ukoliko se poslušaju i mišljenja većine ekonomista da će kamate na štednju u narednom periodu padati, ovo se čini kao odlična prilika za ostvarivanje prinosa na ušteđevinu.

Vraća se porez na kamate na štednju
Autor/izvor: SEEbiz / B92
BEOGRAD - Vlada će od naredne godine ponovo uvesti porez na kamate na deviznu štednju, ali će umesto pređašnjih 20, sada iznositi deset odsto, saznaje B92.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da se štednja u bankama vratila na nivo pre početka ekonomske krize. Milijardu evra, koliko je povučeno iz banaka u periodu krize, sada je, prema rečima Dinkića, ponovo vraćeno u sistem.

“Milijarda evra koja se iz banaka u Srbiji odlila u panici kada su propadale banke u Americi, na Islandu i drugim evropskim zemljama, vratila se u sistem u potpunosti. Od početka 2009. štednja je povećanja za 830 miliona evra”, navodi Dinkić.

Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić kaže da su građani prošle sedmice uložili 250 miliona evra štednje u banke, čime je štednja vraćena na nivo sa kraja septembra 2008, pre početka krize. On je dodao da je nivo štednje u Srbiji dostigao 5,6 milijardi evra.

“Vraćanju štednje u banke doprineli su dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i dobra ponuda banaka u Nedelji štednje”, kaže on.

Sta mislite hoce posle ovog vratiti i porez na kapitalnu dobit na trgovinu hartijama od vrednosti? Meni se cini da DA!!! Takav scenario ce biti jos jedan jak udarac nasoj berzi i uopste mi se to ne svidja. Bojim se da ce se na ASK-u pojaviti more hartija, a to onda znaci samo jedno... :x

Ako uvedu na stednju,sasvim je realno i na akicje.

U 2010. ništa od nižih kamata
Autor: Suzana Bojadić | Foto:shutterstock | 14.11.2009. - 05:00

Negativan trend u bankama nastaviće se i naredne godine, a glavni kanali kroz koji će kriza zadirati u njihove bilanse biće stagnacija kreditnih plasmana i povećanje gubitaka na nenaplativim zajmovima, očekuju sagovornici "Novca". Prevedeno na svakodnevni jezik, iduće godine ne treba očekivati niže kamate, rizičnim klijentima krediti će biti skuplji, a pojedini poznavaoci očekuju i otkaze u bankama jer bi, kako tvrde, smanjenje kreditne aktivnosti moglo da potraje.


Banke su bile na udaru pre tačno godinu dana kada su građani za nekoliko meseci povukli oko milijardu evra štednje. Kriza se potom prelila na privredu koja će zbog sve dublje nelikvidnosti, osim u ovoj godini, biti ozbiljna pretnja bankama i naredne godine, slažu se sagovornici "Novca". Na kraju septembra 2009. neto profit banaka iznosio je 15,4 milijarde dinara, što je čak upola manje u odnosu na isti period lane!
Za narednu godinu ekonomista Zoran Jeremić na prvom mestu postavlja pitanje likvidnosti klijenata i mogućnosti otplate kredita. Proizvodnja i trgovina građevinskim materijalom, nameštajem i delovima za automobile već dominiraju među preduzećima koja sada imaju problema s otplatom duga. "Sledeće godine će biti nastavljena borba za održavanjem likvidnosti i solventnosti. Nenaplativa potraživanja će sigurno rasti i to bar do polovine naredne godine. Teško je licitirati kojom brzinom, ali bi trend mogao da bude sličan ovogodišnjem", kaže Jeremić za "Novac".
Naš sagovornik očekuje da bi moglo doći i do smanjenja broja zaposlenih u bankama jer bi zastoj kreditne aktivnosti mogao da potraje. Za prvih šest meseci ove godine, što su najnoviji podaci, broj zaposlenih u bankama je smanjen dva odsto ili za 627 lica.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije, sada u proseku docnja iznosi šest odsto na sve kredite, i to tri odsto kod stanovništva, 5,2 odsto kod preduzetnika i 9,7 kod pravnih lica. Za devet meseci kod stanovništva kašnjenje u otplati je duplirano. Kod preduzetnika je povećano više od dva puta, a kod pravnih lica 1,5 puta.
Udeo loših plasmana u bankama u regionu čini u proseku 10,9 odsto svih kredita. "Može se očekivati da će problematični krediti rasti. Prema zaključku u Briselu koje su izvele Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i devet banaka koje posluju u Centralnoj i Istočnoj Evropi, loši plasmani će dostići vrh u prvom kvartalu naredne godine", izjavio je Zoran Petrović, zamenik predsednika IO "Rajfajzen banke" u Srbiji na okruglom stolu Američke privredne komore.
Kod dugotrajnih kriza kao što je sadašnja kriza globalnog finansijskog sistema i recesija realnog sektora koja se na nju naslanja kreditne institucije prvo idu na reprograme kredita, a tek kad iscrpe sve mogućnosti reprograma, iskazuju gubitak vrednosti plasmana.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da će se naredne godine na prvom mestu tražiti krediti za likvidnost. Osim nelikvidnosti, razlog je i što će se ovim kreditima otplaćivati takvi isti, ali ranije uzeti zajmovi.
"Kreditiranje investicija će sigurno stagnirati. Ne treba očekivati ni bitne promene kod kreditnog portfelja stanovništva, što zbog malih plata, što zbog straha od gubitka posla", kaže Đukić za "Novac".
Na osnovu podataka Kreditnog biroa, već je došlo do zatišja kreditne zaduženosti. Zaduženost pravnih lica, preduzetnika i stanovništva, povećana je tek za jedan odsto za mesec dana, na 1.311 milijardi dinara u septembru.
Budući da se procenjuje da će banke zadržati aktuelnih 7,5 odsto kamatne marže u proseku, bankari tvrde da naredne godine skoro ne treba očekivati smanjenje kamata.
"Kamate će ostati na sadašnjem nivou. Banke će i dalje biti oprezne, pa će klijenti sa dobrom kreditnom istorijom moći da računaju na povoljnije uslove, dok će problematični klijenti do kredita dolaziti teže", kaže za "Novac", Vladimir Marković, predsednik Izvršnog odbora "Findomestik banke".
I profesor Đukić kaže da će najveći i najkvalitetniji klijenti iz privrede moći da očekuju kredite pod najpovoljnijim uslovima, ali da će mala i srednja preduzeća imati probleme.
"Ne nazire se izlazak realnog sektora iz krize. Efekat pozitivnih kretanja u evrozoni tek treba da se ispolji, što nije realno pre kraja iduće godine. Drugo, visoke kamate u nedelji štednje nesumnjivo će značiti i veće kamate za rizične klijente", pojasnio je Đukić.
I Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora AIK banke, kaže da će za rizične klijente kamate sigurno rasti. On, međutim, veruje da bi za one druge kamate mogle da budu i niže ako Narodna banka Srbije snizi nivo obavezne rezerve. Takođe, pad tražnje za kreditima značiće borbu banaka za udeo na tržištu, ali i obaranje kamata, kazao je Jovanović za "Novac".
Podsetimo i da je NBS u poslednjih nekoliko meseci snizila referentu kamatnu stopu sa 17 na 10 odsto, a da je kamata na dinarske kredite praktično ostala ista.
Konačno, u 2010. banke mogu očekivati i smanjenje kapitala, ali prvenstveno po osnovu kursnih razlika. Inače, srpski bankarski sektor je dobro kapitalizovan. Prosečna adekvatnost kapitala je oko 22 odsto, kažu u "Findomestik banci", dok je to u zemljama EU oko osam odsto.