Čudna tajna društva

ROZENKROJCERI
Postoji veliki broj modernih rozenkrojcera koji tvrde da potiču od prvog tajnog društva. Pri tome nije dokazano da je ono ikada postojalo.
Smatra se da je osnivač tajnog društva nemački monaški redovnik Kristjan Rozenkrojc. On je navodno na putu po Africi i Bliskom Istoku prikupio znanja iz prirodnih nauka, kao i tajne mudrosti okultistizma. Kada se vratio u Evropu, osnovao je 1407. godine malo tajno društvo u kojem je hteo da dalje prenese svoja znanja. Kada je umro, njegove pristalice su krenule da šire stečeno znanje, kao strogu tajnu, po celoj zemlji, da bi tek početkom 17. veka ponovo javno istupili.

Tako bar piše u knjizi Fama Fraternitatis, koja je objavljena bez navodjenja autorovog imena. Smatra se da je pisac i teolog Johan Valentin Andreje bar bio uključen u nastajanje te knjige. I lekar Tobias Hes po najnovijim saznanjima dolazi u obzir kao pisac ili koautor knjige. Pojavile su se još dve knjige koje su za temu imali rozenkrojcere: Confessio Fraternitatis i Chymische Hochzeit. Bar za ovu poslednju se skoro sigurno može tvrditi da je njen autor Andreje. Duga knjiga bi mogla biti zajedničko delo ili delo koje je sastavio Kristof Besold, koji pripada krugu prijatelja Andrejea.
Knjiga Chymische Hochzeit je pisana iz perspektive osnivača društva. Da li je taj C. R. kako ga najčešće nazivaju, stvarno postojao, ne može se dokazati. Isto to važi i za ovo društvo. Odgovor na takvu tvrdnju imaju svi oni koji se danas pozivaju na rozenkrojcere, ili oni koji u to veruju glasi: grupa je toliko tajna da samo izabrani znaju za nju, da ništa o njoj ne bi bilo poznato u spoljnom svetu. Stotine knjiga objavljeno je posle ovih prvih tri koje se sve bave ličnošću C.R. i njegovim društvom koje napada katoličku crkvu.

Ozbiljni naučnici danas pomenute tri knjige tumače kao satiru. Pojavile su se u doba kada su ljudi bili razočarani reformacijom. Luterove ideje i njihova primena su dve različite stvari koje mnoge nisu zadovoljile. Simboli navodnog društva, krst i ruža su deo grba Martina Lutera. Andreae je kratko posle objavljivanja tri knjige izjavio da je izmislio Kristjana Rozenkrojca, ali je kasnije povukao tu svoju izjavu.

I pored veoma dobro potkrepljenih sumnji, danas postoji veliki broj društava i grupa koje se pozivaju na stare rozenkrojcere. Možda je razlog to što je veći broj ljudi, medju njima je bilo poznatih i učenih, odmah po objavljivanju tri knjige, prihvatio opisane vrednosti i rituale rozenkrojcera. U principu, ovo tajno društvo se razvilo na osnovu književnog predloška.

SIONSKI PRIORAT
Tajno društvo koje treba da štiti navodne i prave potomke Isusa Hrista.
Ne postoje nikakvi dokaza da su Isus Hrist i Marija Magdalena bili par i da su navodno imali i ćerku, takodje ne postoji nikakav red iz doba Prvog krstaškog pohoda koji ove velike tajne čuva i koji će ih objaviti kada za to dodje vreme.
Sve ove tvrdnje je izmislio Pjer Plantar, prevarant koji je falsifikovao dokumente i nudio ih raznim institucijama i muzejima. U tim, navodno istinitim dokumentima stoji ko su bili navodni članovi reda još od srednjeg veka: Leonardo da Vinči, Nostradamus, pa čak i Isak Njutn. Pisac Viktor Ugo je navodno bio i veliki majstor reda.

Istina je da je Plantar osnovao udruženje gradjana pod imenom Sionski priorat i upisao ga u registar društava 1956. godine. Društvo nije bilo aktivno i posle godinu dana se ugasilo, neki tvrde da je postojalo tri godine. Osim toga, tačno je da je u srednjem veku postojao manastir sa istim imenom u kojem je Marija Magdalena poštovana kao „naša gospa iz Siona“.

I pored svega mnogo ljudi, posebno u SAD, veruje u postojanje reda.

ILUNIMATI
Iako ovaj red zvanično nije postojao duže od deset godina, mala, prosvetiteljski orijentisanih grupa ljudi je osumljičena za brojne svetske zavere.

Mladi doktor filozofije, Adam Vajshaupt osniva 1776. godine debatni klub u kojem se diskutovalo o sadržaju zabranjenih knjiga. To je moralo da se obavlja u velikoj tajnosti jer je katolička crkva zabranila čitanje i svaku diskusiju u vezi sa njima. Tek posle više od dve godine od osnivanja, klub se naziva iluminati, dakle: „red prosvetljenih“. U to doba oni su relativno neorganizovani i sa malim brojem članova. Promena je usledela posle pristupanja Adolfa Frajherna Knigea. Uz njega red dobija sistem stepenovanja članstva i veliki broj novih članova, koji su neretko i slobodni zidari.

Ipak, doba procvata ne traje dugo. S jedne strane mnogi slobodni zidari stupaju u red iluminata ne iz ubedjenja već da pi se upoznali o radu reda. S druge strane, Knige i Vajshaupt su sve češće imali nesuglasica, jer je Knige smatrao da njegov doprinos redu nije dovoljno poštovan. Osim toga, preko njega su u iluminate stupili Karl fon Hesen i Ferdinand fon Brunšvajg, kojima Vajshaptu ne veruje. Konflikt izmedju dvojice vodja reda je bio rešen 1784. godine izborom novog vodjstva. Za Knigea to je bio lični poraz; istupa iz reda. I Vajshaupt je morao da se povuče jer je neprestano propovedao stroge moralne norme, a svoju ženu je naterao na abortus. Osim toga, 1784. godine bavarski knez Karl Teodor je zabranio sva udruženja koja su osnovana bez njegovog odobrenja. Godinu dana kasnije decidirano je zabranio slobodne zidare i iluminate, koje je osumnjičio za izdaju države. Vodje iluminata su zbog toga objavile da red prestaje sa radom.

Iluminatima je važna ravnopravnost, ali je sam red hijerarhijski organizovan. Deli se na tri dela – biološku školu, zidarski razred i razred mistika – a svaki deo se deli na još dvanaest stepena, od novajlija do reksa. Članovi su obavezni da vrbuju što je moguće više novih i interesantnih članova. Istovremeno svi članovi se intenzivno kontrolišu i špijuniraju, kako bi se sprečilo da neko ko po mišljenju drugih to ne zaslužuje, bude prebačen u viši stepen reda. Špijuniranje članova se vrši i zbog straha od katoličke crkve.

Godine 1787. proglašena je zabrana iluminata kojom se regrutovanje novih članova kažnjava smrtnom kaznom. Posle toga je red zvanično raspušten. Godine 1799. i 1804. bavarski državni ministar Montgelas po drugi put zabranjuje sva tajna društa iz straha od radikalnih grupa. Sećanje na veliki značaj iluminata i slobodnih zidara u francuskoj revoluciji još je sveže.

Danas se smatra da se i pored nekoliko pokušaja pojedinh članova da obnove rad reda, da on od 1785. godine ne postoji i da je ugašen. I pored toga, iluminati su okarakterisani kao zaverenici koji su krivi za francusku, kao i rusku revoluciju. U SAD se ispreduju mnogobrojne teorije zavera od kada je 1798. godine jedan propovednik tvrdio da su bezbožni iluminati hteli da ukinu sveštenstvo i sruše vlast.

NIHILISTI
Oni su počeli kao društvo koje se bavi književnošću i filozofijom, da bi završili kao zaverenici.
Rusija se u u jednom periodu nalazila u stanju preokreta. Ideje Mihajla Bakunjina i Aleksandera Hercena o demokratiji, odnosno o nekom obliku socijalističkog anarhizma, koji su oni propovedali, naišle su na odobravanje pre svega maladih intelektualaca. Godine 1863. Nikolaj Černiševski je napisao roman Šta da se radi? koji je uzburkao duhove. Autor je odmah deportovn u Sibir. Sve više i više se javno mnjenje okretalo u pravcu nasilnog delovanja. Još dok su nihilisti verovali u mirao preoblikovanje Rusije, sada sve viiše pristalica veruje u nasilnu revoluciju. Sa Sergejek Nečajevim koji još 1869. godine želi da sruši cara sa prestola oni dobijaju vodju koji ne preza ni od čega. Jednog bliskog prijatelja, kojem su Nečajeve ideje isuviše radikalne i koji zbog toga želi da napusti društvo, Nečajev lično ubija iz straha od izdaje.

Ruski nihilizam nije nikakvo tajno društvo, već socio-kulturni pokret. Njegovi članovi se oblače po uzoru na obične ljude. Muškarce i žene smatraju ravnopravnima. Mnogi članovi su istovremeno pripadnici književnih kružoka ili članovi tajnog društva Narodnjiki.

Nečajev oko sebe okuplja radikalne članove sa kojima je osnovao tajno društvo koje za cilj ima smrt cara. Delo Černiševskog Šta da se radi? početkom 20. veka je postalo deo Lenjinovih spisa.

ALEKSANDAR II NIKOLAJEVUČ
Car Aleksandar II je ukinuo feudalno robstvo, ali je na visokim položajima zadržao korumpirane činovnike čime je na sebe navukao bes naroda.
Aleksandar II, sin Nikole I je vladao od 1855. do 1881. godine. Kada je došao na presto, državu su potresali nemiri, od ustanaka takozvanih Dekabrista, plemićkih revolucionara. Oni su izmedju ostalog zahtevali ukidanje feudalnog ropstva, koje je car pod pritiskom ukinuo zakonom iz 1861.godine. Slobodni seljaci uglavnom uzimaju zemlju u zakup, a najveći deo zemlje se obradjuje kroz kolektivne farme. Vrlo brzo je seosko stanovništvo zahtevalo da bude vlasnik više zemlje i da ima više prava. I plemstvo postavlja svoje zahteve; traže da bude donesen Ustav i legislativu.

Mnogobrojna tajna društva, pre svega Narodnjiki, su zahtevali revoluciju umesto reformi. Pojavljuju se razne grupe koje ne prezaju od terorističkih akcija. Na Aleksandra II je 16. aprila 1866. godine pucao student Dmitri Karakazov, ali ga je promašio. Drugi atentat je pokušan tokom Svetske izložbe u Parizu, samo godinu dana kasnije. Car je posle toga pooštrio cenzuru i policijsku kontrolu. Posle osmog pokušaja car je 13. maja 1881. godine ubijen bombom. Iza atentata je stajala Narodnaja volja. Vodja ove grupe, plemkinja, Sofija Perovskaja je uspešnost atentata platila svojim životom.

Posle atentata su sledila brojna hapšenja. Vera Sasulič je pobegla u Švajcarsku, gde je oformila grupu „Oslobodjenje rada“ – prethodnicu kasnije socijaldemokratske, radničke partije Rusije.

Tako da se može smatrati da su Rusi izmislili terorizam.

APOSTOLI IZ KEMBRIDŽA
„Apostoli“ su vrlo specifično studentsko društvo. U članstvo se primaju samo najbolji i to tajno.
Džordž Tomlinson je na kembridžskom univerzitetu osnova debatni klub, po uzoru na slobodne zidare – The Cambridge Conversazione Society“, ili „The Apostles“. Članstvo je trebalo da bude ograničeno samo na dvanest najboljih studenata. Na takozvanim žurkama, koje su nazivali i „Embryo-Partis“, nekadašnji studenti bi proveravali znanje takozvanih „andjela“. Sticali bi sliku o načitanosti kandidata i o njihovom opštem obrazovanju. Kada bi neki kandidat prošao pristupni ispit, bio bi pozvan da postane član „Apostola“ i morao bi da prodje kroz prijemni ritual koji podrazumeva zakletvu na strogo čuvanje tajni društva. Članovi su dužni da prisustvuju sastancima koji se održavaju jednom nedeljno i na kojima se drže predavanja o kojima se kasnije diskutuje.

Godine 1979. klub je zbog jednog skandala dospeo u centar javnog interesovanja. Pet članova, koje su kasnije nazivali „kembridžska petorka“ su godinama špijunirala u korist KGB-a doturajući Sovjetskom savezu tokom Drugog svetskog rata tane informacije. Jedan od njih je bio i istoričar umetnosti Entoni Blunt, dvostruki agent i „andjeo“.

Mnogi „andjeli“ su svoje veze sa Apostolima iskoristili da naprave uspešne karijere. Medju njima su bili i Ludvig Vitgenštajn i književnik Oldos Haksli. Zbog špiunskog skandala društvo je bilo prinudjeno da se više otvori prema javnosti: godine 1985. u članstvo je primljena i prva žena.

.
CRNA RUKA - UJEDINJENJE ILI SMRT
U vojnoorganizovanom tajnom društvu sanja se o velikoj Srbiji.

Krajem 19. veka i početkom 20. veka postojalo je društvo oficira koji su seba nazivali „Bela ruka“. Oni su na čelu sa Dragutinom Dimitrijevićem, koji se konspirativno naziva Apis, bili od velikog uticaja u ubistvu kralja Srbije koji je važio za prijatelja Austro-Ugarske. Posle puča dolazi do razmirica izmedju članova i Bela ruka je raspuštena. Dimitrijević odlazi na studije jezika u Berlin. Kada se vratio u domovinu napravio je uspešnu karijeru u armiji.

Godine 1911. on je ponovo osnovao tajno društvo: Ujedinjenje ili smrt. Članovi su svoje društvo nazvali Crna ruka. Opet se radilo o udruženju oficira, ponovo je njihova borba usmeran prema Austro-Ugarskoj okupacionoj vlasti i teži samostalnoj državi Srba, velikoj Srbiji u kojoj bi se našla i Bosna i Hercegovina, Slovenija i Hrvatska. Grupa je umešana i u atentat na prestolonaslednika Austrije Frnca Ferdinanda i njegovu ženu 1914. godine u Sarajevu.

Godine 1917. je Dimitrijević sa svojim pristalicama uhapšen, osudjen i streljan. Članovi nisu mogli da izdaju jedni druge, pošto se nisu znali ko je sve član. Ipak, pronadjen je spisak članova. Oficiri koji nisu streljani su završili na dugogodišnjoj robiji, tajno udruženje više nije postojalo.

DODATAK:
Godine 1879. Austro-ugarska anektira Bosnu i Hercegovinu. Započinje industrijalizacija, Sarajevo postaje moderan grad. I pored toga, raste nezadovoljstvo gradjana koji žele da se oslobode stranih vladara i osnuju zajedničku državu južnih Slovena. Osniva se više društava koji se zalažu za taj cilj. Medju njima je društvo Mlada Bosna u kojem su članovi učenici i studenti, zadojeni idejama Mlade Italije, Mihajla Bakunjina i Pjotra Kopotkina.

I oficirsko društvo Bela ruka je organizovalo u novo društvo pod imenom Crna ruka, odnosno, „Ujedinjenje ili smrt“. Članovi društva ne znaju imena svojih kolega, a članstvo je doživotno. Želja za ostvarenjem političkih ciljeva sve više prelazi u spremnost na nasilje. Član Mlade Bosne je i Gavrilo Princip. On je sa drugim članovima društva 28. jula 1914. godine izvršio atentat na Austo-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, kojom prilikom je ubijena i njegova supruga.

Austro-ugarska monarhija započinje rat protiv Srbije, koji je preraslo u Prvi svetski rat. Članovi tajnog društva su pohapšeni, a društva raspuštena.

Aga Kan je vjerski vođa, filantrop i multimilioner poznat po svom raskošnom životu i zanimanju za konjske utrke i lijepe žene.

Ko su sljedbenici Aga Kana?

Aga Kan, čije je puno ime Njegovo visočanstvo princ Karim Aga Kan IV je trenutno imam Ismaili muslimana.

Ima više od 15 hiljada sljedbenika u više od 25 zemalja.

Većina Ismaila živi u afričkim i azijskim zemljama, uključujući Pakistan, Afganistan, Tadžikistan i Iran. Očuvalo se i nekoliko zajednica u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Velikoj Britaniji.

Sedamdesetpetogodišnji Aga Kan, za kojeg se vjeruje da je direktni potomak poslanika Muhameda je četrdeset i deveti imam odnosno duhovni vođa Ismaila.

Odakle dolaze njegove kraljevske titule?

Ismaili imami nazivaju sebe i članove svoje obitelji prinčevima i princezama, što su titule koje su naslijedili od svog kraljevskog pretka Feth Ali Šaha, perzijskog kralja iz 18.stoljeća.

Titula je i službeno priznata od strane britanske vlade. Aga Kan je svoju titulu „Njegovo visočanstvo“ dobio od britanske kraljice Elizabete 1957.godine, kada je naslijedio svog oca u svojoj dvadesetoj godini.

Aga Kan je britanski državljanin i njegova titula „visočanstvo“ nije nasljedna.

Ova obitelj ne predsjedava ni jednom državom niti geografskom teritorijom.

Šta su izvori prihoda Aga Kana?

Magazin „Forbes“ je naveo Aga Kana u svom popisu deset najbogatjih svjetskih vladara sa procjenjenim bogatstvom od oko 800 miliona dolara. Ostali izvori procjenjuju njegovo bogatstvo na preko tri milijarde dolara.

Većina njegovih prihoda dolazi od ubiranja desetine i od dobrovoljnih novčanih donacija zajednice Ismaili. Ismaili navodno daruju najmanje deset posto svog bruto godišnjeg prihoda svom duhovnom vođi.

Međutim, ne zna se da li imam osobno koristi te donacije. Sljedbenici Aga Kana kažu da se većina novca uloži u njegove filantropske ciljeve, u razvoj, obrazovanje i humanitarne projekte u zemljama u razvoju, posebno one s velikim brojem Ismaili muslimana.

Aga Kan je navodno bio uključen u mnoge poslovne pothvate, uključujući i lanac ekskluzivnih hotela.

Multimilionski pogon za uzgoj i utrke konja se smatra jednim od glavnih izvora prihoda Aga Kana, ako izuzmemo donacije njegovih sljedbenika. On posjeduje farme za uzgoj konja u Francuskoj i Irskoj.

Fethulah Gilen, islamski mislilac i vođa pokreta Hizmet („Služba“). Pokret se uglavnom doživljava kao moderno lice islama, mada je jasno da su njegovi dobro raspoređeni ljudi dosad imali veliku ulogu u ustoličenju i „cementiranju“ predsednika vlade Turske, Erdogana na vlasti.

Pokret Hizmet, kako se veruje, finansira stotine islamskih škola, instituta i medijskih kuća od Kenije do Kazahstana. Privukao je milione pristalica i milijarde dolara. Hizmet nema formalnu strukturu, ni vidljivu organizaciju, niti zvanično članstvo, ali ga sajt „Galf njuz“ iz Dubaija smatra najvećom muslimanskom mrežom na svetu. Konzervativni pokret Muslimanska braća, star osam i po decenija, tako je dobio naoko modernijeg rivala, koji na veliku scenu stupa udarom na čoveka na Zapadu, označenog etiketom diktatora - predsednika turske vlade, Redžepa Tajipa Erdogana.

Svojevrstan spoj filantropije i poslovne pragmatičnosti unutar Hizmeta otvorio je put turskim kompanijama ka rastućim tržištima poput Afrike i Centralne Azije. Kritičari, ipak, ističu da je pravi cilj pokreta - sticanje moći i širenje konzervativnih islamskih pogleda u vezi sa raznim društvenim pitanjima, po svetu.


LAIČKO - VERSKE ŠKOLE

GILEN zvanično promoviše tolerantan islam, sa naglaskom na altruizmu, marljivom radu i obrazovanju. Sledbenici njegovog pokreta Hizmet, kako se piše, dužni su da izdvajaju između 5 i 20 odsto svojih prihoda za rad grupe. Škole koje organizuju su zvanično sekularne, ali je pred nastavnicima imperativ da đacima služe za primer: ne smeju da puše, piju, niti da se razvedu.

Šamanizam
Biće šamanizma se zasniva na predstavi da postoji neka vrsta paralelnih svetova, koji nisu materijalni. Šamani navodno poseduju sposobnost da iz vidljivog sveta predju u drugi i ponovo se vrate. To im omogućava trans, u koji dospevaju igrom, postom ili uz pomoć ritma bubnjeva. U drugom svetu mole Bogove ili duhove predaka za pomoć; u tome se oslanjaju na pomoć svojih totema. U koliko je Šamanu obečana pomoć on istu može da prenese na drugu osobu. Šamani su čak obavezni da tako rade, na primer da deluju kao izlečitelji. U najvećem broju šamanskih tradicija status šamana može da dosegne samo osoba kaoja je izabrana. U vizijama se budućem šamanu otvaraju veze sa drugim svetom, što u dokazuje da je sposoban za ostvarivanje kontakta. Kod mnogih indijanskih plemena šamani, na osnovu svojih vizija, osnivaju tajne saveze iz različitih razloga.

Evropskim istraživačima je šamanizam poznat od prve polovine 18. veka. Na početku se na šamaniza gledalo kao na besmislene rituale urodjenika da bi se kasnije uopšteno smatrao oblikom religije. Ovaj fenomen je, bez predrasuda i ozbiljno, prvi istražio istoričar Dordji Banzarov (1822-1855).

Na talasu ezoterije u Evropise nanovo pojavilo interesovanje za šamanizam. Danas šamani naplačuju svoje usluge, a status se može dobiti i obukom; više za to nisu potrebne vizije.

Sekta od 500 hiljada članova, a vredi 1,2 milijarde dolara

Sajentološka crkva ima u vlasništvu na hiljade nekretnina, mahom impozantnih objekata u centrima metropola, broji tek 500.000 članova, a vredi preko 1,2 milijarde dolara.

Ova sekta između 2006. i 2011. postala vlasnik 62 objekata u SAD, prenosi list Figaro.

Sajentolzi se ponekad odlučuju za kupovinu prostranih imanja u ruralnim zonama kao što je slučaj sa imanjem Gold Bejz na površini od 210 hektara gde je nekada bilo smešteno turističko selo jugoistočno od Los Anđelesa. Ono sada prima nove članove koji se obučavaju novoj veri.

Ali, najčešće kupuju impozantne građevine u centru velikih gradova. Prema podacima jedne italijanske agencije za nekretnine ova sekta poseduje najmanje 80 zgrada u evropskim gradovima među kojima su Madrid, Berlin, London, Milano, Pariz.

U Parizu ova sekta, zbog protivljenja lokalnih vlasti, radi u diskreciji, ali u samom centru u 17. arondismanu i to na dve lokacije u ulici Nole i Ležandr.

Najimpozatniji objekat sekte je u Kliavoteru u Floridi. Ovo je jedan od retkih novoizgrađenih objekata. Radovi na njemu su trajali 20 godina, a izgradnja je počela 2013. godine.

Istaknuti članovi ove crkve su holivudske megazvezde John Travolta i Tom cruise, o kojima svetski mediji bruje poslednjih dana, navodeći da su njih dvojica bili u tajnoj vezi 30 godina.

BEOGRAD - Sajentološka crkva, misteriozna, ali veoma moćna svetska organizacija, na teritoriji Srbije deluje još od 1992. godine, a jedan od njenih najistaknutijih članova bio je bivši potpredsednik vlade Miroljub Labus, tvrdi sektolog Slađan Mijaljević!

Počeli su od Subotice, zakupili su zgradu, registrovali svoje grbove, žigove i sada se mogu širiti svuda. Njih ne možete videti na ulici kako dele flajere i vrbuju članove, već to rade vrlo ozbiljno. Pošto se predstavljaju kao naučnici i intelektualci otvorenog uma, kreću se u krugovima visokointelektualnih ljudi i često posećuju naučne skupove. Tu prezentuju svoju misiju i vrbuju ljude. Poznato je da je Miroljub Labus bio jedan od njihovih istaknutih članova - kaže Mijaljević i dodaje da su i mnogi drugi ljudi iz javnog života priklonjeni ovoj kontroverznoj religiji, o čemu se malo zna.

Miroljub Labus nije želeo da komentariše tvrdnju sektologa Mijaljevića. Prvo nije hteo ni da čuje zbog čega smo ga nazvali, već je odbrusio: „Nemam vremena!“, a poruka u kojoj smo mu objasnili razlog poziva ostala je bez odgovora.

Sektolog Slađan Mijaljević kaže da ljude koji uđu u ovu sektu tamo čeka pakao, a kazna za svako pogrešno delo je nezamisliva.
- Oni su vrlo destruktivni, imaju vrlo čudne načine kažnjavanja. Na primer, ako neko od njihovih članova pravi problem i veće ga osudi na kaznu, stavljaju mu električnu ogrlicu kojom limitiraju broj udaha. To im je poruka: „Ne možeš da dišeš koliko ti hoćeš!“ Takve stvari nisu rađene ni po logorima. Zato, savetujem ljude da ne eksperimentišu s nepoznatim stvarima jer im eksperiment može eksplodirati pravo u lice - ističe Mijaljević.

Inače, svaki član sekte mora da da ogroman novac za proces spasenja. On se naziva „proveravanje“ i u njemu se uklanjaju „engrami“ (u osnovi to su sećanja na bol i podsvest koji blokiraju energiju). Proveravanje je dug proces koji košta i stotine hiljada dolara.

Sajentološku crkvu osnovao je pisac naučne fantastike Ron Habard 1953. godine u Nju Džersiju

Čovek je besmrtno duhovno biće. Čovekova sposobnost je neograničena

Priznata je kao religija u SAD, Švedskoj, Španiji, Portugalu, Sloveniji i Hrvatskoj. U Nemačkoj je na granici da bude zabranjena. U Srbiji se svrstava u sekte

Članovi koji su napustili sektu optuživali su vođe za psihofizičko maltretiranje i trgovinu ljudima.

Zašto su NAŠI političari opsednuti tajnim društvima?

Fotografije gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski na kojima se vidi kako kleči u posebnoj odori dok joj iznad ramena mač drži Slobodan Traparić, prvi čovek Organizacije Suverenog reda vitezova Templara Srbije, izazvale su veliku pažnju javnosti.

Fotografija je nastala 2016. godine kada je Sotirovski polagala zakletvu i primljena u red „Templara“. Međutim, prema njenim rečima, ona je već naredne, 2017. godine izašla iz organizacije „zbog poslovnih obaveza“. Nije mogla da uskladi novinarski posao sa angažovanjem u Templarima.

Prema nekim medijskim navodima, Zoran Živković, bivši srpski premijer, bio je masonski učenik u Regularnoj velikoj loži Srbije (RVLS) kada je 2003. godine postao premijer Srbije. Tada je dobio poziv da poseti SAD i Džoa Bajdena, koji je ugledni mason u Americi, pa je unapređen u masonskog majstora. Navodno ga je Bajden primio kao brata, tri puta mu je prilikom pozdrava palcem stegao šaku i poslao poruku da, kao mason, ima poverenja u njega.

Zoran Živković negira za Danas ove navode, mada priznaje da je bio (formalno još uvek jeste) član masona, ali i rotarijanac.

– Ja sam jedan od reosnivača Rotari kluba u Nišu 1992. godine. Početkom dvehiljaditih sam malo i zavirio u masoneriju, čisto da bih video ko je od javnih ličnosti u Srbiji tamo. To je bilo u dogovoru sa Zoranom Đinđićem. Nisam aktivan ni u rotarijancima ni u masonima još iz vremena pre nego što sam postao predsednik Vlade. Ne možete biti aktivan član i na nekoj funkciji. A aktivnost u ovim organizacijama me davno ne privlači, ističe Živković.

Što se tiče Bajdena, dodaje, to je čista glupost.

– Bajden je došao da nam čestita pobedu na izborima u decembru 2000. godine, kao senator. Tad sam ga video. A u susretima u Americi nisam imao kontakt sa masonima, naglašava Živković. Kako navodi, dok je bio aktivan član među masonima nije video „ništa posebno“, niti ima saznanja da je neko od danas aktuelnih političara u redovima masona.

I za bivšeg predsednika DS Bojana Pajtića svojevremeno se pisalo da je primljen u masonsku ložu „Mitropolit Stratimirović“ u Novom Sadu, ta da je kao početnik imao pravo da nosi plavu masonsku kecelju sa dva cvetića. Pajtić je za naš list to na duhovit način negirao.

– Poslednji put sam nosio kecelju kad sam kao đak prvak išao u školu. Bila je plava, a cvetiće su ušivali samo devojčicama, rekao je Pajtić.

Mediji su ranije pisali da su bivši ministri Goran Svilanović, Vuk Drašković i Dušan Mihajlović bili članovi masonskih loža, ali da su ih napustili.

Lider SPO – Vuk Drašković je navodno u Grčkoj primljen u Savez slobodnih zidara 1999. I on tvrdi da su to glasine i da ga ta tema uopšte ne interesuje.

– UDBA je objavila i emitovano je da je meni CIA poklonila vilu na Ženevskom jezeru. E pa u toj Udbinoj vili na Ženevskom jezeru imao sam i Udbine sastanke sa masonima – kaže ironično Drašković za Danas dodajući da ga uopšte ne zanima ko su masoni i ima li ih među političarima u Srbiji.

Mediji su svojevremeno pisali i da je aktuelni ministar prirede u vladi Ane Brnabić – Goran Knežević, mason.

U masonskim ložama je navodno zabranjeno da se priča o politici, te samim tim masoni ne bi trebalo da imaju ikakav uticaj na političke odluke.

To nam potvrđuje i Dragan Đurić, Grand komander „Vrhovnog Saveta Srbije 1912.“ Velike nacionalne lože Srbije.

– U osamnaestom, devetnaestom, pa sve do prve polovine dvadesetog veka masoni su uticali na političke odluke u svojim zemljama ali se uvek ispostavilo da previše masona u državnom vrhu ne donosi ništa dobro jer je organizacija sa postavljenom jerarhijom i onda ispada kao paralelna „Vlada“. Hoću da vam kažem da se Masonerija kao organizacija ne bavi tim pitanjima (politikom, verom, biznisom), ali smo konstantno na udaru teorija zavere, ističe Đurić za Danas. Na pitanje ima li političara među masonima, naš sagovornik kaže da je masonerija jedna „lepeza“ od „paora do vladika“.

Na sajtu Regularne velike lože Srbije navodi se da je cilj masonerije ljudski razvoj – da od dobrog čoveka napravi još boljeg.

„Dužnost Masona nije da služi sebi, već svojoj porodici, svojim bližnjima, svojoj zajednici i svojoj zemlji. Tradicionalno govoreći, mi u naše članstvo prihvatamo „slobodne ljude, na dobrom glasu“. Oni treba da budu spremni da se razvijaju moralno i duhovno, kako bi postali bolji ljudi. Naše članstvo je otvoreno za sve koji poštuju zakon, bez obzira na veru, boju kože, rasu, jezik ili socijalni status, pod uslovom da veruju u Vrhovno biće. Slobodno zidarstvo nije religija, niti je zamena za religiju“, navodi se na sajtu RVLS. Svako je slobodan da za sebe kaže da je mason, ali nijedan mason ne sme da „otkrije brata“, odnosno da ukaže na nekog drugog da je član masonerije.