Beko i Kostić osnovali investicioni fond
Autor: Beta | 16.06.2008 - 13:58
Komisija za hartije od vrednosti dala je dozvolu za osnivanje Društva za upravljanje investicionim fondovima Rose asset menagement.

To je 14. društvo za upravljanje investicionim fondovima u Srbiji, a njegovi vlasnici su biznismeni Milan Beko i Miodrag Kostić i direktorka brokerske kuće MV investments Dragijana Radonjić-Petrović.

Direktor Društva je Goran Mrđa, bivši izvršni direktor u Agenciji za privatizaciju i član Upravnog odbora Luke Beograd, čiji je suvlasnik Beko.
Vrednost imovine svih fondova je oko 42 miliona evra.

KAKVA EKIPA!!! :D :D :D

Čudio me jučerašnji skok IJ nekoliko fondova od preko 1%, sada sam malo pregledao i došao do zaključka da je skok uzrokovan drastičnom promenom fer cene akcija VINZ. Naime, do juče je fer cena bila ona postignuta 30.05. tj. 15.000, da bi jučerašnjom trgovinom, koja je bila prva posle 30.05. u kojoj je istrgovano više od 1% akcija u free float-u pa je time i promenjena fer cena na 18.300, što je promena od čak 22%, a fondovi koji su juče značajno porasli je i imaju u svom portfoliju - Focus, Ilirika, Zepter, Focus, verovatno i Jubmes i Citadel, dok ga Fima takođe ima, samo što nije toliko uticalo na porast IJ kao kod ostalih fondova.

Piše se novo poglavlje u poslovanju domaćih investicionih fondova. Ako se ovaj trend nastavi, investicioni fond Raiffeisen Akcije izgubiće bitku sa tržištem kapitala, odnosno njegovim ulagačima u tom trenutku postaće isplativije da su se prošle jeseni upustili u ulaganje na berzi. Biće zanimljivo čuti šta o tome ima da kaže društvo za upravljanje ovim fondom.

Na grafiku su prikazani berzanski indeksi i vrednosti investicionih jedinica četiri najveća i najstarija investiciona fonda u periodu od 6. septembra (kada je najmlađi među njima Focus Premium počeo sa radom) do danas.

Ulagači su zimus sa nevericom dočekali pad vrednosti investicionih jedinica ispod početne vrednosti od 1.000,00 RSD (Raiffisen Akcije 27. novembra 2007.), a danas čak pet investicionih fondova nudi investicionu jedinicu po manjoj vrednosti od početne. Dakle, sve je moguće.

Kako sam već napisao i objasnio ono što sam primetio neki dan u vezi skoka IJ nekih fondova u ponedeljak (uzrokovan drastičnom promenom fer cene akcije VINZ), sada sam malo pretraživao, da vidim da li ima još takvih akcija čija je fer vrednost formirana na osnovu baš tog prvog pravila (više od 1% istrgovanih akcija u free-float-u), i pronašao sam par interesantnih situacija:

- MOIN - trenutna fer cena je 39.000 (postignuta 4.06.), ako se ne istrguje sa više od 1% akcija u free float-u u toku jednog dana, cena će se promeniti tek sredinom jula i to će se pozitivno odraziti na većinu IJ fondova koji ovu akciju imaju u portfoliju (skok IJ od 1-2% u zavisnosti od zastupljenosti u portfoliju, kao i u zavisnosti od kretanja cene u narednom periodu.). Ako bude još veća cena, biće još veći skok IJ, i obrnuto.

- VZAS - trenutna fer cena 1.837 (postignuta 12.06.), nikakav značajn uticaj na kretanje IJ neće imati, samo je navodim kao interesantnu, pošto su veoma skromni obimi na većini akcija i vrlo retko se postiže 1% istrgovanih akcija u toku jednog trgovačkog dana. Ali kao što vidimo, ovde je fer cena viša za nekoliko procenata od sadašnje tržišne, i u ovom slučaju sledi korekcija fer cene na niži nivo, ukoliko ostane na ovim nivoima.

- AIKB - trenutna fer cena 8.045 (postignuta 11.06.), takođe kao i u slučaju MOIN, sledi korekcija fer cene na viši nivo (naravno, u odnosu na sadašnju tržišnu vrednost).

I na kraju da napomenem (ako neko pomisli da je greška kod fer cene od VZAS i AIKB), fer cena kod 1. pravila je prosečna cena trgovanja na taj dan (nova kategorija na Belex statistici VWAP).

Domaći fondovi na kratkoj uzici

19. jun 2008. | 09:21

Izvor: Emportal

Dok hrvatski fondovi sklanjaju kapital na berze zapadne Evrope, njihove srpske kolege imaju problem da ih slede, jer ih država ograničava na izvoz 30 odsto kapitala.

Hrvatski investicioni fondovi, koji su na srpsko tržište kapitala ubacili čak 260 miliona evra, gube poverenje u nelikvidna regionalna tržišta, jer su samo u maju sa Zagrebačke berze povukli 13 odsto imovine, a novu perspektivu pronašli u likvidnim akcijama berzi zapadne Evrope.

Da su akcije na ovim tržištima dobar plen za sve institucionalne ulagače znaju i srpski fondovi, ali oni nemaju dovoljno kapitala koji bi izneli na velike berze, jer bi im transakcioni trošak pojeo prinos, pa im tako ostaje da svetske trendove rasta izvesnih sektora samo posmatraju i čekaju dobro poznate najave o akcijama velikih preduzeća koja će podići likvidnost domaće berze. U idealnoj situaciji, sa dovoljno teškim kapitalom za izlazak na tržišta van regiona, srpski fondovi ne bi mogli izvući iz zemlje više od 30 odsto imovine, što je nepoznata praksa u regionu.

Skupe bankarske provizije

- Stanje koje vlada u Srbiji nepoznato je u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni, jer nigde ne postoje ograničenja o visini ulaganja u inostranstvo. To je problem koji se susreće u zemljama koje imaju problem sa monetarnom stabilnošću, gde vlast kontroliše odlive sredstava iz zemlje. Mi ćemo po završetku javnog poziva sigurno iskoristiti dozvoljeni maksimum, jer nije tajna da srpsko tržište ima problem sa likvidnošću - poručuje Tomaž Klemenc, direktor DUIF „AC fondovi".

Iako se većina iz industrije slaže da bi investicionim fondovima trebalo liberalizovati ulaganje u inostranstvo, kao nevidljiva kočnica ostaje ukupna imovina srpskih fondova od oko 43 miliona evra, koja nije dovoljna za profitabilno investiranje. Fondovi koji su iz Srbije izneli deo svog kapitala, ulagali su u regionalna tržišta oko 70.000 evra u proseku, mada je, prema nekima, prinos moguć na tek 100.000 evra uloženog kapitala. Transakcioni trošak bi, u ovom slučaju bio oko 1.100 evra, od čega je oko 1.000 evra potrebno platiti brokersku proviziju.

Pravi trenutak za ulaganje

- Da bi se isplatilo ulaganje u inostranstvo, trebalo bi kupiti jednu hartiju za 200.000 evra ili više kako bi se zaradilo. Dodatni problem je i ograničenje o ulaganju u jednu kompaniju ili hartiju od deset odsto kapitala maksimalno. Ipak, imovina naših fondova nije dovoljno velika za ozbiljnija ulaganja u inostrane berze, a kada se taj problem prevaziđe i sakupimo više imovine, sigurno će svi fondovi težiti da diverzifikuju portfolio i izađu na različita tržišta - kaže Marko Milić, portfolio menadžer DUIF „Fokus invest".

On dodaje da nije tajna da su pozicije za kupovinu deonica na stranim berzama odlične, jer su akcije najlikvidnijih kompanija potcenjene, što će iskoristiti oni koji mogu, znaju i umeju. Izvesna uteha moglo bi biti to što i iz srpske industrije fondova prepoznaju sektore energetike, prehrane i farmacije kao perspektivne, ali za sada nedostižne za ulaganje.

- Zapadna tržišta su dosta pala i logično je što se najavljuju ulaganja u tamošnje hartije od vrednosti. Fondovima treba dozvoliti da ulažu veći procenat u inostranstvo, jer u tom slučaju ne bi došlo do odliva kapitala, zbog čega je i uveden ovaj limit. Zarada na nekoj stranoj akciji obezbedila bi veću investicionu jedinicu, ali i prinos na kapital, čime se u isto vreme i jača tržište i tu nema nikakve štete za državu - navodi Predrag Vuković, direktor DUIF „Cepter investments".

Hrvati „poste" u Beogradu

S obzirom na to da su komšijski fondovi značajan igrač na domaćem tržištu sa oko 260 miliona evra ubačenih na domaću berzu, to će srpsko tržište kapitala neko vreme biti na postu, bar kada je u pitanju hrvatski novac. Stručnjaci tvrde da će racionalni investitor sada ići na zapadna tržišta, gde će poslovati sve dok deonice tamošnjih kompanija ne povrate svoje vrednosti ili postanu skupe za ukus hrvatskih portfolio menadžera.

- Biće potrebno neko vreme da se hrvatski fondovi vrate na regionalna tržišta i to kada procene da su akcije u koje su uložili u poslednjih mesec dana i u koje će sigurno ulagati u narednom periodu postale skupe. Kako ova tržišta budu rasla, oni će se polako vraćati srpskoj berzi koja će postajati interesantnija - dodaje Milić.

Hvala Stefano :wave1:

Delta osniva fond za nekretnine

08:34 | Izvor: Beta

Beograd -- Kompanija za upravljanje investicionim fondovima Delta investments najavila je da će u drugoj polovini 2008. godine osnovati zatvoreni fond za nekretnine.

Pošto je prva u Srbiji osnovala dobrovoljni penzijski i investicioni fond, Delta namevara da prva organizuje i ulaganja u nekretnine preko fonda

Taj fond će ulagati najmanje 60 odsto novca u nekretnine, kazala je izvršni direktor sektora Delta investmentsa za razvoj Tijana Borjanović.

Ona je kazala da se za sada ne zna tačno kada će fond biti osnovan, ni koliko će biti najmanje ulaganje.

U Srbiji za sada nema zatvorenih fondova za nekretnine, a osnovana su dva fonda koja ulažu u preduzeća - Fima SEE aktivist (Activist) i Trijumf elit (Triumph Elite).

Koji su sad pa ovi?

ERSTE VRIJEDNOSNI PAPIRI DOO PB AGROBANKA AD BEOGRAD 107
ERSTE VRIJEDNOSNI PAPIRI DOO VITAL VRBAS 132



.

Svi fondovi prodaju najvrednije "dragulje" iz svojih kruna... šta će, ostatak niko ni ne pomišlja da kupi !!
Znači, najvrednije (potencijalno) i najlikvidnije stvarčice su prinudjeni da prodaju...
Članovi traže pare, tu nema mnogo pomoći... rade na svoju štetu...


.

Stranci su se jedno vreme bili potpuno povukli sa naše berze kako bi pustili domaće investitore da koliko-toliko stabilizuju stanje, što se donekle i desilo pre formiranja vlade, kada se berza kretala uzlaznom putanjom. Čim se to dogodilo, oni su počeli da prodaju svoje pozicije i izvlače svoj novac.
Stampedno povlačenje stranog kapitala može se očekivati i ubuduće, jer su sva tržišta u padu i inostranim fondovima potreban je novac za sopstvenu likvidnost, a da mogu, oni bi najradije prodali i većinu akcija koje poseduju sada. Ipak, oni ih ne iznose javno na berzu zbog izuzetno niskih cena na koje neće dobiti ono što su uložili, već pokušavaju nezvanično, preko brokera i poznanstava, da naprave kakvu-takvu prodaju i oslobode zarobljeni novac.
U isto vreme, nema ni tražnje za hartijama zbog izuzetne nelikvidnosti koja vreba, pa na berzi vlada status quo i igra ko će pre prodati. Realno je da bi svi da izađu sa domaće berze,

Morgan Stanley ulaže u srpske akcije

Americka investiciona banka Morgan Stanley pokrenula je novi fond namenjen ulaganju na tržištima u razvoju, kao što je Srbija. Fond Morgan Stanley Frontier Emerging Markets startovao je 25. avgusta, pustivši u prodaju 7,1 milion akcija po ceni od 20 dolara. Cilj fonda je da investitorima, koji ce uložiti do 142 miliona dolara, na dugi rok bude ostvaren prinos od najmanje 80 odsto. Osim u Srbiju, fond ce u Evropi ulagati i u Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Sloveniju, zatim u Ukrajinu, Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Od ostalih tržišta navode se, naprimer,. Bocvana, Gana, Jamajka, Bangladeš, Bahrein, Nigerija, Kuvajt i Vijetnam.

Glavni savetnik fonda bice Morgan Stanley Investment Management, koji je u vlasništvu investicione banke i koji ima daleko više iskustva sa tržištima u razvoju i tržištima koja nisu potpuno pristupacna stranim investitorima.

U pocetku fond ce se koncentrisati na bankarski sektor, a cilj je da se ni u jednoj državi ne investira više od 25 odsto ukupnog kapitala.

:flower:

Fondovi bez pomoći države?
Zbog finansijske krize koja se oseća i kod nas, država bi trebalo da investicionim fondovima proširi osnovu za ulaganja u hartije od vrednosti U Hrvatskoj je odnedavno stupila na snagu Hanfina dozvola fondovima da prošire ulaganja u nove hartije od vrednosti, što će sigurno imati za posledicu poboljšanje fondovske industrije koja, kao i sve ostalo, trpi posledice svetske krize. Izmenama i dopunama pravilnika, kojima se određuju kriterijumi ulaganja i investiciona ograničenja za penzijske fondove, kao i dozvoljena ulaganja i ograničenja ulaganja otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom, omogućeno im je da ulažu akcije, koje u slobodnoj prodaji imaju manje od deset odsto izdanja, ako je tržišna kapitalizacija akcija u slobodnoj prodaji veća od 14 miliona evra.

Kupoprodaja isplativa Investicioni fondovi u Srbiji nemaju takvu vrstu ograničenja za ulaganje svoje imovine, ali su zato ograničenja više vezana za tip imovine u koju se mogu vršiti ulaganja, ali za sada nema najava da bi se tu moglo bilo šta promeniti. - Investicioni fondovi svojom politikom ulaganja mogu predvideti dodatne kriterijume, odnosno, ograničenja kojih će se držati prilikom investiranja, ali ona nisu obavezujuća u smislu zakonskog ograničenja- objašnjava Marko Milić, portfolio menadžer u DIUF „Fokus Invest“. On kaže da bi za investicione fondove koji posluju u Srbiji moglo biti interesantno postojanje repo transakcija između fondova istog društva, pružajući na taj način fondovima dodatan izvor likvidnosti. Na taj način bi fondovi, koji imaju potrebu za dodatnim sredstvima, imali mogućnost da u kratkom vremenskom periodu dođu do potrebne likvidnosti, ne narušavajući prinosni potencijal formiranog portfelja. - U Hrvatskoj je taj vid investiranja razvijeniji s obzirom na postojanje većeg broja novčanih fondova, koji raspolažu značajnim likvidnim sredstvima i predstavljaju najveći segment otvorenih investicionih fondova. Novčani fondovi, na taj način, imaju veću mogućnost plasiranja sredstava svojih članova, ostvarujući siguran i stabilan prinos, uz nizak nivo rizika. Spas u inostranstvu U Srbiji je segment otvorenih novčanih fondova tek na početku, s obzirom na to da prvi fond takve vrste „Fokus novčani fond“ uskoro počinje sa radom, ali bi mogućnost realizacije repo transakcija dodatno povećala izbor investicionih mogućnosti i pozitivno uticala na sigurnost i konstantnost prinosa svih članova - kaže Milić.

Milan Kovač, portfolio menadžer DIUF „Ilirika“, kaže da bi fondovima u Srbiji dobrodošlo proširenje limita od 30 odsto za ulaganje u inostranstvo. - Proširenje limita ulaganja fondova u inostranstvo bi omogućilo veći manevar i fleksibilnost, što znači da bi veći IF mogli da ulažu u likvidnije akcije u inostranstvu - smatra Kovač. U srpskim dobrovoljnim penzijskim fondovima složni su u oceni da proširenje ulaganja u nove akcije, što je slučaj u Hrvatskoj, ne bi značilo ništa posebno, odnosno da procenat proširenja ulaganja trenutno ništa ne znači. - Naš cilj je da se tržište razvije, a koliko znam, fondovi za sada nisu ispunili ni dozvoljeni procenat ulaganja.

U situaciji u kojoj se sada nalazi naše tržište ne možemo očekivati nikakve ustupke - smatra Biljana Dorić, direktorka DPF „DDOR penzija. Gordana Pajić, zamenik direktora „NLB Nova penzija“, tvrdi da bi za DPF u ovom trenutku značio pre svega oporavak oba berzanska indeksa, a zatim i proširenje ulaganja u hartije od vrednosti. Ulaganja su definisana Zakonom o DPF i odlukom NBS, kojih se DPF potpuno pridržavaju. Inicijativa za izmenu istih od strane društava već je data.

BEOGRAD - Društvo za upravljanje investicionim fondovima „Delta investments“ trenutno je u fazi dobijanja dozvole za novi investicioni fond - „Delta nekretnine“, koji će najmanje 60 odsto imovine ulagati u nekretnine. „Delta nekretnine“ će emitovati 150.000 akcija pojedinačne vrednosti 10.000 dinara, pa će ukupna vrednost emisije biti milijardu i po dinara (oko 20 miliona evra). Emisiju te vrednosti u „Delta investmentsu“ smatraju optimalnom za ozbiljno ulaganje u sektor nekretnina i početak rada te vrste fonda na srpskom tržištu. U društvu ocenjuju da je u uslovima opadajućeg tržišta kapitala i globalne finansijske krize neophodno ponuditi domaćem tržištu i investitorima novu mogućnost, tj. ulaganje u nekretnine, čija vrednost je u znatno manjoj meri podložna kratkoročnim fluktuacijama tržišta.

:D Umesto u gradj. firmu, uložite u fond !! :cheers:


.

Fondovi traže osnivanje interventnog fonda po uzoru na Hrvatsku

Autor/izvor: SEEbiz

BEOGRAD - Predstavnici investicionih fondova u Srbiji kažu da su likvidnost i gubitak poverenja ulagača najveći problemi koji su ih pogodili zbog svetske krize.

Oni su zatražili od države da formira interventni fond od oko deset miliona evra koji bi im omogućio da odmah odgovore na zahteve ulagača za isplate i povrate poverenje.

"Vrednost imovine kojom upravljaju investicioni fondovi smanjena je sa 63 miliona evra u oktobru prošle godine na trenutnih 27 miliona evra", naveli su predstavnici fondova.

Predstavnici fondova su protiv predloga Beogradske berze da se automatski zaustavi trgovanje ako dođe do većeg pada akcija, jer smatraju da uvek treba ostaviti mogućnost investitoru da proda svoje investicione jedinice, ako hoće, makar i po najnižoj ceni. Kao veliki problem iz nekih fondova navode to što im je ograničeno ulaganje u inostranstvu na 30 odsto ukupne imovine, dok su drugi smatrali da domaći investicioni fondovi treba pre svega da posluju na domaćem finansijskom tržištu i tako pomognu njegov razvoj.

Predstavnici fondova su zatražili i liberalizaciju deviznog tržišta, koja bi im omogućila stalno kupuju i prodaju devize, mogućnost da obavljaju repo operacije sa hartijama od vrednosti, kao i promenu propisa koji regulišu rad investicionih fondova.

Tim promenama, naveli su, omogućilo bi se i društvo za upravljanje može da ulaže u fond koji je osnovalno, a ne samo povezana lica, da se rok za isplatu ulagača produži na pet do 10 radnih dana i da se maksimalno kreditno zaduživanje fonda poveća sa 10 na 20 odsto kapitala.

Inače, jedinice investicionih fondova u septembru su ubeležile velike minuse, ali su ipak prošle bolje od indeksa Beogradske berze, kao i indeksa na regionalnim, ali i svetskim tržištima.

Najslabije rezultate u septembru su imali KD ekskluziv, čija je jedinica pala 18,12 odsto, Ilirika JIE sa minusom od 14,21 i Citadel trijumf sa 13,62 odsto. Najmanji pad ubeležili su balansirani fond Hypo balanced, od 1,75 odsto, i AC Fondovi kapital, od 3,53 odsto.

Istovremeno je najveći pad imovine iskusio fond Fima proactiv, za 141,7 miliona dinara, a najmanji AC Fondovi kapital, od 139.400 dinara.

Zakon o investicionim fondovima treba izmeniti da bi investitori mobilisali kapital i uložili ga na srpsko tržište, koje je malo u ovom delu Evrope, ali je u konkurenciji sa ostalim u privlačenju kapitala.
Svet je trenutno zahvaćen ozbiljnim turbulencijama i, kada se one stišaju, pravila igre na finansijskom tržištu biće promenjena, složili su se učesnici panela posvećenog Zakonu o investicionim fondovima na Konferenciji o razvoju tržišta kapitala u Beogradu.

"Zakon o investicionim fondovima iz 2006. bio je dobar i dao je osnov za razvoj tržišta investicionih fondova ali su njegova rešenja bila adekvatna za taj trenutak", istakao je direktor Društva za upravljanje fondovima Fima Invest Milan Marinković.

Podsetivši da u Srbiji danas ima 16 društava i 19 fondova, uključujući one u osnivanju, Marinković je rekao da je brz razvoj doveo do promena na tržištu kapitala i iscrpljivanja mogućnosti postojećeg zakona. Među članovima koje bi trebalo izmeniti zamenik direktora Društva Focus invest Nada Simić izdvojila je onaj koji se tiče ulaganja povezanih lica.

Fondovi ostali bez 42 odsto kapitala

Za poslednja tri meseca investicioni fondovi u Srbiji ostali bez 1,3 milijarde dinara. U odnosu na oktobar 2007, kapital umanjen 2,6 puta.

Investicioni fondovi u Srbiji imaju 2,6 puta manje kapitala nego u oktobru 2007. godine, kada ih je bilo svega četiri. Trenutno se u četrnaest fondova nalazi 1,8 milijardi dinara, od tadašnjih 4,9 milijardi. Samo u poslednja tri meseca kapital investicionih fondova u Srbiji je pao za 1,3 milijarde dinara ili za 41,78 odsto. Iz fondova je odavno pobegao svako ko je tamo „zalutao" s namerom da brzo dođe do velikog novca, a ostali su samo ozbiljni investitori na dugi rok.

Ceo tekst na: Biznis novine

Danas je nekolicina fondova imala ozbiljniji pad vrednosti investicione jedinice. Opet se dešava ono o čemu sam već ranije pisao, a to je drastična razlika u fer vrednosti samo jedne hartije - VINZ. Naime, fer vrednost za prethodni dan je bila 12.500 dok je danas uspostavljena (više od 1% istrgovanih akcija koje su u free float-u) cena od 8.498 što je značajan pad vrednosti (32%).

Sledeći šok za investitore domaćih fondova mislim da će se desiti sledećeg petka (ili ranije, ako se istrguje sa više od 1% akcija u free float-u). Dogodiće se značajan pad vrednosti investicione jedinice Citadelovog fonda, koji ima solidno učešće PKBT u svom portfoliju. Ako cena PKBT ostane na današnjem nivou (1.400), sledećeg petka (ili ranije, kao što sam već pomenuo) će samo pad fer vrednosti PKBT (sa 2.400 na sadašnjih 1.400 pod pretpostavkom da cena ostane ista) uzrokovati pad IJ od oko 4% ne računajući, naravno, promene cena ostalih hartija. Ovo nije tvrdnja, nego pretpostavka, ali sam prilično siguran da će se to desiti sledeće nedelje ako cena ostane ovakva.

Ipak će biti ranije, tj. danas :) (istrgovano više od 1% akcija u free float-u). Današnja fer cena 1.680, jučerašnja 2.400 (pad vrednosti 30%). Oko -3% je moja pretpostavka pada vrednosti IJ samo za PKBT, a ostale cene hartija nisam uzeo u obzir.

Auuuu... Dušane, pa ti postaješ pravi expert za ova fondovska pitanja... :sampion:

Moram da vidim, da te preporučim na neki blog...
:ding ding:


.

Odlično, Dušane. Drago mi je da je neko i dalje bullish po pitanju berzanske edukacije.

Hvala Sneki, Stefane :D

Ovih dana, imovina fondova je pala ispod 20 miliona EUR, zbog pada vrednosti dinara, pada vrednosti investicionih jedinica kao i zbog blagog odliva novca iz njih.

U poslednjoj nedelji novembra iz fondova je povučeno oko 19 miliona RSD, dok je u toku celog meseca povučeno oko 56 miliona RSD. Ukupan pad imovine u novembru iznosi 247 miliona RSD.

Obrtanjem berzanskih trendova trebalo bi da se promeni i ovaj trend odliva imovine. Činjenica je da je ova finansijska kriza značajno unazadila i upropastila našu fondovsku industriju na duži period.

Bližimo se kraju ove, za berzu katastrofalne godine. Ni u najgorem scenariju koji sam mogao da zamislim, a da sam pritom hteo da budem realan, nisam mogao da zamislim da će se indeksi naći na ovim nivoima na kojima su sada. Od 31.12.2007. do danas, indeksi su pali za 71.71% (belexline) i 79.32% (belex15). Industrija investicionih fondova je unazađena za nekoliko sledećih godina, a možda i duže. U drugom delu ove poruke, nalaze se dve tabele, prva je od 08.05.2007. Dakle, od početka rada drugog investicionog fonda kod nas, Fima proaktiv-a, da bi zahvatio što duži vremenski period, a u to vreme su i indeksi dostizali istorijske maksimume, tako da je interesantno videti kakve rezultate su ostvarila ta dva fonda u odnosu na indekse.

Prva tabela



Dakle, prilično dobro se vidi da su fondovi ostvarili bolje rezultate (bolje bi bilo reći manje lošije) od indeksa, što je i njihov glavni cilj. Prilično je lako bilo za Delta plus fond, da u bear marketu ostvari bolje rezultate od indeksa, jednostavno, zbog zakonske ograničenosti ulaganja u akcije od 65% (Delta plus je balansirani fond). Sa druge strane, fond Fima proaktiv, koji nema tu ograničenost jer je fond rasta vrednosti imovine, takođe je ostvario manji gubitak od indeksa. Ja to tumačim na sledeći način (taj manji gubitak, odnosno bolji rezultat): fondovi treba da imaju određeni deo imovine u gotovini i depozitima, zbog eventualne isplate klijenata. S obzirom da je naša berza izuzetno nelikvidna, pretpostavljam da su fond menadžeri ostavili određeni deo imovine upravo u depozitima i gotovini na računu, zbog ovakvih trendova na berzi. To se lepo može videti i u finansijskim izveštajima fondova. Isto tako, kad (i ako) nastupi bull market, prilično sam siguran da će teško koji fond uspeti da ostvari veći rast od indeksa, upravo zbog te gotovine i depozita, tako da bi u bull marketu najbolji izbor (što se fondova tiče) bio indeksni fond, koji, na žalost, kod nas još uvek ne postoji.

Druga tabela predstavlja rezultate indeksa i fondova od početka 2008. godine do danas. Uzeti su obzir samo fondovi koji su poslovali od početka 2008. godine.



U ovoj tabeli su i podaci o imovini, koja je značajno opala od početka godine, što zbog pada vrednosti akcija, što zbog isplate članova koji su povukli svoja sredstva iz fondova. U prethodnu tabelu nisam stavio podatke o imovini, jer ne mogu da pronađem istorijske podatke za vrednost imovine iz tog perioda.

Šta možemo da očekujemo sledeće godine? Rešavanje krize? Oporavak indeksa i vrednosti investicionih jedinica? Možda... Naše vlade, kako prethodne, tako i ova, pokazale su vrlo malo interesa za berzu i rešavanje problema i podsticanje građana da ulažu u nju. Takođe, strani investitori su se ove godine značajno povlačili sa našeg tržišta kapitala, i bez njih je teško očekivati oporavak naše berze, pogotovo kad uzmemo u obzir da su još uvek prisutni i da imaju značajne količine naših likvidnih, a i manje likvidnih akcija.

Jedan od sledećih koraka naše (prilično nezainteresovane vlade i skupštine) trebalo bi da bude uvođenje drugog stupa penzijskog osiguranja, odnosno, pojavljivanje prvih obaveznih penzionih fondova, koji već nekoliko godina postoje u našem okruženju. Oni bi mogli da značajno povećaju likvidnost berze i podignu vrednost prometa, jer bi imali stalan priliv svežih sredstava svakog meseca. Recimo, 2 miliona zaposlenih x (samo) 1.000 dinara mesečno = 2 milijarde dinara.

Ima tu još dosta stvari koje se moraju uraditi, kao na primer municipalne i korporativne obveznice, ali sve to izgleda dosta daleko i teško za ostvariti, imajući u vidu prethodno navedene činjenice i totalnu nezainteresovanost političke elite...

Teška godina za fondove, mislim da će i 2009. biti teška - teško će biti povratiti poverenje naplašenih ulagaca, biće to prava borba za likvidnost, a ako fondovi ne budu imali kapitala ni Belexu neće cvetati ruže !!
Biće ovo godina u kojoj će indexi puziti po dnu !!

.

Danas me zaintrigirao značajan pad vrednosti investicione jedinice KD Ekskluziva. Nisam bio lenj i pogledao sam dostupne podatke o njihovom ulaganju. Vrednost IJ je pala zato što se danas trgovalo akcijama FIDL, a nije u prethodnom periodu, tj. pet poslednjih trgovačkih dana, tako da je fer vrednost bila knjigovodstvena vrednost koja je u ovom momentu skoro 3 puta veća od tržišne vrednosti. Tako da je fer vrednost danas za FIDL uspostavljena na nivou od 650 dinara, odnosno pad od oko 64%.

Takođe sam pogledao trgovinu FIDL i kretanje vrednosti IJ fonda u prethodnom periodu i takođe su se dešavale korekcije u vezi sa ovom akcijom: 14.01. kada je bio šesti dan da se nije trgovalo tako da je fer cena porasla za oko 300% a IJ za 3,17%. Pre toga je 06.01. pala vrednost IJ za -3.18% a pre toga je porasla 24.12. za 3,33%. I još jednom, pre toga +2,49% i -3,74% (8.12. i 10.12.). Ako i dalje bude ovako slaba likvidnost FIDL, opet će se desiti rast vrednosti, a zatim ponovo pad kada dođe do trgovine.

Moguće je špekulisati sa kupovinom i prodajom IJ, ali su naknade dosta visoke, tako da baš i nije isplativo sa ovim fondom ti činiti, dok bi, recimo, sa Citadelom, sasvim moguće bilo odraditi ovako nešto. Samo što ne možemo znati da li će opet doći do nelikvidnosti duže od 5 dana, a možemo tačno znati i uplatiti toga dana kad dođe do trgovine a da je prethodno nije bilo duže od 5 dana, kao što se desilo u gore pomenutim slučajevima.

Sledeće što će se desiti, verovatno početkom februara, su isto tako značajne korekcije zbog promene fer vrednosti AIKB i MTLC, odnosno onih fondova koji je imaju u svom portfoliju u značajnijoj meri. AIKB imaju svi domaći fondovi, dok za MTLC nisam siguran, ali znam da je ima Citadel (eto prilike za špekulaciju :D ).

Naime, fer vrednost AIKB je 1.909 dinara (uspostavljena 22.12. zbog broja trgovanih akcija u toku jednoga dana - 1% ili više trgovanih akcija u free float-u u toku jednog dana), te će porasti kada prođe 30 trgovačkih dana od toga dana, ili ako se ponovo desi obim od preko 1% free float akcija u toku dana na onu fer vrednost koja će biti toga dana (prosek VWAP cena za poslednjih 5 dana). To može biti značajan porast, s obzirom da je trenutna cena 2.600 dinara (porast od 36%).

Fer vrednost MTLC je 1.350, dok je tržišna vrednost u ovom momentu 1.850, što je rast od oko 37%.

Na primer, ako fond ima 10% AIKB u svom portfoliju, i desi se pomenuta korekcija od 36%, vrednost investicione jedinice bi porasla za 3,6%.

Interesantno je da su obe cene uspostavljene na isti dan - 22.12.2008. tako da bi ako se ne ispuni prvi uslov (više od 1% trgovanih akcija u free floatu), korekcija mogla da se desi istog dana. Moja kalkulacija je da bi, na primer, vrednost IJ Citadela porasla za oko 3,2% tog dana (ako uzmemo u obzir samo te dve akcije, a vidimo da se ne dešavaju značajne fluktuacije u toku dana). Citadel nema ulaznu proviziju, a izlazna je 1% tako da bi se moglo uzeti čisto 2% za dva dana :D

Zaposleni u fondovima u depresiji!!
Stanje slično kao u brok. kućama, nema se para pa se mnogi polako spremaju da traže nov posao!!'? :no:
Strah je ČUDO !! A kukavica će uvek biti!

Razmere ove krize se nisu mogle naslutiti 2007. i početkom 2008. kada je većina fondova počela sa radom. Čak i letos, kad je poslednji, hypo balance počeo sa radom. Kao što sam navodio i ranije (a i Sneki sada, na temi "dilema"), likvidnost je gorući problem, jer su se fondovi našli između pritiska na isplati članova koji su povlačili svoje uloge, što im je pojelo skoro sve depozite sa kojima su raspolagali, a sa druge strane, u nemogućnosti su da prodaju izuzetno nelikvidne (ali sa izuzetnim potencijalom :D ) akcije, jer, jednostavno, nemaju kupca, na bilo kojoj ceni.

U poslednje vreme se značajno smanjio pritisak za isplatu uloga članovima, i izgleda su ostali najuporniji i najdugoročniji investitori. Ali, žalosno je videti celokupnu imovinu naših fondova, koja je svega 16-17 miliona evra.

Kraj krize još nije na vidiku, čak vidimo i dosta pogoršanja, kako na berzi, tako i u celokupnom privrednom ambijentu, tako da ćemo izgleda da se načekamo...

Citadel Triumph 531,80 +1,28

Za sada sve ide "po dogovoru" ! :bball:

.

Eto, dogodilo se kao što sam najavio :D

Nije u rasponu od 2,5-3% ali je blizu, zbog pada ostalih vrednosti koje nisam mogao da znam tada, a ove promene su bile izvesne (AIKB I MTLC).

raiff i focus isto gore.Ista struktura akcija?

Focus ima AIKB, a raiffeisen, koliko sam video u finansijskim izveštajima nema MTLC, i vrlo malo AIKB, osim ako su promenili strukturu od tada (a jeste prošlo dosta vremena). Zepter i KD su takođe lepo porasli, Zepter ima obe hartije, dok KD ima AIKB I BMBI.

Za raiff nemam objašnjenje, osim ako su u međuvremenu kupili neku od ovih akcija koje su porasle (govorim o fer vrednosti, naravno). A moguće je da se nekom akcijom nije trgovalo više od 5 dana (a ima PB dosta manji od 1), pa bi to moglo da bude objašnjenje.

Intervju dotiče celokupno tržište kapitala...

Tržište se stabilizuje, nastavljamo reforme

Donošenjem novog Zakona o tržištu hartija od vrednosti, i hitnim izmenama Zakona o investicionim fondovima, država bi konačno ispunila zahteve berzanskih učesnika za nastavak reformi. Time bi se, kako kaže Milko Štimac, prvi čovek Komisije za hartije od vrednosti (KHOV), nastavilo sa neophodnim reformama koje će omogućiti da srpsko tržište kapitala spremno dočeka kraj svetske ekonomske krize.

- Grupa konsultanata, koju finansira USAID, završila je Predlog nacrta zakona o tržištu hartija od vrednosti, koji je u potpunosti urađen prema evropskoj regulativi, tako da ćemo za mesec dana imati finalni tekst sa kojim ćemo otići u Ministarstvo finansija, gde su već dosta uradili na hitnim izmenama Zakona o investicionim fondovima. To nije kraj priče, jer očekujemo i dalje promene Zakona o investicionim fondovima kao i ostalih osam zakona koje su tražili učesnici. Pravi je trenutak da se krene sa onim što se zagovaralo na konferenciji "Razvoj tržišta kapitala", u oktobru prošle godine.

________________

Ovo je samo deo teksta.

Nekoliko puta čitam ovu vest i ne verujem šta čitam!

Ulaganje na stranim tržištima donelo uspeh KD Ekskluzivu

Tržište otvorenih investicionih fondova nije moglo da izbegne pesimizam na berzi. Čak devet od deset fondova rasta vrednosti imovine koji uglavnom ulažu u akcije na berzi zabeležili su pad vrednosti investicionih jedinica. Svetla tačka ove nedelje je KD Ekskluziv sa rastom od + 2,87 %. Ovakav rast KD Ekskluziva usred velikog pada akcija na domaćoj berzi možemo da pripišemo ulaganju na strana tržišta kapitala gde su pojedine akcije zabeležile rast.

_____________

Koji rast??? Na nedeljnom nivou, IJ KD fonda je pala za 5,52%. I koje ulaganje na stranim tržištima bi im donelo rast??? Pa ulagali su (15-20% imovine maksimum) u Hrvatsku, gde takođe indeksi padaju. Pogledam onda ponovo datum, i piše današnji datum, tako da je vest sveža, ali informacije totalno pogrešne.

Ne košta puno da se pogledaju podaci, sve ima na internetu :D

Ulozi u investicionim fondovima sigurni
Ulozi građana i pravnih lica u investicionim fondovima su sigurni jer im je to obezbeđeno zakonom. Od 30. marta počinje da se primenjuje novi pravilnik o investicionim fondovima.

"Da li će neko društvo za upravljanje investicionim fondovima prestati sa radom ili ne zavisi od volje osnivača tog društva. Ako žele to da urade moraju da ispoštuju određenu proceduru koja podrazumeva da se prethodno namire ulagači u fondu po tekućim cenama", rekao je Štimac povodom nedavnog prestanka rada tri Društva za upravljanje investicionim fondovima.

Od početka ove godine prestala su da rade tri investiciona fonda - "AC fondovi ad" , "Altas Aset menadžment" i "Rose Aset menadžment". Sva tri fonda su počela sa radom u 2008. godini.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/49870/Ulozi+u+investicionim+fondovima+sigurni.html

Toliko o ozbiljnosti...

Pa prosecan STR radi BAR par godina... :buahaha:

Pisem seminarski rad na temu 'balansirani investicioni fondovi'.....da li neko moze da mi preporuci neku literaturu?
Hvala :)

Pozdrav ana i dobrodošla :flower1:

Nema puno literature na srpskom, tj. skoro nikakve na tu temu. Jedino možda iz zakona o inv. fondovima da uzmeš ono što se može uzeti, a ostalo, iz američke literature. Podatke možeš naći i u prospektu balansiranih fondova, trenutno ih kod nas ima dva.

Ja takođe planiram diplomski da radim na temu investicionih fondova.

Linkovi za gore pomenuto:

http://www.crhov.co.yu/pravnaregulativa/drugi_pravni_akti/ZAKON_o_investicionim_fondovima.pdf
http://www.deltainvestments.rs/code/navigate.php?Id=14
http://www.hypoinvestments.rs/cms/

Ako imaš još neka pitanja, a da mogu pomoći, slobodno, ovde, ili na pm.

Još jednom, dobrodošla :D

Kao što sam već pomenuo na temi Poštena (fer) vrednost akcije, od danas počinje novi način obračuna vrednosti imovine i investicione jedinice domaćih fondova. Zaboravio sam tamo napomenuti da će se vrednost investicione jedinice objavljivati tek sutradan na internet stranicama fondova, a dva dana kasnije u dnevnim novinama u kojima se objavljuje njihova vrednost.

Danas se prvi put objavljuju vrednosti investicionih jedinica po novom obračunu. Za sada se ništa posebno nije desilo, tj. kretanja su ista kao i do sada. Meni će jedino biti interesantno videti današnju ceni IJ Fima Proactive fonda, jer smatram da dosta odstupaju fer vrednosti zbog drugačijeg tumačenja i obračuna ovog fonda u odnosu na ostale.



.

Investicioni fondovi poslovali sa gubitkom

26. april 2009. | 10:47

BEOGRAD - Sva društva za upravljanje investicionim fondovima su u 2008. godini poslovala sa gubitkom i iskazala ukupan negativan neto finansijski rezultat u iznosu od 311 miliona dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

Izuzetno nepovoljna klima za investiranje na tržištu hartija od vrednosti, kao posledica svetske finansijske krize u drugoj polovini 2008. godine, bila je okvir za poslovanje institucionalnih investitora.

Negativna ekonomska kretanja odrazila su se na poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima, koja su kod nas osnovana prvi put u 2007. godini i zatvorene investicione fondove, osnovane u 2008. godini.

U Srbiji je u 2008. godini poslovalo 16 društava za upravljanje investicionim fondovima, odnosno sedam društava više nego prethodne godine. Društva u svom sastavu imaju 15 otvorenih i dva zatvorena investiciona fonda i u njima je bilo zaposleno 138 radnika.

Povećanje neto gubitka

Drugu godinu poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima karakterisala je dvostruko veća bilansna aktiva, što je pre svega rezultat osnivanja novih društava u 2008. godini, ali i značajno povećanje neto gubitka.

Polovinu ukupnog neto gubitka čini neto gubitak koji je iskazalo pet društava za upravljanje investicionim fondovima, koja učestvuju u bilansnoj aktivi svih društava sa 27,8 odsto, sopstvenim izvorima finansiranja sa 15,8 odsto i ukupnom broju zaposlenih sa 34,1 odsto.

Ukupni prihodi bili su 182 miliona dinara, i veći su za 13,8 odsto nego prethodne godine, dok su ukupni rashodi bili 496 miliona dinara, i veći su tri puta nego prethodne godine.

Ukupna bilansna aktiva društava za upravljanje investicionim fondovima na kraju prošle godine bila je 644 miliona dinara, i veća je za 105,7 odsto nego prethodne godine.

Zatvoreni investicioni fondovi

U 2008. godini dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za osnivanje zatvorenih investicionih fondova dobila su dva društva "Citadel aset menadžment" za zatvoreni investicioni fond "Trijumf elit" i "Fima invest" za zatvoreni investicioni fond "Fima sautistern jurop aktivist".

Zatvoreni investicioni fond "Trjumf elit" osnovan je kao vrsta fonda koji više od polovine vrednosti imovine ulaže u akcije akcionarskih društava registrovanih u Srbiji, kojima se ne trguje na organizovanom tržištu.

Zatvoreni investicioni fond "Fima sautistern jurop aktivist" osnovan je kao vrsta fonda koji više od polovine vrednosti imovine ulaže u hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu u Srbiji, odnosno berzanskom tržištu u inostranstvu.

U prvoj godini poslovanja zatvoreni investicioni fondovi ostvarili su poslovnu dobit, ali i smanjenje neto imovine.

Dule kako su poslovali strani investicioni fondovi po svetu?Slicno kao nasi ili bolje?

Verujem da su bolje nego naši, bar na razvijenijim tržištima. Jer, fondovi, pre svega, žive od naknada, ulaznih, izlaznih i onih za upravljanje. Kako je kod nas izlazna naknada zakonski ograničena na 1% a od upravljačke se nije moglo mnogo novca naplatiti, jer jednostavno, naši fondovi su i pre krize raspolagali sa vrlo malom imovinom, koja je dostigla u jednom momentu maksimalnih 60-ak miliona Evra, što je zaista skromna cifra od koje fondovi ne mogu da posluju sa dobitkom.

Dalje možete pretpostaviti zašto su na razvijenijim tržištima fondovi bolje poslovali. Više imovine, više naknade za upravljanje, više odliva imovine, više naplaćene izlazne naknade, a kad prođe kriza, taj isti novac će se vratiti, i investitori će platiti ulazne naknade (ovo će se, nadam se i kod nas desiti - povratak investitora), tako da fondovima u suštini, kriza i odgovara, ali pod uslovom da ne traje dugo (zbog naknade za upravljanje, koja je jedan od značajnijih prihoda društava za upravljanje).

Ranije je pominjana vrednost imovine koju bi fond kod nas trebalo da ima da bi bio profitabilan. Ne sećam se tačno koja je cifra bila u pitanju, ali je sigurno veća od 10 miliona EUR, od kojih je svaki naš fond vrlo, vrlo daleko. Zajedno svi fondovi imaju trenutno oko 13 miliona evra...

Vidi se blag porast imovine fondova, valjda zbog rasta cena akcija, ali tek
kada budemo videli porast u vidu novih priloga clanova fondova, ili povratak pvucenog novca, mozemo
definitivno smatrati da se berza oporavila...

Dušane, koliko ono beše fondovi kasne za Belexom?
Jel vreme da se utrči !?