Naravno Guto!

Fima proactive - KOMERCIJALNA BANKA - KASTODI

KD ekskluziv - UNICREDIT BANK KASTODI RACUN

Raiffeisen akcije - UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. KAS

Delta plus - UNICREDIT BANK A.D.-KASTODI 2

Focus premium - RAIFFEISEN BANKA AD

Delta dynamic - KOMERCIJALNA BANKA-KASTODI 7

Ilirika JIE - ERSTE BANK CUSTODY 2

Za Citadel i Zepter još nisam otkrio koji je tačno kastodi račun, inače Citadelu je kastodi banka Vojvođanska banka, a Zepteru Unicredit banka, pa se verovatno tako pojavljuju.

Fondovi juče i danas beleže solidno povećanje kapitala, tj. uplate stižu. Za ova dva dana skoro 200 miliona dinara svežeg kapitala u domaćim fondovima! :clap: Od toga je najviše stiglo u Fimu (90 miliona) i u Deltu plus (oko 75 miliona). Nadam se da će ih pametno upotrebiti, pogotovo dva navedena fonda, koji su se zakucali u nelikvidne hartije na MPC-u.

Danas opet zelenilo kod svih fondova :D Nadam se da će potrajati.

Koliko vidim na sajtu komisije za hartije od vrednosti, postoje 3 društva za upravljanje investicionim fondovima koja još nisu osnovala fond: AC Fondovi, Atlas Asset Management i Hypo Investments (ranije Invej Investments). Eto nama još fondova...

Citadel osnovao prvi zatvoreni fond

11:49 | Izvor: B92

Beograd -- Društvo za upravljanje investicionim fondovima Citadel Asset Management dobilo je dozvolu za rad prvog zatvorenog investicionog fonda u Srbiji - Trijumf elit.

Najniži iznos uplate u zatvoreni investicioni fond 100 puta veći nego u otvoreni

Investiciona politika fonda Trijumf elit biće da više od polovine vrednosti svoje imovine ulaže u akcije akcionarskih društava kojima se ne trguje na berzi, kao i udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću u Srbiji.

Ulaganje u fond namenjeno je svim zainteresovanim investitorima, a prvenstveno onim koji su spremni da preuzmu veći rizik uz mogućnosti da dugoročno ostvare značajne prinose.

Društvo Citadel Asset Management namerava da u roku od 30 dana objavi javni poziv za upis i uplatu akcija zatvorenog investicionog fonda Trijumf elit u okviru kojeg će biti emitovano i distribuirano 250 akcija. Nominalna vrednost jedne akcije iznosiće 100.000 dinara, što je i minimalan iznos uplate u ovaj fond.

Javni poziv za upis i uplatu akcija tog zatvorenog investicionog fonda trajaće najviše 60 dana, a u tom periodu će biti održana Osnivačka skupština fonda, nakon čega sledi dobijanje rešenja o odobrenju izdavanja akcija fonda, upis u registar Agencije za privredne registre i Registar investicionih fondova Komisije za hartije od vrednosti.

Investiranje će početi odmah po upisu u Registar investicionih fondova, što se očekuje početkom septembra, dok se listiranje akcija fonda na Beogradskoj berzi očekuje oko mesec i po kasnije.

Generalni direktor Citadel Asset Managementa Aleksandar Krtinić kaže da je vrsta zatvorenih investicionih fondova kojoj pripada fond Trijumf elit u pogledu ulaganja znatno fleksibilnija od otvorenih investicionih fondova, jer sredstva ne mora da plasira samo u akcije firmi kojima se trguje na berzi, već i u mnoge drugačije projekte.

„Zahvaljujući tome, zatvoreni investicioni fond Trijumf elit biće znatno slobodniji u svom investiranju, a to će se nesumnjivo odraziti na prinose akcija tog fonda i zadovoljstvo njegovih akcionara“, istakao je on.

На разлици у куповини и продаји четрдесетак акција на Београдској берзи у последњих седам дана страни шпекуланти су зарадили најмање пола милиона евра. Ови инвеститори су на таласу предизборног оптимизма крајем прошле недеље куповали акције „перспективних предузећа” да би их после изборних резултата продали почетком ове недеље, када је вредност деоница скочила од 10 до чак40 одсто. Већина вредносних папира налази се и у портфељима хрватских отворених инвестиционих фондова, тврди хрватски пословни портал и цитира податке хрватских фондоваиз којих се видида управо они купујунајликвидније акције на Београдској берзи, тако да су и у њиховим портфељима заступљени АИК банка, „Соја протеин”, „Енергопројект” и „Агробанка”. На српском тржишту капитала активан је и мешовити фондХПБ Динамик, којем, према мартовским подацима, чак 46 одсто портфеља чине акције са Београдске берзе. У првих десет улагања тог фонда су „Вода Врњци”, која је у портфељу заступљена са 6,9 одсто, АИК банка са уделом од 5,7 одсто, акције Кулске банке, „Соја протеина” и „Алфа плама”.

Да је берза капитала најосетљивија на догађања на трусном политичком тлу показала су догађања од пре неколико дана. Власници вредносних папира Агробанке, АИК банке, „Енергопројекта”, Комерцијалне банке, Металс банке, Привредне банке, „Прогреса”, Универзал банке и неколико других компанија, уколико су их продали 12. маја, зарадили су велике суме новца, од 15 до фантастичних 41 одсто.

Брокери тврде да су највећи добитници трговине акцијама на Београдској берзи прошле недеље, према обиму промета, били инвеститори који су продали акције Универзал банке.

Rast jedinica investicionih fondova

09:23 | Izvor: Beta

Beograd -- Investicione jedinice fondova na srpskom tržištu živnule su u prethodnoj sedmici kao rezultat pozitivnih dešavanja na Beogradskoj berzi.

Svi investicioni fondovi su protekle nedelje zabeležili rast vrednosti jedinica, istakao je analitičar Fokus investa (Focus), Društva za upravljanje investicionim fondovima, Milan Glišić i dodao da su pri tome osetniji rast imale investicione jedinice fondova, koji su najveći deo portfelja koncentrisali upravo u najlikvidnije akcije na srpskom tržištu kapitala.

"U protekloj sedmici u investicione fondove je uplaćeno gotovo dva miliona evra, a njihova imovina je porasla za oko 3,9 miliona čemu je, pored uplata, doprineo i rast vrednosti portfelja fondova", naveo je Glišić.

U fokusu investitora tokom prošle nedelje bile su najlikvidnije akcije na Beogradskoj berzi i među najtraženijim su bile hartije AIK banke, Energoprojekt holdinga, Soja proteina, Agrobanke, Univerzal banke i Metals banke.

Taj talas optimizma u narednom periodu mogao bi da se prelije i na trgovinu manje likvidnim akcijama, čiji su emitenti u prethodnoj godini ostvarili izuzetne rezultate poslovanja i koje karakteriše izuzetan uzlazni poslovni trend, smatra analitičar Fokus investa.

Koliki je uticaj političkih dešavanja na trgovinu na Beogradskoj berzi, najbolje su pokazale poslednje dve nedelje, u toku kojih je indeks Belex15 varirao između 1.564,41 i 1.888,17 indeksnih poena, odnosno u rasponu većem od 20 procenata, a Belexline između 2.777,13 i 3.196,40 poena, u rasponu od 15 odsto.

Tako izražene fluktuacije prvenstveno su posledica održavanja prevremenih parlamentarnih izbora, rekao je Glišić.

Sa približavanjem dana izbora, promet i indeksi na Berzi počeli su da rastu, naveo je Glišić i podsetio da je u petak, 9. maja, poslednjeg radnog dana pred izbore, Belex15 skočio 4,44 odsto uz promet od 9,5 miliona evra. U berzanskom žargonu moglo bi se reći da su se određeni investitori, koji su tog dana bili na strani tražnje, "kladili" na pozitivan ishod izbora, dodao je analitičar Fokusa.

U ponedeljak, 12. maja, nakon saopštavanja prvih prognoza rezultata izbora, koje je većina investitora protumačila kao izbor nastavka evropskih integracija, Belex15 beleži istorijski najveći dnevni skok od 12,93 odsto uz znatan promet od 10,2 miliona evra.

Prenaglašena reakcija, kako je ocenio Glišić, na rezultate izbora korigovana je već narednog dana, u utorak. 13. maja, padom indeksa za 4,16 odsto uz još veći promet od 10,8 miliona evra.

Preostala tri radna dana prethodne nedelje obeležilo je smirivanje indeksa i prometa, koji je varirao između 2,5 i tri miliona evra, što je, kako je rekao Glišić, i dalje znatno iznad dnevnog prometa u prethodnim mesecima, koje je karakterisala politička neizvesnost u zemlji.

SEDMICNI PREGLED FONDOVA
Delta Dynamic najbolje iskoristila optimizam

BEOGRAD - Da su se investitori ohrabrili pokazuje i imovina fondova, koja je u ovoj nedelji porasla za 6,73%, ili za 209.876.378,86 RSD, većim delom zbog novih uplata u fondove.
Druga nedelja maja je donela mnogim investitorima osmeh na lice. Nakon rezultata parlametarnih izbora su indeksi prvi dan trgovanja poskočili oko 13%. Ostala četiri dana su prošla manje više turbulentno. Indeksi su tako nedelju završili sa dugo očekivanim prinosom. BELEX15 je pridobio na vrednosti za +8,72%, dok je BELEXline imao rast od +8,01%.

Od već deset investicionih fondova koliko ih posluje, svi su imali pozitivne rezultate. Rastu indeksa se je naviše približio fond Delta Dynamic sa rastom vrednosti investicione jedinice od 6,5 %. KD Ekskluziv je na drugom mestu sa rastom od 4,28%, nešto manji prinos je imao Ilirika JIE 3,27%. Ostali fondovi su imali prinose niže od 2%. Citadel Triumph je nedelju završio sa prinosom od 1,71%, slede Focus Premium sa rastom od 1,19%, Fima Proactive sa rastom od 1,17%, jedini balansirani fond Delta Plus 0,75%, Zepter Capital sa rastom od 0,64%, i Raiffeisen Akcije i Jubmes Aktiv se istim prinosom od 0,26%.

Da su se investitori ohrabrili pokazuje i imovina fondova, koja je u ovoj nedelji porasla za 6,73%, ili za 209.876.378,86 RSD, većim delom zbog novih uplata u fondove. Na dan 16.5.2008 je iznosila: 3.330.299.857,53 RSD.

Po rastu imovine prednjače dva fonda, Delta Plus sa rastom imovine od 81.344.088,92 RSD i Fima Proactive sa rastom imovine od 73.895.921,48 RSD. Raiffeisen Akcije je imao rast imovine od 33.589.762,89 RSD, Delta Dynamic takođe beleži visok rast imovine od 10.783.315,61 RSD. Slede fondovi sa nešto manjim rastom, Focus Premium 3.695.370,20 RSD, Citadel Triumph 3.421.118,79 RSD, Zepter Capital 1.739.399,84 RSD, Ilirika JIE 1.445.352,79 RSD i Jubmes Aktiv 48.640,46 RSD. KD Ekskluziv je imao minimalan pad vrednosti imovine od -86.592,12 RSD.

Srpski fond menadžeri debelo (pre)plaćeni

Izvor: Biznis - 2008-05-21

Portfolio menadžeri u investicionim fondovima u Srbiji su čarobnjaci, ako ne po tome što bi trebalo da prave profite na plitkom i posebno nepredvidivom finansijskom tržištu, onda sigurno po platama. Upravo su primanja od 2.000 do 5.000 evra mesečno za ljude koji upravljaju tržištem od ukupno 40 miliona evra, značajno doprinela da društva za upravljanje investicionim fondovima završe prvu godinu poslovanja sa ukupnim minusom od šest miliona dinara (70.000 evra). Kao i kod kolega koje se bave dobrovoljnim penzijskim fondovima, društva su bila široke ruke, pa je na plate otišlo 74,9 miliona dinara (936.250 hiljada evra), ili više od polovine svih godišnjih rashoda.

Iz društava poručuju da su investicioni fondovi „proizvod u pionirskoj fazi" i da je za profit društva potrebno minimum dve godine poslovanja i oko 20 miliona evra pod upravom. S druge strane ne kriju da manjak kadra od portfolio menadžera stvara dobro plaćene „čarobnjake". Direktor DUIF „KD investments" Dušan Lahe kaže da specifični kadar poput internog revizora i portfolio menadžera industriju investicionih fondova čini izuzetno skupom, a troškovi društava sigurno bi bili mnogo manji, a samim tim i profitabilni period mnogo kraći, da plate portfolio menadžera nisu tako visoke. Na ruku plaćenima idu i propisi, tj. obavezno licenciranje.

Za pozitivnu nulu u godišnjem saldu društva za upravljanje potrebno je minimum deset miliona evra u fondu, pa se boljitku niko u deset fondova u Srbiji ne nada bar još dve godine. Od novembra ukupna imovina fondova smanjena je sa 60 miliona na 40 miliona evra, zbog odliva ulagača koji su ciljali velike profite na kratak rok, a kretanje berze im nije išlo na ruku.

- Nigde u svetu ne treba imati licencu za obavljanje ovog posla, a s obzirom na to da nemaju konkurenciju na srpskom tržištu, vrlo je lako ovim ljudima da se prodaju za mnogo više para nego što zaista vrede. Nije retko da oni menjaju iskustva i ne znaju svoj posao. U Bugarskoj portfolio menadžer radi za 300 evra, a ovde se plate kreću do 5.000 evra, što nije malo ni za evropske, a kamoli srpske uslove - kaže Lahe.

Komisija za hartije od vrednosti izdala je dosad 62 licence za portfolio menadžere, ali one nisu garant znanja i iskustva što je, kažu iz branše, i najveći problem ove industrije. Kriterijumi su pritom toliko široki, da je moguće da hartijama od vrednosti upravlja osoba koja ranije nije imala takvog iskustva. Kako kaže Predrag Vuković, direktor DUIF „Cepter investments", tako postoje paradoksi da je za licencu potrebno ispuniti mnogo strogih kriterijuma sa jedne strane, dok je takođe moguće postati portfolio menadžer sa iskustvom u finansijskoj administraciji, što nikako nije dovoljno za tako ozbiljan posao. I licencu brokera moguće je dobiti bez završene, recimo, srednje ekonomske škole.

Stručnjaci iz te oblasti kažu da plate ovih ljudi jesu visoke samo ako se uporede sa prosečnom platom u Srbiji.

- Ovi ljudi nisu preplaćeni, ukoliko znaju svoj posao. Ne verujem da plate idu baš do 5.000 evra, već najviše do tri. Ako im je neko dao više, pogrešio je. Ono što brine jeste da ih i sada ima malo, a da nema garancije kvaliteta uprkos kriterijumima koje moraju da ispune - kaže Vuković.

Aleksej Misailović, direktor DUIF „Fokus invest", ističe da bi kod određivanja plate portfolio menadžera trebalo uzeti u obzir prinos koji je ostvario njegov fond.

- Portfolio menadžeri treba da budu dobro plaćeni, a čak i sa platom od 5.000 evra oni nisu preplaćeni ukoliko donose prinos. Ukoliko fond loše stoji, onda je svaka plata visoka - kaže Misailović.

Konačno je neko progovorio o prihodima mladih ljudi kojima smo poverili svoj novac, odnosno prihodima investicionih fondova... U svakom trenutku zastupam stav da mladim ljudima u našoj zemlji treba pružiti priliku i da mladost ne predstavlja minus, jer našom zemljom upravljaju prestari ljudi. Sada, međutim, ispada da krivce za pad investicionih jedinica treba tražiti među njima zato što imaju velike prihode.

Rešenje je jednostavno, treba im smanjiti prihode, ali ne treba od njih praviti žrtvene jarce. Zar da pomislimo kako su mladi ljudi bez iskustva bili u poziciji da traže previsoke prihode? Ili su preširoke ruke bili osnivači investicionih fondova, koji su u dobitku bez obzira što pohlepnim ulagačima na kratak rok „kretanje berze nije išlo na ruku”?

Obzirom na stanje u zemlji i ostvarene „prinose” (nemamo glavobolje sa porezom na kapitalnu dobit), svi ćemo morati debelo da čekamo tih deset miliona evra godišnje za njihov pozitivan saldo, jer treba paziti KADA i kome poklanjamo svoj novac...

Od danas će nam biti mnogo teže (praktično nemoguće) da pratimo portfolio od nekih fondova. Videvši izgleda praksu Citadela, koji je pod okriljem vojvođanske banke kastodi, koji je izgleda objedinjen kastodi račun i nije moguće videti gde je citadel ulagao, to su učinili i fondovi pod okriljem komercijalne banke kastodi. Naime, fondovi Delta plus, Delta dynamic i Fima proactive, sada su pod istim imenom KOMERCIJALNA BANKA-KASTODI, tako da je moguće videti gde su oni uložili, ali sva tri portfolija zajedno... Bar tako izgleda na investo.rs danas...

KD Investments u saradnji sa BK Univerzitetom poziva sve zaintersovane na BESPLATNI SEMINAR!!!
Beograd, 23. maj 2008

SEMINAR: Investicioni fondovi - Savremeno upravljanje novcem

U okviru saradnje sa BK Univerzitetom objavljujemo raspored seminara koji će se održati u centrima Fakulteta za trgovinu i bankarstvo BK Univerziteta:

1. Utorak, 27.05.2008 u 13.00 časova- NOVI SAD;
2. Sreda, 28.05.2008 u 12.00 časova- NIŠ;
3. Četvrtak, 29.05.2008 u 12.00 časova- KRALJEVO.

Pozivamo sve zainteresovane koji žele da deo svog slobodnog kapitala investiraju u investicione fondove i sebi obezbede bolju finansijsku budućnost da nas posete i saznaju nešto više o radu investicionih fondova.

AC Fondovi Kapital, novi investicioni fond

Beograd - Komisija za hartije od vrednosti je 15.5.2008 dodelila , dozvolu za organizovanje otvorenog investicionog fonda AC Fondovi Kapital, kojeg će upravljati Društvo za upravljenje AC Fondovi, a.d., Beograd.

Fond će biti organizovan kao balansirani investicioni fond. Balansirani fond ulaže najmanje 85% imovine u vlasničke i dužničke hartije, sa tim što u dužničke hartije od vrednosti ulaže najmanje 35% a najviše 65% ukupne imovine fonda. To je 12. otvoreni investicioni fond, registrovan na Komisiji.

Trenutno na tržištu radi deset otvorenih investicionih fondova, jedan balansirani i devet fondova rasta vrednosti imovine. AC Fondovi Kapital je drugi balansirani fond na srpskom tržištu.

Izvor: Investicioni-fondovi.com

Fima pokreće small caps fond, ulaganje poduzeća sa kapitalizacijom od 5-40M €
Reg. u Hrvatskoj..

Šta je namera.... ima li mesta za njih u Srbiji?

.

Došlo je do prelaska sa unicredit kastodija na komercijalnu, tj. "merdžovanje" kastodi računa, tako da se sada vide 3 fonda pod istim imenom (komercijalna kastodi), a to su: Delta plus, delta dynamic i Fima. Sad možemo pratiti samo njihov objedinjen portfolio, i ako se još po neko od fondova priključi komercijalnoj banci, zeznuli nas samo tako.

A da mi je znati šta se danas desilo sa Deltom Dynamic??? Bruka od pada. Treba ih :drrr:

U napred se izvinjavam što je članak dugačak
ali mi se učinio interesantnim.

Miroslav Prokopijević

05.06.2008.

Dnevne novine Biznis su 03. juna 2008. objavile članak „Komisija ućutkala fondove“. Novinari kažu, Komisija ih je „suptilno ućutkala“. Evo o kakvoj „suptilnosti“ se radi. Prema tekstu članka, Komisija je predstavnicima fondova zabranila da kritikuju konkurenciju i negativne pojave na tržištu. Navodno, kome se ne sviđa konkurencija, taj i nije za tržište. To je glupost. Ako proizvođač keksa ili izdavač novina mogu da govore o njihovoj konkurenciji, zašto to ne bi mogli da čine i predstavnici investicionih fondova. Ako neko smatra da ga je njegov rival poslovno oštetio komentarima, može da ga tuži sudu i traži nadoknadu. Tako treba da bude i sa investicionim fondovima. Ko je tu šta pitao Komisiju i zašto se meša tamo gde joj nije mesto. Nadalje, zabranjeno je komentarisati i pad vrednosti investicionih jedinica fondova. Nisu dopuštene negativne procene, već je nekažnjeno samo ako se „forsira optimizam“. Ovo je da prosto čovek ne veruje da neko danas može da kaže. Pad investicionih jedinica poslednjih godinu dana je stalan, zato što su domaći fondovi uglavnom investirali na beogradskoj berzi, koja je u padu. Ti podaci su javni i u čemu je problem ako ih neko komentariše. Ako vrednost investicionih jedinica neprestano pada, šta znači „forsiranje optimizma“. To znači ubeđivanje aktuelnih i potencijalnih investitora da je sve u redu, prvi neka ne povlače ulaganja, a drugi neka ulažu. Kao da su investitori toliko bedasti, pa ne znaju da ne treba kupovati dok pad investicionih jedinica traje, jer će kasnije moći da se kupe još jefitinije. Ili kao da ne znaju da sada treba da prodaju svoje jedinice, da ulože negde drugde, i da se na berzu i u fondove vrate kada dođu bolja vremena. Dok s jedne strane zabranjuje kritiku, gde naravno ima i osnovane kritike, Komisije s druge strane preporučuje da treba lagati investitore. Samo što ona to zove „forsiranje optimizma“. Ne samo što preporučuje laž, nego Komisija smatra da su investitori i javnost takve ovce da će u to poverovati. Po mišljenju Komisije, predstavnici fondova ne smeju čak ni da govore da li su kupci investicionih jedinica fondova „mali, srednji ili veliki“ investitori. Da bi o tome smeli da govore, predstavnici fondova bi morali da imaju potpune podatke o investitorima u svim postojećim fondovima u Srbiji, sada ih je 11. I to je potpuna besmislica. Ako neko govori bez dovoljno znanja, izgubiće ugled. Tržište mišljenja će ga samo kazniti. Komisija opet nema potrebu da se meša. Sem ako nas vraća u 1948. Na kraju, i to je šlag na torti, predstavnici investicionih fondova svoja eventualna mišljenja namenjena javnosti treba prvo da pošalju Komisiji, da ova proceni da li mogu u javnost. Ovi iz Komisije su gori od Staljina. I u Staljinovo ili Brozovo vreme funkcioneri njihovih partija su mogli da se javno oglašavaju, a da za to ne traže odoborenje kakvo sada traži Komisija od predstavnika fondova. Povrh svega, time što ovu stvar stavlja na kraju zahteva, Komisija pokazuje da je kao cenzor neprofesionalna. Da su ovo rekli kao prvo, sve ostalo što su rekli bi bilo nepotrebno. Kako je moguće da se ovakva stvar desi. Ona sigurno nije slučajna. Svima koji prate zbivanja oko finansijskog tržišta u Srbiji su već maja i juna 2007. pale u oči izjave funkcionera Beogradske berze i Komisije, da nema razloga za strah, da je sve u redu. Govorili su da je tržište pregrejano, da je pad berzanskih vresnosti samo normalna korekcija, da treba nastaviti ulaganja, itd. Drugim rečima, ti funkcioneri su se već proslavili „širenjem optimizma“. Zašto, zato što su se bojali da će tako moći da zaustave negativan trend na finansijskom tržištu, kako berza ne bi stala, a oni izgubili svoja dobro plaćena radna mesta. Kada su videli da njihove reči nisu imale nikakvog efekta, sem što su se lično obrukali, ućutali su. Sada su prešli u višu fazu. Da bi očuvali svoje privilegije, nastoje da ućutkaju druge. I to tako što se koriste najgorim staljinističkim metodama. Šta reći na kraju? Nije ovo prvi put da ljudi sa Berze, iz Komisije, NBS i drugih tela govore gluposti. Niko i ne gaji nadu da oni nešto znaju o ekonomiji i finansijskim tržištima, mada vole da se predstavljaju kao stručnjaci. Ali ovo iz Komisije nije samo ekonomska glupost, ovo je prelaz u višu kategoriju, jer ovi ljudi ne razlikuju staljinizam od tržišne demokratije. U normalnim zemljama staljinističke neznalice ne mogu da se nađu na važnim mestima. Ali, ovo je Srbija. Ako nacionalsocijalisti dođu na vlast, mnoge neće morati da menjaju, jer su neki njihovi već na važnim mestima.

Marko Milić, portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondovima Fokus invest

Vreme fondova tek dolazi

Fondovi će postati jedan od glavnih igrača na finansijskom tržištu: Marko Milić

Darko Jovanović

Od decembra 2006. godine, kada je usvojen Zakon o investicionim fondovima, u Srbiji je osnovano 11 investicionih fondova. Reč je o otvorenim investicionim fondovima, a najavljen je i početak rada prva dva zatvorena fonda. U avanturu osnivanja Društva za upravljanje investicionim fondovima, upustio se i Fokus invest, član ITM grupe. Imaju li fondovi u Srbiji, perspektivu i šta Fokus nudi potencijalnim ulagačima, pitali smo Marka Milića, portfolio menadžera Društva za upravljanje investicionim fondovima Fokus invest.
Vreme fondova tek dolazi.

Ceo intervju na: Danas.co.yu

Beko i Kostić osnovali investicioni fond
Autor: Beta | 16.06.2008 - 13:58
Komisija za hartije od vrednosti dala je dozvolu za osnivanje Društva za upravljanje investicionim fondovima Rose asset menagement.

To je 14. društvo za upravljanje investicionim fondovima u Srbiji, a njegovi vlasnici su biznismeni Milan Beko i Miodrag Kostić i direktorka brokerske kuće MV investments Dragijana Radonjić-Petrović.

Direktor Društva je Goran Mrđa, bivši izvršni direktor u Agenciji za privatizaciju i član Upravnog odbora Luke Beograd, čiji je suvlasnik Beko.
Vrednost imovine svih fondova je oko 42 miliona evra.

KAKVA EKIPA!!! :D :D :D

Čudio me jučerašnji skok IJ nekoliko fondova od preko 1%, sada sam malo pregledao i došao do zaključka da je skok uzrokovan drastičnom promenom fer cene akcija VINZ. Naime, do juče je fer cena bila ona postignuta 30.05. tj. 15.000, da bi jučerašnjom trgovinom, koja je bila prva posle 30.05. u kojoj je istrgovano više od 1% akcija u free float-u pa je time i promenjena fer cena na 18.300, što je promena od čak 22%, a fondovi koji su juče značajno porasli je i imaju u svom portfoliju - Focus, Ilirika, Zepter, Focus, verovatno i Jubmes i Citadel, dok ga Fima takođe ima, samo što nije toliko uticalo na porast IJ kao kod ostalih fondova.

Piše se novo poglavlje u poslovanju domaćih investicionih fondova. Ako se ovaj trend nastavi, investicioni fond Raiffeisen Akcije izgubiće bitku sa tržištem kapitala, odnosno njegovim ulagačima u tom trenutku postaće isplativije da su se prošle jeseni upustili u ulaganje na berzi. Biće zanimljivo čuti šta o tome ima da kaže društvo za upravljanje ovim fondom.

Na grafiku su prikazani berzanski indeksi i vrednosti investicionih jedinica četiri najveća i najstarija investiciona fonda u periodu od 6. septembra (kada je najmlađi među njima Focus Premium počeo sa radom) do danas.

Ulagači su zimus sa nevericom dočekali pad vrednosti investicionih jedinica ispod početne vrednosti od 1.000,00 RSD (Raiffisen Akcije 27. novembra 2007.), a danas čak pet investicionih fondova nudi investicionu jedinicu po manjoj vrednosti od početne. Dakle, sve je moguće.

Kako sam već napisao i objasnio ono što sam primetio neki dan u vezi skoka IJ nekih fondova u ponedeljak (uzrokovan drastičnom promenom fer cene akcije VINZ), sada sam malo pretraživao, da vidim da li ima još takvih akcija čija je fer vrednost formirana na osnovu baš tog prvog pravila (više od 1% istrgovanih akcija u free-float-u), i pronašao sam par interesantnih situacija:

- MOIN - trenutna fer cena je 39.000 (postignuta 4.06.), ako se ne istrguje sa više od 1% akcija u free float-u u toku jednog dana, cena će se promeniti tek sredinom jula i to će se pozitivno odraziti na većinu IJ fondova koji ovu akciju imaju u portfoliju (skok IJ od 1-2% u zavisnosti od zastupljenosti u portfoliju, kao i u zavisnosti od kretanja cene u narednom periodu.). Ako bude još veća cena, biće još veći skok IJ, i obrnuto.

- VZAS - trenutna fer cena 1.837 (postignuta 12.06.), nikakav značajn uticaj na kretanje IJ neće imati, samo je navodim kao interesantnu, pošto su veoma skromni obimi na većini akcija i vrlo retko se postiže 1% istrgovanih akcija u toku jednog trgovačkog dana. Ali kao što vidimo, ovde je fer cena viša za nekoliko procenata od sadašnje tržišne, i u ovom slučaju sledi korekcija fer cene na niži nivo, ukoliko ostane na ovim nivoima.

- AIKB - trenutna fer cena 8.045 (postignuta 11.06.), takođe kao i u slučaju MOIN, sledi korekcija fer cene na viši nivo (naravno, u odnosu na sadašnju tržišnu vrednost).

I na kraju da napomenem (ako neko pomisli da je greška kod fer cene od VZAS i AIKB), fer cena kod 1. pravila je prosečna cena trgovanja na taj dan (nova kategorija na Belex statistici VWAP).

Domaći fondovi na kratkoj uzici

19. jun 2008. | 09:21

Izvor: Emportal

Dok hrvatski fondovi sklanjaju kapital na berze zapadne Evrope, njihove srpske kolege imaju problem da ih slede, jer ih država ograničava na izvoz 30 odsto kapitala.

Hrvatski investicioni fondovi, koji su na srpsko tržište kapitala ubacili čak 260 miliona evra, gube poverenje u nelikvidna regionalna tržišta, jer su samo u maju sa Zagrebačke berze povukli 13 odsto imovine, a novu perspektivu pronašli u likvidnim akcijama berzi zapadne Evrope.

Da su akcije na ovim tržištima dobar plen za sve institucionalne ulagače znaju i srpski fondovi, ali oni nemaju dovoljno kapitala koji bi izneli na velike berze, jer bi im transakcioni trošak pojeo prinos, pa im tako ostaje da svetske trendove rasta izvesnih sektora samo posmatraju i čekaju dobro poznate najave o akcijama velikih preduzeća koja će podići likvidnost domaće berze. U idealnoj situaciji, sa dovoljno teškim kapitalom za izlazak na tržišta van regiona, srpski fondovi ne bi mogli izvući iz zemlje više od 30 odsto imovine, što je nepoznata praksa u regionu.

Skupe bankarske provizije

- Stanje koje vlada u Srbiji nepoznato je u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni, jer nigde ne postoje ograničenja o visini ulaganja u inostranstvo. To je problem koji se susreće u zemljama koje imaju problem sa monetarnom stabilnošću, gde vlast kontroliše odlive sredstava iz zemlje. Mi ćemo po završetku javnog poziva sigurno iskoristiti dozvoljeni maksimum, jer nije tajna da srpsko tržište ima problem sa likvidnošću - poručuje Tomaž Klemenc, direktor DUIF „AC fondovi".

Iako se većina iz industrije slaže da bi investicionim fondovima trebalo liberalizovati ulaganje u inostranstvo, kao nevidljiva kočnica ostaje ukupna imovina srpskih fondova od oko 43 miliona evra, koja nije dovoljna za profitabilno investiranje. Fondovi koji su iz Srbije izneli deo svog kapitala, ulagali su u regionalna tržišta oko 70.000 evra u proseku, mada je, prema nekima, prinos moguć na tek 100.000 evra uloženog kapitala. Transakcioni trošak bi, u ovom slučaju bio oko 1.100 evra, od čega je oko 1.000 evra potrebno platiti brokersku proviziju.

Pravi trenutak za ulaganje

- Da bi se isplatilo ulaganje u inostranstvo, trebalo bi kupiti jednu hartiju za 200.000 evra ili više kako bi se zaradilo. Dodatni problem je i ograničenje o ulaganju u jednu kompaniju ili hartiju od deset odsto kapitala maksimalno. Ipak, imovina naših fondova nije dovoljno velika za ozbiljnija ulaganja u inostrane berze, a kada se taj problem prevaziđe i sakupimo više imovine, sigurno će svi fondovi težiti da diverzifikuju portfolio i izađu na različita tržišta - kaže Marko Milić, portfolio menadžer DUIF „Fokus invest".

On dodaje da nije tajna da su pozicije za kupovinu deonica na stranim berzama odlične, jer su akcije najlikvidnijih kompanija potcenjene, što će iskoristiti oni koji mogu, znaju i umeju. Izvesna uteha moglo bi biti to što i iz srpske industrije fondova prepoznaju sektore energetike, prehrane i farmacije kao perspektivne, ali za sada nedostižne za ulaganje.

- Zapadna tržišta su dosta pala i logično je što se najavljuju ulaganja u tamošnje hartije od vrednosti. Fondovima treba dozvoliti da ulažu veći procenat u inostranstvo, jer u tom slučaju ne bi došlo do odliva kapitala, zbog čega je i uveden ovaj limit. Zarada na nekoj stranoj akciji obezbedila bi veću investicionu jedinicu, ali i prinos na kapital, čime se u isto vreme i jača tržište i tu nema nikakve štete za državu - navodi Predrag Vuković, direktor DUIF „Cepter investments".

Hrvati „poste" u Beogradu

S obzirom na to da su komšijski fondovi značajan igrač na domaćem tržištu sa oko 260 miliona evra ubačenih na domaću berzu, to će srpsko tržište kapitala neko vreme biti na postu, bar kada je u pitanju hrvatski novac. Stručnjaci tvrde da će racionalni investitor sada ići na zapadna tržišta, gde će poslovati sve dok deonice tamošnjih kompanija ne povrate svoje vrednosti ili postanu skupe za ukus hrvatskih portfolio menadžera.

- Biće potrebno neko vreme da se hrvatski fondovi vrate na regionalna tržišta i to kada procene da su akcije u koje su uložili u poslednjih mesec dana i u koje će sigurno ulagati u narednom periodu postale skupe. Kako ova tržišta budu rasla, oni će se polako vraćati srpskoj berzi koja će postajati interesantnija - dodaje Milić.

Hvala Stefano :wave1:

Delta osniva fond za nekretnine

08:34 | Izvor: Beta

Beograd -- Kompanija za upravljanje investicionim fondovima Delta investments najavila je da će u drugoj polovini 2008. godine osnovati zatvoreni fond za nekretnine.

Pošto je prva u Srbiji osnovala dobrovoljni penzijski i investicioni fond, Delta namevara da prva organizuje i ulaganja u nekretnine preko fonda

Taj fond će ulagati najmanje 60 odsto novca u nekretnine, kazala je izvršni direktor sektora Delta investmentsa za razvoj Tijana Borjanović.

Ona je kazala da se za sada ne zna tačno kada će fond biti osnovan, ni koliko će biti najmanje ulaganje.

U Srbiji za sada nema zatvorenih fondova za nekretnine, a osnovana su dva fonda koja ulažu u preduzeća - Fima SEE aktivist (Activist) i Trijumf elit (Triumph Elite).

Koji su sad pa ovi?

ERSTE VRIJEDNOSNI PAPIRI DOO PB AGROBANKA AD BEOGRAD 107
ERSTE VRIJEDNOSNI PAPIRI DOO VITAL VRBAS 132



.

Svi fondovi prodaju najvrednije "dragulje" iz svojih kruna... šta će, ostatak niko ni ne pomišlja da kupi !!
Znači, najvrednije (potencijalno) i najlikvidnije stvarčice su prinudjeni da prodaju...
Članovi traže pare, tu nema mnogo pomoći... rade na svoju štetu...


.

Stranci su se jedno vreme bili potpuno povukli sa naše berze kako bi pustili domaće investitore da koliko-toliko stabilizuju stanje, što se donekle i desilo pre formiranja vlade, kada se berza kretala uzlaznom putanjom. Čim se to dogodilo, oni su počeli da prodaju svoje pozicije i izvlače svoj novac.
Stampedno povlačenje stranog kapitala može se očekivati i ubuduće, jer su sva tržišta u padu i inostranim fondovima potreban je novac za sopstvenu likvidnost, a da mogu, oni bi najradije prodali i većinu akcija koje poseduju sada. Ipak, oni ih ne iznose javno na berzu zbog izuzetno niskih cena na koje neće dobiti ono što su uložili, već pokušavaju nezvanično, preko brokera i poznanstava, da naprave kakvu-takvu prodaju i oslobode zarobljeni novac.
U isto vreme, nema ni tražnje za hartijama zbog izuzetne nelikvidnosti koja vreba, pa na berzi vlada status quo i igra ko će pre prodati. Realno je da bi svi da izađu sa domaće berze,

Morgan Stanley ulaže u srpske akcije

Americka investiciona banka Morgan Stanley pokrenula je novi fond namenjen ulaganju na tržištima u razvoju, kao što je Srbija. Fond Morgan Stanley Frontier Emerging Markets startovao je 25. avgusta, pustivši u prodaju 7,1 milion akcija po ceni od 20 dolara. Cilj fonda je da investitorima, koji ce uložiti do 142 miliona dolara, na dugi rok bude ostvaren prinos od najmanje 80 odsto. Osim u Srbiju, fond ce u Evropi ulagati i u Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Sloveniju, zatim u Ukrajinu, Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Od ostalih tržišta navode se, naprimer,. Bocvana, Gana, Jamajka, Bangladeš, Bahrein, Nigerija, Kuvajt i Vijetnam.

Glavni savetnik fonda bice Morgan Stanley Investment Management, koji je u vlasništvu investicione banke i koji ima daleko više iskustva sa tržištima u razvoju i tržištima koja nisu potpuno pristupacna stranim investitorima.

U pocetku fond ce se koncentrisati na bankarski sektor, a cilj je da se ni u jednoj državi ne investira više od 25 odsto ukupnog kapitala.

:flower:

Fondovi bez pomoći države?
Zbog finansijske krize koja se oseća i kod nas, država bi trebalo da investicionim fondovima proširi osnovu za ulaganja u hartije od vrednosti U Hrvatskoj je odnedavno stupila na snagu Hanfina dozvola fondovima da prošire ulaganja u nove hartije od vrednosti, što će sigurno imati za posledicu poboljšanje fondovske industrije koja, kao i sve ostalo, trpi posledice svetske krize. Izmenama i dopunama pravilnika, kojima se određuju kriterijumi ulaganja i investiciona ograničenja za penzijske fondove, kao i dozvoljena ulaganja i ograničenja ulaganja otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom, omogućeno im je da ulažu akcije, koje u slobodnoj prodaji imaju manje od deset odsto izdanja, ako je tržišna kapitalizacija akcija u slobodnoj prodaji veća od 14 miliona evra.

Kupoprodaja isplativa Investicioni fondovi u Srbiji nemaju takvu vrstu ograničenja za ulaganje svoje imovine, ali su zato ograničenja više vezana za tip imovine u koju se mogu vršiti ulaganja, ali za sada nema najava da bi se tu moglo bilo šta promeniti. - Investicioni fondovi svojom politikom ulaganja mogu predvideti dodatne kriterijume, odnosno, ograničenja kojih će se držati prilikom investiranja, ali ona nisu obavezujuća u smislu zakonskog ograničenja- objašnjava Marko Milić, portfolio menadžer u DIUF „Fokus Invest“. On kaže da bi za investicione fondove koji posluju u Srbiji moglo biti interesantno postojanje repo transakcija između fondova istog društva, pružajući na taj način fondovima dodatan izvor likvidnosti. Na taj način bi fondovi, koji imaju potrebu za dodatnim sredstvima, imali mogućnost da u kratkom vremenskom periodu dođu do potrebne likvidnosti, ne narušavajući prinosni potencijal formiranog portfelja. - U Hrvatskoj je taj vid investiranja razvijeniji s obzirom na postojanje većeg broja novčanih fondova, koji raspolažu značajnim likvidnim sredstvima i predstavljaju najveći segment otvorenih investicionih fondova. Novčani fondovi, na taj način, imaju veću mogućnost plasiranja sredstava svojih članova, ostvarujući siguran i stabilan prinos, uz nizak nivo rizika. Spas u inostranstvu U Srbiji je segment otvorenih novčanih fondova tek na početku, s obzirom na to da prvi fond takve vrste „Fokus novčani fond“ uskoro počinje sa radom, ali bi mogućnost realizacije repo transakcija dodatno povećala izbor investicionih mogućnosti i pozitivno uticala na sigurnost i konstantnost prinosa svih članova - kaže Milić.

Milan Kovač, portfolio menadžer DIUF „Ilirika“, kaže da bi fondovima u Srbiji dobrodošlo proširenje limita od 30 odsto za ulaganje u inostranstvo. - Proširenje limita ulaganja fondova u inostranstvo bi omogućilo veći manevar i fleksibilnost, što znači da bi veći IF mogli da ulažu u likvidnije akcije u inostranstvu - smatra Kovač. U srpskim dobrovoljnim penzijskim fondovima složni su u oceni da proširenje ulaganja u nove akcije, što je slučaj u Hrvatskoj, ne bi značilo ništa posebno, odnosno da procenat proširenja ulaganja trenutno ništa ne znači. - Naš cilj je da se tržište razvije, a koliko znam, fondovi za sada nisu ispunili ni dozvoljeni procenat ulaganja.

U situaciji u kojoj se sada nalazi naše tržište ne možemo očekivati nikakve ustupke - smatra Biljana Dorić, direktorka DPF „DDOR penzija. Gordana Pajić, zamenik direktora „NLB Nova penzija“, tvrdi da bi za DPF u ovom trenutku značio pre svega oporavak oba berzanska indeksa, a zatim i proširenje ulaganja u hartije od vrednosti. Ulaganja su definisana Zakonom o DPF i odlukom NBS, kojih se DPF potpuno pridržavaju. Inicijativa za izmenu istih od strane društava već je data.

BEOGRAD - Društvo za upravljanje investicionim fondovima „Delta investments“ trenutno je u fazi dobijanja dozvole za novi investicioni fond - „Delta nekretnine“, koji će najmanje 60 odsto imovine ulagati u nekretnine. „Delta nekretnine“ će emitovati 150.000 akcija pojedinačne vrednosti 10.000 dinara, pa će ukupna vrednost emisije biti milijardu i po dinara (oko 20 miliona evra). Emisiju te vrednosti u „Delta investmentsu“ smatraju optimalnom za ozbiljno ulaganje u sektor nekretnina i početak rada te vrste fonda na srpskom tržištu. U društvu ocenjuju da je u uslovima opadajućeg tržišta kapitala i globalne finansijske krize neophodno ponuditi domaćem tržištu i investitorima novu mogućnost, tj. ulaganje u nekretnine, čija vrednost je u znatno manjoj meri podložna kratkoročnim fluktuacijama tržišta.

:D Umesto u gradj. firmu, uložite u fond !! :cheers:


.

Fondovi traže osnivanje interventnog fonda po uzoru na Hrvatsku

Autor/izvor: SEEbiz

BEOGRAD - Predstavnici investicionih fondova u Srbiji kažu da su likvidnost i gubitak poverenja ulagača najveći problemi koji su ih pogodili zbog svetske krize.

Oni su zatražili od države da formira interventni fond od oko deset miliona evra koji bi im omogućio da odmah odgovore na zahteve ulagača za isplate i povrate poverenje.

"Vrednost imovine kojom upravljaju investicioni fondovi smanjena je sa 63 miliona evra u oktobru prošle godine na trenutnih 27 miliona evra", naveli su predstavnici fondova.

Predstavnici fondova su protiv predloga Beogradske berze da se automatski zaustavi trgovanje ako dođe do većeg pada akcija, jer smatraju da uvek treba ostaviti mogućnost investitoru da proda svoje investicione jedinice, ako hoće, makar i po najnižoj ceni. Kao veliki problem iz nekih fondova navode to što im je ograničeno ulaganje u inostranstvu na 30 odsto ukupne imovine, dok su drugi smatrali da domaći investicioni fondovi treba pre svega da posluju na domaćem finansijskom tržištu i tako pomognu njegov razvoj.

Predstavnici fondova su zatražili i liberalizaciju deviznog tržišta, koja bi im omogućila stalno kupuju i prodaju devize, mogućnost da obavljaju repo operacije sa hartijama od vrednosti, kao i promenu propisa koji regulišu rad investicionih fondova.

Tim promenama, naveli su, omogućilo bi se i društvo za upravljanje može da ulaže u fond koji je osnovalno, a ne samo povezana lica, da se rok za isplatu ulagača produži na pet do 10 radnih dana i da se maksimalno kreditno zaduživanje fonda poveća sa 10 na 20 odsto kapitala.

Inače, jedinice investicionih fondova u septembru su ubeležile velike minuse, ali su ipak prošle bolje od indeksa Beogradske berze, kao i indeksa na regionalnim, ali i svetskim tržištima.

Najslabije rezultate u septembru su imali KD ekskluziv, čija je jedinica pala 18,12 odsto, Ilirika JIE sa minusom od 14,21 i Citadel trijumf sa 13,62 odsto. Najmanji pad ubeležili su balansirani fond Hypo balanced, od 1,75 odsto, i AC Fondovi kapital, od 3,53 odsto.

Istovremeno je najveći pad imovine iskusio fond Fima proactiv, za 141,7 miliona dinara, a najmanji AC Fondovi kapital, od 139.400 dinara.

Zakon o investicionim fondovima treba izmeniti da bi investitori mobilisali kapital i uložili ga na srpsko tržište, koje je malo u ovom delu Evrope, ali je u konkurenciji sa ostalim u privlačenju kapitala.
Svet je trenutno zahvaćen ozbiljnim turbulencijama i, kada se one stišaju, pravila igre na finansijskom tržištu biće promenjena, složili su se učesnici panela posvećenog Zakonu o investicionim fondovima na Konferenciji o razvoju tržišta kapitala u Beogradu.

"Zakon o investicionim fondovima iz 2006. bio je dobar i dao je osnov za razvoj tržišta investicionih fondova ali su njegova rešenja bila adekvatna za taj trenutak", istakao je direktor Društva za upravljanje fondovima Fima Invest Milan Marinković.

Podsetivši da u Srbiji danas ima 16 društava i 19 fondova, uključujući one u osnivanju, Marinković je rekao da je brz razvoj doveo do promena na tržištu kapitala i iscrpljivanja mogućnosti postojećeg zakona. Među članovima koje bi trebalo izmeniti zamenik direktora Društva Focus invest Nada Simić izdvojila je onaj koji se tiče ulaganja povezanih lica.

Fondovi ostali bez 42 odsto kapitala

Za poslednja tri meseca investicioni fondovi u Srbiji ostali bez 1,3 milijarde dinara. U odnosu na oktobar 2007, kapital umanjen 2,6 puta.

Investicioni fondovi u Srbiji imaju 2,6 puta manje kapitala nego u oktobru 2007. godine, kada ih je bilo svega četiri. Trenutno se u četrnaest fondova nalazi 1,8 milijardi dinara, od tadašnjih 4,9 milijardi. Samo u poslednja tri meseca kapital investicionih fondova u Srbiji je pao za 1,3 milijarde dinara ili za 41,78 odsto. Iz fondova je odavno pobegao svako ko je tamo „zalutao" s namerom da brzo dođe do velikog novca, a ostali su samo ozbiljni investitori na dugi rok.

Ceo tekst na: Biznis novine

Danas je nekolicina fondova imala ozbiljniji pad vrednosti investicione jedinice. Opet se dešava ono o čemu sam već ranije pisao, a to je drastična razlika u fer vrednosti samo jedne hartije - VINZ. Naime, fer vrednost za prethodni dan je bila 12.500 dok je danas uspostavljena (više od 1% istrgovanih akcija koje su u free float-u) cena od 8.498 što je značajan pad vrednosti (32%).

Sledeći šok za investitore domaćih fondova mislim da će se desiti sledećeg petka (ili ranije, ako se istrguje sa više od 1% akcija u free float-u). Dogodiće se značajan pad vrednosti investicione jedinice Citadelovog fonda, koji ima solidno učešće PKBT u svom portfoliju. Ako cena PKBT ostane na današnjem nivou (1.400), sledećeg petka (ili ranije, kao što sam već pomenuo) će samo pad fer vrednosti PKBT (sa 2.400 na sadašnjih 1.400 pod pretpostavkom da cena ostane ista) uzrokovati pad IJ od oko 4% ne računajući, naravno, promene cena ostalih hartija. Ovo nije tvrdnja, nego pretpostavka, ali sam prilično siguran da će se to desiti sledeće nedelje ako cena ostane ovakva.

Ipak će biti ranije, tj. danas :) (istrgovano više od 1% akcija u free float-u). Današnja fer cena 1.680, jučerašnja 2.400 (pad vrednosti 30%). Oko -3% je moja pretpostavka pada vrednosti IJ samo za PKBT, a ostale cene hartija nisam uzeo u obzir.

Auuuu... Dušane, pa ti postaješ pravi expert za ova fondovska pitanja... :sampion:

Moram da vidim, da te preporučim na neki blog...
:ding ding:


.

Odlično, Dušane. Drago mi je da je neko i dalje bullish po pitanju berzanske edukacije.

Hvala Sneki, Stefane :D

Ovih dana, imovina fondova je pala ispod 20 miliona EUR, zbog pada vrednosti dinara, pada vrednosti investicionih jedinica kao i zbog blagog odliva novca iz njih.

U poslednjoj nedelji novembra iz fondova je povučeno oko 19 miliona RSD, dok je u toku celog meseca povučeno oko 56 miliona RSD. Ukupan pad imovine u novembru iznosi 247 miliona RSD.

Obrtanjem berzanskih trendova trebalo bi da se promeni i ovaj trend odliva imovine. Činjenica je da je ova finansijska kriza značajno unazadila i upropastila našu fondovsku industriju na duži period.

Bližimo se kraju ove, za berzu katastrofalne godine. Ni u najgorem scenariju koji sam mogao da zamislim, a da sam pritom hteo da budem realan, nisam mogao da zamislim da će se indeksi naći na ovim nivoima na kojima su sada. Od 31.12.2007. do danas, indeksi su pali za 71.71% (belexline) i 79.32% (belex15). Industrija investicionih fondova je unazađena za nekoliko sledećih godina, a možda i duže. U drugom delu ove poruke, nalaze se dve tabele, prva je od 08.05.2007. Dakle, od početka rada drugog investicionog fonda kod nas, Fima proaktiv-a, da bi zahvatio što duži vremenski period, a u to vreme su i indeksi dostizali istorijske maksimume, tako da je interesantno videti kakve rezultate su ostvarila ta dva fonda u odnosu na indekse.

Prva tabela



Dakle, prilično dobro se vidi da su fondovi ostvarili bolje rezultate (bolje bi bilo reći manje lošije) od indeksa, što je i njihov glavni cilj. Prilično je lako bilo za Delta plus fond, da u bear marketu ostvari bolje rezultate od indeksa, jednostavno, zbog zakonske ograničenosti ulaganja u akcije od 65% (Delta plus je balansirani fond). Sa druge strane, fond Fima proaktiv, koji nema tu ograničenost jer je fond rasta vrednosti imovine, takođe je ostvario manji gubitak od indeksa. Ja to tumačim na sledeći način (taj manji gubitak, odnosno bolji rezultat): fondovi treba da imaju određeni deo imovine u gotovini i depozitima, zbog eventualne isplate klijenata. S obzirom da je naša berza izuzetno nelikvidna, pretpostavljam da su fond menadžeri ostavili određeni deo imovine upravo u depozitima i gotovini na računu, zbog ovakvih trendova na berzi. To se lepo može videti i u finansijskim izveštajima fondova. Isto tako, kad (i ako) nastupi bull market, prilično sam siguran da će teško koji fond uspeti da ostvari veći rast od indeksa, upravo zbog te gotovine i depozita, tako da bi u bull marketu najbolji izbor (što se fondova tiče) bio indeksni fond, koji, na žalost, kod nas još uvek ne postoji.

Druga tabela predstavlja rezultate indeksa i fondova od početka 2008. godine do danas. Uzeti su obzir samo fondovi koji su poslovali od početka 2008. godine.



U ovoj tabeli su i podaci o imovini, koja je značajno opala od početka godine, što zbog pada vrednosti akcija, što zbog isplate članova koji su povukli svoja sredstva iz fondova. U prethodnu tabelu nisam stavio podatke o imovini, jer ne mogu da pronađem istorijske podatke za vrednost imovine iz tog perioda.

Šta možemo da očekujemo sledeće godine? Rešavanje krize? Oporavak indeksa i vrednosti investicionih jedinica? Možda... Naše vlade, kako prethodne, tako i ova, pokazale su vrlo malo interesa za berzu i rešavanje problema i podsticanje građana da ulažu u nju. Takođe, strani investitori su se ove godine značajno povlačili sa našeg tržišta kapitala, i bez njih je teško očekivati oporavak naše berze, pogotovo kad uzmemo u obzir da su još uvek prisutni i da imaju značajne količine naših likvidnih, a i manje likvidnih akcija.

Jedan od sledećih koraka naše (prilično nezainteresovane vlade i skupštine) trebalo bi da bude uvođenje drugog stupa penzijskog osiguranja, odnosno, pojavljivanje prvih obaveznih penzionih fondova, koji već nekoliko godina postoje u našem okruženju. Oni bi mogli da značajno povećaju likvidnost berze i podignu vrednost prometa, jer bi imali stalan priliv svežih sredstava svakog meseca. Recimo, 2 miliona zaposlenih x (samo) 1.000 dinara mesečno = 2 milijarde dinara.

Ima tu još dosta stvari koje se moraju uraditi, kao na primer municipalne i korporativne obveznice, ali sve to izgleda dosta daleko i teško za ostvariti, imajući u vidu prethodno navedene činjenice i totalnu nezainteresovanost političke elite...

Teška godina za fondove, mislim da će i 2009. biti teška - teško će biti povratiti poverenje naplašenih ulagaca, biće to prava borba za likvidnost, a ako fondovi ne budu imali kapitala ni Belexu neće cvetati ruže !!
Biće ovo godina u kojoj će indexi puziti po dnu !!

.

Danas me zaintrigirao značajan pad vrednosti investicione jedinice KD Ekskluziva. Nisam bio lenj i pogledao sam dostupne podatke o njihovom ulaganju. Vrednost IJ je pala zato što se danas trgovalo akcijama FIDL, a nije u prethodnom periodu, tj. pet poslednjih trgovačkih dana, tako da je fer vrednost bila knjigovodstvena vrednost koja je u ovom momentu skoro 3 puta veća od tržišne vrednosti. Tako da je fer vrednost danas za FIDL uspostavljena na nivou od 650 dinara, odnosno pad od oko 64%.

Takođe sam pogledao trgovinu FIDL i kretanje vrednosti IJ fonda u prethodnom periodu i takođe su se dešavale korekcije u vezi sa ovom akcijom: 14.01. kada je bio šesti dan da se nije trgovalo tako da je fer cena porasla za oko 300% a IJ za 3,17%. Pre toga je 06.01. pala vrednost IJ za -3.18% a pre toga je porasla 24.12. za 3,33%. I još jednom, pre toga +2,49% i -3,74% (8.12. i 10.12.). Ako i dalje bude ovako slaba likvidnost FIDL, opet će se desiti rast vrednosti, a zatim ponovo pad kada dođe do trgovine.

Moguće je špekulisati sa kupovinom i prodajom IJ, ali su naknade dosta visoke, tako da baš i nije isplativo sa ovim fondom ti činiti, dok bi, recimo, sa Citadelom, sasvim moguće bilo odraditi ovako nešto. Samo što ne možemo znati da li će opet doći do nelikvidnosti duže od 5 dana, a možemo tačno znati i uplatiti toga dana kad dođe do trgovine a da je prethodno nije bilo duže od 5 dana, kao što se desilo u gore pomenutim slučajevima.

Sledeće što će se desiti, verovatno početkom februara, su isto tako značajne korekcije zbog promene fer vrednosti AIKB i MTLC, odnosno onih fondova koji je imaju u svom portfoliju u značajnijoj meri. AIKB imaju svi domaći fondovi, dok za MTLC nisam siguran, ali znam da je ima Citadel (eto prilike za špekulaciju :D ).

Naime, fer vrednost AIKB je 1.909 dinara (uspostavljena 22.12. zbog broja trgovanih akcija u toku jednoga dana - 1% ili više trgovanih akcija u free float-u u toku jednog dana), te će porasti kada prođe 30 trgovačkih dana od toga dana, ili ako se ponovo desi obim od preko 1% free float akcija u toku dana na onu fer vrednost koja će biti toga dana (prosek VWAP cena za poslednjih 5 dana). To može biti značajan porast, s obzirom da je trenutna cena 2.600 dinara (porast od 36%).

Fer vrednost MTLC je 1.350, dok je tržišna vrednost u ovom momentu 1.850, što je rast od oko 37%.

Na primer, ako fond ima 10% AIKB u svom portfoliju, i desi se pomenuta korekcija od 36%, vrednost investicione jedinice bi porasla za 3,6%.

Interesantno je da su obe cene uspostavljene na isti dan - 22.12.2008. tako da bi ako se ne ispuni prvi uslov (više od 1% trgovanih akcija u free floatu), korekcija mogla da se desi istog dana. Moja kalkulacija je da bi, na primer, vrednost IJ Citadela porasla za oko 3,2% tog dana (ako uzmemo u obzir samo te dve akcije, a vidimo da se ne dešavaju značajne fluktuacije u toku dana). Citadel nema ulaznu proviziju, a izlazna je 1% tako da bi se moglo uzeti čisto 2% za dva dana :D

Zaposleni u fondovima u depresiji!!
Stanje slično kao u brok. kućama, nema se para pa se mnogi polako spremaju da traže nov posao!!'? :no:
Strah je ČUDO !! A kukavica će uvek biti!

Razmere ove krize se nisu mogle naslutiti 2007. i početkom 2008. kada je većina fondova počela sa radom. Čak i letos, kad je poslednji, hypo balance počeo sa radom. Kao što sam navodio i ranije (a i Sneki sada, na temi "dilema"), likvidnost je gorući problem, jer su se fondovi našli između pritiska na isplati članova koji su povlačili svoje uloge, što im je pojelo skoro sve depozite sa kojima su raspolagali, a sa druge strane, u nemogućnosti su da prodaju izuzetno nelikvidne (ali sa izuzetnim potencijalom :D ) akcije, jer, jednostavno, nemaju kupca, na bilo kojoj ceni.

U poslednje vreme se značajno smanjio pritisak za isplatu uloga članovima, i izgleda su ostali najuporniji i najdugoročniji investitori. Ali, žalosno je videti celokupnu imovinu naših fondova, koja je svega 16-17 miliona evra.

Kraj krize još nije na vidiku, čak vidimo i dosta pogoršanja, kako na berzi, tako i u celokupnom privrednom ambijentu, tako da ćemo izgleda da se načekamo...