Auuuu... Dušane, pa ti postaješ pravi expert za ova fondovska pitanja... :sampion:

Moram da vidim, da te preporučim na neki blog...
:ding ding:


.

Odlično, Dušane. Drago mi je da je neko i dalje bullish po pitanju berzanske edukacije.

Hvala Sneki, Stefane :D

Ovih dana, imovina fondova je pala ispod 20 miliona EUR, zbog pada vrednosti dinara, pada vrednosti investicionih jedinica kao i zbog blagog odliva novca iz njih.

U poslednjoj nedelji novembra iz fondova je povučeno oko 19 miliona RSD, dok je u toku celog meseca povučeno oko 56 miliona RSD. Ukupan pad imovine u novembru iznosi 247 miliona RSD.

Obrtanjem berzanskih trendova trebalo bi da se promeni i ovaj trend odliva imovine. Činjenica je da je ova finansijska kriza značajno unazadila i upropastila našu fondovsku industriju na duži period.

Bližimo se kraju ove, za berzu katastrofalne godine. Ni u najgorem scenariju koji sam mogao da zamislim, a da sam pritom hteo da budem realan, nisam mogao da zamislim da će se indeksi naći na ovim nivoima na kojima su sada. Od 31.12.2007. do danas, indeksi su pali za 71.71% (belexline) i 79.32% (belex15). Industrija investicionih fondova je unazađena za nekoliko sledećih godina, a možda i duže. U drugom delu ove poruke, nalaze se dve tabele, prva je od 08.05.2007. Dakle, od početka rada drugog investicionog fonda kod nas, Fima proaktiv-a, da bi zahvatio što duži vremenski period, a u to vreme su i indeksi dostizali istorijske maksimume, tako da je interesantno videti kakve rezultate su ostvarila ta dva fonda u odnosu na indekse.

Prva tabela



Dakle, prilično dobro se vidi da su fondovi ostvarili bolje rezultate (bolje bi bilo reći manje lošije) od indeksa, što je i njihov glavni cilj. Prilično je lako bilo za Delta plus fond, da u bear marketu ostvari bolje rezultate od indeksa, jednostavno, zbog zakonske ograničenosti ulaganja u akcije od 65% (Delta plus je balansirani fond). Sa druge strane, fond Fima proaktiv, koji nema tu ograničenost jer je fond rasta vrednosti imovine, takođe je ostvario manji gubitak od indeksa. Ja to tumačim na sledeći način (taj manji gubitak, odnosno bolji rezultat): fondovi treba da imaju određeni deo imovine u gotovini i depozitima, zbog eventualne isplate klijenata. S obzirom da je naša berza izuzetno nelikvidna, pretpostavljam da su fond menadžeri ostavili određeni deo imovine upravo u depozitima i gotovini na računu, zbog ovakvih trendova na berzi. To se lepo može videti i u finansijskim izveštajima fondova. Isto tako, kad (i ako) nastupi bull market, prilično sam siguran da će teško koji fond uspeti da ostvari veći rast od indeksa, upravo zbog te gotovine i depozita, tako da bi u bull marketu najbolji izbor (što se fondova tiče) bio indeksni fond, koji, na žalost, kod nas još uvek ne postoji.

Druga tabela predstavlja rezultate indeksa i fondova od početka 2008. godine do danas. Uzeti su obzir samo fondovi koji su poslovali od početka 2008. godine.



U ovoj tabeli su i podaci o imovini, koja je značajno opala od početka godine, što zbog pada vrednosti akcija, što zbog isplate članova koji su povukli svoja sredstva iz fondova. U prethodnu tabelu nisam stavio podatke o imovini, jer ne mogu da pronađem istorijske podatke za vrednost imovine iz tog perioda.

Šta možemo da očekujemo sledeće godine? Rešavanje krize? Oporavak indeksa i vrednosti investicionih jedinica? Možda... Naše vlade, kako prethodne, tako i ova, pokazale su vrlo malo interesa za berzu i rešavanje problema i podsticanje građana da ulažu u nju. Takođe, strani investitori su se ove godine značajno povlačili sa našeg tržišta kapitala, i bez njih je teško očekivati oporavak naše berze, pogotovo kad uzmemo u obzir da su još uvek prisutni i da imaju značajne količine naših likvidnih, a i manje likvidnih akcija.

Jedan od sledećih koraka naše (prilično nezainteresovane vlade i skupštine) trebalo bi da bude uvođenje drugog stupa penzijskog osiguranja, odnosno, pojavljivanje prvih obaveznih penzionih fondova, koji već nekoliko godina postoje u našem okruženju. Oni bi mogli da značajno povećaju likvidnost berze i podignu vrednost prometa, jer bi imali stalan priliv svežih sredstava svakog meseca. Recimo, 2 miliona zaposlenih x (samo) 1.000 dinara mesečno = 2 milijarde dinara.

Ima tu još dosta stvari koje se moraju uraditi, kao na primer municipalne i korporativne obveznice, ali sve to izgleda dosta daleko i teško za ostvariti, imajući u vidu prethodno navedene činjenice i totalnu nezainteresovanost političke elite...

Teška godina za fondove, mislim da će i 2009. biti teška - teško će biti povratiti poverenje naplašenih ulagaca, biće to prava borba za likvidnost, a ako fondovi ne budu imali kapitala ni Belexu neće cvetati ruže !!
Biće ovo godina u kojoj će indexi puziti po dnu !!

.

Danas me zaintrigirao značajan pad vrednosti investicione jedinice KD Ekskluziva. Nisam bio lenj i pogledao sam dostupne podatke o njihovom ulaganju. Vrednost IJ je pala zato što se danas trgovalo akcijama FIDL, a nije u prethodnom periodu, tj. pet poslednjih trgovačkih dana, tako da je fer vrednost bila knjigovodstvena vrednost koja je u ovom momentu skoro 3 puta veća od tržišne vrednosti. Tako da je fer vrednost danas za FIDL uspostavljena na nivou od 650 dinara, odnosno pad od oko 64%.

Takođe sam pogledao trgovinu FIDL i kretanje vrednosti IJ fonda u prethodnom periodu i takođe su se dešavale korekcije u vezi sa ovom akcijom: 14.01. kada je bio šesti dan da se nije trgovalo tako da je fer cena porasla za oko 300% a IJ za 3,17%. Pre toga je 06.01. pala vrednost IJ za -3.18% a pre toga je porasla 24.12. za 3,33%. I još jednom, pre toga +2,49% i -3,74% (8.12. i 10.12.). Ako i dalje bude ovako slaba likvidnost FIDL, opet će se desiti rast vrednosti, a zatim ponovo pad kada dođe do trgovine.

Moguće je špekulisati sa kupovinom i prodajom IJ, ali su naknade dosta visoke, tako da baš i nije isplativo sa ovim fondom ti činiti, dok bi, recimo, sa Citadelom, sasvim moguće bilo odraditi ovako nešto. Samo što ne možemo znati da li će opet doći do nelikvidnosti duže od 5 dana, a možemo tačno znati i uplatiti toga dana kad dođe do trgovine a da je prethodno nije bilo duže od 5 dana, kao što se desilo u gore pomenutim slučajevima.

Sledeće što će se desiti, verovatno početkom februara, su isto tako značajne korekcije zbog promene fer vrednosti AIKB i MTLC, odnosno onih fondova koji je imaju u svom portfoliju u značajnijoj meri. AIKB imaju svi domaći fondovi, dok za MTLC nisam siguran, ali znam da je ima Citadel (eto prilike za špekulaciju :D ).

Naime, fer vrednost AIKB je 1.909 dinara (uspostavljena 22.12. zbog broja trgovanih akcija u toku jednoga dana - 1% ili više trgovanih akcija u free float-u u toku jednog dana), te će porasti kada prođe 30 trgovačkih dana od toga dana, ili ako se ponovo desi obim od preko 1% free float akcija u toku dana na onu fer vrednost koja će biti toga dana (prosek VWAP cena za poslednjih 5 dana). To može biti značajan porast, s obzirom da je trenutna cena 2.600 dinara (porast od 36%).

Fer vrednost MTLC je 1.350, dok je tržišna vrednost u ovom momentu 1.850, što je rast od oko 37%.

Na primer, ako fond ima 10% AIKB u svom portfoliju, i desi se pomenuta korekcija od 36%, vrednost investicione jedinice bi porasla za 3,6%.

Interesantno je da su obe cene uspostavljene na isti dan - 22.12.2008. tako da bi ako se ne ispuni prvi uslov (više od 1% trgovanih akcija u free floatu), korekcija mogla da se desi istog dana. Moja kalkulacija je da bi, na primer, vrednost IJ Citadela porasla za oko 3,2% tog dana (ako uzmemo u obzir samo te dve akcije, a vidimo da se ne dešavaju značajne fluktuacije u toku dana). Citadel nema ulaznu proviziju, a izlazna je 1% tako da bi se moglo uzeti čisto 2% za dva dana :D

Zaposleni u fondovima u depresiji!!
Stanje slično kao u brok. kućama, nema se para pa se mnogi polako spremaju da traže nov posao!!'? :no:
Strah je ČUDO !! A kukavica će uvek biti!

Razmere ove krize se nisu mogle naslutiti 2007. i početkom 2008. kada je većina fondova počela sa radom. Čak i letos, kad je poslednji, hypo balance počeo sa radom. Kao što sam navodio i ranije (a i Sneki sada, na temi "dilema"), likvidnost je gorući problem, jer su se fondovi našli između pritiska na isplati članova koji su povlačili svoje uloge, što im je pojelo skoro sve depozite sa kojima su raspolagali, a sa druge strane, u nemogućnosti su da prodaju izuzetno nelikvidne (ali sa izuzetnim potencijalom :D ) akcije, jer, jednostavno, nemaju kupca, na bilo kojoj ceni.

U poslednje vreme se značajno smanjio pritisak za isplatu uloga članovima, i izgleda su ostali najuporniji i najdugoročniji investitori. Ali, žalosno je videti celokupnu imovinu naših fondova, koja je svega 16-17 miliona evra.

Kraj krize još nije na vidiku, čak vidimo i dosta pogoršanja, kako na berzi, tako i u celokupnom privrednom ambijentu, tako da ćemo izgleda da se načekamo...

Citadel Triumph 531,80 +1,28

Za sada sve ide "po dogovoru" ! :bball:

.

Eto, dogodilo se kao što sam najavio :D

Nije u rasponu od 2,5-3% ali je blizu, zbog pada ostalih vrednosti koje nisam mogao da znam tada, a ove promene su bile izvesne (AIKB I MTLC).

raiff i focus isto gore.Ista struktura akcija?

Focus ima AIKB, a raiffeisen, koliko sam video u finansijskim izveštajima nema MTLC, i vrlo malo AIKB, osim ako su promenili strukturu od tada (a jeste prošlo dosta vremena). Zepter i KD su takođe lepo porasli, Zepter ima obe hartije, dok KD ima AIKB I BMBI.

Za raiff nemam objašnjenje, osim ako su u međuvremenu kupili neku od ovih akcija koje su porasle (govorim o fer vrednosti, naravno). A moguće je da se nekom akcijom nije trgovalo više od 5 dana (a ima PB dosta manji od 1), pa bi to moglo da bude objašnjenje.

Intervju dotiče celokupno tržište kapitala...

Tržište se stabilizuje, nastavljamo reforme

Donošenjem novog Zakona o tržištu hartija od vrednosti, i hitnim izmenama Zakona o investicionim fondovima, država bi konačno ispunila zahteve berzanskih učesnika za nastavak reformi. Time bi se, kako kaže Milko Štimac, prvi čovek Komisije za hartije od vrednosti (KHOV), nastavilo sa neophodnim reformama koje će omogućiti da srpsko tržište kapitala spremno dočeka kraj svetske ekonomske krize.

- Grupa konsultanata, koju finansira USAID, završila je Predlog nacrta zakona o tržištu hartija od vrednosti, koji je u potpunosti urađen prema evropskoj regulativi, tako da ćemo za mesec dana imati finalni tekst sa kojim ćemo otići u Ministarstvo finansija, gde su već dosta uradili na hitnim izmenama Zakona o investicionim fondovima. To nije kraj priče, jer očekujemo i dalje promene Zakona o investicionim fondovima kao i ostalih osam zakona koje su tražili učesnici. Pravi je trenutak da se krene sa onim što se zagovaralo na konferenciji "Razvoj tržišta kapitala", u oktobru prošle godine.

________________

Ovo je samo deo teksta.

Nekoliko puta čitam ovu vest i ne verujem šta čitam!

Ulaganje na stranim tržištima donelo uspeh KD Ekskluzivu

Tržište otvorenih investicionih fondova nije moglo da izbegne pesimizam na berzi. Čak devet od deset fondova rasta vrednosti imovine koji uglavnom ulažu u akcije na berzi zabeležili su pad vrednosti investicionih jedinica. Svetla tačka ove nedelje je KD Ekskluziv sa rastom od + 2,87 %. Ovakav rast KD Ekskluziva usred velikog pada akcija na domaćoj berzi možemo da pripišemo ulaganju na strana tržišta kapitala gde su pojedine akcije zabeležile rast.

_____________

Koji rast??? Na nedeljnom nivou, IJ KD fonda je pala za 5,52%. I koje ulaganje na stranim tržištima bi im donelo rast??? Pa ulagali su (15-20% imovine maksimum) u Hrvatsku, gde takođe indeksi padaju. Pogledam onda ponovo datum, i piše današnji datum, tako da je vest sveža, ali informacije totalno pogrešne.

Ne košta puno da se pogledaju podaci, sve ima na internetu :D

Ulozi u investicionim fondovima sigurni
Ulozi građana i pravnih lica u investicionim fondovima su sigurni jer im je to obezbeđeno zakonom. Od 30. marta počinje da se primenjuje novi pravilnik o investicionim fondovima.

"Da li će neko društvo za upravljanje investicionim fondovima prestati sa radom ili ne zavisi od volje osnivača tog društva. Ako žele to da urade moraju da ispoštuju određenu proceduru koja podrazumeva da se prethodno namire ulagači u fondu po tekućim cenama", rekao je Štimac povodom nedavnog prestanka rada tri Društva za upravljanje investicionim fondovima.

Od početka ove godine prestala su da rade tri investiciona fonda - "AC fondovi ad" , "Altas Aset menadžment" i "Rose Aset menadžment". Sva tri fonda su počela sa radom u 2008. godini.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/49870/Ulozi+u+investicionim+fondovima+sigurni.html

Toliko o ozbiljnosti...

Pa prosecan STR radi BAR par godina... :buahaha:

Pisem seminarski rad na temu 'balansirani investicioni fondovi'.....da li neko moze da mi preporuci neku literaturu?
Hvala :)

Pozdrav ana i dobrodošla :flower1:

Nema puno literature na srpskom, tj. skoro nikakve na tu temu. Jedino možda iz zakona o inv. fondovima da uzmeš ono što se može uzeti, a ostalo, iz američke literature. Podatke možeš naći i u prospektu balansiranih fondova, trenutno ih kod nas ima dva.

Ja takođe planiram diplomski da radim na temu investicionih fondova.

Linkovi za gore pomenuto:

http://www.crhov.co.yu/pravnaregulativa/drugi_pravni_akti/ZAKON_o_investicionim_fondovima.pdf
http://www.deltainvestments.rs/code/navigate.php?Id=14
http://www.hypoinvestments.rs/cms/

Ako imaš još neka pitanja, a da mogu pomoći, slobodno, ovde, ili na pm.

Još jednom, dobrodošla :D

Kao što sam već pomenuo na temi Poštena (fer) vrednost akcije, od danas počinje novi način obračuna vrednosti imovine i investicione jedinice domaćih fondova. Zaboravio sam tamo napomenuti da će se vrednost investicione jedinice objavljivati tek sutradan na internet stranicama fondova, a dva dana kasnije u dnevnim novinama u kojima se objavljuje njihova vrednost.

Danas se prvi put objavljuju vrednosti investicionih jedinica po novom obračunu. Za sada se ništa posebno nije desilo, tj. kretanja su ista kao i do sada. Meni će jedino biti interesantno videti današnju ceni IJ Fima Proactive fonda, jer smatram da dosta odstupaju fer vrednosti zbog drugačijeg tumačenja i obračuna ovog fonda u odnosu na ostale.



.

Investicioni fondovi poslovali sa gubitkom

26. april 2009. | 10:47

BEOGRAD - Sva društva za upravljanje investicionim fondovima su u 2008. godini poslovala sa gubitkom i iskazala ukupan negativan neto finansijski rezultat u iznosu od 311 miliona dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

Izuzetno nepovoljna klima za investiranje na tržištu hartija od vrednosti, kao posledica svetske finansijske krize u drugoj polovini 2008. godine, bila je okvir za poslovanje institucionalnih investitora.

Negativna ekonomska kretanja odrazila su se na poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima, koja su kod nas osnovana prvi put u 2007. godini i zatvorene investicione fondove, osnovane u 2008. godini.

U Srbiji je u 2008. godini poslovalo 16 društava za upravljanje investicionim fondovima, odnosno sedam društava više nego prethodne godine. Društva u svom sastavu imaju 15 otvorenih i dva zatvorena investiciona fonda i u njima je bilo zaposleno 138 radnika.

Povećanje neto gubitka

Drugu godinu poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima karakterisala je dvostruko veća bilansna aktiva, što je pre svega rezultat osnivanja novih društava u 2008. godini, ali i značajno povećanje neto gubitka.

Polovinu ukupnog neto gubitka čini neto gubitak koji je iskazalo pet društava za upravljanje investicionim fondovima, koja učestvuju u bilansnoj aktivi svih društava sa 27,8 odsto, sopstvenim izvorima finansiranja sa 15,8 odsto i ukupnom broju zaposlenih sa 34,1 odsto.

Ukupni prihodi bili su 182 miliona dinara, i veći su za 13,8 odsto nego prethodne godine, dok su ukupni rashodi bili 496 miliona dinara, i veći su tri puta nego prethodne godine.

Ukupna bilansna aktiva društava za upravljanje investicionim fondovima na kraju prošle godine bila je 644 miliona dinara, i veća je za 105,7 odsto nego prethodne godine.

Zatvoreni investicioni fondovi

U 2008. godini dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za osnivanje zatvorenih investicionih fondova dobila su dva društva "Citadel aset menadžment" za zatvoreni investicioni fond "Trijumf elit" i "Fima invest" za zatvoreni investicioni fond "Fima sautistern jurop aktivist".

Zatvoreni investicioni fond "Trjumf elit" osnovan je kao vrsta fonda koji više od polovine vrednosti imovine ulaže u akcije akcionarskih društava registrovanih u Srbiji, kojima se ne trguje na organizovanom tržištu.

Zatvoreni investicioni fond "Fima sautistern jurop aktivist" osnovan je kao vrsta fonda koji više od polovine vrednosti imovine ulaže u hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu u Srbiji, odnosno berzanskom tržištu u inostranstvu.

U prvoj godini poslovanja zatvoreni investicioni fondovi ostvarili su poslovnu dobit, ali i smanjenje neto imovine.

Dule kako su poslovali strani investicioni fondovi po svetu?Slicno kao nasi ili bolje?

Verujem da su bolje nego naši, bar na razvijenijim tržištima. Jer, fondovi, pre svega, žive od naknada, ulaznih, izlaznih i onih za upravljanje. Kako je kod nas izlazna naknada zakonski ograničena na 1% a od upravljačke se nije moglo mnogo novca naplatiti, jer jednostavno, naši fondovi su i pre krize raspolagali sa vrlo malom imovinom, koja je dostigla u jednom momentu maksimalnih 60-ak miliona Evra, što je zaista skromna cifra od koje fondovi ne mogu da posluju sa dobitkom.

Dalje možete pretpostaviti zašto su na razvijenijim tržištima fondovi bolje poslovali. Više imovine, više naknade za upravljanje, više odliva imovine, više naplaćene izlazne naknade, a kad prođe kriza, taj isti novac će se vratiti, i investitori će platiti ulazne naknade (ovo će se, nadam se i kod nas desiti - povratak investitora), tako da fondovima u suštini, kriza i odgovara, ali pod uslovom da ne traje dugo (zbog naknade za upravljanje, koja je jedan od značajnijih prihoda društava za upravljanje).

Ranije je pominjana vrednost imovine koju bi fond kod nas trebalo da ima da bi bio profitabilan. Ne sećam se tačno koja je cifra bila u pitanju, ali je sigurno veća od 10 miliona EUR, od kojih je svaki naš fond vrlo, vrlo daleko. Zajedno svi fondovi imaju trenutno oko 13 miliona evra...

Vidi se blag porast imovine fondova, valjda zbog rasta cena akcija, ali tek
kada budemo videli porast u vidu novih priloga clanova fondova, ili povratak pvucenog novca, mozemo
definitivno smatrati da se berza oporavila...

Dušane, koliko ono beše fondovi kasne za Belexom?
Jel vreme da se utrči !?

Ma jel vidiš ti Sneki strukturu ulaganja nekih fondova za koje sam stavio finansijske izveštaje? Ako Belex15 i Belexline porastu 50%, fondovi će jedva dobaciti 10%, što i vidimo sada. Sve nelikvidne hartije su im ostale, korelacija sa indeksima je vrlo mala...

Kad nelikvidne krenu, krenuće i IJ fondova...

Fima invest kreće s fondom Fima novac

Autor/izvor: SEEbiz

BEOGRAD - Društvo za upravljanje investicionim fondovima Fima Invest objavilo je poziv za upis i uplatu investicionih jedinica otvorenog investicionog fonda Fima novac.

Investiciona politika Fime novac zasnovana je na ulaganju u novčane depozite i kratkoročne dužničke hartije od vrednosti, navodi se u saopštenju Društva. Otvoreni investicioni fond Fima novac za cilj ima siguran plasman prikupljenih sredstva i održavanje visokog stepena likvidnosti uloga članova uz što veću profitabilnost ulaganja.

"Takav investicioni cilj implicira niži stepen rizika i nudi visoku sigurnost ulaganja koja, zajedno sa stabilnim očekivanim prinosima, čini osnovu atraktivnosti fonda Fima novac", izjavio je direktor Društa Fima Invest Milan Marinković.

Cena investicione jedinice tokom trajanja javnog poziva i na dan upisa fonda u Registar investicionih fondova je hiljadu dinara, a članovi fonda mogu da budu fizička i pravna, domaća i strana lica. Rok za upis i uplatu investicionih jedinica traje petnaest dana, dakle do 17. juna. Fima Invest, koja na srpskom tržištu posluje od 2007, već upravlja otvorenim fondom Fima proactiv i zatvorenim fondom Fima SEE activist. Na srpskom tržištu aktivno je 14 investicionih fondova od kojih 12 otvorenih.

Da konstatujem ono što sam primetio.

Na strani kupovine likvidnijih hartija u promenama u centralnom registru vidim pojavu raznih kastodi računa, tako da pretpostavljam da su se fondovi malo dali u kupovinu. Po finansijskim izveštajima za 2008. se vidi da su se fondovi sklonili u keš koliko su mogli. Koliko će ovog rasta uhvatiti, teško je reći, ali sigurno je da neće ni blizu kao indeksi.

Sa druge strane, primećuje se "buđenje" nekih fondovskih hartija. Ovih dana krenula je VINZ koju imaju skoro svi domaći fondovi, zatim JESV (Fima, Ilirika je imaju), BDNS i KOPB (Delta Dynamic). KD Ekskluziv je dosta bio izložen na najlikvidnijim hartijama, tako da je uhvatio dosta rasta na ovom rally-ju, ali pretpostavljam da će oni da skraćuju poziciju zbog promene strategije ulaganja, koja predviđa da najmanje 50% imovine bude uloženo u inostranstvo.

Usvojene izmene Zakona o investicionim fondovima

BEOGRAD, 08.07.2009.

BETA

Skupština Srbije usvojila je danas izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima koje bi trebalo da obezbede stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova u uslovima globalne ekonomske krize.

Usvojenim izmenama i dopunama proširuje se mogućnost ulaganja imovine investicionog fonda i uređuju uslovi i način poslovanja investicionih fondova.

Zakon omogućuje da društvo za upravljanje i s njim povezana lica mogu investirati u investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja, i to najviše 20 odsto neto vrednosti imovine fonda.

To predstavlja dodatni podsticaj osnivačima investicionih fondova da sopstveni kapital plasiraju na način koji pospešuje poslovanje fonda, piše u obrazloženju zakona. Time se, kako se navodi, postojećim i budućim članovima daje jasan signal da su osnivači društva za upravljanje spremni da svojim kapitalom snose rizik poslovanja fonda i tako povećaju kredibilitet te finansijske institucije.

Izmenjene su i odredbe koje se odnose na organizacionu i tehničku sposobnost, a propisano je da je društvo za upravljanje dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera zaposlenog na neodređeno vreme za upravljanje investicionim fondovima.

Izmene i dopune zakona stupiće na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.

ZAGREB - Spajanje dviju vodećih nezavisnih hrvatskih investicijskih društava, FIMA Vrijednosnica d.o.o. i InterCapital vrijednosnih papira d.o.o., u novo društvo FIMA InterCapital d.o.o., zbog aktualne situacije na tržištu kapitala, trenutno je odgođeno, dok se suradnja ova dva društva uspješno nastavlja i nadalje.
Naime, aktualna kriza na tržištu kapitala, te s time povezani povećani troškovi provedbe cijelog procesa, pred FIMA Vrijednosnice i Interkapital vrijednosne papire postavljaju nove zahtjeve.

U budućem razdoblju stoga će biti potrebno razmotriti nova rješenja kako bi se suradnja ovih dviju kuća nastavila na najkvalitetnijim osnovama, te s najboljim rezultatima kako za ove kuće tako i za klijente.

Glavni krivci sto je beleks i padao do marta ove godine i sto pada danas jesu fondovi i investicioni i penzioni. Ako ovako nastave, nece nikada ni igrati neku bitniju ulogu i nece im niko dati ni paru. Ja licno ni dinar jedan nikada necu dati tim olosima. Bre, koliko ih ima, a cene padaju li padaju. Jel se tako brani imovina ljudi koji su vam dali novac. Moguce je braniti cene akcija na beleksu, ali to oni ne rade jer im prosto nije stalo do interesa ljudi koji su im poverili pare nego sklapaju saveze sa pojedincima iz Srbije da tako dobiju provizije uprava fondova, a pojedinci dobre udele u dobrim firmama. Dakle, treba poostriti kriterijume za rad i kontrolu fondova, spreciti direktore fondova da rade to sto rade, jer za takvo ponasanje se u normalnom svetu ide u zatvor. Nije kriva ni aikb ni bilo ko. Kada je spuste na 1500 dinara videcete kako ce da se kupuje i kako ce da pocne da raste.

Investicioni fondovi ponovo u minusu
Autor: Jovana Radovanović

Protekle nedelje srpsko finansijsko tržište bilo je pod velikim uticajem svetskih dešavanja. Negativne vesti dolaze iz Dubaija, gde glavna državna kompanija ne može otplatiti dug od 60 milijardi dolara, na šta su međunarodne berze panično odreagovale i indeksi su drastično opali. Poruka ovog šoka je jasna i glasi: neke kompanije još nisu preživele svetsku ekonomsku krizu. Najdramatičnije je da poruka dolazi iz jedne finansijske oaze u kojoj je dosta kapitala vezano za trgovinu nafte koju vode bogati šeici.




Na Beogradskoj berzi indeksi su zabeležili minuse jer se stranci u ovakvoj situaciji uglavnom povlače ili se uzdržavaju od aktivnosti. To je razlog zbog koga je ideks najlikvidnijih hartija Belex 15 pao za 5,63 odsto, a pad od 4,85 odsto imao je i opšti indeks Beogradske berze.

Investicioni fondovi uglavnom beleže negativne rezultate, a samo tri od 12 fondova bilo je u plusu. Najuspešniji bio je investicioni fond Rajfajzen akcije sa rastom od 0,59 odsto a slede ga dva novčana fonda - Fima novac sa rastom od 0,16 odsto i Fokus novčani fond koji je uvećan za 0,14 odsto. Najgore su protekle nedelje prošli Kombank infond, koji je u minusu za 2,73 odsto, KD Ekskluziv sa padom od 2,62 odsto i Ilirika JIE koja je umanjena za 1,86 odsto. Najmanje minuse su napravili Citadel trijumf (0,44 odsto) i Fokus premijum (0,68 odsto).

U protekloj nedelji imovina investicionih fondova je nesrazmerno opala. Iz Kombank infonda i Fima novca povučeno je skoro 20 odsto kapitaa, Fima proaktiv beleži veliki apsolutni pad od 9,9 miliona dinara odnosno pet odsto, dok su ostali fondovi umanjeni od jedan do dva odsto. Ukupna imovina svih fondova, na dan 25.11.2009. god. iznosi 992,5 miliona dinara i opala je za 3,58 odsto.

Najveći rast

Rajfajzen akcije - plus 0,59 odsto

Fima novac - plus 0,16 odsto

Najveći pad

Kombank infond - minus 2,73 odsto

KD Ekskluziv - minus 2,62 odsto

Kako rade, tako im i jeste. Ima ih bre toliko, a indeksi padaju svaki dan. Nadaju se da ce neko sa strane doci i da ce kupovati akcije i drzati indekse, a oni samo da se "zavale u fotelje" i da gledaju kako imovina raste. E, gospodo, hocete da dobijete, a niste spremni da prihvatite veci rizik. Evo, odmah da vas razocaram-odabrali ste nemoguc put. Kazna ce biti u sve vecem povlacenju sredstava iz tih vasih "ortackih drustava". Kada neko vidi da ste neozbiljni ne samo da ce povuci sredstva, vec ce i dati negativnu preporuku buducim ulagacima, a to opet puca po fondovima. Zato, uozbiljite se malo i dogovorite medjusobno kako da izadjete iz ovog problema, inace vam je propast zagarantovana.

Počeo sa radom novi novčani fond - Erste cash. Oko 30mil RSD početne imovine.

"Obaveštenje povodom upisa u Registar investicionih fondova Erste CASH fonda (20.11.2009.)

Poštovani klijenti i potencijalni investitori, obaveštavamo vas da je dana 20.11.2009. godine Komisija za hartije od vrednosti izdala Rešenje br. 5/0-44-5450/4-09 kojim se Erste CASH fond upisuje u Registar investicionih fondova."

Dule, koja je svrha, prednost i mana CASH fonda???

Keš (ili novčani) fond prikuplja novac i plasira ih uglavnom u depozite i ostale novčane instrumente. To ti je slično oročenoj dinarskoj štednji, s tim da imaš svakodnevnu likvidnost, što je velika prednost u odnosu na oročenu štednju. Prinos je, koliko vidimo trenutno, negde oko 9% na godišnjem nivou, što i nije baš primamljivo.

A jel naplaćuju neko skupo održavanje, ulaznu nadoknadu ili slično?

Naknade su minimalne, tj. najmanje u fondovskim ponudama. Sva tri novčana fonda u Srbiji ne naplaćuju ulazne i izlazne naknade, dok je naknada za upravljanje oko 1%

Sad se setih jedne mane. Ako se vrati porez na kapitalnu dobit (kojoj na žalost, i novčani fondovi podležu), računaj na još manji neto prinos u odnosu na onaj od 9% godišnje (7,2% ako je 20% porez, a 8,1% ako ga smanje na 10%).

E zašto je to bolje od štednje po viđenju? Ako uračunaš upravljanje trebalo bi da se svede na isto, zar ne?



Edit: imam još par pitanja... :)
Jel to funkcioniše isto kao i običan investicioni fond, tj. oni ne garantuju ništa. Može da se desi da ja kupim za 1000 dinara po investicionoj jedinici, a da za 3 meseca ona vredi 900 dinara?

Ako je manje od štednje po viđenju, onda nije bolje :)

Pretpostavljam da može da ima negativnu vrednost, ali ne znam kakvi tačno uslovi treba da se dese da bi tako nešto bilo. Dosadašnja istorija novčanih fondova u Srbiji pokazala je samo jedan slučaju negativnog prinosa (na dnevnom nivou) - Fima novac -0,03% par dana nakon početka rada fonda.

Takođe, ovde postoji tendencija smanjenja prinosa, kao i kamatnih stopa na dinarsku štednju, naravno, u skladu sa smanjenjem referentne kamatne stope. Samo što neće nikako krediti da pojeftine :)

A slika (i statistika) govori više od reči :)

ako su u novčanim fondovima investicione jedinice u din onda tu zaradu pojede inflacija tako da je tu samo fond u plusu
opet se sve svodi na Delboj-a

ko reskira taj profitira

ili gubi