BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Privreda Srbije - stanje, trendovi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Gocili
VIP
VIP


Broj poruka : 221
Localisation : Vojvodina
Points : 815
Datum upisa : 25.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   11/7/2013, 13:27

Menja se sentiment generalno, sto je dobar znak!
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   12/20/2013, 16:57

Privredna aktivnost ostvaruje spor rast koji će na godišnjem nivou iznositi između 1,5 i 2%, inflacija usporava i do kraja godine će biti najverovatnije 4-5%, a tekući deficit je takođe u padu i u 2013. godini će iznositi 6-7% BDP-a. Veći deo privrede i dalje se nalazi u recesiji, privredna aktivnost i zapsolenost u većini delatnosti opada, a oporavak je koncentrisan u nekoliko delatnosti, uključujući poljoprivredu koja se vraća na prosečna nivo. Finansijske performanse privrede se ubrzano pogoršavaju. Masovna nemogućnost preduzeća da redovno plaćaju reprogramirane poreske obaveze, ukazuje na razmere problema nelikvidnosti i nesolventnosti u privredi. Pogoršava se i stanje u bankama jer realna vrednost kredita opada, a procenat loših kredita raste, konstatuje u uvodniku biltena Kvartalni monitor ekonomista Milojko Arsić.

Nezaposlenost stagnira na vrlo visokom nivou od 25%, pri čemu je polovina mlade generacije bez posla. Dominaciju negativnih tendencija u privredi Srbije potvrđuju nepovoljne ocene ekonomske politike od strane MMF i pogoršanje plasmana Srbije na rang listi konkurentnosti koju je objavio Svetski ekonomski forum.

Slabiji plasman na listi Svetskog ekonomskog foruma ukazuje na to da su rastući makroekonomski rizici, u potpunosti neutralisali sprovedene reforme, poput ukidanja brojnih kvazifiskalnih dažbina. Ekonomski opo-ravak EU, sa kojom je privreda Srbije tesno povezana, još uvek vrlo spor, a njegova dugovečnost je neizvesna.
Fiskalni deficit u ovoj godini će iznositi 5,5-6% BDP (odnosno preko 7/% po definiciji MMF) i biće najveći u Centralnoj i Istočnoj Evropi, dok je javni dug u prethodnih godinu dana porastao za 3,6 mlrd evra odnosno za 23% - rast javnog duga se u toku poslednje godine ubrzava. Struktura javne potrošnje se pogoršava, jer se u okviru nje smanjuje učešće javnih investicija, a kao posledica toga oko 2/3 zaduživanja države u ovoj godini je bilo namenjeno za finansiranje tekuće potrošnje (plata, penzija, kamata, subvencija i dr.).
Javni dug će krajem godine dostići 63-64% BDP, rasho-di za kamate rastu, pa postoji rizik da rast javnog duga postane samogenerišu odnosno da rast rashoda za kamate bude veći od ušteda države na drugim pozicijama.
Nepovoljno stanje u javnim finansijama Srbije, kao i pogoršanje uslova zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu za sada isključuju mogućnost zamene skupih kredita jeftinijim u okviru tržišnih aranžmana.
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   12/24/2013, 14:22

Ni Austrijanci ne veruju i bolju 2014. u Srbiji

Trenutno privredno stanje u Srbiji je složeno i problematično, smatra gotovo 90 odsto od anketirana 122 austrijska preduzeća koja posluju u Srbiji.

Što se tiče privrednih izgleda u Srbiji za narednu godinu, stavovi se razilaze - više od 50 odsto učesnika u anketi smatra da se situacija neće mnogo promeniti, dok 34 odsto gleda sa optimizmom u budućnost i očekuje uzlazni trend.

Trgovinski savetnik u Ambasadi Austriji Andreas Haidenthaler kazao je na konferenciji za novinare da je oko 30 odsto austrijskih preduzeća iznelo pozitivnu prognozu sopstvenog poslovanja za narednu godinu.

Poslovanje sopstvenog preduzeća 66 odsto ocenilo je kao zadovoljavajuće, a sedam odsto čak vrlo dobrim, dodao je Haidenthaler.

Po pitanju privrednih uslova u Srbiji 62 odsto preduzeća - učesnika smatra da postoji velika potreba za poboljšanjem, a oko trećine ispitanika izjavilo je da je zadovoljno.

Od posebnih važnih kvaliteta srpskog tržišta posebno se izdvaja suzbijanje korupcije, poboljšanje platežnog "morala" i isti uslovi za takmičare na tržištu, kao i kvalitet radne snage i napredovanje na polju EU integracija.

S druge strane, Srbija je dobila plus kada je u pitanju raspoloživost i kvalitet radne snage, kao i raspoloživost i kvalitet dobavljača.

Tri četvrtine preduzeća se nada smanjenju birokratije. a 71 odsto stabilnoj valuti, naveo je Haidenthaler.

Za uspešni nastavak poslovanja i dodatna ulaganja 62 odsto učesnika ankete smatra da je neminovna stabilnost valute i EU integracija.

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
ivan45
VIP
VIP


Broj poruka : 171
Points : 464
Datum upisa : 04.12.2011

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   1/21/2014, 19:16

Srbija će imati najniži rast u JIE

Kako se navodi u izveštaju Regionalni ekonomski izgledi, prognozirana stopa rasta BDP Srbije niža je za 0,4 procentna poena nego u oktobarskom izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj.

Izvoz će i u 2014. biti glavni pokretač ekonomskog rasta Srbije, ali će potrošnja ostati niska, uglavnom zbog niske kreditne aktvnosti i očekivane fiskalne štednje. Kao rezultat toga rast će biti 1,3 odsto, što je nešto slabije nego u 2013. godini, navela je EBRD.

Prema proceni EBRD, rast BDP Srbije u 2013. godini bio je 2,2 odsto.

Navodi se da će ekonomski opravak u regionu jugoistočne Evrope i u 2014. godini biti skroman pošto će prosečna stopa rasta biti 2,1 odsto, posle rasta od dva odsto u 2013. godini.

Predvodnik po brizini rasta BDP u 2014. godini biće Kosovo sa povećanjem BDP od 3,5 odsto.

Na drugom mestu je Makedonija sa rastom od tri odsto i jedina zemlje u regionu kojoj je u januarskom izveštaju poboljšana prognoza rasta, sledi Rumunija sa rastom BDP od 2,4 odsto, Crna Gora sa dva odsto, Bosna i Hercegovina i Bugarska sa po 1,8 odsto, a ispred Srbije je i
Albanija sa rastom BDP od 1,7 odsto.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=01&dd=21&nav_id=802650&fs=1
Nazad na vrh Ići dole
FatCat
Member
Member


Broj poruka : 427
Points : 1030
Datum upisa : 14.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   3/31/2014, 01:03

Pad prehrambene industrije

Proizvodnja prehrambenih proizvoda u 2013. pala je za 4,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći pad je kod biljnih i životinjskih ulja i masti - 17,2 odsto, zatim u preradi i konzervisanju ribe - 16,3 odsto.

Najveći rast proizvodnje lane je u odnosu na 2012. godinu zabeležen kod pekarskih proizvoda i testenina, 2,4 odsto.

Rast proizvodnje prehrambenih proizvoda u 2013, beleži se kod voćnih sokova, čokolada, peciva, konzervisanog povrća, dok je neznatan pad primećen u proizvodnji sirovog i rafinisanog ulja, brašna, testenina, mineralnih voda i piva.

Pad proizvodnje uslovljen je i smanjenom tražnjom. Trend koji je započeo s krizom krajem 2008. godine i dalje se nastavlja. Osim što se smanjuje obim kupovine, ona se svodi na krajnje neophodne namirnice.

Pad maloprodajnog prometa direktna je posledica veće nezaposlenosti, pada proizvodnje i izvoza domaće privrede, smatra saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.

Predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća Srbije Milan Knežević ocenjuje da ovakvom stanju na tržištu hrane doprinosi to što prodajni lanci zadržavaju monopol nabavke u plasmanu svoje robe iz svoje zemlje ili iz drugih država, gde su cene povoljnije. Uvozni lobi tako forsira beli luk iz Kine, ali i pasulj iz Kirgistana.

Predsednica Centra potrošača Srbije CEPS Vera Vida smatra da je padu proizvodnje hrane doprineo, pre svega, slab ili nikakav podsticaj u agrar, to jest subvencije koje sa druge strane postoje u zemljama EU.

U Privrednoj komori Srbije ističu da je 2013. u odnosu na 2012. godinu bio povećan izvoz sirovog suncokretovog ulja, jestivog suncokretovog ulja, šećera, brašna od pšenice i konditorskih proizvoda.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru pokazuje rast od 3,8 odsto, a prerađivačka za čak 7,3 odsto.

Od deset najvećih oblasti prerađivačke industrije, koje zahvataju 60 odsto njene ukupne proizvodnje, prvog meseca ove godine porast je imalo njih osam. U januaru je proizvodnja hrane za 4,6 odsto veća od prošlogodišnjeg proseka.

_________________
Dinkić: Drugačije bi sve bilo da sam bio premijer !!
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   4/3/2014, 02:14

Najviše zahteva za uvođenje predstečajnog postupka podneto je Privrednom sudu u Beogradu, čak 32, od čega je u 20 predmeta odobren plan reorganizacije, dok se kod njih 12 čekaju ročišta. Za sada, niko nije odbijen.

Kod tog suda je i najviše zvučnih imena kompanija koje su se doskoro predstavljale kao veliki privredni sistemi. Među zahtevima su Luka Beograd, Interkomerc, Beohemija i Unifarm, Veterinarski zavod, Imes, ITM grupa, Bomeks, Gemaks, Asprom, Caričin grad...

Od ukupno 43 milijarde dinara koliko samo bankama duguju preduzeća koja su podnela zahtev za predstečaj, a on još nije usvojen, najzaduženiji je Interkomerc koji, sa svojim firmama duguje oko 11 milijardi.

Veliki dug imaju zbirno i četiri preduzeća u vlasništvu ne mnogo poznatog Dejana Babića - ITH, Unifarm, Unifarm Medicom i Toza Marković, koja su u blokadi za iznos od oko sedam milijardi dinara.

Sledi Beohemija sa ukupnim dugom po kreditima od 4,5 milijardi, potom Veterinarski zavod Zemun Dragana Đurića, koji sa matičnom Zekstrom i privatizovanom Optikom ima blokadu od preko dve milijarde.

Najveći deo tih preduzeća drže ljudi koji su u nekom trenutku bili tranzicioni dobitnici, koji su imali dobar biznis, koristili brojne državne privilegije. Uglavnom su se obogatili na uvozu, jakom dinaru, trgovini, koristili sve moguće pogodnosti koje je država davala od jeftinih kredita, zajmova za likvidnost...

Oni su stajali u redu kod Fonda za razvoj, kod banaka. To su preduzeća koja su se prefinansirala, odnosno raširili delatnost da više ne mogu to da isfinansiraju, kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Nazad na vrh Ići dole
MORNAR
VIP
VIP


Broj poruka : 477
Points : 1374
Datum upisa : 28.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   5/14/2014, 16:40

EBRD: Srbija sa najnižim rastom u regionu

Srbija će ove i iduće godine imati privredni rast od jedan odsto, što je više nego upola manje nego 2013. i biće najmanji rast u regionu, objavila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), upozorivši da bi rast mogao da bude i niži.

Prognoza ekonomskog rasta Srbije snižena je na jedan procenat sa 1,3 odsto prognoziranih u januaru, zbog verovatnog znatnog smanjenja rashoda nove vlade Srbije.

Takođe, obrazložio je EBRD, Srbija ima značajne trgovinske i investicione veze sa Rusijom, što dodatno doprinosi povećanju neizvesnosti u sadašnjoj klimi.

Prošle godine Srbija je ostvarila ekonomski rast od 2,5 odsto zahvaljujući dobroj žetvi i velikom rastu izvoza, uglavnom automobilske industrije, navodi se u Regionalnim ekonomskim prognozama evropskog kreditora.

Po ocenama EBRD, za Srbiju je sada ključna restriktivna fiskalna politika koja će kočiti rast u naredne dve godine ali će izvoz u 2014. nastaviti da bude pokretač rasta.

U izveštaju se navodi da je inflacija u Srbiji znatno smanjena poslednjih meseci, ali i ukazuje na problem velikog deficita, koji je iznad sedam odsto BDP, i velikog javnog duga, iznad 60 odsto BDP.

Ta banka upozorava i da je oko 20 odsto ukupnih zajmova nenaplativo, što predstavlja faktor rizika za stabilnost bankarskog sektora i cele srpske ekonomije.

Srbija će i ove i sledeće godine zabeležiti najmanji ekonomski rast u regionu Jugoistočne Evrope.


Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   5/21/2014, 16:29

Fajnensal Tajms: nakon prolaska opasnosti od daljih poplava, potencira sada veću pažnju na saniranju štete, a posebno kada se imaju u vidu fiskalni problemi koje imaju Srbija, Bosna i Hrvatska, i gde se u „Srbiji ove godine očekuje najveći budžetski deficit u Evropi.“

„Možda je suviše rano pričati o gubicima koje je ovo razaranje prouzrokovalo, ali nema sumnje da je ovo veliki udarac za privredu. Neki izveštaji sugerišu da je ova prirodna katastrofa uticala na čak 10 odsto privrede u Srbiji“, kaže za FT Abbas Ameli-Renani, strateg za razvoj tržišta u RBS-u i dodaje da fiskalni trošak može da ima uticaja na performanse srpskih sredstava na međunarodnim tržištima.

„Ovo će uticati i na reforme premijera Vučića koje će se zajedno sa fiskalnom konsolidacijom morati usporiti u vremenu koje zahteva punu nacionalnu harmoniju“, kaže Ameli-Reneni.
Nazad na vrh Ići dole
Fmember
VIP
VIP


Broj poruka : 1254
Points : 3925
Datum upisa : 01.11.2010

PočaljiNaslov: vv   5/26/2014, 21:34

Citat :
Sredinom 2006. godine, nakon prodaje mobilnog operatera Mobi 63 i dve banke, Vlada Repubilike Srbije donela je odluku da napravi Nacionalni Investicioni Plan (NIP). Dobili smo Ministarstvo za NIP, a Vlada je prihvatila petogodišnji plan. Koliko sam uspeo da pronađem budžet za NIP u prve 2 godine bio je 1,7 milijardi evra (1,4 milijarde iz prihoda od privatizacije, a 300 miliona od kredita i donacija).

NIP je uključio 8 oblasti koje pokrivaju infrastrukturu, zdravstvo, sport, obrazovanje i kulturu, a planirano je da sredstva budu raspoređena po svim regionima.

Ovo je pravi primer gde Vlada koristi fiskalni stimulans povećanjem javne potrošnje kako bi ohrabrila i podržala ekonomski rast. Argumenti za dodatnu potrošnju su povećanje agregatne tražnje, povećanje potrošnje i ekonomske aktivnosti. Tu su i drugi benefiti: smanjenje nezaposlenosti i povećanje opšteg stanja u privredi.

Prvi argument protiv fiskalnog stimulansa je da državna potrošnja može delovati inflatorno, pa bi se pojedini ekonomisti kod povećanja agregatne tražnje pre odlučili za kontrolu novca koji cirkuliše u državi. Takođe, postoji i vremenski razmak između potrošnje i benefita koje povećana potrošnja donosi. Npr, povećanje potrošnje u edukaciju je teško izmeriti (ako ga je uopšte moguće izmeriti) pošto će biti potrebne godine da bi se videle sve koristi. Takođe, Srbija je pozajmila 300 miliona evra, koje su, u slučaju da NIP ne da željene rezultate, u teoriji mogle dovesti i do većih poreza u narednim godinama, kako bi država vratila dug.

Početkom 2007. godine, ekonomista Milan Prokopijević objavljuje članak "Nacionalni Investicioni Plan je štetan", gde ističe da će NIP izazvati korupciju, veću inflaciju i da nije dobro da se Vlada tako meša na tržištu. On je citirao i Milton Fridmana, koji je u govoru na Cato Institute u Moskvi 2003. izjavio da ekonomije u tranziciji ne mogu da se ponašaju isto kao i ekonomije razvijenih zemalja, te da one moraju ubezbedi slobodno tržište i smanjiti državnu potrošnju.

A šta smo dobili?

2012.
inflacija 12% (2008 je bila 8,6%)
rast BDP-a -1,7% (2008. bilo je +3,8%)
rast nezaposlenosti +26% (14% 2008)
javni dug u odnosu na BDP 60% (29,2% u 2008)
PDV 20% (18% u 2008), a i ostali porezi su povećani

Iako je nastupila i Svetska ekonomska kriza, koja sigurno ima značajan udeo u padu svih ekonomskih indikatora, mislim da je i Srbija još jedan primer kako fiskalni stimulans može biti pogrešan. Povećanje javne potrošnje nije pomoglo ekonomiji, da li zbog korupcije ili lošeg sistema?

Poznato je Kejnzovo verovanje da je povećanje javne potrošnje toliko dobra mera da nije bitno toliko ni o kojim se projektima radi (makar platili ljude da otkopavaju, pa zakopavaju iste rupe). Očigledno je da smo mi sami sebi iskopali rupu.

_________________
Bolje je živeti na nogama nego na umreti na kolenima
Nazad na vrh Ići dole
http://en.wikipedia.org/wiki/Boycie
Teletrader
Member
Member


Broj poruka : 859
Points : 2416
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   7/6/2014, 16:51

Srbija tone u bankrot, vlada više nema izgovora

Srbija, u kojoj je svaki peti građanin bez posla, a broj penzionera veći od broja zaposlenih, bori se sa rekordnim budžetskim deficitom i preti joj bankrot, ocenjuje agencija France presse.

U analizi objavljenoj nekoliko dana posle posete premijera Aleksandra Vučića Parizu, AFP podseća da je Vučić najavio reforme, uključujući rezove u glomaznom javnom sektoru, ali da analitičari upozoravaju da konkretne mere tek predstoje.

Glavni analitičar Standard banke za tržišta u razvoju Timothy Ash, izjavio je za AFP da su "veoma visoka očekivanja" od nove Vlade Srbije.

"Obećavali su mnogo, imaju mandat za reforme i građani od njih očekuju rezultate - više nema izgovora". Ako ne budu delovali, tržišta će ih kazniti pošto se razmere duga približavaju nivoima održivosti, kazao je Ash.

Očekuje se da će Srbija ove godine imati rekordni budžetski deficit od osam odsto, uz rast od jednog procenta. Situacija bi, međutim, mogla da se pogorša za dodatna 0,2 procentualna poena zbog posledica poplava, navodi francuska agencija.

Vučić, koji je, kako je navedeno u analizi, obećao oporavak posrnule srpske privrede, rekao je da je njegova Vlada spremna da sprovede bolne reforme, uključujući povećanje poreza, nove rezove u javnom sektoru i smanjenje subvencija.

"Ako to ne uradimo u narednih šest-sedam meseci, nećemo nikada", rekao je on, upozorivši da bi Srbija, sa sadašnjom javnom potrošnjom, mogla da se nađe u situaciji u kakvoj je Grčka.

"Imamo više penzionera nego zaposlenih, a od zaposlenih, više od 50 odsto je u javnom sektoru. Ko to može da izdrži?", kazao je premijer.

Budžet Srbije, koji dostiže oko osam milijardi evra, grca pod teretom isplata 1,7 miliona penzija i više od 700.000 plata za zaposlene u javnom sektoru, u zemlji koja ima 7,2 miliona stanovnika. Više od 20 odsto radno sposobnih građana je bez posla, a mnogi od zaposlenih jedva preživljavaju s prosečnom platom od 350 evra, navedeno je u analizi.

Ministar privrede Dušan Vujović rekao je da budžet dodatno opterećuju subvencije u iznosu od 600 miliona evra godišnje za 161 državno preduzeće, koje je trebalo da bude zatvoreno još pre 10 godina.

Vujović je najavio da bi do kraja 2016. godine trebalo da bude privatizovano još 400 državih preduzeća i dodao da Vlada traži međunarodne investitore za oporavak tih firmi. Srbija, prema njegovim rečima, mora da reformiše i zastarele zakone o radu, privatizaciji i stečaju.

Očekuje da Skupština Srbije usvoji te reforme do kraja jula, a kako navodi AFP, analitičari, pak, smatraju da vlada ne deluje ni dovoljno brzo, ni dovoljno odlučno u rešavanju krize.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je da bi srpski deficit ove godine mogao da bude najviši u Evropi, dok istovremeno, "Vlada deluje manje spremno za fiskalnu konsolidaciju i sprovođenje reformi nego u vreme kada je formirana".

AFP podseća da je rebalans budžeta, prvobitno najavljen za jun, odložen za kasnije i da je za oktobar odloženo i smanjenje plata u javnom sektoru.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov predviđa da bi javni dug do kraja godine mogao da dostigne 70 odsto BDP. Ako Vlada ne sprovede reforme u narednih šest meseci... suočavamo se sa ozbiljnom opasnošću od javnog duga, rekao je on.

Lažna je dilema da li treba da smanjimo plate ili penzije ili da sprovedemo štednju u javnim preduzećima. Nemamo izbora, moramo da uradimo sve te tri stvari ili ćemo propasti, upozorio je on.

Vučić je, kako prenosi AFP, poručio da ne postoji nikakva alternativa paketu nepopularnih reformi. "Ovo je borba za opstanak, to moramo da uradimo i uradićemo", rekao je premijer Srbije.
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   7/21/2014, 11:52

BEOGRAD - Slovenački ekonomista Jože Mencinger komentariše najnovije poteze vlasti u Srbiji i upozorava da su se strane investicije pokazale kao nešto što iz novih članica EU izvlači novac.
Mencinger, profesor u penziji, izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da ga program Vlade Srbije pod vodjstvom premijera Aleksandra Vučića "nije impresionirao".

- Čini mi se dosta nekonzistentan. S jedne strane obećava subvencije, a s druge strane sniženje poreza. To na neki način ne ide zajedno. Ako imaš subvencije, moraš negde naći novac. Obećava da će se situacija promeniti na bolje, ali smanjuju potražnju pošto smanjuju prihode pojedinaca. Srbija, koja je ipak dosta veća od Slovenije, ne može potražnju obezbediti izvozom. Nadanja da će na taj način obezbediti dovoljnu potražnju, da izađe iz krize, dosta su iluzorna.

- Dosta iluzija je i oko stranih investicija i Srbija se žali da ih nema.

Ne radi se samo o Srbiji. Strane investicije su opale  u svim zemljama, a pogotovo u istočnoj Evropi. Strane investicije su se pokazale kao nešto što izvlači novac, pričam o novim članicama EU. Prošle godine, neto odliv kapitala iz tih zemalja bio je 40 milijardi. Srbija se zavarava da će privući strane investicije na taj način da snizi plate i smanji prava radnika. Mislim da od toga neće biti ništa. Ne zbog Srbije kao takve, nego zbog toga što u ovoj krizi stranih investicija nema puno i nadanja, da će to brzo poboljšati situaciju, su pogrešna.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   8/25/2014, 11:35


Због чињенице да им учешће у бриселским санкцијама против Русије доноси болне економске губитке, са разних страна Европе се чују и гласови здравог разума, па је тако на пример немачки лист Билд сабрао штету коју ће због тога имати управо немачка привреда, те се упитао – „Да ли смо ми Немци будале?“, а онда је и словачки премијер поручио Бриселу да „Словаци нису овце“. Стога, ако увођење санкција Русији чак и Немце претвара у будале, а Словаке у овце – није тешко замислити у шта би тек Србе то претворило.

Дакле, прво је поменути немачки таблоид почетком августа констатовао да ће због санкција Руској Федерацији само у области машиноградње Немачка морати да се суочи са губитком 25.000 радних места, док ће у укупном збиру тај број бити много већи, што представља озбиљан ударац чак и за тако моћну привредну силу, а све је то био разлог да Билд напослетку дословно назове Немачку – „ЕУ глупаком“.

Међутим, још упечатљивије речи су се затим могле чути од Роберта Фице, председника Владе Словачке, који је на врло сликовит начин поручио Бриселу да Словаци нипошто не желе да буду оне питоме животиње које пасу траву и повремено блеје, с обзиром да је буквално рекао следеће – „Словачка јесте чланица Европске уније, али то не значи да смо овце. Спадам међу премијере који су већ приликом првог таласа санкција према Русији износили разлоге против тога. О другом таласу санкција да и не говорим... Европска унија се суочила са бумеранг-ефектом. Бумеранг нас је ударио у главу, и то јаче него што смо очекивали када смо Русији уводили санкције”, закључио је Фицо.

Према томе, поучена искуствима других земаља које су послушно прихватиле бриселску политику санкција, а затим са ужасом увиделе штету по своје економске интересе, Србија може одмах са сигурношћу да зна шта је очекује у случају да пристане на исту такву улогу „ЕУ-глупака“ или копитара меког крзна. А најбољи начин да се избегне таква судбина несумњиво се састоји у одлучном прихватању шансе која се указала на руском тржишту за српске произвођаче хране.

Наиме, још једна потврда о могућностима добре зараде за Србију је недавно дошла из руске државне службе задужене за ветеринарску и фитосанитарну контролу, која је дозволила продају млечних производа из Србије у Царинској унији коју чине Русија, Белорусија и Казахстан, а то значи да су јој и за ту врсту производа сада широм отворена врата на целом тржишту Евроазије. Иначе, да би се стекла слика о потенцијалним приходима који се у тој ситуацији могу остварити, најбоље је поменути податак да је сада Србија, барем када је реч о европским земљама, на тај начин остала практички без конкуренције у Русији, која је годишње увозила више од милион тона млечних производа, у вредности од преко 3 милијарде евра.

Наравно, озбиљну зараду на руском тржишту је могуће остварити само уз максималан пласман српске робе, те ако Србија смогне снаге да изусти барем нешто слично попут Роберта Фице, који је поручио да Словаци „нису европске овце“. Јер у том случају би се видело да српски двоглави орао ипак није двоглави папагај који само понавља научене речи од бриселских чиновника.

Ратко Паић,

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP


Broj poruka : 1349
Localisation : novi sad
Points : 4397
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: d   1/19/2015, 20:52

BEOGRAD - Evropska banka za obnovu i razvoj smanjila je procenu ekonomskog rasta u Jugoistočnoj Evropi u 2015. a najviše su snižene prognoze za Srbiju i Bugarsku

Ekonomske teškoće Srbije iz 2014, kao posledica poplava, verovatno će se nastaviti i EBRD sada u Srbiji u 2015. očekuje rast BDP od samo 0,5 odsto, dok je septembra prošle godine predviđao rast od dva procenta, navodi se u novim ekonomskim prognozama.
EBRD ocenjuje da će novi program Međunarodnog monetarnog fonda, koji se očekuje na proleće, pomoći da se u Srbiju vrate fiskalna disciplina i poverenje investitora. Međutim, aranžman sa MMF pratiće mere štednje koje će delovati deprecirajuće na domaću tražnju na kratak rok, navodi se u novom izveštaju EBRD.
U većoj meri EBRD je smanjio i prognozu rasta Bugarske u 2015, na 0,8 odsto sa septembarskih dva odsto, a zbog problema u bankarskom sektoru i slabe domaće tražnje.
Istovremeno je prognoza ovogodišnjeg privrednog rasta Crne Gore povećana na tri procenta sa 2,5 odsto zbog većeg priliva direktnih stranih ulganja i napretka u velikim infrastrukturnim projektima.
I Makedonija će imati veći rast, od 3,5 odsto prema u septembru prognozirana tri procenta, čemu će najviše doprineti snažan izvoz.
Prognoze rasta u 2015. godini za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo EBRD je ostavio na septembarskom nivou od 2,5 odnosno 2,7 odnosno 3,5 odsto.
Ekonomski rast u Jugoistočnoj Evropi u 2015. EBRD sada prognozira na 2,2 odsto prema 2,6 odsto jesenas.
Za ceo region u kojem je angažovan EBRD za 2015. prognozira pad privrednih aktivnosti od 0,3 odsto dok se u septembru računalo na rast od 1,7 odsto.
U poslednjem izveštaju Svetske banke za region jugoistočne Evrope se navodi da će privreda Srbije posle prošlogodišnjeg negativnog privrednog rasta od minus dva odsto, ove godine registrovati negativni rast od minus 0,5 odsto.
EBRD takođe navodi da je pad svetskih cena nafte pojačao pritisak na Rusiju, čija ekonomija i tako nije u dobrom stanju, i takodje pogodio ekonomski rast u zemljama izvoznicama energenata i drugim zemljama blisko povezanim sa najvećom ekonomijom na istoku Evrope.
Ekonomsti EBRD prognoziraju da će bruto domaći proizvod (BDP) Rusije u 2015. pasti za gotovo pet procenata. U septembru je u Rusiji očekivan pad BDP od samo 0,2 odsto.
Međutim, EBRD očekuje da od nižih cena sirovina koristi imaju zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope, kao i Južnog i Istočnog Mediterana, što će im pomoći da delom nadoknade negativne efekte slabe tražnje u zemljama zone evra.
EBRD podržava razvoj tržišne ekonomije i demokratije u više od 30 zemalja od južnog i istočnog Mediterana, do centralne i istočne Evrope i centralne Azije.
http://www.seebiz.eu/ebrd-snizila-prognozu-za-srbiju-crna-gora-i-makedonija-rastu/ar-103371/
Nazad na vrh Ići dole
Aca kurbla
VIP
VIP


Broj poruka : 187
Points : 648
Datum upisa : 17.02.2014

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   1/26/2015, 23:08

Kako se kompletiraju bilansi za prošlu godinu, završnu u četvrt veka od kraha planske i trijumfa tržišne ekonomije u ex komunizmu, sve je jasnija slika izneverenih očekivanja u najvećem broju zemalja koje su prihvatile tranziciju.

Što je još gore, ni 10 godina od otvaranja EU za učlanjenje zemalja tranzicije, nije dalo očekivane rezultate konvergencije. Umesto zaključka, analitičari se pitaju da li je koncept tranzicije i konvergencije pogrešan ili je reč o zemljama kojima prosto nema spasa.

Bruegel, think-tank institut iz Brisela, spada u najangažovanije u tim istraživanjima. U tekstu objavljenom na njihovom sajtu na temu konvergencije, dakle uzajamnog približavanja razvijenih i zemalja u tranziciji, Zolt Darvas je dao podugačak naslov koji mediji sažimaju u Konvergencija – 25 godina neuspelog sna. Reč je o stanju ekonomija zemalja koje su 1989. godine pohrlile u tranziciju poverovavši da će vremenom doživeti i konvergenciju (približavanje) najrazvijenijim zemljama EU.

San o prelasku na izobilje ne bi se mogao sasvim i olako označiti kao prevara Evropske unije. Najvećim delom lažna obećanja su delili domaći političari, novinari i ekonomisti koji su, nekada iz najbolje namere, nekada iz računa, crtali fatamorgane.

Iako je prošla specifičan i nominalno bogato finansiran put, Istočna Nemačka (DDR) je najkarakterističniji primer neostvarivosti tranzicije, onako kako je ona koncipirana. Dakako, nije to zbog neznanja i neiskustva nego zato što su interesi diktirali takav smer.

Naime, od 1990. u taj deo Nemačke ulagano je 100 do 140 milijardi (današnjih) evra godišnje, odnosno ukupno 2.000 milijardi iz budžeta zapadnog dela zemlje i 156 milijardi na osnovu pakta solidarnosti EU. Uprkos svemu tome, istočni deo Nemačke i danas je ne samo manje razvijen, nego je ostao bez industrije i postao region iz kojega stanovnici beže: 1989. godine imao je 15,3 a 2013. samo 12,5 miliona stanovnika.

Ogromna upumpana sredstva velikim delom su odmah i ispumpavana nazad na zapadnu stranu. Kako Darvas kaže: “Trabanti jesu zamenjeni BMW-ima, ali je u polovini zemalja tranzicije dohodak po stanovniku niži nego što je bio u komunističko doba”.

Najgore stanje, prema ovoj studiji, je u Srbiji (koja je rekorder), Gruziji, Ukrajini, Tadžikistanu, Crnoj Gori i Moldaviji.

“Posetioci sa strane uglavnom vide sjaj gradova, ali ne i provinciju gde sjaja nema. Varšava, Bratislava, Prag su čak pretekli Beč prema BDP-u po stanovniku, ali su regionalne razlike u njihovim zemljama produbljene toliko da postoje delovi koji za 11 godina (2000/11) nisu doživeli gotovo nikakav napredak”.

Kao primer uspeha navode se Poljska, Slovačka, Albanija i baltičke zemlje koje su umele da iskoriste pogodnosti koje su im tranzicija i kasnije evropska integracija ponudile. Na grafikonima uspešnosti može se videti da je najveći sunovrat zadesilo Gruziju: pad od 40 na 18 odsto proseka BDP-a 10 najrazvijenijih zemalja EU. Srbija je sa 37 pala na 22 odsto tog proseka, Slovenija ušla u tranziciju sa 77 a pala na 71 odsto, Hrvatska je sa 61 dospela na 52 odsto.

Najuspešnija Poljska se sa 45 popela na 60 odsto proseka najrazvijenijih.
Sem što predstavlja nepresušni rudnik informacija, internet pruža i mogućnost da se lako ustanovi hronologija i evolucija zbivanja. Na primer, iako je nakon razdoblja prvobitnog uspona izbijanjem krize 2008. godine došlo do naglog pada ekonomije, u tekstovima do 2010. dominiraju hvalospevi tranziciji. Ozbiljno preračunavanje nastaje 2010. pojavom iscrpne studije: Kud se dede rast u Centralnoj i Istočnoj Evropi u kojoj se kritički analizira tok prilagođavanja, uz generalnu konstataciju da nade nisu ispunjene, ali da vredi nastaviti sa naporima.

Na primer, konstatovano je da su od 1989. do 2008. sve navedene zemlje imale pad industrijske proizvodnje, izuzev Estonije, koja je ostvarila 18 odsto rasta. Srbija je postala rekorder po najvećem padu industrijske proizvodnje od preko 50 odsto, kao i najvećim rastom zaduživanja privatnog sektora.

Uprkos ovoj konkretnoj i korektnoj studiji koja je otvorila vrata ozbiljnim analizama, internetom i dalje dominiraju ravnodušni ili čak pretenciozni tekstovi pozitivističkog propagandnog karaktera. Pretraga po arhivima The Economista, Wall Street Journala i Financial Timesa, samo upotpunjuje utisak da zemlje tranzicije malo koga interesuju, te da ostali imaju preča posla. U pitanju je ipak “29 zemalja od kojih je 14 poboljšalo, 1 zadržala paritet sa najrazvijenijima u EU, dok je 14 zemalja palo na niži nivo od onoga od pre 25 godina”.

Robert Baro, profesor sa Harvarda opominje: “U skladu sa gvozdenim zakonom konvergencije zemljama koje su zaostale u razvoju, u slučaju preokreta uz godišnju stopu rasta od 2 odsto BDP bilo bi potrebno 35 godina da samo prepolove jaz koji ih deli od razvijenih, a 115 godina da ga svedu na 10 odsto”. Ovakve konstatacije nismo imali prilike da čujemo pre 25 godina. Nema sumnje da ni takvo saznanje ne bi promenilo istorijske tokove, ali je sigurno da ne bismo bili opijeni iluzijama.

Prema jednoj tabeli WIIW – Instituta ekonomskih studija iz Beča, u razdoblju konvergencije 2008/12. od deset tranzicionih zemalja primljenih u EU samo su dve imale pozitivnu stopu rasta BDP i to 3,03 (Poljska) i 0,68 (Slovačka). Kojim tempom, i da li ikada, bar te zemlje mogu računati da će dostići nivo najrazvijenijih – deprimirajuće je pitanje.

Tokom decembra 2014. pojavilo se nekoliko analiza koje ne odišu prevelikim optimizmom. Dejvid Lipton iz MMF konstatuje da: “Region rizikuje circulus vitiosus mlohavog rasta uz moguće povlačenje iz tržišno orijentisane politike”. Zabrinut zbog sve manjeg dotoka investicija u “region” (gde se pored zemalja van EU podrazumevaju i one koje su već članice), starenja stanovništva, pada štednje, rasta pesimizma, odugovlačenja reformi, Marek Dabrovski iz Bruegela, fatalistički je potražio odstupnicu u “neizbežnosti ekonomskog rasta”, te veruje da može doći do boljitka, ali će “oporavak trajati mnogo duže nego što se mislilo pre deset godina”.

U oktobru prošle godine Branko Milanović, profesor New York City univerziteta, preduhitrio je ostale svojom skeptičnom analizom pod naslovom “Kome je pao zid” (For whom the Wall fell). On je zemlje tranzicije kategorizovao u četiri grupe: “jasan neuspeh” – BDP ispod onog iz 1990, “relativni neuspeh” – stopa rasta manja od 1,7 odsto, “relativni uspeh” – stopa rasta do 2 odsto i “nedvosmisleni uspeh” – ostvarena prosečna stopa rasta od 2 odsto i više u razdoblju od 25 godina. Srbija je u grupi nedvosmislenog neuspeha zajedno sa Bosnom, Tadžikistanom, Moldavijom, Kirgizijom, Gruzijom i Ukrajinom (koje su tranziciji dodale i rat).

No, ta grupa nije mala i broji 80 miliona ljudi, odnosno 20 odsto stanovnika zemalja u tranziciji. Iz grupe “uspešnih” koja pokriva trećinu ukupnog stanovništva zemalja u tranziciji, on posebno izdvaja zemlje koje su ostvarile rast od preko 3 odsto, a da pritom nemaju nafte, a to su Albanija, Poljska, Belorusija, Jermenija i Estonija – zemlje jasnog kapitalističkog uspeha.


U svim zemljama tranzicije, a posebno u Rusiji, Gruziji i baltičkim zemljama došlo je do dramatičnog produbljivanja dohodovnih razlika i izuzetno malog poboljšanja statusa najsiromašnijih. Prema Gini indeksu, povećanja razlika iznose više od 10 odsto, što je duplo više nego u SAD od 1980. godine do danas. Samo tri zemlje (Poljska, Albanija i Estonija), prema Milanoviću, zaslužuju da se smatraju uspehom, a to je 10 odsto ukupnog broja.

Autor završava konstatacijom: “Uprkos filozofima ‘univerzalne harmonije’ (Fukujama, Garton Eš, Havel, Anri Levi i međunarodni savetnici Borisa Jeljcina) koji su fantazirali o demokratiji i prosperitetu, to se nije ostvarilo za većinu stanovnika Istočne Evrope i bivšeg SSSR”.
***

Ni najmanje ne bih voleo da budem shvaćen kao protivnik tranzicije (u principu) i pridruživanja Evropskoj uniji (konkretno). Jednostavno nisam psihijatrijski slučaj pa da priželjkujem povratak planske privrede. Postoje svedočenja vođa poljske Solidarnosti o tome kako ih je putujući ekonomski cirkus Džefrija Saksa lagao da će promenom sistema odmah započeti blagostanje i demokratija. Njegovo pomoćno osoblje radilo je to isto kod nas.

Taj mamac sračunat na pohlepu dobro je došao političarima bez vizije da imaju šta da poture narodu kao novu ideologiju i da pritom ostanu “čisti”. Novi model budućnosti, sem što je blještav i primamljiv, oslobađa ih od odgovornosti ako dođe do promašaja, a on je neminovan! I danas je najjači argument: “EU traži od nas”. A EU ne traži ništa, nego samo postavlja uslove za članstvo, isto kao što to rade udruženja ribolovaca.

Svakome ko se bar malo razume u funkcionisanje ekonomije moralo je biti jasno, a ekonomistima posebno, da sistem koji je narihtan da bogati bogate pojedince, a siromašne zanemari u raspodeli, ne može funkcionisati obrnuto kada su u pitanju države. Imam publikovanih dokaza da to nisam otkrio tek sada, pa računam da su stručniji od mene to znali bolje i znatno ranije i ćutali.

Citirana tvrdnja profesora Roberta Bara, da zemljama koje su 25 godina zaostajale, pri pokušaju pristizanja najrazvijenijih uz stopu od 2 odsto rasta BDP godišnje, treba 115 godina da bi svele razliku na 10 odsto – dobijena je kompjuterskom simulacijom.

Stvarnost je, međutim, da u sistemu kakav danas vlada, dostići najrazvijenije nije moguće – nikada. To su razumeli Grci i glasali za Ciprasa. Vreme radi za njih, ali i za one koji će gađati taj balon nade.
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP


Broj poruka : 1547
Godina : 39
Localisation : Sombor
Points : 4326
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   2/25/2015, 20:47

@Fokus ::
Pozdravljam sve ucesnike ovog foruma, ovo je moj prvi komentar ovde na ekonomsko stanje u zemlji.
Slusam politicare iz vladajuce garniture koji kazu da zamrzavanje plata i penzija ne bi bitno poboljsalo ekonomsku situaciju jer bi se smanjila traznja tj. potrosnja, sa njom i proizvodnja. Delimicno tacno, jer veliki deo potrosnje su uvozni proizvodi znaci smanjio bi se pritisak na strani uvoza.

Dalje ne samo da treba zamrznuti plate i penzije (sto se tice penzija mislim da penzije iz neke socijalne kategorije 20-25.000 ne treba ni smanjivati, ostale proporcionalno) vec ih treba SMANJITI na one vrednosti koje su odgovarajuce novostvorenoj vrednosti srpske privrede ma koliko ona skromna bila.

Ako je to na primer prosek od 208 eur onda 208 eura i kraj. Ne moze se vise trositi (nikad ne bi trebalo) nego sto se prihoduje osnovno pravilo i samog kucnog budzeta isto mora da vazi i za drzavu (osim kvalitetnih investicija ali to je druga vec prica). Veliki pad plata dovodi do velikog pada potrosnje, ali ovde se po meni dolazi do BITNE stvari: CENA U SRBIJI. Svi znamo da su ovde cene u odnosu na tkzv. beli svet daleko vece iz mnogobrojnih razloga.

Zbog velikog padas traznje usled velikog smanjenja plata, moralo bi doci do velikog pada cena, jer meni je neobjasnjivo da na primer tegla krema kod nas kosta 400 dinara a mozda vec i vise a na primer u Lidlu mozete kupiti za 2 eura slican proizvod. Mislim da su kod nas cene prenaduvane kao i nase plate sve je to jedan balo koji se sprema da pukne. Pretpotavljam da bi jedina reakcija bila veliki pad cena, sada je traznja vestacki povecana zbog vestacki naduvanih plata, mislim da bi u nekom periodu cene dosle do nekog nivoa koji je primeren cenama u svetu i da bi ovo bila samo dobra polozna osnova uz sve ostale reforme koje trebaju da se izvrse.

Znaci, veliko smanjenje plata i velikih penzija po meni je JEDINO resenje da se krene ka izlasku iz krize, a na zalost cini mi se da se o tome ne razmislja ozbiljno tako da su moje nade u bolje sutra izgubljene. Cinjenica je da je ovo VEOMA bolno, ali pre ili kasnije ovo nas ceka, ovo je trebalo davno vec da se uradi, sada je sve bolnije i skuplje. Izvinjavam se ako sam malo oduzio sa ovim komentarom ali nisam nigde jos cuo, video ili procitao da se na ovaj nacin razmislja. Ili je ovo moje vidjenje pocetka resavanja velokog ekonomskog problema pogresno?

Izgleda da te Vučko poslušao! A i kolegu koji je predlagao da se ukinu nacionalne penzije!
kafa

_________________
Prestani da mrziš ako do sebe držiš !
Nazad na vrh Ići dole
Stane Dolanc
Still learning
Still learning


Broj poruka : 79
Points : 204
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   4/9/2015, 17:59

EBRD definisao najveće prepreke u poslovanju

Politička nestabilnost uz poreski sistem i pristup finansiranju predstavljaju najveće izazove za poslovanje u Srbiji, ali i širem regionu, pokazala je analiza Evropske banke za obovu i razvoj (EBRD).

Kako se navodi u saopštenju EBRD, velika preduzeća u Srbiji zabrinuta su i zbog pitanja dostupnosti električne energije i nelojalne konkurencije koju donosi siva ekonomija, dok se firme iz oblasti usluga žale na korupciju.

Mlade kompanije u Srbiji kao najveće izazove u poslovanju navode poreski sistem i otežan pristup finasiranju, pokazala je peta runda istraživanje o poslovnom okruženju i učinku preduzeća (BEEPS) u 2013. i 2014. godini, koje sprovode EBRD i Svetska banka.

U istraživanju su učestvovali čelni menadžeri više od 15.500 kompanija u ukupno 29 zemalja u kojima posluje EBRD, navodi se u saopštenju, a EBRD je precizirala da je istraživanje u Srbiji sprovedeno od januara do avgusta 2013.
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   6/30/2015, 17:31

БЕОГРАД – Реални пад бруто домаћег производа (БДП) у Србији првом кварталу 2015. године, у односу на исти период претходне године износио је 1,8 одсто, саопштио је данас Републички завод за статистику.

У поређењу са последњим кварталом 2014. године пад БДП је износио 0,4 одсто.

Посматрано по делатностима, у првом кварталу 2015. године у односу на исти период претходне године раст БДП-а од 4,8 одсто био је у сектору финансијских делатности и делатности осигурања, а БДП је пао у сектору индустрије и снабдевања водом и управљања отпадним водама (четири одсто) и сектору државна управа и обавезно социјално осигурање, образовање и здравствена и социјална заштита (3,8 одсто).
Вршилац дужности директора Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да је на пад БДП у првом кварталу ове године утицала фискална консолидација, односно штедња у буџету Србије која је укључивала и смањење плата и пензија, док је опоравак индустријске производње позитивно утицао на БДП.

Како је додао, позитиван утицај на БДП даје извоз роба и услуга који расте по стопи од 9,7 одсто, као и раст бруто инвестиција у основне фондове по стопи од 4,4 одсто, а негативно утиче раст извоза од 11 одсто и смањење потрошње државе и домаћинстава од 3,5 одсто.

По процени Коваћевића, могуће је да БДП у 2014. години има позитивну стопу раста, уместо буџетом планираног пада од 0,5 одсто, у зависности од тога како ће пословати Железара Смедерево, фабрика Фијата у Крагујевцу и да ли ће бити одржан раст производње у хемијском комплексу и прерађивачкој индустрији.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1389
Points : 3976
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   8/5/2015, 21:18

Vučić je podsetio na svoje reči od pre sedam, osam meseci, da će Srbija uprkos fiskalnoj konsolidaciji imati na kraju gdoine privredni rast od 0,5 do 1 odsto, što mu, kako je primetio, niko nije verovao.

A potvrda takvom njegovom stavu i uverenju je, dodao je, i činjenica da će MMF korigovati prognozu rasta BDP Srbije.

- To potvrđuje moje reči i to je dokaz da nisam lagao, obmanjivao, i pričao vam šarene laže - rekao je premijer i dodao da nas u 2016. godini očekuje privredni rast od 2 odsto, a u 2017 i veći.

Objasnio je da, kada kaže da ne da novac, onda misli na "partijske i idiotske" projekte koji uloženo nikada nisu vratili građanima Srbije, a da će para za investicije i razvojne projekte biti.

- Posao mi je da vodim računa o celoj Srbiji - poručio je Vučić.

_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/26/2015, 22:33

Proizvođači `tonusa` kažnjeni zbog lažne reklame

Proizvođači hleba „tonus“ biće kažnjeni za nezakonito isticanje na ambalaži da pomaže u lečenju dijabetesa i kancera i da ima licencu Ruske akademije nauka.

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/28/2015, 22:52

NALED o Doing Business listi: Najbolja pozicija Srbije u poslednjih 9 godina

Srbija je skokom na 59. mesto u novom Doing business izveštaju Svetske banke ostvarila najbolju poziciju u poslednjih 9 godina, saopštio je NALED.

Izuzetan uspeh je rezultat rada Zajedničke grupe za unapređenje pozicije Srbije u prestižnom međunarodnom rangiranju o lakoći poslovanja, koja je osnovana u decembru 2014. godine na inicijativu NALED-a.

Svetska banka je ocenila da je u 2 od 10 oblasti (izdavanje građevinskih dozvola i plaćanje poreza) Srbija u poslednjoj godini najviše napredovala u odnosu na svih 189 svetskih ekonomija. Napretku u oblasti izdavanja odobrenja za gradnju doprinelo je smanjivanje troškova dobijanja dozvole 7 puta i visoka ocena za kontrolu kvaliteta gradnje. U kategoriji plaćanja poreza uspeh je rezultat uvođenja elektronskog podnošenja poreskih prijava i objedinjene uplate poreza i doprinosa na zarade, čime je skraćen broj plaćanja sa 67 na 42 godišnje.

Po zasebnim oblastima, Srbija se na Doing Business listi pozicionira na sledeći način: (1) otpočinjanje poslovanja - 65. mesto; (2) dobijanje građevinskih dozvola - 139. mesto; (3) dobijanje priključka na elektroenergetsku mrežu - 63. mesto; (4) uknjižba - 73. mesto; (5) dobijanje kredita - 59. mesto; (6) zaštita prava manjinskih akcionara - 81. mesto; (7) plaćanje poreza - 143. mesto; (8) izvršenje ugovora - 73. mesto; (9) prekogranična trgovina - 23. mesto; (10) rešavanje stečaja - 50. mesto.

Što se tiče regiona, daleko je najbolje rangirana Makedonija (12. mesto), a od Srbije su takođe još uvek bolje Slovenija (29. mesto), Rumunija (37. mesto), Bugarska (38. mesto), Hrvatska (40. mesto), Mađarska (42. mesto) i Crna Gora (46. mesto). Iza Srbije su Grčka (60. mesto), Bosna i Hercegovina (79. mesto) i Albanija (97. mesto). Važno je ipak napomenuti da je prošle godine samo Bosna i Hercegovina bila lošije rangirana tako da se i u odnosu na region Srbija polako probija na rang listi.

citat ::
(6) zaštita prava manjinskih akcionara - 81. mesto
Ovo je za nas najvaznije!
Tu smo jos dosta losi!
titanik

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Boranija
Old member
Old member


Broj poruka : 1408
Points : 4300
Datum upisa : 25.07.2010

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/30/2015, 12:36

Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru 2015. veća je za 13,8 odsto nego u septembru 2014. godine, dok je u prvih devet meseci ove godine veća za 7,6 procenata u poredjenju sa istim periodom prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS)

Kako se navodi u saopštenju, sektorski gledano u septembru ove godine je u poredjenju sa istim mesecom prošle godine zabeležen rast u rudarstvu od 38,6 odsto, dok je grupa snabdevanju strujom, gasom, parom i klimatizacija ostvarila rast od 29,4 odsto, a preradjivačka industrija rast od 8,8 odsto

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u septembru 2015, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji energije od 64,6 odsto, trajnih proizvoda za široku potrošnju od 5,2 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije od 3,8 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju od 0,8 odsto, dok je pad zabeležen u proizvodnji kapitalnih proizvoda i iznosio je 4,3 odsto.

Prema RZS, obim industrijske proizvodnje u septembru 2015. beleži rast kod 19 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 68 odsto, dok je pad zabeležen kod 10 oblasti, koji učestvuju sa 32 odsto.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u septembru, ako se navodi, imale su proizvodnja derivata nafte, proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, ostale preradjivačke delatnosti i proizvodnja pića.

_________________
Kad ima love za šljam, ima da bude i za mene!!
Nazad na vrh Ići dole
Prokuplje
VIP
VIP


Broj poruka : 278
Points : 1047
Datum upisa : 19.10.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/30/2015, 14:46

@Boranija ::
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru 2015. veća je za 13,8 odsto nego u septembru 2014. godine, dok je u prvih devet meseci ove godine veća za 7,6 procenata u poredjenju sa istim periodom prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS)

Kako se navodi u saopštenju, sektorski gledano u septembru ove godine je u poredjenju sa istim mesecom prošle godine zabeležen rast u rudarstvu od 38,6 odsto, dok je grupa snabdevanju strujom, gasom, parom i klimatizacija ostvarila rast od 29,4 odsto, a preradjivačka industrija rast od 8,8 odsto

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u septembru 2015, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji energije od 64,6 odsto, trajnih proizvoda za široku potrošnju od 5,2 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije od 3,8 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju od 0,8 odsto, dok je pad zabeležen u proizvodnji kapitalnih proizvoda i iznosio je 4,3 odsto.

Prema RZS, obim industrijske proizvodnje u septembru 2015. beleži rast kod 19 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 68 odsto, dok je pad zabeležen kod 10 oblasti, koji učestvuju sa 32 odsto.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u septembru, ako se navodi, imale su proizvodnja derivata nafte, proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, ostale preradjivačke delatnosti i proizvodnja pića.
A jel to slučajno uzet energetski sektor, koji je zbog poplava prošle godine ostvario veliki pad. Statistika je čudo! coca
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
Member
Member


Broj poruka : 610
Points : 1422
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   11/4/2015, 19:02

Završni 2014, mega gubitaši:

Srbijagas -393 miliona evra
EPS -114
miliona evra
Er Srbija -68
miliona evra
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP


Broj poruka : 1547
Godina : 39
Localisation : Sombor
Points : 4326
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   11/4/2015, 21:24

To kaže Radulović i Dosta je bilo! ili ko?

Možda neki RELEVANTAN link?


_________________
Prestani da mrziš ako do sebe držiš !
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
Member
Member


Broj poruka : 610
Points : 1422
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   11/5/2015, 17:38

Nazad na vrh Ići dole
Boranija
Old member
Old member


Broj poruka : 1408
Points : 4300
Datum upisa : 25.07.2010

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   11/5/2015, 17:46

ja ne mogu da vidim fin. izvestaj za 2014. jedino za 2013.
Mada je izvesno da je Srbijagas i danas u minusu....

_________________
Kad ima love za šljam, ima da bude i za mene!!
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
Member
Member


Broj poruka : 610
Points : 1422
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   11/5/2015, 18:13

Firefox:
Nazad na vrh Ići dole
Roman Abramovich
Our family
Our  family


Broj poruka : 269
Localisation : Zemun
Points : 803
Datum upisa : 25.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   11/26/2015, 13:52

Bonitetska kuća Dun&Bradstreet objavila je danas da Srbiju i dalje svrstava u zemlje sa visokim rizikom poslovanja

"Pristupanje Srbije EU i dalje je bremenito teškoćama, jer pri svakom koraku unapred, proces istovremeno vodi korak unazad", navodi se u novembarskom izveštaju DiB.

Pozitivno je, po proceni stručnjaka te bonitetske kuće, što su i Evropska komisija i Služba za spoljne poslove EU preporučile u oktobru da se Srbiji omogući otvaranje pregovora o članstvu, finalne faze u procesu pridruživanja, iako ta faza može trajati godinama.

"Istovremeno, Nemačka insistira na izmenama i dopunama poglavlja 35 pregovaračkog okvira, za koji Vlada Srbije tvrdi da je zahtev za priznanjem nezavisnosti Kosova. U međuvremenu, Srbija je ogorčena na razne države zapadne Evrope koje su glasale za prijem Kosovo u Unesko, uprkos masovnom uništavanju srpskih crkava i manastira od albanskog stanovništva Kosova u poslednjih nekoliko godina", ukazuje DiB.

Dodaje se da podrška građana za članstvo u EU opada, tako da danas manje od 40 odsto stanovništva u Srbiji podržava članstvo, u poređenju sa 67 odsto pre dve godine.

"Ovakvo stanje se može odraziti na rast i stabilnost zemlje. Kratkoročno gledano, odsustvom evropske perspektive kod većine stanovništva gubi se impuls za reforme usled nedostatka uverljivog razloga za sprovođenje bolnih, ali neophodnih mera", navodi se u izveštaju.

Analitičari DiB-a upozorili su da dugoročno, ukoliko Srbija ostane izvan EU, postoji veliki rizik od nazadovanja u autoritarni i ekonomski etatizam, a u još gorem slučaju, zemlja može biti upletena u nove etničke sukobe u regionu.

Oni su, komentarišući uticaj migrantske krize na Srbiju, ocenili da Vlada Srbije može biti primorana da zatvori južnu granicu sa Makedonijom i time zaustavi dalji priliv migranata, čime bi se povećao rizik za prolaz robe kroz Srbiju, s obzirom da je to glavni put od Grčke i Turske do centralne Evrope.
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   12/28/2015, 05:20



Ovo je veoma zanimljivo...

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   1/1/2016, 13:19

Beograd -- Privreda Centralne i Istočne Evrope će rasti iznad potencijala u 2016. i 2017. godini, ocenjuju stučnjaci u Direkciji za istraživanje Unikredit banke u Beču.

Oni prognoziraju da će bruto drustveni proizvod Srbije u 2016. porasti 1,7 procenata, a naredne godine 2,1 odsto.

Uz rast u okviru evrozone, za koji se očekuje da se dodatno učvrsti, manje cene nafte i veoma niske kamatne stope, zahvaljujući kvantitativnim olakšicama Evropske centralne banke, okruženje će u narednoj godini ostati povoljno za region Centralne i Istočne Evrope (CIE), navodi se u saopštenju Unikredit banke.

Posebno se očekuje da će novi članovi Evropske Unije u Centralnoj i Istočnoj Evropi beležiti solidan rast, znatno iznad 3,0 odsto.

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
MORNAR
VIP
VIP


Broj poruka : 477
Points : 1374
Datum upisa : 28.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   1/6/2016, 13:22

Forbesova lista najboljih zemalja za biznis: Srbija na 83. mestu, iza Albanije i BiH!

Krajem godine, Forbes je objavio listu najboljih zemalja za biznis (The Best Countries for Business). Srbija se našla na 83. mestu, iza BiH, Albanije, i Hrvatske.

Danska je na prvom mestu, koja je opet došla u žižu javnosti zahvaljujući demokratskom predsedničkom kandidatu Bernieu Sandersu, koji je od nacije od 5.6 miliona ljudi napravio model socijalističke utopije. Zemlja ima jedno od najviših poreskih opterećenja na svetu u zamenu za svoje široke usluge i servise, i to je u velikoj meri ekonomija zasnovana na tržištu.

Na Forbesovoj listi najboljih zemalja za bisnis ima 144 zemalja, a na osnovu 11 kriterijuma, među kojima su i: Prava na svojinu, inovacije, porezi, tehnologija, korupcija, sloboda (lična, novčana, trgovina), zaštita i sigurnost investitora… Podaci su korišćeni iz objavljenih izveštaja sledećih organizacija: Freedom House, Heritage Foundation, Property Rights Alliance, Transparency International, World Bank Group i World Economic Forum.

Prvih deset mesta izgleda ovako:
1. Danska
2. Novi Zeland
3. Norveška
4. Irska
5. Švedska
6. Finska
7. Kanada
8. Singapur
9. Holandija
10. U.K.

Slovenija je na 20. mestu, USA na 22., Austrija na 28., Makedonija na 39., Mađarska na 42., zatim pd 44-46. mesta idu redom Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora je 49., Grčka 50., Albanija 69., BiH je 78., a Srbija na tek 83. mestu.
Nazad na vrh Ići dole
Delboj
Still learning
Still learning


Broj poruka : 58
Godina : 31
Points : 268
Datum upisa : 03.12.2011

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   1/8/2016, 16:37

Nazad na vrh Ići dole
Drag65
Member
Member


Broj poruka : 610
Points : 1422
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   1/16/2016, 11:41

Prosečna bruto zarada građana je 500 evra, kada od toga država uzme na ime poreza, doprinosa, ali i kroz PDV na robu u prodavnicama, na komunalije, akcize i slično, građanima ostane 180 evra, i to onima koji zarađuju legalno - navodi prvi čovek Mreže za poslovnu podršku, Dragoljub Rajić.

http://ozonpress.net/ekonomija/drzava-nam-pred-novu-godinu-uvela-i-801-porez/
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   2/16/2016, 15:16

Vlada radi na rešenju za RTB "Bor" i "Resavicu"

Vučić je istakao da Vlada Srbije radi na rešenju za RTB "Bor" i "Resavicu", ali da neće doći do njihovog zatvaranja ili prodaje "budzašto", jer bi to, kako je rekao, u potpunosti uništilo budućnost u istočnoj Srbiji.

"Mekenzi je ušao u bord da bi napravili dijagnostiku, da bismo uradili sve što možemo. Radimo mnogo na tome, ali imam pitanje za sve u Srbiji a to je – ko god ima rešenje, neka nam pomogne", poručio je Vučić.

Rekao je da "ono što bi neki drugi da traže, a to je ili da zatvaramo ili da budzašto damo", Vlada ne želi da uradi.

"Ako zatvorite 'Bor' ili 'Resavicu', sve od Pomoravskog do Borskog ili Zaječarskog okruga više ništa nemate. U Boru imate više od 4.000, u Resavici više od 6.000 ljudi, to je 10.000 ljudi koji drže veliki broj kooperanata, najmanje 15.000-20.000 ljudi, dakle 30.000 ljudi da izbacimo iz sistema, to za nas nije lako", rekao je Vučić.

Dodao je da bi takvo rešenje možda bilo ekonomski dugoročno zdravije, ali da bi nam u potpunosti uništilo budućnost u istočnoj Srbiji.

"Ja na to nisam spreman kao predsednik Vlade, i zato molimo i borimo se da pronađemo rešenje i to jesu naše najveće muke. Kada je cena bakra 4.100, a bila je 9.500, pa 7.000 dolara po toni, a sad je 4.100 sa mogućnošću da još padne, za to niste krivi samo vas poklopi i udari po glavi svetsko tržište šta da radite", rekao je Vučić.
Nazad na vrh Ići dole
pepermint
VIP
VIP


Broj poruka : 259
Points : 902
Datum upisa : 05.02.2014

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   2/17/2016, 10:36

Nazad na vrh Ići dole
Voiceoflaw
VIP
VIP


Broj poruka : 521
Points : 1182
Datum upisa : 20.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   2/20/2016, 21:46

Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   2/22/2016, 10:18

RTB Bor dobio pismo iz Kine

Kineska državna rudarska kompanija "Li Ten" uputila je pismo o zainteresovanosti za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom (RTB) Bor, objavile su Večernje novosti u današnjem izdanju.

Kako list navodi, ta kineska državna kompanija nudi ulaganja od 350 do 400 miliona dolara, pre svega u razvoj rudarstva u RTB Bor.

"Za uzvrat predstavnici Li Tena traže manjinski udeo u najvećem srpskom proizvođaču bakra i zlata i shodno tome odgovarajući broj mesta u Upravnom odboru i menadžmentu borske kompanije", piše list.

Li Ten je spreman da u narednih pet godina investira gotovo pola milijardi dolara u otvaranje rudnika bakra i zlata "Cerovo" u sastavu RTB Bor.

Kako se dodaje, Kinezi su spremni da ulože novac u kupovinu neophodne rudarske mehanizacije, kao i u izgradnju još jedne flotacije - postrojenja u kojem bi se prerađivala ruda iz "Cerova"..
Nazad na vrh Ići dole
Frenky
VIP
VIP


Broj poruka : 516
Godina : 41
Localisation : Vrbas
Points : 1581
Datum upisa : 19.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   3/12/2016, 20:00

Ova poplava nam nije trebala ako je pocetkom godine rast bio 1.3 gdp onda ce voda to izbrisati I bicemo  na nuli valjda necemo ici ispod nule to bi bio veliki udarac .Nas bas nece sreca . kafa
Nazad na vrh Ići dole
Big Mile
VIP
VIP


Broj poruka : 1299
Points : 5270
Datum upisa : 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   3/12/2016, 23:44

Pa da ima malo pameti u vlasti, a ocigledno nema, ulagalo bi se u preventivnu odbranu od poplava (što je mnogo jeftinije) a ne u obnovu uništenog ( što je mnogo skuplje). Prosto je neverovatno da iz prošle poplave baš ništa nije nauceno. Onog nesretnika, ministra za vanredne situacije Velju Ikica, koji za ovo krivi Boga, nije vredno ni pominjati, a njemu otavka ne pada ni na pamet.
Nazad na vrh Ići dole
Aca kurbla
VIP
VIP


Broj poruka : 187
Points : 648
Datum upisa : 17.02.2014

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   3/17/2016, 20:41

Štedimo da bismo plaćali gubitaše?

Država već godinama budžetom garantuje zaduživanja javnih preduzeća i ako ne mogu da vrate dug, to na kraju plaćaju građani. Hipotetički, to je isto kao da neko godinama uzima kredit na vaše ime, a da vi o tome ne znate ništa, osim što povremeno dobijete obaveštenje koliko ste dužni. Na kraju, dug koji na vaše ime napravio neko drugi morate vi da platite.

http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2016&mm=03&nav_id=1107820
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   3/17/2016, 21:56

Skroz si u pravu, ali...
Jasno je da je mnogo takvih "trut" firmi za ovu siromašnu zemlju, ali šta raditi?
Ugasiti rudnik Bor, rudnik Resavica, Ikarbus, FAP, i još neku firmu...
Otpustiti još 10.000 iz administracije po opštinama i ministarstvim...

Možda medju tim radnicima ima nesposobnih za samostalni posao, ljudi koji su pred penzijom itd...
Već je neko napisao na ovom forumu: NAJBOLJE DA IH STRELJAMO!!

I šta posle?  Šta sa tim ljudima? A i kao političar posle toga gubš izbore i možda dovodš zemlju na ivicu haosa (demonstracije, oti manje po radnjama, siromaštvo)?
Jel to ideja?
Valjda su i to ljudi, treba im bar obezbedti socjalnu pomoć ili sl. - možda je to rešenje ako ima para...

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   3/17/2016, 22:22

citat ::
A i kao političar posle toga gubš izbore...

Sve jedno kako se zoveš, Vučić, Radulović ili Pajtić....

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1389
Points : 3976
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   3/18/2016, 05:44

Jedna politička opcija na ovim izborima nudi tiu opci ju:

Otpustiti 100.000 partijskih zaposlenih, prodati EPS, Telekom, Rudnik Bor i sve što može da se proda, a sve ostalo u stećaj.....

Nude i socijelnu pomoč od 200 eur za sve nezaposlene ili koji ne žele da rade,
bespaltno zdravstvaeno za sve,
penzije za sve (bez obzira da li su radili ili ne) od 200 evra, i šta god još...

Samo kao svojevremeno i Dinkić ne kažu kako to da se finansira?

Dobar program.. njega nudi Radulović i pokret 'Dosta je bilo' samo ne znam kako da taj program izfininsiramo
OK JE PROGRAM, NEMAM ZAMERKE, ALI......
Srpska realnost je malo drugačija!
ajkula ajkula

_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1389
Points : 3976
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   4/11/2016, 03:17

Svetska banka procenila je da će privredni rast u Srbiji u ovoj godini biti 1,8 odsto, ali postoje uslovi da taj rast bude i veći.

„Postoje razlozi da verujemo da će rast biti veći, jer podaci iz prva dva meseca ukazuju na značajan rast investicija i oporavka potrošnje domaćinstava“, rekao je glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović na predstavljanju izveštaja te banke.

On je naveo da zarade u privatnom sektoru blago rastu, kao i da su doznake iz inostranstva značajno porasle u poslednjih nekoliko meseci.

„Kad imate te komponente ukupne privrede, a domaća potrošnja i investicije rastu, onda se očekuje da ukupan rast BDP bude dosta dobar u 2016. godini“, naglasio je Šestović.

Kako je dodao, srednjoročno se predviđa da će Srbija polako da se vrati stopama rasta koje su bile karakteristčne za period pre krize, od tri do četiri odsto godišnje.

„Verujemo da će doći do tog rasta, jer se povećao broj stranih investicija u poslednjih 20 meseci“, rekao je on i objasnio da je primetan veliki broj malih investicija, što je veoma dobro.

Kao najvažnije u 2015. godini, Šestović je istakao privredni rast umesto recesije, početak reforme javne uprave kroz zakonodavni okvir i smanjenje fiskalnog deficita.

_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
 
Privreda Srbije - stanje, trendovi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
 Similar topics
-
» Novi zakon o zastiti korisnika finansijskih usluga
» Štrajk taksi vozača i autoprevoznika Srbije 03.12.2014.
» Dali ste za ulazak Srbije u Evropsku ili Evroazijsku uniju ?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: BERZA, trendovi, aktuelnosti...-
Skoči na: