Oba su registrovana na sediste u Londonu, drugo lice sam nasao na internetu Asset Holder PCC Limited re Ashmore Emerging Markets Liquid Investment Portfolio ("EMLIP") 40,85% dok ovaj prvi Carnex Holdings DOO (udeo) mi je sumnjiv. Nije mi jasno zasto stoji DOO ako je u pitanju isti, tj. jedan vlasnik?

Evo nesto malo o tim investicionim fondovima Ashmore i Emlip:

Ashmore plans to raise €500m
By Jeremy Lemer

Published: October 29 2007 09:44 | Last updated: October 29 2007 11:05

Ashmore, the emerging market investment manager, intends to raise €500m ($721m) through the launch of an investment company on the London Stock Exchange.

The company will invest across Ashmore’s funds but will focus on special situations – private equity-style investment opportunities but with a longer-term, lower-geared profile.

The company, to be called Ashmore Global Opportunities Limited, will list on the main market of the LSE and will offer three classes of shares, trading in dollars, euros and sterling.

Ashmore has $33.1bn under management after expanding rapidly in recent years. Over the year to the end of June, Ashmore funds grew 57 per cent, driving profits up more than a quarter to £131.4m.

Management fees also rose by nearly a third although performance fees more than halved after Ashmore’s flagship fund Emlip, a $5bn global US dollar debt fund, missed performance targets.

Earlier this month Ashmore hired Graeme Dell from investment bank Evolution to be its new the finance director.

The new company will invest about 20 per cent of funds in Ashmore’s in Emlip and one other US dollar debt fund, but will be mostly invested in special situations funds.

Up to $400m will be invested in GSSF4, the special situations fund Ashmore’s launched earlier this year, and the company will also be able to make direct investments in this area.

Dr Booth said: “In emerging markets, relationships are very important and we have built up relationships over many years that give us access to deals.”

Offer proceeds which are not initially invested in GSSF4 will be invested in AMSF, Ashmore’s multi-strategy fund launched in 2003, and other Ashmore funds.

Ashmore has 21 emerging market funds invested across five themes: special situations, dollar debt, local currency, equity and corporate high yield.

The company was bought out by management from ANZ Bank of Australia in 1999 and listed on the LSE in 2006. In the same year, it came to global attention when it bought Enron’s international assets for $2bn.

The admission is expected to take place in December and close by the end of the year.

Goldman Sachs and JPMorgan are joint co-ordinators and bookrunners for the offer.



Jerome Booth, of emerging market specialist Ashmore Group, tells Karen Jones about his work with special situations and private equity

The Ashmore Group, a FTSE 350 organisation founded by Mike Coombs, listed on the London Stock Exchange in October 2006. The IPO went well and since then, the company has been stable. The listing is said to have put more than a few quid in Mike Coombs’ pocket with some suggesting he may now be able to purchase an emerging country or two himself. Jerome Booth who joined in 1994 is head of research and a member of the investment committee and reveals an illustrious career spanning capital markets, research, aid and trade consultancy work. His connections, particularly in his early consultancy role, have given him an enviable foothold into the inner sanctum of emerging economies.

If you don’t know Ashmore, they are doing rather well with awards and praise hanging from them as though baubles on a Christmas tree. They’ve got assets under management of US$26.8bn (e20bn) with sharp uptakes in subscriptions that would turn the prettiest of heads.

Ashmore specialises in emerging market funds with 40 in four main areas of expertise: dollar denominated debt, local currency denominated debt, special situations distressed debt and private and public equity. Booth says that most of their AUM are institutional but 10% come from the ultra-high net worth market. He says the high-end private investors tend to favour their multi-strategy fund.

“We started doing this in 1992 in the Middle East with our flagship fund EMLIP,” said Booth. (EMLIP: Emerging Markets Liquid Investment Portfolio). It has performed well despite a dip in 1994 caused by the Mexican financial crisis. Net of fees the EMLIP fund has delivered just over 20% per annum for around 15 years. Booth confirms “it’s our top performing fund.

....ostatak
http://www.funds-europe.com/index.php?option=com_content&task=view&id=8341&Itemid=228

Danas počišćena sva ponuda do 3 000.
Zanimljivo je da ovu hartiju skupljaju samo dva fonda.

Odisej, to je zato što brokeri svima kažu da ova akcija ne valja da bi veće količine
namestili profesionalcima koji su upoznati sa vrednošću ove kompanije. Mogu da kupuju od takvih kao što je Shema, ja moje ne dam ispod 45-50.000 dinara po akciji.

To je neka skromna cena u poređenju sa krševima od firmi koje imaju za sada 200-300 miliona eura veću kapitalizaciju.

Ima mnogo hartija koje su imale 20-50x manju kapitalizaciju od Carnexa pa su za isti
vremenski period postale vrednije do 170x (skok tržišne cene) ili do 300 miliona eura u kapitalizaciji.

Meni je skupo da plaćam firme čija je cena skočila do 170 x za isto vreme pored Carnexa koji ima P/B 1,57 (na lažnu procenu kapitala). Da su te ostale firme bar vrednije po kapitalu, ili uspešnije pa da ih čovek plati nego nemaju ni fundamentalno pokriće.

Što se tiče izvoza evo jedan interesantan tekst iz 2005 godine!


- Strpljen spašen

To su prospekti i izveštaji za budale! Sve će to vremenom doći na svoje mesto. Sa tim njihovim izveštajima mogu dupe da obrišu, i ovaj što ga je potpisao
Shema, pitaj ga zašto kupuje i poseduje akcije Carnexa kad tako loše posluju?

Zar očekuješ od direktora brokerske kuće ( Dunav Stockbroker) da ti napiše prave rezultate? Kako jedan direktor brokerske kuće može uopšte da bude predsednik upravnog odbora Carnexa? - to je direktan sukob interesa.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/138889

Dobro, bre Raiden... koja je po tebi "realna" cena ove akcije?
Da nas više ne :bangbang:

Sneki, ako uzmeš da u cenu ulazi kapital, prihodi i profit realna cena je minimalno 40.000 dinara !

Ne moraš uopšte da ideš u fabriku, ovo što je generalni direktor napisao je čista istina! Samo pažljivo pročitaj ovaj tekst i procenićeš koliko to vredi ako bar malo znaš matematiku.

http://www.vrbas.net/

Врбас – Ако је судити по производним резултатима и оствареном приходу у минулих једанаест месеци, ова пословна година за Индустрију меса „Карнекс” биће једна од најуспешнијих у последње две деценије. Од јануара је произведено и тржишту испоручено око 22.000 тона разних врста месних прерађевина, колико је износила целокупна прошлогодишња производња.

Са асортиманом од 125 производа „Карнекс”, и поред велике конкуренције у овој бранши, заузима 60 одсто тржишта у Србији, а своју робу пласира и у Републици Српској, Црној Гори и Македонији. Извозни биланс је веома повољан, а припремају се и нови аранжмани са Русијом, Украјином, Канадом, Аустралијом и неким европским земљама. Потражња је толика, каже за наш лист генерални директор Јово Шћепановић, да се ни изблиза не може удовољити захтевима купаца, мада су производни капацитети максимално искоришћени.
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=49888


Tržišna kapitalizacija CRNX 4.260.318.660
Tržišna kapitalizacija JAFA 4.574.739.000

Novi 9-mesečni pokazatelji na osnovu izjava direktora Jova Šćepanovića:

Dobit 3.400.000 eura
EPS 170
P/E 15

Veći deo trgovanja tokom 2007 godine odvijao se na P/E 40-44 na ceni 3000-3300 kao što se vidi na tablama koje sam postavljao.
Nova zona fluktuacije +20% 3132 rsd.

Broj akcija u rukama fizičkih lica i dalje ogroman 108.082

www.vrbas.net

Samo za ljubitelje suhomesnatih proizvoda:

Inervju s gen.direktorom Carnex u najnovijem NIN-u.


:bball:


.

Piše da će mesto direktora Karneksa uskoro zauzeti gospodin Hju Mekrejnolds - specijalista za mesne industrije u Velikoj Britaniji :king:

Sta kazu najnovije info iz carnexa ,,radien,, Dobro se istanjio free-float moze biti zanimljivo.

Da li bi vecinski pristao da proda carnex na sadasnjoj trzisnoj kapitalizaciji. Koja target cijena im je u glavi,ako znaju ovi iz komercijalne neka nam odgovore,dobro su se nakrcali.

Nisi mi odgovorio da li bi vecinski prodao po ovoj cijeni da skupim lovu! Ha ha !

To je tehnički neizvodljivo. Po ovim cenama 1% vlasništva može se otkupiti za 2-3 godine, a to "malo" što je ostalo za jedno 15-20 godina. Vidi se po ponudi.

danas - ERSTE BANK CUSTODY 2 100 kom

zanimljivo

Sneki, za koliko je miliona eura Midland prodao Stari Grad? :)

Iza kastoda se ne krije većinski vlasnik, novi direktor potvrdio u intervju:

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=1636&sectionId=10

Poreklo novca, i nacin na koji su privatizovana neka preduzeca u Srbiji, kao i licnosti koje su u tome imale vaznu ulogu

Brza privatizacija u Srbiji

Nakon donosenja novog zakona o privatizaciji, negde 2001. u red za prodaju stala su interesantna preduzeca kao sto su “Sevojno Valjaonica Bakra”, „Luka Dunav Pancevo“, „Carnex“, Pekarska industrija “Klas”, Ugost. Pred. “Stari grad”, “Zeljezara Niksic”i jos neke. Ove firme navodim zbog toga sto je za njih bio zainteresovan gospodin Boris Birnstajn, tj. njegov zet, Alexandar Snajder.U privatizaciju se dakle odmah ukljucila of sor kompanija “Midland Resourcing Holding”, ciji je zvanicni vlasnik Aleksandar Snajder, kupivsi sva ova gore navedena preduzeca. Treba napomenuti da su “Valjaonica” i “Klas” kupljeni sa gospodinom Drakulicem u saradnji. Privatizacija je izvrsena po ugledu na Ukrajinsku, bila je brzopotezna,sa obezbedjeno niskim cenama targetiranih firmi i postupkom slicnim onom u Ukrajini. Obzirom na nacin poslovanja i iskustvo tasta, sa kojim je mogao racunati, gospodinu Snajderu je bilo veoma vazno da stekne u zemlji uticajne prijatelje. Gospodin Snajder zeleo je da pokaze da je dostojan svog velikog ucitelja, pa je odabrao uticajne ljude koji su mu pomagali sve do njegovog naprasnog odlaska iz nase zemlje, i prodaje kupljenih preduzeca. U kakvom su polozaju sada te firme, to ostaje novim vlasnicima na brigu. Sta se dogadjalo u ovim firmama za vreme dok je “Midland” upravljao njima? O tome bi mozda vise podataka imalo Javno tuzilastvo, ali se podaci o tome brizljivo cuvaju. Ono sto se zna je da su sa ovom kompanijom tesno saradjivali u vremenu (od 2001 – 2007) gospodin Drakulic, (do razlaza sa Kostunicom), gospodin Gradimir Nalic , prvi advokat kompanije, gospodin Rade Bulatovic savetnik gospodina Kostunice (inace je imao i licne prijateljske kontakte sa gospodinom Snajderom).
2001-e godine kada je gospodin Rade Bulatovic bio savetnik predsednika Vojislava Kostunice, ubijen je radnik DB – a Momir Gavrilovic, cije ubistvo do danas nije rasvetljeno. Pre svoje tragicne smrti bio je u kabinetu Predsednika, da bi ga obavestio o prodoru organizovanog kriminala u Srbiju te o rastucoj korupciji. Razgovor je obavio sa gospodinom Gradimirom Nalicem, i Radetom Bulatovicem, koji su bili prisutni, saslusali Gavrilovica, a zatim su, kako su kasnije naveli, preneli Predsedniku sadrzaj ovog razgovora. Kao sto je poznato Gavrilovic je istog dana nakon ovog sastanka ubijen.
Gradimir Nalic je bio advokat “Midlanda i zajedno sa drugim advokatom Draganom Mrakovicem zastupao je interese kompanije u svim slucajevima znacajnim za kompaniju. Rade Bulatovic, koji je imao i licne prijateljske kontakte sa Snajderom, kao savetnik Predsednika, a kasnije kao sef DB-a bio je neophodan Snajderu da bi se prikrilo poreklo novca koji je dolazio iz Svajcarske kompanije “Seabeko’, te da bi gospodin Snajder mogao da u Srbiji prikrije svoje saradnike za kojima je FBi raspisao poternicu zbog visemilionskih prevara. Poslednja tvrdnja odnosi se na Aleksandra (Sasu) Dzedetsa gradjanina Kanade , koji je pod okriljem Snajdera, dok je FBi tragao za njm, vrsio funkciju komercijalnog direktora u Carnex – u i bezbedno se setao po Srbiji. Uhapsen je u iloku od strane hrvatske policije, u trenutku kad je pokusavao da na jednom manjem prelazu ponovo udje u Srbiju. Bio je u automobilu koji je vlasnistvo Carnex–a sa sluzbenim vozacem.

Naprasno bogacenje, iliti Razvojni put Aleksandra Snajdera

Danas on ima sve rekvizite jednog tajkuna — privatni avion, Benetti jahtu, dvorac sa 11 kupatila, mesto na Forbsovoj listi — ali do skoro, niko nije nikad cuo za Aleksa Snajdera. Kako je od jednog klinca koji poceo sa odrzavanjem polica u magacinu porodicne prodavnice, za manje od decenije postao milijarder ? Na svetskoj sceni tajkuni imaju slicne pocetke kao I ovi nasi domaci, koji su poceli da se bogate “nosenjem gajbica” i “dzakova cementa”.I tamo vladaju slicni principi “Ne pitajte kako sam zaradio prvi million, a sve cu vam ostalo objasniti” U slucaju Snajdera to je bila prva milijarda.

Aleksandar Snajder, rodjen je 1968. U St. Petersburgu R.F. Roditelji, (zubar i inzenjer) emigrirali su u Izrael kada mu je bilo 3 godine. Deset godina kasnije, trajno su se nastanili u Kanadi. Aleksandar je studirao ekonomiju, da bi zatim vodio prodavnicu hrane koju su imali roditelji. Zaposlio se u kompaniji “Seabeco” kod Borisa Birnstajna i bio uglavnom beznacajan sluzbenik, sve do trenutka, kada se ozenio Simonom, cerkom svoga bosa. To je presudni momenat cudesnog i dramaticnog preokreta u njegovom zivotu. Ubrzo, vec 1994. postaje osnivac i vlasnik kompanije “Midland Resources Holding Ltd” koju osniva na Britanskim Kanalskim ostrvima,Guersney (poznato kao raj za poreske obveznike).Po uzoru na svog tasta, ili mozda iz nekih drugih razloga, odlucio je da se i njegova kompanija bavi , barem za pocetak, celikom, da bi zatim presla i na druge poslove. Ovaj mladic je 1994 godine, imao samo 26 godina, a uspeo je da se obogati prakticno preko noci, tj kada je zapocela brza privatizacija u Ukrajini gde je njegov, tada vec tast, Boris Birstajn imao veliki uticaj. Birstajn je uticao da Ukrajinski metalurski kombinat “Zaporozstalj” kupi tek osnovana of shor firma Midland Resources Holding, a zatim i neke druge fabrike. Vrtoglavom brzinom Snajder je sticao ogroman imetak i kupovao preduzeca narocito u zemljama Istocne Evrope medju kojima je i Srbija. I upravo na nasem tlu Snajder je izasao iz senke, igrajuci ulogu mladog, inteligentnog I uspesnog biznismena gde je pokupovao vecinske pakete nekoliko srpskih firmi prateci instrukcije svog tasta i sluzeci se njegovim mafijaskim novcem. Svoj vrtoglavi uspeh Snajder je u svim svojim intervjuima objasnjavao marljivim I danonocnim radom kao I pogodnim prilikama, kategoricki tvrdeci da sa tastom Borisom Birstajnom nije ni u kakvom kontaktu vec 10 godina. Da apsurd bude veci, on je cak podigao i optuznicu protiv njega ! Put, od skromnog sluzbenika jednog oligarha, do milijardera, bio je za ovog mladog Jevrejina veoma kratak, jer je ocigledno umeo da odabere precicu. Aktiva Alexa Snajdera dostize sada magicnih 1.8 mil $, kojom moze kupiti vise ionako obezvredjenih preduzeca sirom Istocne Evrope, gde uvek ima onih koji su spremni da za odredjeni iznos pripomognu u kupovini. Luksuzan zivot, stanovi od 700 kvm u najluksuznijim zgradama Toronta, Dzordanov tim u Formula 1(kupljen 2005 za 50 mil $),sluze da bi se informacije o poreklu novca kojim raspolaze zagusile informacijama o automobilskom sportu za koji je toboze vezan.Moc koju novac daje, to je stvarnost o kojoj ovaj mladic ranije nije mogao ni da sanja. Svestan ipak prljavog porekla bogatstva koje poseduje, i cinjenice da za njega nije mnogo zasluzan, on ocajnicki pokusava da sakrije svoju vezu sa tastom Borisom Birnstajnom, tvrdeci na svakom mestu kako on, toboze, uopste ne kontaktira sa njim, iako je ozenjen njegovom cerkom Simonom sa kojom ima 3 dece I zive u istom gradu. Trenutno, gospodin Snajder vise ne poseduje tim Formulu 1( posle 1-godisnjeg “upravljanja”, 2006 je prodat za 106,6 mil$),vec jedan fudbalski klub u izraelu Maccabi Tel Aviv, koji je kupio u decembru 2007 za $17 milliona a ovih dana razmatra kupovinu kanadskog hokejaskog kluba Maple Leafs za neverovatnih 900 mil $, pa se moze pretpostaviti da su fudbal i hokej mnogo popularniji od automobilizma, te da ce posluziti bolje u kamuflazi. U nasoj zemlji bio je vlasnik vise poznatih preduzeca ( Luka “Dunav” Pancevo, mesna industrija “Carnex”, Pekarska industrija “Klas” Ugost. Pred. “Stari grad”, “Valjaonica bakra u Sevojnu”, “Zeljezara Niksic”). Prodao ih je domacim i stranim “partnerima” nakon sto je po Interpolovoj poternici uhapsen njegov saradnik i komercijalni direktor Carnex-a Aleksandar Dzedets kojeg je skrivao u Srbiji uz pomoc svojih uticajnih prijatelja. To je pravi razlog njegovog naglog povlacenja barem za neko vreme. Zanimljivo je i to da je vecinske pakete svojih firmi prodao preko prijateljskih kontakata van berze. Luku “Dunav” Pancevo I Ugost. Pred. “Stari grad” prodao je kontraverznom biznismenu Peconiju, a paket mesne industrije “Carnex” drugom investicionom fondu, Asmoru, koji vesto prikriva vlasnika cak i pred bankama, takodje registrovanom na ostrvu Guersney (Britanska kanalska ostrva) sa sumnjivim poreklom novca.

The Washington Post Feb 1, 1993 Michael Dobbs
The Kyrgyz Committee for Human Rights , Published on:10/15/2004 www.kchr.org/documents/corrupt
Russian Mafia - Politicians - Mogilevich and Birshtein
http://www.telusplanet.net/public/mozuz … 01103.html
Toronto Star Aug 28, 1993 Boris knows everyone . . . Head of firm embroiled in Russian controversy moves with high, mighty
http://www.telusplanet.net/public/mozuz … 01103.html
http://www.kyrgyznews.com/news.php?readmore=1546
23-Jul-07, Kyrgyzstan Fights Losing Battle Over Kumtor
April 2005 (IRIN) , http://www.irinnews.org/report.aspx?reportid=28563;
http://www.kommersant.com/p733920/r_530/
http://kyrgyznews.com/print.php?type=N&item_id=1548
http://mynews-in.net/news/economy/2007/ … 52050.html
http://www.cripo.com.ua/?sect_id=5&aid=1097
http://www.nin.co.yu/2003-08/21/30442.html
http://danas.co.yu/20040401/ekonomija1.html
http://www.economy.co.yu/diskusije/view … hp?id=1350
http://www.danas.co.yu/20030702/dezurna1.html
http://www.b92.net/info/vesti/index.php … ategory=64
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=371349
http://www.jutarnji.hr/dogadjaji_dana/c … e,44718.jl
http://www.theglobeandmail.com/servlet/ … uested=all
http://www.midland.gg
The Star (Tuesday, October 23rd, 2007) http://torontorealestate.wordpress.com/2007/10/23
http://sports.yahoo.com/sow/news?slug=a … ;type=lgns
The Toronto Star, January 05, 2008 http://www.thestar.com/printArticle/291221

Boris Birnstajn
Rodjen 11. 11. 1947. U Viljnusu, Litvanija. Zavrsio Pravni fakultet, a od 1972.radio kao direktor jedne tekstilne fabrike. 1979.emigrirao je u izrael, a 1982 u Svajcarskoj osnovao kompaniju “Seabeko”. List “izvestija” je o njemu pisao kao o dvostrukom agentu (KGB-a i Mossad-a). Koristeci se “starim vezama”, nakon raspada SSSR –a, stupio je u kontakt s Genadijem Janajevim i sa njim zapoceo posao u Rusiji. Bavio se prodajom piva u konzervama, da bi na kraju stigao do sklapanja ugovora sa velikim ruskim kombinatima. Devedesetih godina bio je jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji, i ziveo izuzetno luksuzno, krecuci se uglavnom u najvisim krugovima tadasnjeg establismenta. Danas, nije rado vidjen covek tamo. Vlasnik je metalurskih kombinata u Ukrajini, prikriveni je i neprikriveni vlasnik nekih preduzeca u Srbiji, zatim Zeljezare u Skoplju, te mnogih fabrika sirom Evrope i sveta. Povezan sa kontraverznim oligarsima iz Rusije jevrejskog porekla, kao i sa najpoznatijim mafijaskim oligarhom i bosom Semjonom Mogiljevicem, kojem je od 10 - 19 oktobra 1995. U Tel Avivu, na samitu takozvane “ruske mafije”, bio domacin. Smatra se pripadnikom mafijaske grupe koju zovu “Solnceskaja” ciji je inace lider Sergej Mihailov. Ova mafijaska grupa smatra se jednom od najopasnijih u Rusiji. Sada je drzavljanin Kanade.

Zagonetna smrt premijera Kirgistana

Kompanija “Seabeko” je pocetkom 90- tih prosirivala svoje poslovanje na skoro sve bivse republike raspadnutog SSSR-a, pa se njen vlasnik, gospodin Boris Birnstajn, 1992. obreo u Kirgistanu. Pozvan je od strane predsednika Akajeva da sa svojom kompanijom “Seabeko” ucestvuje u razvoju i unapredjenju privrede Kirgistana.Tadasnji premijer Kirgistana I glavni oponent Akaevu, Nasirdin Isajev bio je skeptican po pitanju bilo kakve pozitivne saradnje sa Seabec-om i Birnstajnom, a koja bi bila suprotna interesima njegove drzave. Kobnog jutra, 29.nov 1992., premijer je sa telohraniteljem, vozacem i Borisom, krenuo na vec ranije dogovoreni put. Sa tog puta, nikada se, nazalost, nije vratio. Zvanicno, poginuo je u saobracajnoj nesreci, pri kojoj su ostali putnici u automobilu ostali potpuno nepovredjeni. Prosli su, bez ijedne ogrebotine.Za razliku od njih, na vratu premjera Nasirdina, bila je jedna duga, crna, ogrebotina koja se protezala do usiju.Niko od svedoka nije mogao da kaze kada je premijer preminuo, odmah, ili nakon sto je prevezen u bolnicu. Niko nije mogao da, ni na koji nacin rasvetli, kako je do nesrece doslo. Ova zagonetna saobracajna nesreca, i jos zagonetnija smrt nesretnog premjera, tek ovih dana postale su predmet istrage tuzilastva u Kirgistanu, sa neizvesnim ishodom, obzirom na proteklo vreme. Tog istog dana, kada je premijer tragicno izgubio zivot, jedan privatni mali avion uzleteo je sa malenog aerodroma u Kirgistanu. U njemu je bio predsednikov prijatelj Boris Birnstajn. Tiho je, i hitro, nestao sa mesta dogadjaja. Igrom slucaja, bas nakon ove tragedije, ustanovljeno je, da su nestale i zlatne drzavne rezerve Kirgistana.Od postojecih 16, nestalo je cak 14 tona zlata. Naime, ubrzo posle saobracajne nesrece,3.dec 1991, Birnstajn (iako strani drzavljanin) postavljen je na mesto predsednika jedne od najvaznijih drzavnih institucija u Kirgiziji, Komiteta za rekonstrukciju i unapredjenje privrede Rep.Kirgizije. Nova pozicija, lobiranje i podmicivanje visokih drzavnih zvanicnika su mu omogucili da preko nove firme Cameco izvrsi privatizaciju 1/3 rudnika zlata Kumtor (6. po velicini rudnik zlata u svetu, koji donosi 40% prihoda od izvoza, a cini 10% BND Kirgizije). Od prvobitne 1/3 udela u rudniku (Vlada Kirgizije je imala 2/3), posle rekonstrukcije 2004 i uspostavljanja nove kompanije ”Centerra Gold inc” Birnstajnov udeo se povecao na 53% dok je Vladi Kirgizije ostalo samo 16% . Protiv ocigledno kriminalne privatizacije, 2005 je pokrenut kriminalni istrazni postupak s ciljem obustave Ugovora o privatizaciji radi nacionalizacije rudnika Kumtor, kao jedne od strateskih kompanija Kirgizije.

Za vreme pomenute privatizacije, u Moskvi se pojavila jedna nova holding kompanija, pod imenom “Rus – Almaz”. Osnovna delatnost kompanije bila je trgovina i prikupljanje sirovog zlata. Direktor te kompanije bio je izvesni gospodin Boris Safraj, poznat siroj javnosti kao jedan od osumnjicenih za ubistvo Andreja Kozlova, Viceguvernera Centralne banke Rusije, u septembru 2006, i poslovni partner gospodina Borisa Birnstajna. Ispostavilo se da je posao ove kompanije bio izvoz neobradjenog zlata u Svajcarsku, gde je i sediste, kompanije “Seabeko.’Osim ovog izvoza Holding kompanija “Rus – Almaz” prikupljala je novac za navodno istrazivanje i unapredjenje vadjenja zlatne rude, koji naravno, nikada nije upotrbljen u navedene svrhe.



Brza privatizacija u Ukrajini

U decembru 1992 godine, u Kijevu potpisana je saglasnost o osnivanju medjunarodnog akcionarskog trgovacko-finansijskog drustva pod nazivom “AG Ukrajina”. Inicijator osnivanja bio je Boris Birnstajn. U sastav drustva usli su direktori osam najvecih, uglavnom metalurskih kombinata DMZ, Zaparozhstal, Krivorozhstal, Severodonetsk, Cherkassy Azot, Dneproazot, Odesskiy Priportoviy Zavod i Stirol. Osnivanje ovakvog drustva imalo je za cilj, da se toboze pokaze kako privatna kompanija “Seabeko” moze da radi bolje od ministarstva. Dogovoreno je, da kombinati isporucuju robu, a Boris Birnstajn upotrebi svoje veze u inostranstvu, obezbedi trziste i vise cene za njihove proizvode. Ponuda je bila prihvacena pod pritiskom tadasnje vlade, a za svoje usluge “Seabeko” je dobio 35% udela akcionarskog drustva. Direktorima se cinilo da ce ovim putem lakse doci do potrebnog novca za obnavljanje i unapredjenje posustale proizvodnje. A kako je to sve izgledalo kasnije u praksi? Birnstajn je najpre robu metalurskih kombinata prodavao po nizim cenama nego sto su to cinili drugi kombinati u Ukrajini. Na intervenciju jednog od direktora Vladimira Slednjeva, u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, izvrsio je male korekcije u visini cene, da bi za kratko vreme, sasvim prestao da placa za isporucenu robu, izgovarajuci se na razlicite nacine. Zbog svega navedenog, i velikih gubitaka koji su nastali, gospodin Vladimir Slednjev je preduzeo neke korake kako bi zastitio interese metalurskih giganata. Prikupio je dokumenta i bio spreman da ih preda sudu u Stokholmu. Tada je na njegov privatni racun u jednoj stranoj banci uplaceno 1.080.000 $ od ukradenih 8 mil$ iz DMZ (Donecki Metalurski Zavod), a i ostalim direktorima clanovima Akcionarskog drustva “AG Ukrajina” su uplacene odredjene sume. V Slednjev je dao nalog da se novac koji je uplacen na njegov racun prenese nazad na racun DMZ (Donecki Metalurski Zavod) odbivsi na taj nacin da ucestvuje u pljacki svog kombinata, dok su ostali clanovi Akcionarskog drustva “AG Ukrajina” prihvatili nagradu za cutanje o ukradenim milionima dolara iz kompanija u kojima su bili direktori, I koje je na ovaj nacin prisvojio Boris Birnstajn.

Predsednicka kampanja Leonida Kucme bila je sledeca investicija u koju je svoj, ovako steceni novac ulozio gospodin Boris. Nakon pobede Leonida Kucme te 1994, sledi brzopotezna privatizacija metalurskih giganata, i ostalih preduzeca Ukrajine u kojima je ucestvovao Boris Birnstajn. Predsednik donosi Ukaz o privatizaciji, a neposlusni direktor V. Slednjev dobija otkaz. Saradnik Borisa Birnstajna sada je savetnik predsednika Kucme, Aleksandar Volkov. Ceo niz privatizacija u Ukrajini sproveden je u veoma sumnjivim okolnostima, a neka su preduzeća kupili novi vlasnici po ceni znatno ispod realne. U nekim slučajevima, novi su vlasnici bivših državnih poduzeća postali upravo ljudi iz okruženja tadasnjeg predsednika Kučme. Osim akcija u Akcionarskom drustvu “Ukrajina” Birnstajn koji je sada predstavljen kao validni strani investitor, poseduje i Poburzski kombinat feronikla a vlasnik je i Metalurskog kombinata u Volgogradu. U kratkom periodu on postaje “siva eminencija ukrajinske metalurgije” Na privatni racun gospodina Aleksandra Volkova koji je pomogao da Birnstajn postane vecinski vlasnik vise Ukrajinskih Metalurskih kombinata, u “General Bank” u Belgiji, visekratno su uplacivani ogromni iznosi, a samo na racun njegove kompanije “Universal marketing systems limited” uplaceno je cak 1.465.000 $, dok je na racun druge kompanije u kojoj je Volkov generalni direktor, uplaceno samo 614.000 $. Sve uplate izvrsila je Svajcarska kompanija “Seabeko” Borisa Birnstajna. Decembra 2002 tuzilastvo grada Antverpena, podiglo je optuznicu protiv drzavljanina Kanade Borisa Birnstajna zbog krivicnog dela “pranja’ novca. Zamrznuto je oko 3 mil. dolara na racunima Aleksandra Volkova. Inace u stampi o Aleksandru Volkovu govori se kao o bosu Ukrajinskog dela takozvane “ruske mafije.”

Ode danas cena gore +19.56% :D

Na osnovu prethodnih promena u crhov-u rekao bih da fond Fima proactive kupuje, a možda i grešim, videćemo za koji dan...

http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Za-obnovu-Karneksa-60-miliona-evra.sr.html

www.promoney.co.yu/maj2008/Carnex.pdf


http://www.carnex.rs/profil_kompanije/akcionari/

Na ovoj slici lepo se vidi da je glavni igrač u strukturi engleski investicioni fond EMLIP sa 40.8% vlasništva koji može trgovati sa akcijama za razliku od Carnex Holdings-a koji je u formi udela.

Red je da ovde bude zabeleženo (FER je!!) da je R. jedini skretao pažnju da nešto nije uredu ako se porede
Carnex i Agroživ....

R. upisano:
Ljudi, gde vi živite? AGRZ nije vrednija industrija od CRNX ni da je u pitanju invazija pilića.
AGRZ sa 5% sporedne proizvodnje ima 1,8 miliona eura čistu neto dobit, CRNX sa 100% ima 1,4 miliona eura. To je zona sumraka.

Sa vrednošću akcije od preko 107.000 dinara, AGRZ ima kapitalizaciju blizu 300 miliona eura.
Hrvatska Danica-Podravka ima kapitalizaciju 440 miliona eura sa preko 5,4 miliona akcija.
Carnex je procenjen na manje od tih Podravkinih 40 miliona koje štrče preko 400 miliona eura.

107.804 dinara prema 3000 dinara?

I mimo te cene vi diskutujete o kupovini akcije AGRZ gde postoje samo tri akcionara, a na temi Carnex ćutite gde ste do juče pričali o problematicnoj strukturi od 7,8%, 957 akcionara i slobodnih 126.000 akcija koje čine preko 50% emisije AGRZ. Svaka vam čast.

Nađite na kojoj poziciji su sve vaše top industrije, poput vašeg giganta AGRZ u prehrambenoj industriji, Podravke, Fidelinke, Yuhora itd.

http://www.marketresearch.com/product/p … id=1534499
http://www.top500.de/g0037003.htm

Sram da bude te amerikance, sigurno su napumpali akciju koja vredi 3000 dinara!

Foliraju se mnogo ti investitori sa economy - kao oni ne znaju koliki kapital ima koja firma i kolike donosi profite.... to u vezi AGRZ bas je bilo ocigledno ne smatram to nekom analizom.

U Carnexu je mnogo veca kontradiktornost od AGRZ, tu su izvestaji i vrednost kompanije preterano lazirani, sve je umanjeno 10 x i ako ne objave transparentne rezultate imovinu im treba konfiskovati!

Samo ludaci veruju da se vise jede smoki, soja, grisine od pecenice, prsute, pasteta, virsli, salama i jos 100-nak proizvoda

Hoce ljudi da zive i zaradjuju od vazduha, da jedu papire. Eto im sada banke pa nek ulazu do mile volje kad su ludi. Sve statistike pokazuju da je hrana najskuplja, a da su sirovine preterano jeftine sto ostavlja prostor za ogromne profite u prehrambenoj industriji.

Kakvih 6 miliona evra, profit treba da bude minimum 20 miliona evra, bar malo vise od Matijevica da se ne blamiraju. Matijevica nema ni u rafovima.

Da ova akcija ne vredi ne bi FIMA prodavala po 20 komada i rusila joj cenu kao npr. 1.10. 2008


Ovo je inace demonstracija kako globalne finansijske krize uticu na investicione jedinice!! Siguran sam da ima jos vrednih hartija gde profesionalni menadzeri obaraju svoje jedinice da bi ispratili svetsku krizu :lol:

Moja baba ima 5 akcija i nece da ih proda, kaze kad fondovi prodaju 20.000 akcija po ovoj ceni ona ce da izadje :)

Nastavak igrice:













Intervju sa generalnim direktorom Carnexa:
http://www.crier.rs/www/media/arhiva/Intervju%20Hugh%20McReynolds,%20Carnex.pdf

Promene: 05.06.2009.- 12.06.2009.

Kupovina Prodaja

Akcionar Staro Novo Razlika Akcionar Staro Novo Razlika

KOMERCIJALNA BANKA-KASTODI 4699 7199 2500 KOMERCIJALNA BANKA-KASTODI 10308 7808 -2500
BELGRADE INDEPENDENT BROKER AD 302 502 200 UNICREDIT BANK KASTODI RAČUN 2632 1732 -900
SEBIĆ IGOR 300 467 167 STANKOVIĆ KOSTA 180 0 -180
MUŠOVIĆ IZET 409 559 150 DODIĆ BLAŽA 55 0 -55
kURJAK VELJKO 0 150 150 MARIĆ RADOŠ 200 170 -30
STOJILJKOVIĆ DANILO 0 100 100 GRUBIĆ MILEVA 24 0 -24
LJUBANIĆ ŽELJKO 0 79 79 PEROVIĆ DANICA 55 40 -15
ROGANOVIĆ DAMIR 928 1000 72 JUBMES BROKER - U LIKVIDACIJI 2 0 -2
KRSTIĆ GORAN 0 65 65
ČUBRILO ŽELJKO 0 60 60
INVESTITOR DOO 0 50 50
VUČETIĆ DEJAN 0 35 35
ŠENK VOJIN 71 91 20
NEDELJKOVIĆ JELICA 0 20 20
TOMAŠEVIĆ SINIŠA 0 20 20
ČIZMAR MILENKO 10 20 10
ČEJOVIĆ RANKO 0 5 5
ANĐELKOVIĆ NEBOJŠA 0 3 3

Bože!!!
Kako je svet mali :D
SEBIĆ IGOR 300 467 167
STANKOVIĆ KOSTA 180 0 -180
MUŠOVIĆ IZET 409 559 150

Mali Šebić je iz SABMONET-a... Vladimir Grabež & Co.
Kosta, po starom :bounce:
A Izet - uporan, uporan, uporan... "navro" ko na BIPB !!! :bball:

Stari poznanici sa Fiasconomija:
ČUBRILO ŽELJKO i ČIZMAR MILENKO :hihihi: špekulanti u pokšaju !! :drunken:

8)

P.S. Bond, dobro nam došao !!

Hvala na dobrodošlici. :D
Dodaću da je Sebić u posmatranom periodu kupio 100 akcija više ali ih je i prodao.

Inače, probao sam da prikažem promene tabelarno, radi preglednosti ali nisam uspeo. Nakon slanja mi javlja da je poruka preduga. Ako ima neki način molim nekoga da mi objasni.

Unapred zahvaljujem.

Najbolji i najlakši način je da uradiš screen capture!
Ovde imaš jedan dobar programčić: http://www.aikb.net/edukacija-f6/screen-capture-t812.htm

Onda uploadujes slicicu na www.imegeshack.us ili www.photorola.net i mi vidimo ono što ti vidiš!

Hvala na informaciji. Screen capture već koristim i to FastStone Capture, odličan je. Za pomenute sajtove nisam znao. Probaću sledeći put. Hvala još jednom. :D

Izgleda je uspelo :) :lol:

Istrgovano 24.06.2009. po ceni od 938 dinara.

Carnex brine o zaštiti životne sredine :cheers: .
Evo dve vesti o tome:

Još pozitivnih vesti vezano za Carnex:

EGP Investments počeo da kupuje akcije Carnex -a. Istrgovano 02.07. po ceni od 900 dinara.



Danas i juče je promet bio 405 akcija. Baš me zanima da li su oni nastavili da kupuju. Inače, današnja tražnja je bila 1863 komada.

Bond,

Traznja se pojacavala u black out-u odmah nakon sto je neko opet podmetnuo, tj. zrtvovao 200 akcija u zadnji momenat kako bi sprecio rast
akcije 17-20%. :hihihi: Prodavci ne ispostavljaju nalog prodaje u 10h, vec u B.O. vrse korekciju cene prodavajuci akcije ispod traznje :zszz: :clap:



Iveco Stralis, 450 KS, full oprema, 20 tona



Rusija ima 140 miliona stanovnika, i samo Moskva je vece trziste od Srbije. :!: :study:

Budite pripravni!!! Mozda ce FIMA izaci iz Carnex-a kao sto je izasla iz Vitala pa da im to pocistimo sa zadovoljstvom uz sledecu pesmu: http://www15.zippyshare.com/v/56974586/file.html :guitar: :guitar:

Raiden,
Videćemo za par dana ko su ti prodavci. Važno je da ima tražnje i da bude konstantno dobra. Doduše, to se na ovoj hartiji retko dešava. Primetno je da neko, iz nekih razloga, drži cenu na veoma niskom nivou. Vreme će pokazati šta će se dešavati.
Što se FIME tiče ne znam šta bih rekao, ipak imaju oko 15 K akcija. To će kupiti neka veća zverka. Mada, FIMA i ulaže u hartije gde očekuje kapitalnu dobit, odnosno zaradu za nekoliko godina. I ja slično razmišljam.
P.S. Drago mi je da si ponovo na forumu.

Istrgovano 06.07. po ceni od 800 dinara.

Raiden,
nisam najbolje razumeo šta si hteo da kažeš.
Vidim, ulazi Citadel preko svog TRIUMPF inv fonda a izlazi Zepter Capital koji je ugašen (sveo vrednost inv jedinice na nulu). Na osnovu tvog komentara bi se zaključilo da je loše što ulazi Citadel. Da li grešim?

Mislim da gresis, Zepter je prebacio imovinu na Global Real Investment. Sto bi on izlazio, kad je covek milijarder? Za njega je to sitnis, krem bananica.... a i vidi se da je jos u strukturi.

Unicredit kastodi su Raiffeisen fond, i oni podizu ponudu na pokvaren nacin u block - outu da bi sprecili rast, i oborili cenu. Ocigledno im nije stalo do kolicine novca koju ce dobiti, jer su ovu akciju placali 40 evra, a sad sve rade na svoju stetu u block-outu, zar vam to nije sumnjivo?

Da im trebaju pare, i da im je bitna kolicina novca, prodali bi sve odjednom, njihova ponuda bi bila vidljiva od 10h ujutru na tabli, a ne samo u b.o. i davali bi ponudu na 30 evra, 20 evra, 15evra, zar ne? Da li bi ti kad nesto prodajes i kad ti neko nudi vise para prodao tu robu za manje para? Sta su oni deda mrazovi, ili se boje konkurencije?

Mislim da oni vrse prepakivanja izmedju sebe u minus, a da Citadel, Panamera i svi ostali veliki investitori nemaju nikakve sanse da udju u ovu akciju, jer ih je Fima uz pomoc Raiffeisena (Unicredit kastodi), ogranicila sa ponudom!. To se videlo i pre neki dan, kad im je neko ponudio da skroz izadju nisu prihvatili, povukli su se.....

Na ovoj ceni Unicredit ni za pet godina ne bi skupio od malih akcionara ono sto je prodao, tako da je logicno da rade za Fimu. Prave dvocifrenu, jednocifrenu ponudu, da niko veci ne moze da udje, a posle kad se trziste oporavi opet ce samo FIMA da kupuje. Ostali imaju kasno paljenje, i mislim da ce tesko doci do ove akcije. Zar mislis da ce FIMA da pusti bilo koji drugi fond da pravi ulaz od 8 evra, dok je njihov 30-35 evra?

Jedini nacin da im se doskoci je da par investitora kupuju iskljucivo trzisnim nalozima sto sumnjam da bi Fima dozvolila.

Onaj ko hoce da gradi poziciju na ovoj akciji mora da je gradi u plus, jer cekanjem je nece izgraditi ni za 10 godina. U sustini fondovi nemaju puno akcija, jer sta je njihovih 15 k naspram 100 k koje drze mali akcionari.

:drrr: :drrr: :drrr: