BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Zaduživanje Srbije

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Teletrader
Member
Member


Broj poruka : 859
Points : 2416
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   2/15/2013, 10:19

BEOGRAD, 14. februara 2013. (Beta) - Srbija je na medjunarodnom finansijskom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, s kamatnom stopom od 4,875 odsto i rokom dospeća od sedam godina.

Ministarstvo finansija saopštilo je da će deo prikupljenog novca biti upotrebljen za prevremenu otplatu skupih kredita koje je država uzimala prethodnih godina.

U trgovini evroobveznicama Srbije učestvovalo je 148 investitora, najviše iz SAD, Velike Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   4/10/2013, 14:54

MOSKVA - U Moskvi je potpisan Sporazum o kreditu Rusije od pola milijarde dolara za podršku srpskom bužetu.

Prva tranša od 300 miliona dolara biće isplaćena u najskorije vreme a druga tek pošto Srbija zaključi stabilizacioni ugovor sa MMF.

Sporazum su, u prisustvu premijera dveju država, potpisali ministri finansija Mlađan Dinkić i Anton Siluanov.

Kako je izjavio Siluanov, kredit se odobrava na 10 godina sa kamatom od 3,5 odsto. Prema njegovim rečima, prva tranša biće isplaćena u najskorije vreme.

“Da, u budžetu imamo sredstva, danas potpisujemo i stavljamo na raspolaganje”, pojasnio je on.

Što se tiče druge tranše tu postoji određeni uslov - ona će biti odobrena kada Srbija zaključi stabilizacioni ugovor sa MMF, precizirao je Siluanov.


_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Boranija
Old member
Old member


Broj poruka : 1408
Points : 4300
Datum upisa : 25.07.2010

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   4/23/2013, 23:09

Citat :
Prinos na srpske obveznice u dolarima koje dospevaju na naplatu u septembru 2021. opao je juče popodne za 0,15 procentnih poena, na 5,08 odsto, što je najniže od 31. januara.

Prinos slovenačkih obveznica u dolarima koje na naplatu dospevaju 2022, poredi Blumberg, iznosi 5,86 odsto.

Rojal benk of Skotland grup navela je da bi investitori trebalo da ulažu u srpske obveznice posto je sporazum Prištine i Kosova "kreditno pozitivan".

"Iako je Srbija najmanje pet godina udaljena od potpunog pristupanja EU, mnogo ekonomskih koristi od članstva će biti ostvareno tokom pristupnih pregovora i zahtevaće ekonomske i socijalne reforme koje idu s tim", rekli su analitičari RBS-a Abas Ameli-Renani i Detrios Efstatiu.

Prinosi na srpske obveznice pali su s više od sedam odsto pošto je Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU u martu 2012. godine.

S druge strane, prinosi na hrvatske obveznice su opali za 0,73 procentna poena, na 4,58 odsto, pošto je krajem marta Zagreb dobio konačno odobrenje Brisela za ulazak u Uniju.

Dinar je juče dobio na vrednosti 0,5 odsto u odnosu na evro, pre nego što je opet pao i na kraju sveukupno porastao za 0,1 odsto da bi završio na 111,42 dinara za evro.

Sosiete ženeral je ponovila preporuku da se kupuju dinari zbog očekivanja da njegova vrednost skoči na 108 dinara za evro.

"Poslednje vesti da su Srbija i Kosovo možda postigli sporazum su očigledno veoma pozitivne za aktivu u dinarima", ocenili su u izveštaju analitičari te banke Ester Lo iz Londona i Dragoslav Veličković iz Beograda.


Vreme je da okruzenju pokazemo ko je Srbija!
kalas

_________________
Kad ima love za šljam, ima da bude i za mene!!
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   6/23/2013, 02:02

Srbija što pre mora dodatno da se zaduži da bi iskoristila još uvek relativno povoljno stanje na globalnom tržištu i obezbedila nesmetano vraćanje ranije uzetih zajmova, apeluje ekonomista dr Đorđe Đukić. Posle najave Fed da će u junu iduće godine okončati otkup hipotekarnih obveznica i obveznica Trezora, i nagoveštaja američkog predsednika Obame da bi šef Fed Ben Bernanke mogao da se ne kandiduje za sledeći mandat, porasla je nervoza investitora koji masovno napuštaju tržište duga zemalja u razvoju pa čak i zemalja Brik koje imaju mnogo bolji rejting od našeg. Ako Srbija odluči da se zaduži tek početkom iduće godine kako vlada sada najavljuje to će biti potpuno pogrešan i zakasneo potez jer je cena zaduživanja, odnosno prinos koji investitori traže da bi ušli u kupovinu ovih hartija od vrednosti već počeo da raste. Vreme je da se hitno reaguje ako želimo da olakšamo teret dugova generacijama koje dolaze, kaže Đukić.


Prema izveštaju J.P. Morgana, 19. oktobra 2012. godine efektivna cena po kojoj su sve zemlje u razvoju plaćale kamatu na emitovane papire bila je 4,59%. Zemlje sa tržištima u razvoju su zahvaljujući takvoj atmosferi – usled poplave dolara, evra i jena – povećale svoje mobilisanje na svetskom tržištu novca sa “svega” 278 milijardi američkih dolara u 2011. na 394,4 milijarde dolara u novembru 2012.



“Kad nemate uslova za razvoj kao što je to slučaj u evropskoj ekonomskoj zoni, kada mere poplave novca ne daju rezultata i kada su perspektive ekonomskog rasta na vrlo sumnjivim osnovama, u takvim uslovima se stvara jedinstveno stanje na tržištu kapitala gde sve zemlje pokušavaju da refinansiraju svoj dužnički teret”, objašnjava dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. “I Srbija treba da iskoristi ovakvu priliku da se maksimalno razdužuje novim zaduživanjem. To naravno nije de fakto razduživanje, već samo olakšavanje tereta za plaćanje kamata za buduće generacije. Ako se to ne iskoristi, onda će to biti pogrešan potez kreatora ekonomske politike.”



Uzrok ove gotovo iracionalne situacije je činjenica da sve mere centralnih banaka najrazvijenijih zemalja uopšte ne daju zadovoljavajuće rezultate. Kako banke reaguju? Kamatne stope skaču, sektor stanovništva se razdužuje, korporativni sektor se ne zajmi što pokazuje minoran rast kredita (1%-1,5% u evrozoni) i umesto toga se odlučuje na emisije korporativnih obveznica, preko kojih rešava pitanje napajanja kapitalom i finansiranja investicija, a sa treće strane, investitori gladni prinosa - i to oni institucionalni pa nadalje – koji imaju nulte realne prino-se na državne hartije u svojim matič-nim zemljama – tragaju za atraktivnijim opcijama.
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1389
Points : 3976
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   7/11/2013, 13:13

Slovenija vs. Srbija

Šta kažu pokazatelji?
Prvo, pomenimo ponovo krah slovenačke NLB u svetskom finansijskom pokeru s finansijskim derivatima 2008. godine. To je prelomna tačka razvoja evro-atlantske Slovenije. Koliko god ranije izgledao stabilno, slovenački BDP je 2008. godine doživeo sunovrat od kojeg se nikad nije oporavio, a već dve godine je negativan. Isto je i sa njegovim godišnjim rastom. Naravno, učešće slovenačkog duga u BDP raste, a još gore izgleda učešće duga slovenačke vlade u BDP. Prekinut je i rast BDP per capita. Slovenci smatraju da je najbolji rezultat njihov BDP pokazao 2010. godine.

Po istom trendu kreću se i izvozne i uvozne cene, ali rast potrošačkih cena ne jenjava, iako polako posrće cena rada u Sloveniji. Stopa nezaposlenosti je uspešno obarana uprkos evro-integracijama do rekordnih 6% 2008. godine, ali je do sada udvostručena. Zaposlenost je naglo porasla 2006. godine, a od 2008. godine je naglo opala i trenutno je na nivou 2000. godine. Od početka krize Slovenija ima 100.000 zaposlenih manje. Nezaposlenost raste.
I industrijska proizvodnja je doživela neprijatni šok na početku svetske krize u Evropi i pokazuje blagu tendenciju pada.

Slovenija je godinama beležila rast populacije. Od 2011. godine i kriva rasta populacije Slovenije više ne stremi ka gore.

Kako se Slovenija našla na nišanu evro-atlantskih bankara?
A šta je sa slovenačkim novcima? Da podsetimo, novac ne laže onoga koji ume da ga čita. Slovenija se lagano zaduživala u inostranstvu do 1998, a posle, počevši pregovore o članstvu u EU, do 2000. godine zadužila se naglo, optimistički. Usred pregovora, Slovenija je prekinula da se zadužuje. Kada je postala članica EU, polako se ratosiljala dugova, da bi ponovo počela da se zadužuje uoči nastupanja ekonomske krize, krajem 2007. godine, a potom smanjivala svoju zaduženost sve do kraja 2012, kada se ponovo zadužila u inostranstvu više nego ikad.

Ono što je naročito zanimljivo, evro-atlantska Slovenija je na samom početku 2007. godine naglo povukla sva svoja finansijska sredstva koja je držala u inostranstvu. U ovo doba, a i neko vreme kasnije, finansijske vlasti Srbije su tautologijama pravdale zadržavanje svojih finansijskih sredstava u inostranstvu, a Cvetkovićeva vlada nije ni razmatrala pitanje vraćanja finansijskih sredstava radi finansiranja domaće privrede, uz objašnjenja kako Srbija „nije u krizi“ (Cvetković), odnosno da će „kriza biti naša razvojna šansa“ (Dinkić).

Kuriozitet finansijskog poslovanja slovenačke vlade je to što ona do nedavno uopšte nije posezala za finansiranjem putem izdavanja obveznica.
Kamatne stope su u sadašnjoj Sloveniji niže nego ikad. Ova država je uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i pritisku EK za sada očuvala sposobnost da vodi nacionalnu ekonomsku politiku. Slovenija još uvek kontroliše i svoju ekonomsku politiku i investicije, a što je najvažnije – svoj finansijski kapital.
Danas je i van Slovenije jasno da je ovoj zemlji najbolje išlo pre polaska na put evro-atlantskih integracija. Najvažniji ekonomski problemi koji joj se sada dešavaju začeti su u doba između početka pregovora do punopravnog članstva ove države u EU.

Ekonomskoj politici EU, naravno, uopšte nije smetalo kada je NLB slovenački novac ulagala u finansijske špekulacije, ali joj sada veoma smeta slovenački otpor rasprodaji državne imovine u sred krize, u doba kada se cena privatizacionih ponuda kreće između džabe i budzašto. Međutim, još veći gnev povodom odsustva privatizacije prema Sloveniji ispoljavaju SAD, što su nedavno jasno formulisle preko svog ambasadora.

Od Slovenije njeni evro-atlantski partneri zahtevaju rasprodaju neprivatizovanih banaka i osiguravajućih društava, energetske kompanije Petrol, supermarketa, povećanje poreza…
Da je ulaskom u EU Slovenija dospela na dno Evrope smatra sociolog Rastko Močnik. Za prof. dr Jožu Mecingera je ekonomska politika EU “put u rasulo”.

Značaj slovenačkog primera za Srbiju
Iako je Slovenija pionir napuštanja komunističke ideologije i Jugoslavije, u njenom poslovanju su postojale dve važne sličnosti sa Srbijom iz doba Miloševićevog režima. Prvo, Slovenija je (naročito devedesetih godina) nerado i pažljivo napuštala javno vlasništvo nad najznačajnijim makroekonomskim subjektima. Ipak, upravu nad njima (za razliku od Miloševićeve Srbije) nije centralizovala.

Drugo, Slovenija je samostalno trgovala svojim finansijskim kapitalom.
Pošto zahvaljujući atlantskim integracijama nije vodila odbrambenu politiku zasnovanu na armiji, Slovenija ne treba više da se boji vojnog bombardovanja kojeg je doživela Miloševićeva Srbija. S druge strane, njenu vladu evro-atlantski partneri, baš kao i Srbiju, bombarduju zahtevima za rasprodajom javnog, odnosno domaćeg vlasništva na formalno liberalizovanom tržištu.

Nakon Islanda i sredozemnih zemalja EU, i Slovenija je postala ekonomski i finansijski problem EU. Hrvatska je u EU već ušla kao ekonomski problem. Najgore od svega je (ono što Srbe u EU veoma zanima) pad životnog standarda stanovništva. Deset godina po odvajanju Slovenije od Jugoslavije, u njoj se živelo odlično, a potom se, tokom decenije integrisanja ove zemlje u EU, živelo vrlo dobro. I sada se živi dobro, ali ova progresija je veoma loša.
Slovenački standard i privredni uspesi postignuti su strategijom koja je sasvim bila suprotna onome što je svojevremeno preporučivao MMF, uprkos zahteva EU i SAD. Zahvaljujući tome je Slovenija čitavoj jednoj generaciji obezbedila dobar život.
Srbija nema više šta da rasproda, a da to narod odmah ne oseti na svojoj koži. Ostali su putevi, vodovodi, Telekom, elektrodistribucija… Ako se naša vlada upusti u rasprodaju ovoga, dogodiće nam se ono na šta je upozoravao Nebojša Katić:
„Kada deca odrastu, više neće morati da emigriraju, jer će inostranstvo biti svuda oko njih i posedovaće sve što vredi i funkcioniše u Srbiji. Svi građani će tako, ne menjajući mesto boravka, živeti u inostranstvu.

Međutim, zar kolege iz SAD i EU od Slovenije ne traže isto?
Za razliku od Slovenije, realni sektor srpske privrede je mizeran i tehnološki zaostao. Srbija skoro nema investicija u inostranstvu (praktično jedini izuzetak je bila kupovina Telekoma R. Srpske, a čini se da će i NIS uspeti da se probije na strana tržišta). Finansijski kapital nam je oročen u zamenu za prava vučenja za nos. Ono malo deviza mukotrpno brani precenjeni kurs dinara, što, opet, guši izvoz.

Dušan Kovačev

_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
Slovenac1
VIP
VIP


Broj poruka : 2523
Localisation : Ljubljana
Points : 6095
Datum upisa : 04.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   7/11/2013, 22:27

Sloveniji je išlo ok negde do 2002 dok se nije polako počelo pripremati na kradju tajkuna i posvečenih likova. Ništa to nema veze sa Eu, mi smo sami sebe upucali u koleno...
Nazad na vrh Ići dole
Dax
VIP
VIP


Broj poruka : 414
Points : 1325
Datum upisa : 25.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   7/12/2013, 20:42

Čista demagogija, za sve su krive USA i EU. Sve bivše republike su u rukama tajkuna koji su uništili privredu. Korpucija cveta ...
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   7/13/2013, 16:05

Jeste malo prenaglašena uloga EU i SAD, ali ne bih se složio da ništa iz teksta nema veze s mozgom.
Ko od nas i SLovenije zahteva da sve prodamo?
Ko nas tera da prodamo EPS, rudnike, vodovod po gradovima i sve ostalo, uskoro i šume, reke...
Sve banke i sva osiguravaju;a drustva...

Nešto nisam čuo da je Francuska privatizovala svoje atomske elektrane ili fabriku za preradu uranijumskog goriva, već gledam kako vojno intervenišu diljem Afrike, a sve s ciljem da osiguraju sebi uranijum i druge sirovine, za državne firme i državne interese.

Da li je to baš najbolje rešenje, upravo smo pre nekoliko meseci videli u Bugarskoj gde je njihov EPS prodat Austrijancima i cena električne energije je "uskladjena" sa cenom u EU - ljudi su se spaljivali jer nisu umali para da plate račune...

A što se tiče Slovenije, oni do skora ništa nisu od svojih firmi i imovine prodavali, sve je ostalo u državnom vlasništvu kroz nekakve para-državne fondove koji su u stvari bili vlasnici svega.
Ništa drugo se nije ni moglo očekivati od ekipa Kučan, Janša...

E, kad su krenuli da iz budžeta dotiraju pojedine firme, jer jesu bile državne - iako su vlasnici bili pomenuti fondovi, tj. država, javila se EU i pojavili su se problemi...

Njima tek predstoji prava tranzicija i rasprodaja....

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   7/13/2013, 16:23

@Slovenac1 ::
@Sneki ::
Eh, da.... u SLO su sve vreme komunisti na vlasti, komunistički tajkuni, država kao potpora ELANU, ADRIJI (avio) itd...
Sad EU kažnjava, nema donacija "privatnim" firmama...
S tim što su sve te firme državne!
Čak ni u Rusiji nije tako.

Katolička crkva koja traži (valjda) 70% SVIH šuma i livada... tragedija, komunisti i katolici u zajedničkom kriminalnom poduhvatu.

Ne čudi me bunt i demo, 200 evra manja penzija ili sl... to boli, baš kao Grke! Ali zato imaju EVRO!

I kvazi državni fondovi koji su sve "privatizovali" ?
Socijalna država, ali malo su se preigrali, "nikom našu deželu nećemo prodati"..... to košta!

ALI negde su se zjbali!
Nije ovo kiselo je groždje, jeste = u boljem su položaju od nas, jesu...
A da će tek da osete šta je tranzicija, i to je istina, neće moći još dugo da sve vredno u SLO bude u vlasništvu paradržavnih fondova.
Neće moći, ili će biti revolucije...


Pa tako nekako. Problem je jer su neke tajkunske elite pokrale sve što se pokrasti dalo i zato sada država kao nema para odjedanput. Ja mislim da če se morati mnogo toga prodati, početi se drugačije ponašati i imamo šanse, da nekako isplivamo iz govna. Ipak tu nije grčki scenario po mome

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
MORNAR
VIP
VIP


Broj poruka : 477
Points : 1374
Datum upisa : 28.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   7/29/2013, 17:18

Bonitetska kuća Fič potvrdila je kreditni rejting Srbije "BB minus s negativnim izgledima". Zadržavanje rejtinga Srbije na nepromenjenom nivou delom je odraz neizvesnosti stanja javnih finasnija, brzog rasta javnog duga, krhkog ekonomskog oporavka, i neizvesnosti aranžmana s Međunarodnom monetarnim fondom (MMF).

Nivo rejtinga Srbije, prema Fiču, podržavaju visok nivo prihoda po stanovniku, vrhunski obučena radna snaga, poboljšanje uslova poslovanja i odluka EU da otvori pregovore o članstvu sa Srbijom.

Fič je naveo da očekuje da će manjak u državnom budžetu Srbije ove godine biti blizu šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da će deficit u 2014. biti oko pet odsto BDP.

Očekuje se i da će javni dug Srbije dostići 65 odsto BDP do 2014. godine, piše u izveštaju i dodaje se da je kretanje javnog duga ostetljivo na kretanje kursa pošto je 81,5 odsto duga u stranoj valuti.

Fič očekuje da će se deficit tekućeg platnog bilansa smanjiti na 7,1 odsto BDP krajem 2013. godine zahvaljujući rastu izvoza Srbije.

Navodi se i da se nakon pada BDP Srbije od 1,6 odsto u 2012. godini ove godine očekuje rast od dva procenta i nastavak blagog rasta, srednjoročno posmatrano. Ističe se da procene kretanje BDP Srbije u velikoj meri zavise od automobilske industrije.

Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   8/8/2013, 21:15

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да је Вучићева изјава непрецизна, јер се плате и пензије не плаћају само од пара које стоје са стране, већ и од текућих прихода.

– Нама сваког месеца за плаћање обавезе недостаје 150 до 200 милиона евра. Динкић је рекао да оставља 784 милиона евра, а када се 300 милиона евра потроши у наредна два месеца и остане само 400 милиона евра у резерви, пали се црвена лампица – каже овај стручњак.

По Арсићевим речима, за текуће потребе до краја године потребно је да се задужимо 700 до милијарду евра, али је непознаница колико још дугова доспева на наплату. Део њих може да се рефинансира, а део не.

– Држава мора сачувати способност да се задужује на комерцијалном тржишту поготово сада када је јасно да до краја године нећемо добити зајам од 200 милиона долара од Светске банке и да зато што нема споразума с ММФ-ом нема ништа ни од остатка руског зајма од 200 милиона долара. Ипак, нови министар финансија је непознаница зато што не знамо какву ће политику водити. Није искључено да он направи заокрет према ММФ-у. У том случају, цена нашег задуживања ће пасти – сматра Арсић.

По његовој оцени, минус у државној каси до краја године може да попуни само велика емисија евробондова на међународном тржишту, што ће повећати и спремност домаћих инвеститора за куповину трезорских записа. Сада је њихово интересовање за куповину динарских обвезница усмерено само на краткорочне емисије, док га и нема за оне с дужим роком доспећа.

Арсић упозорава да је „медени месец” јефтиног задуживања прошао и да је баш зато Динкићев савет да се задужимо три „јефтине” милијарде долара како би отплатили скупе зајмове.

– Сада можемо да добијемо зајам с каматама од шест, седам одсто, што је идентично цени скупих зајмова које смо узели. Повољнији зајам можемо да добијемо само ако се ради о некомерцијалном кредиту који је политички мотивисан. Међутим, цела та прича о таквим зајмовима подсећа ме на ситуацију после 5. октобра, када је обећавано да ће стићи пуно пара, а није, или када је, зарад изручења Слободана Милошевића обећавана донаторска конференција. Речју, обећања се лако дају, а паре не – каже Арсић.

Мирослав Здравковић, уредник сајта „Макроекономија”, каже да Динкић наследнику оставља ликвиднију касу, али задуженију државу.

– Јавни дуг је повећан од августа прошле до јуна ове године за 3,4 милијарде евра. Унутрашњи дуг је повећан за 944 милиона евра. Спољни за две милијарде евра и индиректне обавезе за 454 милиона евра – каже Здравковић.

Да ли је тачно да је Цветковић Динкићу оставио празну касу, а Динкић наследнику солидно пуну?

Здравковић објашњава да је у јулу прошле године држава на рачунима имала 151,5 милијарди динара, дуговала је 303,2 милијарде динара, а нето дуг домаћем финансијском сектору износио је 151,7 милијарди динара. У јуну ове године држава је на рачунима имала 244 милијарде динара (више за 92,5 милијарде), дуговала је 329,6 милијарди (више за 26,4), те је нето дуг смањен на 66,2 милијарде динара (мање за 66,2 милијарде динара).

– Међутим, ово смањење домаћег дуга није била последица суфицита у буџету, већ већег задуживања због потреба да се финансирају дефицит и отплаћују дугови новим задуживањем. Од 3,4 милијарди евра новог задужења, што је 390 милијарди динара, 66,2 милијарде динара отишло је на побољшавање ликвидности буџета, 181,4 милијарде динара на финансирање дефицита, а 142,4 милијарде динара на друге намене – инвестициону потрошњу јавних предузећа (индиректне обавезе), финансирање изградње путева, мостова, покривање губитака две банке, дефиците других нивоа власти – каже Здравковић.

По његовом мишљењу, дефицит до краја године може бити финансиран новим задуживањем или употребом средстава на рачунима државе. Постоји ризик у случају наглог повлачења банака из трезорских папира, али ови папири имају рочност која није концентрисана у једној временској тачки.


_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
Member
Member


Broj poruka : 610
Points : 1422
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   8/16/2013, 13:53

Ranking Europes finance ministers -19 EU naj-ministara finansija:
"Najbolji EU ministri finansija su kombinovali
- izražene političke veštine,
- solidne ekonomske performanse i
- kredibilnost u očima finansijskih tržišta."
http://www.ft.com/cms/s/0/617b5920-3324-11e2-aabc-00144feabdc0.html

MMF upozorio na rast fiskalnog deficita na 8,3% BDP sa planiranog cilja od 4,7%.
http://www.bloomberg.com/news/2013-08-08/serb-central-bank-holds-rates-as-cabinet-shuffle-clouds-outlook.html

Srbija planira da se do kraja godine zaduži na međunarodnom tržištu za oko 2 milijarde evra. Proletos su obveznice Srbije prodavane sa oko 4,5% kamate, a trenutna ponuda je na nivou od oko 7,5%. Kreditori isčekuju izbor novog ministra finansija i obelodanjivanje politika, radi definisanja svojih pozicija.

Prema pregledu FT, prosečne kamate na 10-godišnje državne obveznice su na nivou od oko 3,27% (Grčka: 9,72%, Portugal: 6,42% ... Nemačka: 1,88%, Švajcarska: 1,07%)
http://markets.ft.com/RESEARCH/Markets/Government-Bond-Spreads

"Subjektivni faktori": izbor ministra i obelodanjivanje nove (finansijske) politike vlade značajno će uticati na zaduživanje Srbije. Uz deficit i dr., finansijska težina ovih pitanja bi se na ukupnom nivou i u relaciji prema samo ovih 2 milijardi evra * 10 godina * (3,27% do 7,5%)  mogla uokviriti na iznos od 654.000.000 do 1.500.000.000 evra, a razlika čini skoro "one billion eur question".
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   8/25/2013, 22:42

Nemogućnost za povlačenje više kapitala iz inostranstva stranih banaka koje posluju u Srbiji, zbog kreditne prezaduženosti, na neki način je doneo pozitivne rezultate u platnobilansu Srbije.

Uz to Srbija će po svemu sudeći, zahvaljujući dobrim izvoznim rezultatima, u ovoj godini zabeležiti platnobilansni deficit niži i od šest odsto, što bi bio najbolji rezultat u poslednjoj deceniji, izjavio je Tanjugu saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić.

Nikolić je istakao da se očekuje da se dobre tendencije u izvozu nastave i u drugoj polovini godine, jer će, zbog dobrog roda, izvoz poljoprivrednih proizvoda biti mnogo veći nego lane, a očekuje se da se nastave pozitivni rezultati u izvozu Fijata i drugih najvećih izvoznika.

"Sa stagnacijom uvoza, koja je, naravno, posledica izuzetno niske tražnje kod nas, bićemo u prilici da ove godine zabeležimo najniži platnobilansni deficit posle 2002. godine", rekao je on.

Dakle i u zlu ima nešto dobro!
Jedino još ostaje "izdajnički" Gasprom koji svoj dobitak pretvara u evre i nosi u Rusiji, ili već na račun neke od sestra firmi u Švajcarskoj....
od
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   8/29/2013, 09:09

Novi dug vraća stari

Do kraja godine Srbiji stiže na naplatu 153,3 milijarde dinara zajmova ili oko 1,34 milijarde evra, od čega je glavnica 119,4 milijarde dinara, dok ostatak čine kamate

Naredne godine nas očekuje još teža situacija, jer bez ikakvog dodatnog zaduživanja, Srbiji dospeva 2,74 milijarde evra obaveza, dok će za kamate biti potrebno izdvojiti, do jedne milijarde evra.

U Upravi za javni dug su ipak uvereni da Srbija može da vrati ovaj novac, ali ne iz tekućih prihoda, već strategijom, koja je i do sada primenjivana, uzimanjem novog duga da se vrati stari.

Dokle će metodologija presipanja iz jedne kofe u drugu biti uspešna u Upravi ne kažu, ali je jasno da će se sistem urušiti čim presahne interesovanje investitora za kupovinu dužničkih hartija srpske Vlade.

Do tog trenutka očito da još nismo došli, ali su prvi znaci već tu. Promena politike američkih monetarnih vlasti uslovila je povlačenje ulagača sa tržišta u razvoju, poput srpskog, i okretanje američkim obveznicama.

Trend još nije dostigao tačku u kojoj Srbija ne može da nađe kupce za svoje hartije, ali jeste dovelo do njihovog poskupljivanja.

Tako se desetogodišnje srpske evroobveznice u dolarima prodaju uz kamatu od 7,5 odsto. Sedmogodišnje obveznice dolaze s kamatom od nešto manje od sedam odsto, a koliko u februaru, Srbija je plaćala 5,15 odsto prinosa na svoje evroobveznice.


_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1389
Points : 3976
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   11/7/2013, 20:15

Koliko čitam, mladi ministar finansija planira da se u 2014. zaduži za još 5,5 milijardi evra, što kod stranaca, tako i na domaćem tržištu.
Kreditni rejtig Srbije je trenutno BB-/B koji investitorima govori da smo podosta nesigurna zemlja.
Uz to su prognoze da će se situacija na kreditnom tržištu pogoršati, da će kamate da rastu.

Biće zanimljivo videti od koga ministar misli da pozajmi pare?
Direktnom pogodbom od Kine, Rusije, UAR ili na tržištu...

_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
C R A Z Y
VIP
VIP


Broj poruka : 353
Points : 1310
Datum upisa : 19.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   11/7/2013, 23:28

Evo odakle ministar planira tih 5,5 milijardi...

  - Vlada UAE 3 milijarde evra
  - Fond za razvoj Abu Dabija 275 miliona dolara
  - Svetska banka 790 miliona dolara
  - Izdavanje državnih obveznica u vrednosti 750 miliona dolara
  - Kineska Export-Import banka 610 miliona dolara
  - Banka za razvoj saveta Evrope 35 miliona evra
  - Vlada Turske 40 miliona dolara 
  - ...

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/417744/Predlog-zakona-o-budzetu-za-2014

_________________
Jedna društvena zajednica postaće velika onog trenutka kada stari ljudi počnu da sade mladice drveća u čijem hladu nikada neće sedeti. (Grčka poslovica)
Nazad na vrh Ići dole
Ghostface
Just looking
Just looking


Broj poruka : 15
Points : 51
Datum upisa : 25.09.2013

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   11/10/2013, 13:54

Nemam reci stvarno.

_________________
hvalati.com
Nazad na vrh Ići dole
Fast
VIP
VIP


Broj poruka : 745
Points : 2372
Datum upisa : 21.04.2011

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   11/11/2013, 16:36

Kritikovali Dinkica, ali sad planiraju da ga narihtaju na 70 % GDPa. Sta reci udrimile
Nazad na vrh Ići dole
Fast
VIP
VIP


Broj poruka : 745
Points : 2372
Datum upisa : 21.04.2011

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   11/11/2013, 16:37

I to potpuno protivzakonito ...
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1389
Points : 3976
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   11/23/2013, 15:07

Srbija prodala evroobveznice za milijardu dolara

Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti od milijardu dolara, sa kuponom od 5,875 odsto i rokom dospeća od pet godina, objavilo je Ministarstvo finansija.

Prinos koji su ostvarili investitori na toj aukciji iznosio je 6,125 odsto, a evroobveznica Srbija 2018. privukla je više od 140 globalnih investitora.

Tražnja je bila više od pet puta veća od inicijalno planiranog iznosa emisije koji je država ponudila na prodaju, a više od dva puta iznad realizovanog iznosa emisije. Najviše investitora bilo je iz SAD, Velike Britanije, Danske i drugih evropskih zemalja.

Ova prodaja evroobveznica obavljena je u skladu sa planiranim aktivnostima Vlade Srbije za obezbeđenje sredstava iz kojih se finansira državni budžet u ovoj i idućoj godini, navodi se u saopštenju.

_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
Deniko
Just looking
Just looking


Broj poruka : 8
Points : 28
Datum upisa : 14.12.2013

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   1/29/2014, 22:34

"Uprava za javni dug planirala je za februar aukcije državnih hartija od vrednosti u dinarima u iznosu od 46 milijardi i hartija denominovanih u evrima od 50 mil EUR, objavila je ta uprava.
Za 4. februar zakazana je aukcija petogodišnjih državnih obveznica sa godišnjim kuponom od 10% u iznosu od 10 milijardi dinara, a dva dana kasnije aukcija tromesečnih državnih zapisa vredna tri milijarde dinara. Za 11. februar planirana je aukcija dvogodišnjih amortizacionih obveznica sa varijabilnim kuponom, pri čemu je godišnji kupon jednak referentnoj kamatnoj stopi, uvećanoj za fiksnu maržu, u iznosu od 10 milijardi dinara.
Nedelju dana kasnije zakazana je aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa u iznosu od 10 milijardi dinara, a 25. februara aukcija trogodišnjih obveznica, sa godišnjim kuponom od 10%, u istom iznosu. Za 27. februar planirana je aukcija šestomesečnih državnih zapisa u iznosu od tri milijarde dinara. Za 19. februar zakazana je aukcija trogodišnjih državnih obveznica sa godišnjom kuponskom stopom od 4,5% u iznosu od 50 mil EUR." (izvor: Sinteza invest Group).
A koliko ce biti jos do kraja godine ???
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP


Broj poruka : 1547
Godina : 39
Localisation : Sombor
Points : 4326
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   3/5/2014, 14:38

Krstić sutra odlazi u UAE po zajam od milijardu dolara

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić najavio je danas na Kopaoniku da će sutra u Abu Dabiju biti potpisan ugovor o zajmu Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) od milijardu dolara za budžet Srbije i kreditu za navodnjavanje od 100 miliona dolara.

"Kredit za budžet je na deset godina, bez grejs perioda, s kamatnom stopom od dva odsto godišnje i moći će da se obnavlja", rekao je Krstić novinarima na Kopaonik biznis forumu.

http://www.aikb.net/t1523p235-izbori-u-srbiji#129895

_________________
Prestani da mrziš ako do sebe držiš !
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   3/12/2014, 20:06

Srbija kredite `investira` u kamate?

Srbiju čeka 3,1 milijarda evra odobrenih kredita iz raznih izvora, ali taj novac se ne povlači, jer uglavnom nema gotovih projekata, piše Politika.

Srbija se u proteklih nekoliko godina zadužila za oko 4,5 milijardi evra investicionih kredita, od čega je, prema najovijim podacima Uprave za javni dug, povučeno svega oko 1,4 milijardi evra, piše Politika, a prenosi Beta.

U tekstu se napominje da su najveći problemi kod kašnjenja u korišćenju povoljnih zajmova nepripremljeni projekti i nerešeni imovinski odnosi. Zbog toga, ne samo da novac i investicije "stoje", već se kod nekih banaka plaćaju i penali.

Za provizije i penale na nepovučene zajmove po osnovu direktnog zaduženja i izdatih garancija u 2013. godini plaćeno je 7,9 miliona evra, navode u Upravi za javni dug Ministarstva finansija Srbije.

Kako navodi Politika, od ukupno odobrenih projektnih sredstava provizija na nepovučena sredstva se plaća kod Evropske banke za obnovu i razvoj, kineske Exim banke, kanadske banke za razvoj izvoza, Međinarodne banke za obnovu i razvoj, Vlade Azarbejdžana i Japanske agencije za medunarodnu saradnju (JICA).

Prema tom listu, najmanji procenat iskorišćenosti dobijenih zajmova, posle vodosnabdevanja i zdravstva, imaju železnice Srbije. To preduzeće je, precizira se, od 400 miliona evra kredita iskoristilo samo 19 odsto novca.

Samo nepovlačenje kredita EBRD koštalo je prošle godine Srbiju 1,5 miliona evra. Taj ugovor o zajmu potpisan je još u maju 2009. za nabavku novih višedelnih elektromotornih vozova, sredstva su postala operativna u martu 2010, ali srpske železnice tri godine nisu uspele da sprovedu tendersku proceduru.

Dodaje se da je sa EBRD potpisan i ugovor o kreditu od 95 miliona evra za modernizaciju deonice pruge Beograd-Rakovica-Resnik i remont 131 kilometara "niške" pruge na Koridoru 10, ali da 18 meseci nije obezbeđena projektna dokumentacija, niti je započeta tenderska dokumentacija.

Slično je i s kreditima za izgradnju Koridora 10, od odobrenih 1,004 milijardi evra povučeno je samo 213,6 miliona evra, piše današnja Politika.
 titanik 

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   4/24/2014, 11:37

Javni dug u Sloveniji u trećem tromesečju prošle godine iznosio je 62,6 odsto BDP-a dok je u Hrvatskoj bio 61,9 procenata BDP-a, piše hrvatski Večernji list.

Od 28 zemalja Evropske unije, deset ima budžetski deficit veći od tri odsto, a 16 ima javni dug veći od 60 odsto BDP-a.

Iako slovenački i hrvatski javni dug trenutno najbrže rastu u EU, najveći je i dalje javni dug Grčke koji iznosi 175,1 odsto BDP-a, Italije 132,6 odsto BDP kao i Portugala, Irske, Kipra i Belgije gde je javni dug iznad 100 procenata BDP-a.

Na kraju 2013. godine, prema podacima Evrostata, najveći deficit u EU imala je Slovenija i to 14,7 odsto, za kojom sledi Grčka sa 12,7 odsto, dok Hrvatska sa budžetskim manjkom od 4,9 odsto BDP-a deli sedmo mesto sa Portugalom.

Evropska komisija je u decembru prošle godine prognozirala da će deficit u Hrvatskoj u 2013. iznositi 5,4 odsto, a u 2014. godini 6,5 odsto, zbog čega je preporučila da Hrvatska smanji ovogodišnji deficit na 4,6 procenata BDP-a.

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   5/1/2014, 12:47

Javni dug država nastalih raspadom bivše SFRJ dostigao je ovih dana fantastičnih 90 milijardi evra! Em što je ta suma frapantna, em što su male šanse da te države te dugove ikada otplate. Mada su poređenja, naročito u ekonomiji, uvek nezgodna, treba ipak podsetiti na to da je dug bivše države pre rasparčavanja bio gotovo četiri i po puta manji, to jest oko 20 milijardi dolara.

Rekorder je za sada Slovenija, koja će se ove godine zadužiti gotovo 28,8 milijardi evra, ali ona ima i najmanje razloga za brigu jer je njen bruto domaći proizvod i najveći pa ima mogućnosti da ono što je uzela i vraća. Javni dug Slovenije u 2013. godini porastao je na 71,7 odsto bruto domaćeg proizvod i procena je da će ove godini dostići gotovo 81 odsto BDP-a.

„Ove godine, javni dug će porasti na 28,8 milijardi evra, odnosno 80,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je gotovo četiri puta veći nivo u odnosu na onaj iz 2008, pre izbijanja globalne finansijske krize”, navodi slovenački Zavod za statistiku.

Na drugom mestu je Hrvatska s malo manjim zaduženjem od oko 28,7 milijardi, a prati ih Srbija s dugom koji je prešao 20 milijardi evra. Tačnije, Ministarstvo finansija objavilo je da je javni dug Srbije na kraju marta iznosio 20,507 milijardi evra, što je 62,3 odsto bruto domaćeg proizvoda. U martu je javni dug povećan 109 miliona evra.

Ostale republike, to jest države, debelo zaostaju, ali, s obzirom na njihovu ekonomsku snagu, i ono što duguju je previše. Tako je država u Bosni i Hercegovini dužna oko 5,5 milijardi evra, Makednoci su za državne potrebe pozajmili 2,7 milijarde evra, a Crna Gora je dužna 1,7 milijardu.

Po oceni domaćih ekonomista, sve zemlje bivše SFRJ, sem Slovenije, polako klize u dužničko ropstvo i ako ne preduzmu hitne i oštre mere, u njega će i zapasti.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović kaže da zemlje bivše države tonu u velike dugove jer su raspad i dezintegracija tržišta destruktivno delovali na industriju, proizvodnja je padala, tržište se smanjilo, a konkurentnost privreda i firmi značajno pala. Izgubljena su tržišta u Africi, Aziji...
Nazad na vrh Ići dole
FatCat
Member
Member


Broj poruka : 427
Points : 1030
Datum upisa : 14.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   6/11/2014, 18:35

Šta se dešava sa kamatama na tržištu novca u Evropi?

Kreditna sposobnost trenutno više ne igra nikakvu ulogu za investitore. Sve je u rukama ECB (evropske centralne banke). Još pre samo 2 god. je sve izgledalo drugačije.

Najnovije smanjenje kamata utiče na pad prinosa, na primer: za 10-godišnje španske dugove kamata je pala na 2,58%, za italijanske papire (na isti rok) na 2,74%. Za Portugal 3.22%.
Čak za grčke papire prinos je pao na 5,47%

Uporedite: za US dužničke papire prinos je 2,6%

Šta se desilo? ECB je prvo smanjila referentne kamate na 0,15%. Drugo: banke će u budue dobijati novac na pozajmicu bez kamata.
Treće: banke će plaćati kaznenu kamatu ako preko noći parkiraju svoj novac kod centralne banke.

Možda je ovo dobro za Srbiju?

Možda, ako potraje. ECB ovim želi da speci deflaciju u južnoevropskim državama, ali u stvari samo poziva špekulante da kupuju dužničke papire i države da se još više zaduže....

_________________
Dinkić: Drugačije bi sve bilo da sam bio premijer !!
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP


Broj poruka : 1547
Godina : 39
Localisation : Sombor
Points : 4326
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   6/19/2014, 19:41

Srbija na ivici prezaduženosti

Srbija je na granici da postane prezadužena zemlja, jer je spoljni dug dostigao 80 odsto bruto domaćeg proizvoda, izjavio je profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Granica još nije probijena, iako smo blizu. Spoljni dug u visini od 80 odsto BDP je "crvena linija" koja razlikuje prezadužene zemlje od onih koje to nisu, rekao je Grubišić na predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i prognoze (MAP).

On je upozorio da se država i dalje zadužuje i ukazao da u strukturi obveznica najviše ima dvogodišnjih, 35 odsto, i jednogodišnjih 20 odsto.

Videćemo kakva će biti situacija kad u 2015. do 2017. budu pristizale na naplatu te obveznice, rekao je Grubišić.

_________________
Prestani da mrziš ako do sebe držiš !
Nazad na vrh Ići dole
Gashi
VIP
VIP


Broj poruka : 81
Points : 213
Datum upisa : 26.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   6/20/2014, 10:55

preuzeto sa :

http://www.time.rs/c/3397947923/srbija-je-prezaduzena-hodamo-po-crvenoj-liniji.html

Ovakva razlika izmedju zvanicnog stava drzave od 68% javnog duga prema BDP-u je u krajnju ruku alarmantna.

Opasnost koju niko ne pominje je drasticno povecanje troskova servisiranja kamata u godinama koje dolaze.

Sama prodaja Telekoma je kao kap u moru koja bi bila dovoljna tek da pokrije iznos kamate za godinu dana bez daljeg povecanja duga.

Koga vise zanima o ovome :

http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/duznicko-ropstvo-troskovi-kamate/

Struktura duga je posebna prica, kao uspeh su nam predstavljane pozajmice od 7,5%  sto nas sa kumulativnim efektom rekordnog deficita stavlja u skoro nemogucu poziciju. 

Ne treba mnogo mudrosti da se vidi kraj voznje ovim toboganom, resenja kao i u zivotu uvek ima ali sumnjam u postojanje kolektivne inteligencije koja bi ista podrzala.
Nazad na vrh Ići dole
Frenky
VIP
VIP


Broj poruka : 516
Godina : 41
Localisation : Vrbas
Points : 1581
Datum upisa : 19.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   8/25/2014, 08:52

Ovo zadnje zaduzivanje od milijarde dolara iz Emirata koje je uzeo Vucko po kamatnoj stopi od 2% i hvalio se kako nije moglo biti povoljnije meni sada deluje da nije moglo biti gore .Kada je uzet kredit onda je 1$=82din a danas sam pogledo 1$=89 din to mi lici na onaj scenarijo sa kreditima u svajcarcima samo sada dolar krenuo da igra tu igru nebi da mracim ali sta ako dolar ode na 100 din koliko onda dugujemo ?Moje misljenje je da treba uzimati kredite samo u eurima a nikako u drugoj valuti jer smo skolu sa svajcarcem skupo platili . kafa
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   3/5/2015, 12:09

Zagreb -- Hrvatska se zadužila na evropskom tržištu plasirajući 1,5 milijardi evra obveznica na deset godina uz prinos od 3,25 odsto.

A kako najavljuje Večernji list, još jedan povoljan kreditni aranžman realizovaće se sredinom marta ali na drugoj strani sveta - u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Vlada Hrvatske sa tom bogatom arapskom državom pregovara o najmanje dve milijarde dolara kreditnog aranžmana koji će se iskoristiti za refinansiranje skupih kredita. Prema pisanju Večernjeg lista, kamata na to zaduženje bila bi između jedan i jedan i po odsto , ai taj bi kredit mogao da bude na rok od deset godina.

List podseća i da su Ujedinjeni Arapski Emirati pre godinu dana Srbiji odobrili milijardu dolara kredita za pokrivanje budžetskog deficita. Taj je kreditni aranžman zaključio bivši ministar finansija Lazar Krstić uz 2% kamate.

Kako sada stoji, Hrvatska dobija bolje uslove od Srbije za zaduživanje čak i kod Emirata!! kafa

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
Roman Abramovich
Our family
Our  family


Broj poruka : 269
Localisation : Zemun
Points : 803
Datum upisa : 25.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   7/14/2015, 12:01

Guardian: Srbija se približava dužničkoj krizi

Uz Grčku, još osam evropskih država trenutno se nalazi u dužničkoj krizi: Hrvatska, Irska, Makedonija, Crna Gora, Portugal, Španija i Ukrajina, objavio je britanski Guardian. Među zemljama koja se približava dužničkoj krizi nalazi se i Srbija.

Guardian ne posmatra samo javni dug, nego ukupni inostrani dug zemlje, u koji ubraja dugove države, preduzeća i građana. U dužničkoj krizi su zemlje čiji neto dug prema svetu iznosi više od 30 odsto BDP-a, a u kojima više od 15 odsto državnog budžeta odlazi na otplatu spoljnog duga.

Hrvatska je u dužničkoj krizi jer njen neto dug svetu iznosi 94,5 odsto BDP-a, a oko 12,5 odsto izdataka budžeta odlazi na dugove, prema istraživanju britanske organizacije Jubilee Debt Campaign, na koje se poziva Guardian.

Većina od osam spomenutih država još su u gorem položaju. Neto dug Portugala prema svetu iznosi 119 odsto BDP-a, Grčke 118, Španije 99 odsto, dok Irska duguje 88, a Makedonija 53 odsto BDP-a.

„Sadašnji nivo pozajmljivanja osiromašenim državama prete obnavljanjem dužničkih kriza, upozorava Tim Jones,“ iz organizacije Jubilee, zauzimajući se za otpisivanje dugova i brojne druge mere koje bi olakšale dužničko ropstvo. Budući da se teret dugova dramatično povećava, izbijanje nove finansijske krize u svetu dovelo bi dužnike u veće nevolje nego nakon krize iz 2008. godine.

Jubilee je poslao još jedno upozorenje, a odnosi se na zemlje koje još nisu u dužničkoj krizi, ali joj se brzo približavaju. Među evropskim, to su Italija, Mađarska, Letonija, Poljska, Slovačka i Srbija, koje imaju visoki rizik od krize javnog duga prema inostranstvu, nalazi se u njihovoj analizi.

http://jubileedebt.org.uk/wp-content/uploads/2015/07/The-new-debt-trap_07.15.pdf
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1389
Points : 3976
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   7/24/2015, 15:49

Na nivou opšte države u prvoj polovini godine je zabeležen deficit u iznosu od 35,3 milijardi, dok je deficit u junu iznosio osam milijardi dinara.

Prema dogovoru sa MMF-om maksimalni iznos deficita budžeta Srbije za prvih šest meseci 2015. je 96,3 milijardi dinara.

Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane, kako je objasnilo Ministarstvo finansija, u najvećoj meri posledica je visoke uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća u iznosu od oko 27 milijardi dinara.

Bolja od očekivane je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte i doprinosa. Sa rashodne strane najveći efekat je imalo slabo izvršenje kapitalnih izdataka, kao i otpremnina za radnike preduzeća u restrukturiranju.

_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   7/26/2015, 20:30

Za kamate na postojeće dugove ove godine će, prema Zakonu o budžetu, biti potrebna 131 milijarda dinara, odnosno 1,1 milijardu evra.

Od toga, za evroobveznice koje su izdate u periodu 2011-2013. godina potrebno je izdvojiti 285 miliona evra, a za hartije od vrednosti izdate na domaćem finansijskom tržištu 520 miliona evra.

Dinarski dug je bio najskuplji, navode u Ministarstvu, ako se gleda po visini nominalne kamate.

"Osnovni razlog koji je uticao na visinu dinarske kamatne stope je inflacija koja je do 2012. bila relativno visoka", zaključuju u Ministarstvu.

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP


Broj poruka : 2715
Godina : 40
Localisation : N.BGD
Points : 4972
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   9/29/2015, 09:11

Ove države su najveći dužnici na svijetu!

Ubedljivom prvom mjestu nalaze se Sjedinjene Američke Države čiji dug, prema najnovijim podacima, iznosi 18,5 biliona dolara. Što znači da po stanovniku SAD duguje 58.437 dolara.

Na drugom mjestu je Velika Britanija, sa dugom od 9,5 biliona dolara. Na trećem Francuska koja duguje 5,7 biliona dolara, a malo manje od nje ima Njemačka, 5,5 biliona.

Dugovi ostalih zemalja:

5. Luksemburg – 3,4 biliona dolara.

6. Kina – 3 biliona dolara.

7. Japan – 2,8 biliona dolara.

8. Italija – 2,6 biliona dolara.

9. Irska – 2,6 biliona dolara.

10. Holandija – 2,5 biliona dolara.

Mnogi bi pomislili da se Grčka nalazi na ovih prvih 10 mjesta, ali ona se nalazi tek na 27. sa ukupnim dugom od 360 milijardi dolara.

Na 52. mestu se nalazi Hrvatska, koja ima dug od 67 milijardi dolara, dok je Slovenija odmah iza nje.

Srbija se nalazi na 65. mjestu a dug je 32 milijarde dolara, odnosno 4.178 dolara po stanovniku, prema podacima iz 2012. godine.

Bosna i Hercegovina se prema istim podacima nalazi na 94. mjestu i dugom od 9 milijardi dolara.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Zaduživanje Srbije   6/22/2016, 15:51

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović upozorio je danas da Srbiji preti kriza javnog duga, što se izbeći njegovih značajnim sniženjem - na 60 odsto BDP-a i niže.
Petrović je za B92 kazao da bi svaka sledeća kriza u svetu bila šok koji bi izazvao "nesreću kod nas", s obzirom na nivo našeg javnog duga.

"Sigurnost da se izbegne kriza javnog duga je da se on značajno spusti, na 60 odsto BDP-a i ispod toga, kako bi se svaki šok iz inostranstva mogao izbeći”, kazao je Petrović.

On je naveo da je javni dug Srbije godinama uvećavan i da se kasno počelo sa njegovim smanjenjem, tek 2015. godine.

"Zato je skočio na 77 odsto ove godine i zato je neophodno okrenuti ga. Mada teško da možemo da očekujemo da će se to dogoditi. Ove godine bi trebalo da se smanji trajno za jedan procentni poen, ali je važno da se deficit u naredne četiri godine skoro uravnoteži, da bude na 0,5 odsto BDP-a, jer to dovodi do značajnog pada javnog duga", objasnio je Petrović.

Govoreći o deficitu budžeta, Petrović je kazao da je on trenutno relativno nizak, ali da se ne treba opuštati jer su se u prethodne dve godine u poslednjem kvartalu pojavljivali troškovi, koji su uglavnom poticali od nereformisanih javnih preduzeća i javnog sektora.

"Pre dve godine to su bili dugovi za banke, garancije Srbijagasu I dugovi vojnim penzionerima 2015. godine, a ove može da bude dug Petrohemije prema Srbijagasu, presuda za neisplaćene zarade našim radnicima, u Strazburu, stara devizna štednja koju BiH potražuje od Srbije", naveo je Petrović.

Kada je reč o eventualnom povećanju plata i penzija, Petrović je ponovio da bi plate i penzije morale da ostanu zamrznute i to iz dva razloga - kako bi se ostvarile uštede, ali i zbog toga što su izdaci za njih u odnosu na naš BDP iznad proseka.

Nazad na vrh Ići dole
 
Zaduživanje Srbije
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
 Similar topics
-
» Novi zakon o zastiti korisnika finansijskih usluga
» Štrajk taksi vozača i autoprevoznika Srbije 03.12.2014.
» Dali ste za ulazak Srbije u Evropsku ili Evroazijsku uniju ?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: Banke fun club-
Skoči na: