Da li Srbiji treba Razvojna Banka?

Koncept razvojnog bankarstva je doživeo ekspanziju posle Drugog svetskog rata i danas u Evropi mnoge države imaju svoje razvojne banke, razvojne finansijske kompanije i razvojne fondove, pored brojnih evropskih institucija sa sličnim mandatom (Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj itd.). Šta je zapravo razvojna banka?
To je finansijska institucija koja je primarno orijentisana na ponudu dugoročnih kapitalnih izvora za projekte koji generišu pozitivne eksterne efekte i koje privatni kreditori ne finansiraju u dovoljnoj meri.

Najbolji primer za predmet operacija jedne domaće razvojne banke bila bi izgradnja infrastrukture.
Budući da na našem finansijskom tržištu gotovo da nema dugoročnih investicionih kredita i da je stanje infrastrukture u državi kritično, pitanje potrebe osnivanja domaće razvojne banke skoro da postaje izlišno. Naravno, deo infrastrukturnih projekata se finansiraju međunarodne finansijske institucije, ali ta sredsta nisu dovoljna niti postojanje međunarodnih razvojnih banaka isključuje potrebu za domaćom.

Prvo, trebalo bi je osnovati posebnim zakonom, koji bi jasno definisao mandat i cilj postojanja.

Drugo, ona mora biti visoko specijalizovana ustanova čije bi institucionalno znanje bilo veće od standarda komercijalne banke. Profesionalni menadžment bi bio izabran na javnom konkursu.

Treće, potrebno je zakonski zaštititi mehanizam delovanja razvojne banke od političkih i drugih lobističkih uticaja.

Četvrto, nadzor nad radom ove banke ne bi vršila Narodna banka Srbije u okviru svoje klasične prudencijalne kontrole, već Državna revizorska institucija. Razvojna banka bi bila orjentisana na javni interes i ne bi merila performanse na kratak investicioni horizont, poput komercijalne banke.

Peto, razvojna banka ne bi vršila platni promet, niti bi primala domaće privatne depozite, da ne bi postala žarište krize u sistemu.

Razvojnu banku Srbije trebalo bi u inicijalnoj fazi formirati kao monolitnu strukturu na jednom vlasničkom nivou. Osnovni kapital bi uložila Vlada, tako da bi ovo trebalo biti treća i poslednja namena investiranja sredstava dobijenih od privatizacije Telekoma, pored poboljšanja infrastrukture i prevremene otplate najnepovoljnijih kredita.

Nacionalno razvojno bankarstvo često je predmet kritika liberalnih mislilaca jer navodno dovodi do sistemskih rizika u finanijskom sistemu, promovisanja mekog budžetskog ograničenja, distorzije tržišta i istiskivanja komercijalnih banaka. Zapravo, domaća razvojna banka bi korigovala tržišne imperfekcije, koje nastaju usled informacione asimetrije i transakcionih troškova. Tržište je danas nedostupno velikom broju učesnika i formiranje ovakve institucije bi upravo dovelo do kreiranja efikasnog tržišta na duži rok.

U Ministarstvu ekonomije su mišljenja da nije potrebno stvarati razvojnu banku, kada već postoji Fond za razvoj. Za njeno osnivanje nema neophodnih bar milijardu evra. U ovom ministarstvu smatraju da hrvatska Banka za obnovu i razvoj nije dala očekivane rezultate. Ideja o srpskoj razvojnoj banci nije nova, ali do sada nije bilo formalnog zahteva ili predloga da se ona osnuje. Takav predlog je trebalo da stigne od Ministarstva finansija, jer je reč o oblasti koja je u nadležnosti tog resora, kažu u ovom ministarstvu, uz opasku da ni iz Privredne komore Srbije nije stigao predlog da se takva banka osnuje.

U Ministarstvu finansija kažu da se još pravi strategija da li je razvojna banka Srbije uopšte potrebna domaćoj privredi.

– Još se ne zna kada bi takva banka mogla da bude osnovana. Nema nikakvih rokova. Ispituju se pozitivne i negativne strane postojanja ove banke – kažu u ovom ministarstvu.

Iako se spekulisalo da će Srpska banka biti pretvorena u razvojnu banku Srbije, u Ministarstvu finansija kažu da se još ne zna koja bi od banaka u državnom vlasništvu mogla eventualno da preraste u razvojnu.

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Razvojna-banka/Drugacija-od-komercijalnih-banaka.lt.html

Kada je rec o Srbiji, najvaznija razlika izmedju Fonda za razvoj i Banke za razvoj je sto Fond polaze racune Vladi, a Banka mora da posluje koliko-toliko transparentno.

Mogli bi da spoje SRBN i PSBN i da naprave razvojnu. Sta mislite o tome ?

Uopste nije pametno formiranje razvojne banke, jer bi sluzila za finansiranje tajkuna, projekata za lokalne politicke lidere, ne bi radila transparentno, sluzila bi za zaposljavanje partijskih kadrova, zetova, svastika, svalerki, kuma i svega toga u muskom rodu, a jos vaznije je sto Srbija nema para za tako nesto! Za to bi trebalo preko 1 MRD eura, da bi imalo smisla govoriti o pravoj razvojnoj banci. Ono sto upravo posmatramo jeste totalni izlazak drzave iz bankarskog sektora i nema sanse da se ovo desi!

BEOGRAD - Posle dugog perioda premišljenja, pa čak i oprečnih stavova nadležnih, Srbija će, kako nezvanično saznajemo, uskoro dobiti razvojnu banku.

Prema početnoj varijanti, plan je da se spoji više fondova i da prerastu u nacionalnu banku, a kapital će, svakako, obezbediti država.

Za osnivanje ovakve institucije važe ista pravila NBS kao i za sve ostale banke. Pre svega, potreban je osnivački ulog od 10 miliona evra, a da bi se, uopšte, dobila dozvola za rad. U institucijama koje su nadležne da osmisle koncept formiranja razvojne banke Srbije kažu da će taj novac, možda, biti obezbeđen od sredstava od prodaje „Telekoma“, ali da to, ipak, nije imperativ.


Novosti

Osnivanjem razvojne banke do većeg izvoza?

Đelić najavio formiranje razvojne banke

Vlada Srbije planira osnivanje razvojne banke. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potvrdio je da je elaborat o osnivanju te finansijske institucije urađen i dodao da je došlo vreme za formiranje razvojne banke.

Đelić je, međutim, dodao da se u osnivanje razvojne banke mora ući oprezno i dodao da bi trebalo da ta institucija podrži izvoz i infrastrukturu: „Osnivanje razvojne banke neće sve rešiti, ali svi privrednici nam kažu da je ključni problem za njih da se bore protiv konkurenata koji imaju duže i jeftinije izvore finansiranja“, rekao je Đelić i istakao da se mora pomoći najkvalitetnijim privrednicima da budu u stanju da povećaju izvoz.

„Ne verujem da treba praviti i razvojnu i izvoznu banku, nego treba jedna institucija koja će preuzeti i posao Garantnog fonda i eventualno Fonda za razvoj“, rekao je Đelić. On je rekao da druga funkcija razvojne banke treba da bude i podrška infrastrukturi.

„Više nećemo moći da se oslanjamo samo na zajmove od međunarodnih finansijskih institucija, jer smo dostigli maksimum u tim programima. Tako da ćemo morati da imamo kroz razvojnu banku mešavinu izvora – delimično iz međunarodnih finansijskih institucija ali i iz domaćih izvora, kao i mogućnost da ta banka izda sopstvene obveznice i da se na taj način finansira“, rekao je Đelić.

NBS nije oduševljena idejom?

Narodna banka Srbije nije se zvanično oglasila o osnivanju razvojne banke, ali upućeniji tvrde da u centralnoj banci imaju rezerve prema toj ideji, jer smatraju da u sadašnjem sistemu kreditiranja privrede ima dosta elementa razvojne banke. Kao primeri se ističu Fond za razvoj, subvencionisani krediti i povoljni inostrani krediti u čijem posredovanju učestvuje i centralna banka.

Zahtev za osnivanje razvojne banke u nekoliko navrata je tražila Privredna komora Srbije, navodeći da privrednici ne mogu da izdrže visoke kamatne stope komercijalnih banaka. Razvojne banke su, po pravilu, vezane za državni budžet, ne prikupljaju depozite ni privrede ni stanovništva i daju povoljne kredite za projekte koji doprinose privrednom rastu, porastu izvoza i razvoju malih i srednjih preduzeća. Trenutno oko 40 zemalja ima takvu banku, a sličnim poslovima se bavi i 20 regionalnih i međunarodnih institucija, kao i 10 fondova.

Opasno povećanje javne potrošnje

Ekonomska politika u predizbornoj 2011. godini, mora da bude opreznija nego inače i Vlada Srbije ne sme da dopusti da javna potrošnja bude veća od predviđene budžetom, smatra profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović.

„Srbija se suočava sa značajnom ekonomskom i političkom neizvesnošću koja lako može da sklizne u vrtlog ekonomske nestabilnosti“, ocenio je Petrović. On je istakao da je vlada oslabljena, a da Srbija ulazi u predizbornu kampanju i to je ambijent pogodan za nerealne, kratkovide zahteve za povećanje javne potrošnje koji ne vode računa o širim posledicama.

Novi ugovor Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), prema oceni Petrovića, mogao bi da ima presudnu ulogu u sprečavanju nekontrolisanog rasta javne potrošnje.

„Ugovor s MMF-om bio bi garancija da privreda neće da sklizne u nestabilnost, što je posebno važno za međunarodni kredibilitet, odnosno za strane i domaće investitore. Srbija bi uz pomoć MMF-a lakše prošla kroz burno i neizvesno vreme oko izbora i međunarodnih ekonomskih poremećaja“, rekao je Petrović, koji je kandidat za predsednika Fiskalnog saveta.

Ukazujući da je inflacija u Srbiji od 11,2 odsto najviša u regionu, on je procenio da će Narodna banka Srbije teško ostvariti cilj da rast cena do kraja 2011. godine bude najviše šest odsto.
Izvor

Razvojna banka samo bez političara


Država na čelo razvojne banke mora postaviti profesionalce, stručnjake u bankarskoj oblasti, kako bi sprečila partijsko odobravanje kredita, kaže Miloš Bugarin.

Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, ističe da, ako država, odnosno političke stranke budu kadrirale, onda treba da traže one koji su najsposobniji.

"Važno je da kriterijumi za odobravanje kredita budu dobar projekat i ono što ima budućnost. Mora se podržavati proizvodnja razmenjivih dobara namenjenih izvozu i industrija", uveren je on.

Bugarin podseća da PKS već dve i po godine govori o razvojnoj banci i da je Srbija jedina zemlja u regionu bez nje.

Podsetimo, potpredsednik Vlade Božidar Đelić kaže da je u Vladi već urađen elaborat o razvojnoj banci. On je istakao da ona neće sve rešiti, ali i da svi privrednici kažu da je ključni problem za njih da se bore protiv konkurenata koji imaju duže i jeftinije izvore finansiranja.

"Mora se pomoći najkvalitetnijim privrednicima da budu u stanju da povećaju izvoz. Treba nam jedna institucija koja će preuzeti i posao Garantnog fonda i eventualno Fonda za razvoj", ocenio je Đelić.

Prvi konkretniji koraci u ovom poslu mogli bi da počnu kada se završi rekonstrukcija kabineta Mirka Cvetkovića. Projekat razvojne banke sprema premijer sa saradnicima.

Na pitanje da li će Vlada postavljati organe upravljanja banke, izvor Blica je odgovorio potvrdno, ali nije mogao da kaže kako će oni biti izabrani.

Izvor

Inače i Dulić je više put insistirao na RBS kako bi pomogla građevincima kojima je država najveći dužnik.

Jedno je sigurno, nijednoj komercijalnoj banci, pa ni nama omiljenoj AIKB ne odgovara formiranje razvojne banke jer će dotična smanjiti visinu kamata za dugoročne infrastrukturne projekte što će smanjiti "parče kolača" ostalim bankama.

Bajec: Razvojna banka do kraja godine
Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je danas da bi Razvojna banka u Srbiji mogla biti fomirana do kraja ove godine.
Bajec je agenciji Beta rekao da se radi na osnivanju Razvojne banke i dodao da treba utvrditi jasna pravila po kojima bi funkcionisala ta institucija kako bi se izbeglo da bude konkurencija komercijalnim bankama i da ima "politički patronat".
Prema njegovim rečima, ta banka ne bi bila klasična depozitarna institucija, ne bi bila pod ingerencijom Narodne banke Srbije, već bi bila nezavisna i zato je potrebno doneti poseban zakon o državnoj razvojnoj banci.
ajec je kazao da još nije definisano koliki bi bio osnivački ulog banke, navodeći da je to pitanje preuranjeno ali i dodao da u prvo vreme novac mora biti državni a da se može obezbediti kroz fondove, kao što je Fond za razvoj.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/241857/Bajec-Razvojna-banka-do-kraja-godine

Živković: Razvojna banka nipošto pre nove Vlade

Ekonomista Boško Živković izjavio je da razvojna banka u Srbiji ne treba da počne da radi pre nego što bude formirana nova Vlada da ne bi napravila “velike havarije na samom početku”.
Živković je za mesečnik “Biznis i finansije” kazao da u Srbiji postoji “koalicioni princip odlučivanja”, što u budućem radu razvojne banke može da bude najveći rizik.

“Bilo bi jako loše ako bi se sada formiranje razvojne banke tretiralo kao amnestija za rđave plasmane svih institucija koje se bave kreditiranjem privrede”, rekao je Živković koji je predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

On je dodao da nova institucija, koju bi osnovala država, treba da postupno ulazi na finansijsko tržište, da se ne bi, kako je upozorio, “na samom početku pretvorila u Černobil”.

Izvor

Pametano zbori, al nema ko da čuje. Jer sad se i setiše razvojne banke da bi pokrali još malo do izbora, znaju da drugih prilika imati neće

Razvojna banka stiže pre izbora?

Beograd -- Član Ekonomskog saveta srpskog premijera Jurij Bajec kaže da bi Srbija pre parlamentarnih izbora u aprilu 2012. godine mogla da dobije Razvojnu banku.

On kaže da će ta banka domaćoj privredi omogućiti kredite pod povoljnijim uslovima nego u poslovnim bankama.

Bajec je rekao da je već završena prva radna verzija Nacrta zakona o Razvojoj banci Srbije i to u saradnji sa Nemačkim kreditnim zavodom (KfW) i dodao da ima još nekih pitanja koja treba dogovoriti na nivou vladajuće koalicije.

Savetnik premijera Srbije je rekao da nema nikavih prepreka da zakonski predlog o Razvojoj banci bude usvojen tokom ove jeseni.

"Za mene kao ekonomistu, Razvojna banka je nešto što je Srbiji potrebno, jer bi ona preko poslovnih banaka obezbeđivala subvencionisane kredite onim projektima i programima koji su i strateški interesantni", objasnio je Bajec.

Korist za privredu bi bila nemerljiva, jer se realni sektor susreće sa enormim kamatama kod poslovnih banaka i to je jedan od uzroka koji koče veću aktivnost privrede Srbije, smatra Bajec.
Izvor
Nastavljaju da opipavaju stav javnosti ovakvim vestima koja nisu vesti.
Cvele baš rešio da onemogući da Srbija popuni deficit budžeta narednih 50 godina.
A zašto me ne čudi to što su žuti ponovo odabrali nemce za saradnike. Naravno vest stiže dan posle Merkelove vrlo neprijatne posete.

Развојна банка шанса за привреду

Србија следеће године добија Развојну банку, најавио премијер Мирко Цветковић. Привредници од такве банке очекују кредите који ће подстаћи извоз и отварање нових радних места.


За привреднике ће Развојна банка доћи у тренутку када су потрошене све залихе новца, када дугови расту, а кредити које нуде пословне банке су скупи.

Не тако слатка мука Владе је та, што је, према незваничним проценама, за почетак рада те банке потребно милијарду евра. За саму банку премијер каже да је од стратешког значаја и да је то разлог што се пажљиво припрема.

"Интензивно радимо на формулисању свих детаља о томе како ће Банка да функционише. Очекујем формално оснивање за два-три месеца, а почетак ефективног рада од почетка следеће године", истакао је премијер Србије Мирко Цветковић.

Из угла пословних банака, Развојну банку не виде као конкуренцију.

Драгиња Ђурић из Банке Интеза каже да ће јој бити драго ако Развојна банка будe у фукцији развоја реалног сектора и ако каматне стопе буду неоптерећене свим оним како послују пословне банке.

Да се оснује банка која ће имати јефтиније и лакше доступне кредите привредници апелују од почетка кризе, наводећи да је Србија једина земља у региону која нема такву банку.

mendo ::

BEOGRAD, Vlada Srbije danas je na telefonskoj sjednici usvojila Prijedlog zakona o osnivanju razvojne banke, izjavio je državni sekretar Ministarstva finansija Goran Radosavljević.
“Prijedlog tog zakona biće upućen Skupštini na usvajanje u redovnoj proceduri, a razvojna banka trebalo bi da počne da radi u drugoj polovini 2012. godine”, rekao je Radosavljević.
On je istakao da će razvojna banka kredite privredi plasirati preko poslovnih banaka.
Za osnivanje razvojne banke nije predviđen novac u republičkom budžetu za 2012. godinu, već je planirano da njeni osnivači budu postojeće državne institucije koje se bave kreditiranjem.
Postoji mogućnost, kako je rekao Radosavljević, i dokapitalizacije razvojne banke, odnosno da njen manjinski partner bude neka međunarodna finansijska institucija.
Razvojna banke će, kako je predviđeno, odobravati srednjoročne i dugoročne kredite uglavnom malim i srednjim preduzećima kao i izvoznicima.
Njeno poslovanje neće kontrolisati Narodna banka Srbije, koja je kontrolor poslovnih banaka, već poseban nadzorni organ. Beta

Možda ima veze sa prinudnom upravom u AGBN i užasnim stanjem u PRBN i Srpskoj Banci????

Citat :

Razvojna banke će, kako je predviđeno, odobravati srednjoročne i dugoročne kredite uglavnom malim i srednjim preduzećima kao i izvoznicima.

Njeno poslovanje neće kontrolisati Narodna banka Srbije, koja je kontrolor poslovnih banaka, već poseban nadzorni organ.

Neće je kontrolisati NBS ????????
Samo mogu da zamislim kakvih će tu biti muljanja i ko će biti u tom "posebnom" nadzornom organu.

jedno malo teoretsko pitanje.

Nasa drzava stalno kuka kako nema para i za velike infrastrukturne radove se uglavnom zaduzuje u inostranstvu, a cuo sa da je to ponekad uslov da se strancima na kraju i dodeli posao. S obzirom da u Srbiji treba puno toga da se radi, zasto zaista da ne psootoji jedna nazovimo je Razvojna Banka, posto banke ionako vrse emisiju novca, zar ne bi mi mogli da tako vrsimo kreditiranje predstojecih radova od drzavnog interesa ?

Brane ::

jedno malo teoretsko pitanje.
posto banke ionako vrse emisiju novca,

?!!
Kako to banke rade (vrše emisiju novca)?

mislio sam da banke moraju da cuvaju odredjenu kolicinu depozita kao obaveznu rezervu a da ostalo mogu da plasiraju i teme fakticki uvecavaju novcanu masu u tom smislu. Jasno emisiju vrsi CB.

Citat :

Razvojna banke će, kako je predviđeno, odobravati srednjoročne i dugoročne kredite uglavnom malim i srednjim preduzećima kao i izvoznicima.

Njeno poslovanje neće kontrolisati Narodna banka Srbije, koja je kontrolor poslovnih banaka, već poseban nadzorni organ.

To je modle koji se primenjuje u Evropi i zemljama u tranziciji. Ako bi poslovala pod nadzorom NBS, znaci da bi se na nju odnosi Zakon o bankama. A za RBS postoji lex specialis.

Evo primera nekih razvojnih banaka u okruzenju. Nije mi jasno zasto su decidirano naveli da se nece deliti dobit akcionarima, ali da ce ipak biti otvorena za razne investitore pored vecinskog drzavnog vlasnistva.

http://www.irbrs.net/

http://www.hbor.hr/Default.aspx

http://www.szrb.sk/en/Default.aspx

Podrška malim firmama ili burazerskoj ekonomiji?

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište smatra da Razvojna banka „proći isto kao i Fond za razvoj“, odnosno da će biti neprofitabilna institucija koja pomaže samo odabrane firme.

- Cela ideja razvojne banke je loša, zato što će podršku te institucije dobijati samo oni koji ne mogu da prođu tržišni test i da dobiju kredit od neke od komercijalnih banaka. Drugi problem je što je doneta odluka da se formira razvojna banka, a da prethodno nije urađena nikakva analiza koja bi pokazala opravdanost takve ustanove.
Sve će se svesti na pomaganje prijateljskih firmi i povećanje korupcije - tvrdi Prokopijević, ocenjujući da nigde u svetu ne postoje uspešne razvojne banke, već da su one svuda u gubicima, svuda podržavaju one koji ne mogu da prođu na otvorenom tržištu i prijateljske firme, „samo što u Nemačkoj toga ima malo manje, a u Srbiji će biti malo više“.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/podrska_malim_firmama_ili_burazerskoj_ekonomiji.4.html?news_id=231858

A od ovoga ima posebno da se "ovajde":
banka će po zakonu moći da ulaže i u hartije od vrednosti i da tako ostvaruje profit, a svu zaradu će zadržavati za sebe, odnosno sredstva neće uplaćivati državi.

Citat :

BOŠKO ŽIVKOVIĆ, PROFESOR EKONOMSKOG FAKULTETA U BEOGRADU I UČESNIK U IZRADI PREDLOGA ZAKONA O OSNIVANJU RAZVOJNE BANKE SRBIJE:

„U teoriji se najčešće minimalna stopa prinosa u razvojnom bankarstvu izjednačava sa cenom javnog duga. Znači da minimalni prinos koji bi razvojna banka ostvarivala u svojim poslovima jeste cena javnog duga Republike Srbije. Ali zakonom je predviđeno da akcionari razvojne banke ne naplaćuju dividende, niti pak da ona bude nužno profitabilna institucija“

http://www.akter.co.rs/ekonomijaprint/4329.html

Danica Popović
Jeste banka za razvoj, ali – korupcije!
U zakon su stavili da razvojna banka ne može da ode u stečaj niti u likvidaciju. Tako da narodu kao zaštita od zloupotreba ostaje jedino Brankica Stanković

Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji. Evo, recimo, ovaj novi zakon o razvojnoj banci Srbije. Njime se formira državna banka koja će moći da plasira kapital od (najmanje, kažu) 400 miliona evra – koliko dve Marfin banke, ili Alfa banka, recimo.

Samo, za razliku od ovih, normalnih banaka, u kojima bi direktor leteo kroz prozor ako bi se banka približila zoni gubitka, ili bi im Narodna banka oduzela dozvolu za rad ako nešto debelo zgreše, ovde to ne može da se desi. Narodna banka neće ni biti nadležna za razvojnu banku, tako su rešili.

Ali ovo nije fer, reći će na to pisci i predlagači zakona. Upravo je ovo način da se prestane sa rasipanjem novca za razvoj, koji smo do sada trošili „neefikasno, nemilice i nekontrolisano”, kako nam je sa samog vrha države potvrdio Boško Živković, bivši premijerov savetnik, a ovo je način da se stvari poprave i da se ukinu silni jubmesi, siepe, fondovi za razvoj i ko zna šta sve još.

I zašto se ja sada bunim, kad se dobro zna kako su ljudi masovno gasili firme čim dobiju pare iz tih fondova, ili su novac odobren za razvoj davali pod kamatu, ili ga koristili za letovanje. Ili su jednostavno uzimali pare i nikad ih nisu vratili, kako nam je lepo prošle godine objasnila direktorka Fonda za razvoj pre nego što je hitno i naprasno smenjena – pet dana nakon što je dala intervju za „Blic”.

Ali dobro, kako ćemo sada trošiti te pare, kada ukinu ove, kako danas sami kažu, parazitske i rasipničke institucije? Evo kako. Novac neće više davati direktno firmama, burazerima, zombijima ili samima sebi, već će pare biti plasirane kroz poslovne banke, koje će vršiti odabir firmi i projekata u koje vredi ulagati. Razvojna banka će samo odrediti prioritete i dati pare, dalje se neće mešati. Je l’? A vidite sad kako glasi član 11 ovog zakona.

Prvi stav kaže baš to: „Razvojna banka Srbije obavlja poslove isključivo posredstvom banaka”. Lepo. Ali onda odmah imamo stav dva koji u potpunosti obesmišljava prethodni stav, gde se kaže: „Izuzetno, Razvojna banka Srbije može odobravati direktno finansiranje krajnjim korisnicima u ime i za račun Republike Srbije, uz saglasnost nadzornog odbora banke”. I sad imamo dva pitanja. Prvo, šta to znači „izuzetno”? Drugo, ima li kazne (izražene godinama zatvora, recimo) za zloupotrebu drugog stava člana 11? Naravno da nema, jer je zloupotrebu nemoguće dokazati kad je zakonodavac predvideo da je dovoljno da korumpirani činovnik buduće razvojne banke kaže: „ovo je baš bilo izuzetno” – i da stvar legne. Nije ni čudo što se tajkuni već raduju ovom zakonu i po medijima pozdravljaju ovu novinu. I ja bih, da sam tajkun, razmišljam.

Strašno je zanimljivo i to kako su smislili da upravljaju razvojnom bankom. Šta treba od kvalifikacija da imaju ljudi koji će upravljati tolikim parama? E pa, treba da nisu neku firmu oterali u stečaj i da nisu ležali u zatvoru. I za posao čistačice obavezno je da se ima osnovna škola, razmišljam, a ovde se ni to od škole ne traži. Ali, dobro. Ko će od neosuđivanih i nebankrotiranih kandidata ući u izvršni odbor, šta mislite, hoće li o tome odlučivati parlament? Ma ne, to će oni sami. Prvo će, piše u zakonu, napraviti nadzorni odbor, čiji će predsednik biti ministar finansija. Onda će on da bira sve ostale, a sam će, kao što znamo, raditi kako mu partija kaže.

Čijih je ovo 400 miliona evra, da ponovimo? To je vlasništvo vladajuće stranke i manjih partija sa ucenjivačkim kapacitetom. I kako smo to izbacili političke partije iz privrede? Nikako, naravno.

Pisci i predlagači zakona još govore po medijima kako je ovaj zakon rađen u saradnji sa stručnjacima nemačke razvojne banke (KfW) i kako su osnovna rešenja preuzeta iz nemačke prakse. Ova rešenja ovde, o kojima govorim, sigurno nisu iz nemačke prakse. Ali korisna su, brate, naročito u predizbornoj godini. Da ne valjaju ništa i da se partijskog upravljanja novcem odrekla čak i Razvojna banka Jamajke, to će nam sigurno i sami predlagači ovog zakona reći, samo ne sada, već pred neke naredne izbore. Kad budu smislili neku novu ujdurmu.

Danica Popović je profesor makroekonomije i makroekonomskih modela na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Žena je CARICA !!
Svaka čast, napokon da neko napiše istinu...

Lepo je zena sve rekla. Toliko tacno da bride usi, pa jos iz usta profesora!
Moje pitanje bi glasilo "Da li Srbiji treba bilo sta?"