Kako to da uprkos ogromnom padu dolara, američka ekonomija funkcioniše bez krupnih problema? Na čemu počiva ogromna privilegija dolara i kako to da SAD mogu imati hroničan dvostruki deficit (i tekućeg bilansa i budžeta), a da to ne boli?

Pad dolara (iako dramatičan), nema dramatične posledice po američku ekonomiju. Amerika se zadužuje u dolarima, kupuje robe od kojih se mnoge iskazuju u dolarima i u pravilu, sve što uvozi dolarima i plaća. Za druge zemlje bi pad vrednosti valute bio ogroman problem jer bi povećao dužnički teret za iznos depresijacije i doveo do ogromnog pritiska i na cene. Ameriku ovaj problem mnogo ne pogađa.

SAD s druge strane, mogu kupiti naftu dajući za nju hartiju koja je ofarbana u zeleno i nosi dolarski znak, jer ta hartija treba svima. Nije neophodno da svoj računar ili neku drugu robu razmene za nju – američki proizvod je i zelena novčanica. Amerika zato ne mora previše brinuti ni o stanju svog izvoza ili tekućeg bilansa. Pri tome, ni američka centralna banka se ne mora sekirati da bi tako velika emisija dolara mogla izazvati inflatorni haos – dobar deo emitovanog novca cirkuliše van zemlje i nikada se neće vratiti u SAD.

Međunarodna siva i crna ekonomija koje se uvek oslanjaju na gotovinski novac funkcionišu na dolaru – 75% novčanica od 100 dolara cirkulišu van teritorije SAD. Centralne banke oko 60% do 70% svojih rezervi drže u dolarima.

U pozadini svetske ekonomske krize nastavlja se tihi valutni rat dolara i evra. Iako rat nije zvanično objavljen, čini se da je bitka za uništenje Evrozone i evra, nemilosrdna. Ulozi su ogromni i ako evro opstane, ako preživi ovaj veliki test, dolar bi mogao polako sići sa pijadestala vodeće svetske rezervne valute, mogao bi izgubiti ekskluzivitet koji već dugo ima i postati samo jedna od važnijih valuta.

http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2011&mm=11&nav_id=559968

Evropa dosad nije stvorila svoju rejting agenciju jer se tržište kapitala razvilo u Americi, dok je Evropa imala više bankocentrični sistem, finansirala se preko banaka, a ne preko tržišta kapitala. Zato su rejting agencije i ostala sidra kredibiliteta nastali u Americi kako bi se obezbedilo poverenje investicione javnosti koja inače nema dovoljno potrebnih podataka“, kaže za Danas Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On ne uzima sasvim neozbiljno evropske prigovore američkom uticaju na pogoršavanje evropske dužničke krize.

- Pa, to je posledica 60 godina prisustva Amerike u Evropi posle II svetskog rata. Sve je to američka strategija, samo nekad manje, a nekad više suptilna. Opet, činjenica je da je za 60 odsto ovih evropskih dugova garanciju dala američka banka Goldman Saks - dodaje Đuričin.

Da....kao što je za čuveni projekat(prevaru) "Abacus" data ocena AAA neposredno pre totalnog urušavanja.Velike su štetočine ti Ameri! Elem,možda su se i zaglavili?! Videćemo ovih dana!

Sta mislite o prelasku iz Dolara u Funtu???

Neuništive SAD isplativije od zlata

Vašington -- Američke obveznice su, uprkos svim problemima, ove godine ostvarile izvanredne prinose, a neke su čak bile isplativija investicija i od zlata.
Iako su problemi sa povećanjem plafona duga Sjedinjene Američke Države "koštali" savršenog kreditnog rejtinga, obveznice SAD se i dalje isplate.

Američke obveznice standardno se smatraju jednim od sigurnih utočišta za kapital u turbulentnim vremenima, a iako su postojali strahovi da bi snižavanje američkog kreditong rejtinga to moglo da promeni, do toga nije došlo.

Štaviše, dužnički vrednosni papiri koje izdaje američko ministarstvo finansija postali su još popularniji, za šta je "zaslužna" i evropska dužnička kriza koja je mnoge ulagače odvratila od investiranja u obveznice članica evrozone, od kojih neke još uvek imaju savršen kreditni rejting, i okrenula ih američkom dugu.

Celokupno američko tržište obveznica ove je godine upisalo najbolji rezultat od krizne 2008. i ostvarilo prinos od 13,7 posto, čime je "pomelo" svetske berze od kojih većina novu godinu dočekuje sa popriličnim minusima.

Povrh toga, najveća ovogodišnja "zvezda" - 30-godišnja američka obveznica - može se pohvaliti prinosom od vrtoglavih 35 posto, što je daleko više čak i od zarade koja se ove godine mogla ostvariti ulaganjem u najpopularnije sigurno utočište - zlato.

NEUNIŠTIVI SU OVI AMERI...

Centralna banka SAD Federalne rezerve prošle godine ostvarile su neto dobit od 78,9 milijardi dolara, nešto manje od rekordnih 81,7 milijardi u 2010., pokazuju preliminarni rezultati.

Time je Fed najprofitabilanija banka na svetu. U proteklih deset godina Fed je zaradio 385 milijardi dolara.

Od ukupnog iznosa dobiti Fed će američkom ministarstvu finansija prebaciti oko 76,9 milijardi dolara, piše Rojters.

Poređenja radi, ministarstvo je u prethodnoj godini od Feda dobilo rekordnih 79,3 milijarde dolara. Svake godine američka centralna banka državi prebacuje svoju dobit, umanjenu za operativne i druge troškove.

Fed je institucija koja je ovlaštena za regulaciju i kontrolu financijskih i monetarnih institucija i tržišta u SAD-u.

Finansijska kriza znači kraj postojećih valuta, ocenjuje američki ekonomista Robert Gutman. Evro je kao soba u kojoj se nalazi pet bombi. Te bombe imaju fitilje različite dužine, ali svaki od njih već gori, kaže Gutman.

Američki ekonomista Robert Gutman rekao je da je finansijska kriza koja traje od 2007. godine označila kraj postojećih valuta, napomenuvši da će se za pet do deset godina živeti u jasno promenjenom monetarnom sistemu.

Profesor ekonomije sa njujorškog Hofstra univerziteta istakao je da će kriza dovesti do kraja dosadašnjih svetskih monetarnih sistema.

Gutman je evro uporedio sa prostorijom u kojoj se nalazi pet bombi. "Te bombe imaju fitilje različite dužine, ali svaki od njih već gori", upozorio je Gutman.

Gutman, ipak, smatra da kraj evropskog monetarnog prostora neće voditi povratku hegemonije američke valute.

"Verujem da će šokovi finansijske krize voditi kraju dolarskog sistema", zaključio je američki ekonomista, ne želeći da predviđa izgled budućeg monetarnog sistema.

JOHANESBURG - Vlada Južnoafričke Republike će na predstojećem samitu zemalja BRICS (Brazil, Kina, Indija, Rusija i JAR) poduzeti "određene korake da se smanji supremacija američkog dolara" kao globalne valute, i da sredstvo plaćanja unutar članica postane juan.