REFORME - ili propast ?

Verovatno Vučić čeka taj početak pregovora sa EU koji je valjda sutra?

Pre toga neće obznaniti izbore ili od njih odustati.

Činjenica da ovaj rejting koji danas imaju SNS i Vučuć više nikada neće imati.

Ako idu samo na beogradske izbore, DS će dobiti više nego ako idu i na republičke, to je jasno: ljudi glasaju po inerciji na oba listica za jednu te istu opciju...

Zato mislim da su ovo manipulacije pred izbore, ako se varam onda Vučić nije real-političar, jer ako ne bude i republičkih izbora onda on sam uništava i svoj i SNS rejting, bez razloga.

DS nema šta da ponudi, priča kako SNS nema kadrove je trula jer ako pogledamu u DS vladi su sedeli:
Maljevićka (ministarka pravde bez ikakvog iskustva u paravosudju, a nije imala ni pravosudni ispit pre nego što je postala ministarka),

Djelić (zabranjen ulazak u Poljsku - pojavio se na "majke mi ja sam expert!"),

Cvetković, (ekspert za muljavinu sa Nikezićem i Djunićem),

Dulić, (ortoped koji je bio ministar za ekologiju i prostorno planiranje?),

Dragin, (ministar poljoprivrede - čovek Viktorije)...
Samo da neke pomenem...itd! Kako ih nije SRAMOTA da govore o "kadrovima"?

Ako se DS podeli na dve stranke onda  laku noć...
Priča o "diktaturi" je zamrla, ali je sad popularna žvaka o "kultu ličnosti" - Vučićevoj...

S druge strane ne razumem ni šta Vučić zagovara - prima Vuka Draškovića, Kariće onog suludog lika iz Seljačke stranke, Vulina i ko zna koga još...
Jel on to pravi novi "Socijalistički savez radnog naroda Srbije" ili šta?
Za mladje članove foruma dodatni info: http://sh.wikipedia.org/wiki/Socijalisti%C4%8Dki_savez_radnog_naroda_Jugoslavije

Veliki je haos trenutno i ovo valja okončati ili izborima ili motkama!!

P.S. I ako dodamo da je sadašnji predsednik Vlade bio u vezi sa Šarićem, lično i preko svog sekretara koga je brzo poslao u ambasadu u Atinu, imamo potpuni cirkus...

Ako ne bude izbora sledi RASPAD SISTEMA!!!

citat ::

Mi se nismo prihvatili ovog teškog posla da bismo tako lako odustali. Građani podržavaju započete reforme i to nam daje snagu da istrajemo i pobedimo - poručili su iz Ministarstva privrede.

  

Citat :

Одустајање од закона о приватизацији и стечају би значило одустајање од реформи и враћање на пропалу економску политику субвенционисања

http://www.privreda.gov.rs/newsitem.php?id=10073

citat ::

Radulović: Ili reforme ili izbori
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Ministar Saša Radulović kaže da ukoliko odmah ne prođu sistemski zakoni, to je siguran znak da se odustalo od reformi i da se ide na izbore.

"Ako se usvoje zakoni, to je siguran znak da se ne ide na izbore, nego da će Vlada Srbije uraditi ono što je rekla, i sprovesti reforme u 2014. kako bi se stvorile pretpostavke za privredni rast u 2015", rekao je Radulović novinarima nakon sastanka sa generalnim sekretarom Međunarodne organizacije poslodavaca Brentom Viltonom i predstavnicima Unije poslodavaca Srbije.

Prema njegovim rečima, ako se od ovih zakona odustane, to je siguran znak da reformi neće ni biti.

"Ne želim da verujem, da smo u reforme krenuli samo radi marketinga, već želim da verujem da je to bilo ozbiljno i da nije bilo zamajavanja".

Radulović je rekao i da ukoliko se ne sprovedu te reforme, za njega nema svrhe da ostaje u vladi.

Da bi odustajanje od zakona o privatizaciji i stečaju značilo odustajanje od reformi i vraćanje na propalu politiku subvencionisanja, saopštilo je i ministarstvo privrede sinoć.

ide se na izbore...

Prs`o covek nacisto...

Orbović: Dinkić ispao mnogo bolji

Verujte da je Mlađan Dinkić ispao mnogo dobar minisitar u poređenju sa ovim. Radulović je potpuno zaustavio privredu", rekao je Orbović.

Na pitanje postoji li odgovornost Ministarstva za rad koje je pisalo izmene zakona o radu, Orbović je kazao da ona postoji, ali nije objasnio zbog čega sindikati izostavljaju to ministartstvo u kritikama i pozivima na odgovornost.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=01&dd=23&nav_id=803724

Dačić: Niti kočimo reforme, niti povlačimo zakone

Vlada Srbije ne koči ekonomske reforme i Nacrti izmena Zakona o radu, kao i o privatizaciji i stečaju, nisu povučeni iz procedure, kaže premijer Ivica Dačić ističući da će se o tim zakonima dodatno razgovarati sa sindikatima i poslodavcima.

"Nijedan od tih zakona nije povučen iz procedure, ali će se o njima raspravljati na takav način da se dođe do dogovora", kazao je premijer nakon sastanka sa direktorom Direktorata Evropske komisije Christianom Danielssonom.

Dačić je naveo da podržava reforme, kao i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, ali da je potrebno dogovoriti se o tome koje reforme sprovesti, kao i proceduru za njihovo sprovođenje u praksi.

Tekst novog zakona o radu analiziraće radna grupa Vlade, sindikata i poslodavaca. Zakoni o privatizaciji i stečaju biće na dnevnom redu Socijalno-ekonomskog saveta pre nego što se o njima izjasni parlament, rekao je Dačić.

Premijer je dodao da je suština politike traženje dogovora, a ne konflikata, i da u tom smislu smatra da je neophodno razgovarati sa predstavnicima radnika i poslodavaca.

Premijer i prvi potpredsednik Vlade dogovorili su 20. januara sa predstavnicima sindikata i Unije poslodavaca da se pravi nova verzija izmena Zakona o radu i da se iz Skupštine povuku predlozi zakona o radu i o stečaju, što još nije učinjeno.

Takvom odlukom bio je nezadovoljan ministar privrede Saša Radulović koji je u sredu rekao da bi povlačenje predloženih zakona o privatizaciju i o stečaju značilo da Vlada odustaje od reformi i ide na izbore.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.

"Naši dani", Vladislav Petković Dis, 1910.

Ministri prave novu stranku?

Ministar privrede Saša Radulović izjavio je za RTS da, u slučaju održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, on neće biti na listi SNS. Prema nekim spekulacijama, Radulović i ministar kulture Ivan Tasovac mogli bi da formiraju novu političku stranku. Njih dvojica su postali "nestranački" članovi Vlade prilikom njene rekonstrukcije, na predlog SNS i SPS, a sada su "spremni da nastave borbu za ostvarenje ideja, ali unutar posebne političke organizacije", nezvanične su tvrdnje nekih medija.

500.000, 550.000, 600.000, 720.000 ... 781.000 ...

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je da je u javnom sektoru zaposleno 781.000 ljudi i najavio da će novoosnovana vladina komisija razmatratiti 119 zahteva, mimo internih konkursa, za nova zapošljavanja u državnoj službi.
- U poslednja četiri meseca javni sektor u Srbiji prosečno se mesečno uvećavao za 1.800 radnih mesta, jer je 3.200 ljudi odlazilo a 5.000 se zapošljavalo, najviše u novembru i decembru - rekao je Krstić u intervjuu agenciji Beta.

Ekonomisti: Šta moraju biti prvi potezi nove Vlade Srbije?

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk izjavio je sinoć Tanjugu je da prvi potez koji čeka novu vladu rebalans budžeta za ovu godinu, usvajanje najavljenih dvadesetak zakona do kraja juna i restruktuiranje javnih preduzeća, ocenivši da nova vlada neće imati na raspolaganju 100 dana da sve to pripremi.

"Rashodi budžeta moraće da se smanje za oko 63 milijarde dinara na planiranih 182 milijarde, moraće dodatno da se štedi i nova vlada ne sme da dozvoli da deficit budžeta bude veći od planiranog, a poželjno je da bude nešto manji", naglasio je Ćulibrk.

Drugi zadatak, koji nova vlada mora da ispuni, je usvajanje najavljenih dvadesetak zakona do kraja juna, među koje spadaju izmene zakona o radu i o privatizaciji, kao i nov zakon o stečaju, podsetio je Ćulibrk i napomenuo da će se tim zakonima, na neki način otkloniti prepreke za bolje poslovanje.

Srbiju čeka i rešavanje sudbine 153 društvena preduzeća, koja čeka restruktuiranje i gde je zaposleno oko 100.000 ljudi, podsetio je Ćulibrk i dodao da ne treba gajiti iluziju da će sva ta preduzeća opstati, jer se ona veštački održavaju preko subvencija iz budžeta, a to košta oko 750 miliona evra godišnje.

"Vremena za gubljenje nema i ova vlada, nažalost, nema onih 100 dana da bi pripremila svoj program i konsolidovala svoja ministarstva. Moraće mnogo brže da se radi", zaključio je Ćulibrk.

Ekonomista Miladin Kovačević rekao je agenciji Tanjug da nova vlada mora najpre da uradi rebalans budžeta, da se prilagodi realnim prihodima, da započne restruktuiranje 153 državnih preduzeća i sprovede sistemske reforme, ocenjujući da za oživljavanje privrede ne pomažu izolovane, već simultane mere.

Jasno je da se to sve ne može sprovesti do kraja godine, ali se ti planovi moraju započeti, najpre konsolidacijom javnih finansija i donošenjem seta zakona za poboljšanje poslovnog okruženja, da se reši potencijalna kriza javnog duga, snizi rizik zemlje i privuku nove strane investicije i pokrene privreda i ciklus novih zapošljavanja, rekao je Kovačević.

Istovremeno, dodao je, mora se započeti reforma penzionog sistema i doneti zakonski okviri za upravljanje gradskim građevinskim zemljištem i privatizaciju i korporativizaciju javnih preduzeća, rekao je Kovačević.

"Donošenje tih mera neophodno je ukoliko želimo podršku MMF-a, koja nam je i te kako potrebna", naglasio je sagovornik Tanjuga.

Ekonomista Milojko Arsić izjavio je da nova vlada mora da prvo da uradi rebalans budžeta, uz značajno smanjenje visokog fiskalnog deficita, zatim da sprovede radikalnu reformu privrednog sistema, javnog sektora, penzionog sistema i da donese stimulativne mere za privredu.

Prvi korak nove vlade mora da bude rebalans budžeta, jer se moraju sprovesti velike mere štednje, kojima će biti obuhvaćene plate, a verovatno i penzije, rekao je Arsić i napomenuo da se uštede moraju ostvariti i u javnim preduzećima, kao i na drugim nivoima države.

Drugi paket mera u ekonomiji, koji nova vlada mora da pokrene u ovoj godini, odnosi se na radikalnu reformu privrednog sistema, a za početak, kako dodaje, "treba usvojiti paket ekonomskih zakona koje je krajem prošle godine najavljivao bivši ministar privrede Saša Radulović".

Reforma javnog sektora, penzionog sistema, zdravstva, obrazovanja i državne administracije, zajedno čine treću grupu prioriteta, koje će, prema Arsićevoj oceni, nova garnitura na vlasti u Srbiji morati odmah da rešava.

Svetska banka je u junu prošle godine poručila da Srbija nije u neposrednoj opasnosti od bankrota u narednih šest meseci do godinu dana. Prošlo je devet meseci, ali dodatno vreme kupili smo rebalansom budžeta. Za reforme sada ponovo imamo šest ili najviše devet meseci, rekao je Verheijen listu Politika.

Ako se reforme ne sprovedu u tom periodu, niko više neće verovati da će ih uopšte biti, upozorio je Verheijen. On je ocenio da je vrlo opasno ako nestane politički kredibilitet. "U slučaju da vlada dogovori program s nama, i MMF i onda ga ne sprovede za najviše devet meseci, ja više ne mogu da branim zemlju pred direktorima Svetske banke", naglasio je on. Prema njegvoim rečima, za reformu penzionog sistema potrebne su dublje analize koje još nisu završene i dodao da je Svetska banka savetovala vladu da plate u javnom sektoru ne smanjuje svima, nego da ukloni zloupotrebe. "Osnovice tih plata, kojih sada ima osam, trebalo bi izjednačiti tako da oni koji rade isti posao imaju istu platu", istakao je Verheijen.

Verheijen je rekao i da subvencija za preduzeća u restrukturiranju nema u budžetu za ovu godinu, ali da ta preduzeća i dalje koštaju državu, jer radnicima ne uplaćuju doprinose i poreze, pa se to izdvaja iz budžeta. On je rekao da je za otpremnine u budžetu predviđeno dovoljno para i za slučaj da sva ta preduzeća bankrotiraju, zbog cega je važno da se situacija reši što brže, kako sredstva ne bi bila upotrebljena za nešto drugo. Kako je ocenio, neminovno je da 70 do 80 odsto ovih preduzeća bankrotira. "Nije to kraj sveta, jer mnoga od njih ‘sede’ na vrednim zgradama i zemlji, koje se mogu kasnije upotrebiti. Ali, da bi se ta imovina koristila efikasno, moraju se izmiriti obaveze prema radnicima i kreditorima, tako da novi vlasnik ima čistu situaciju. Uloga tranzicionog fonda budžeta jeste da reši ta dugovanja", naglasio je Vrheijen.

Oerheijen je rekao da ne zna odakle nagađanja da će 100.000 ljudi iz javnog sektora morati da ode, jer je u 153 preduzeća u procesu privatizacije zaposleno 30.000 ljudi i da ne očekuje da će svi oni ostati bez posla. Šef kancelarije Svetske banke ocenio jeda zapošljavanje na neodređeno vreme ne podstiče to što prema radnom zakonodavstvu Srbije poslodavac koji otpusti radnika mora da mu plati otpremninu za ceo radni vek, a ne samo za vreme koje je proveo kod njega, kao i to što, bez obzira koliko sati radi, poslodavac mora da plati radniku fiksan iznos doprinosa. Takođe je ocenio da nije ceo Zakon o radu loš. Nameti na rad moraju se promeniti. Problem je u tome što je trenutno vrlo teško smanjiti poresko opterećenje poslodavca na radnu snagu, jer su budžetu onda potrebna alternativna sredstva finansiranja, rekao je Verheijen.

Prema njegovim rečima, jedna od opcija je porez na imovinu, koji više pogađa one s vrednijom imovinom, dok porez na rad sad više pogađa one koji imaju niže plate. Srbija jedina zemlja koja je tokom krize povećala broj zaposlenih u javnom sektoru, istakao je on i zaključio da je “srce državne uprave preveliko”, a što se odnosi na zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Takođe je ocenio da način na koji se plate raspodeljuju u tom sektoru u Srbiji nije ni transparentan ni efikasan. Ljudi za isti posao dobijaju različite plate, a rezultati Srbije u obrazovanju, zdravstvu i efikasnosti javnih investicija daleko su iza zemalja koje na to troše znatno manje, naglasio je Verheijen.

Reforme Margaret Thatcher uzor za Srbiju

Nova vlada ima istorijsku šansu da reformiše javni sektor, najznačajnija je reforma javnih preduzeća, a uzor treba da bude ono što Margaret Thatcher uradila u Velikoj Britaniji, kaže ekonomista Mihajlo Rabrenović.

Rabrenović, profesor Fakulteta za poslovne studije, čija su specijalnost javna preduzeća, primećuje da takva politika u ovom trenutku ima veliku podršku građana Srbije, pa zato smatra da "talas entuzijazma treba iskoristiti".

"Građani su svesni da reforme neće biti lake, ali će se boljitak videti već za dve do tri godine. To je šansa koja se ne sme ispustiti", poručuje on uz opasku da je potrebno dovršiti izgradnju institucionalnog okvira, povećati kapacitete javnih preduzeća i sistemski otkloniti rizike za njihovo loše poslovanje.

Najbolnije pitanje, kako je ocenio, ipak su subvencije koje država svake godine odvaja za gubitaše u preduzećima kojima je država gazda. Takve firme, poručuje on, moraju da se reorganizuju što pre.

"Kad preduzeća imaju manje prihode od rashoda, država ih pomaže jer vodi neku vrstu socijalne politike. Ali takvu politiku treba izmestiti iz javnih preduzeća", izričit je Rabrenović.

Svako preduzeće, objašnjava, ima svoj "zdravstveni karton" iz kojeg se vidi da "nekome fali mnogo, nekom ništa, a nekom sitnice". Zato je, kako predlaže, potrebno da se formira poseban savet pri vladi, koji bi se bavio analizom i reformom javnog sektora kao celinom, ali i njegovim ključnim segmentima.

"Reforme su dug proces i ne mogu da se sprovedu za vreme mandata jedne vlade. Malo je četiri godine. Za to je neophodna politička podrška u dužem periodu", napominje Rabrenović i navodi primer Velike Britanije, koja je "lider u oblasti modernizacije javnog sektora".

Čuvene su reforme ledi Margaret Thatcher, podseća sagovornik Tanjuga, kojima su postavljeni temelji nove politike koja promoviše državu kao dobrog domaćina, koji sa menje novca uradi više.

Kod Britanaca je jasno rešeno šta treba da ostane u okviru države, a šta da se privatizuje, a ono što je privatizovano, kako kaže, nije se prepuštalo haosu već je država ustanovila regulatorno telo koje poverava privatnoj kompaniji da se bavi odredjenim poslom.

"Preduzeće konkuriše za posao, a onda dobije licencu za određeni period. Po isteku tog perioda se preispituje, pa ako nije dobro radilo, licencu će sledeći put dobiti neko drugi", objašnjava Rabrenović.

Javna preduzeća i penzije preteški za državu

Zbog dugova javnih preduzeća, konsolidovani deficit u ovoj godini mogao da dostigne neizdrživih osam odsto bruto domaćeg proizvoda, upozorava predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović, ističući i da je neophodno reformisati penzijski sistem.

To je neizdrživo! Bio bi to najveći deficit u Evropi i nemoguće ga je smanjiti ako se ne počne sa rešavanjem problema javnih preduzeća, rekao je on na konferencijii o privrednoj saradnji Srbije i Velike Britanije.

Prema rečima Petrovića, treba hitno krenuti sa rešavanje problema javnih preduzeća, koja ne mogu da plaćaju svoje obaveze, jer je to neophodan uslov za fiskalnu konsolidaciju.

Ako se ne reši problem koji prave javna preduzeća, nikakva štednja u budžetu nije dovoljna, istakao je predsednik Fiskalnog saveta Srbije.

Petrović je istakao da je reforma javnog sektora jedan od stubova privrednog rasta koji se, kako je istakao, mora zasnivati na investicijama i izvozu, uz smanjivanje potrošnje.

Po njegovim rečima, vlada Srbije mora reformisati penzijski sistem i smanjiti izdatke za te namene, jer sadašnji penzijski sistem pravi najveći deo deficita u budžetu Srbije.

POTEZI KOJE PREDLAŽU POSLODAVCI

– Reforma javnog sektora

– Reforma poreskog sistema

– Organizovana borba države protiv sive ekonomije

– Reforma Poreske uprave Srbije

– Reforma privrednih zakona

– Uvođenje elektronske uprave i komunikacije na nivou svih institucija u Srbiji

– Reforma penzionog sistema

– Reforma zakonodavstva u građevinarstvu

– Promene Zakona o radu

– Reforma zdravstvenog sistema

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/460609/Bolne-mere-neophodne-za-sanaciju-teske-ekonomske-situacije

VUČIĆ NAJAVIO MERE KOJE ĆE PODIĆI SRBIJU

Prva mera - subvencionisani krediti preko banaka, odnosno najpovoljniji mogući krediti za privatni sektor, prema rečima Vučića, treba da omoguće da država praktično delimično pomogne privredu i smanji potrošnju.

"Banke će dati milijardu i dvesta miliona evra subvencionisanih kredita. Dakle najpovoljnijih mogućih kredita koji će ići privatnom sektoru u Srbiji. Da bismo to nadomestili bankama, jer će to biti krediti po najmanjim mogućim kamatnim stopama, država će podstaći banke sa 60 miliona evra. To će biti izvanredna injekcija posebno za likvidnost naše privrede", uveren je premijer.

Drugi paket mera treba da omogući izvlačenje sive ekonomije i dramatično veće zapošljavanje ljudi, a to je, objašnjava, onaj deo gde ljudi rade na ugovor po delu, preko studentskih zadruga, na crno.

To je model o kojem je premnijer i ranije govorio, a podrazumeva da svaka kompanija koja ima tri ili četiri zaposlena, ako zaposli još jednog za njega će platiti 30 odsto obaveza, a država ostalih 70 odsto kako bi imali socijalno i penziono osiguranje.

To znači da je na deset zaposlenih radnika odnos sedam prema tri, da država plaća za sedam, a preduzetnici za tri.

"To vam dođe jeftinije nego da vam svi rade na crno, a imate motivisanog i stimulisanog radnika. A oni koji zaposle više od 100 ljudi dobiće odnos 75:25. Država će da plati 75 odsto, a oni samo 25 odsto obaveza. Te mere su za nas fiskalno neutralne i pozitivne, a očekujemo da na takav način rešimo zaposlenje desetine hiljada ljudi", objasnio je Vučić.

Time, dodao je, dobijasmo i da ne trošimo naš novac, već krećemo u veliku akciju u kojoj će privatni sektor da reši probleme, a svi da imaju motivisane radnike koji imaju perspektivu.

S druge strane, država tako uvodi u legalne tokove sve firme koje su bile u sivoj zoni, navodi Vuičić uz napomenu da subvencije države traju čak tri godine.

Za popravljanje poslovnog ambijenta Vučić pominje da je izuzetno važno što naredne sedmice u skupštinsku proceduru ulaze kompletni zakoni o privatizaciji, zakon o stečaju, a u roku od 10-12 dana ide i zakon o radu, što je, konstatuje, brže nego što smo očekivali.

On dodaje i da je sa sindikatima dogovoren dobar deo posla u vezi pomenutih zakona, te da je namera vlade da kreira najbolji investicioni, odnosno podsticajni paket u ovom delu Evrope.

"Uporedećimo sve i dokazati koliko je to bolje nego što daje Bugarska, Rumunija, Makedonija. Zato ću moliti naše arapske prijatelje da nam pomognu da bismo mogli da to podržimo kao zemlja. Hoćemo pre svega da u automobilskoj industriji, poljoprivredi, drvnoprerađivačkoj industriji uzmemo sve najbolje, a ne da kompanije koje su htele da investiraju u Srbiju odlaze u Makedoniju", navodi Vučić i dodaje da je to jedini način da povećamo plate i penzije, a ne da nam nešto padne s neba.

On podseća i da je veliki broj kompanija ranije poslao zahteve za ulaganje u Srbiju, te zaključuje da ne smemo da izgubimo nijednog od njih.

"Uz to, zamoliću ljude u Fijatu da prave još jedan model automobila u Srbiji. To će biti velika stvar i očekujem da u narednih sedam dana naši ljudi to obrazlože u Torinu, a prethodno ću ovde razgovarati sa Silvijom Vermentijem; da vidimo šta možemo da uradimo u Kragujevcu, šta u Nišu. Mi u ovom trenutku imamo najveću pokrivenost izvoza uvozom u istoriji savremene Srbije, čak od Titovog vremena, i ona je negde na 73 odsto, a mi hoćemo da idemo na više od 80 odsto, što je za našu zemlju i privredu gotovo neverovatno", kaže Vučić.

Za jeftine stanove i "kranove po celoj zemlji", predviđen je poseban paket mera, jer to je, ocenjuje premijer, oblast u kojoj imamo najveće probleme, pre svega u građevinskoj industriji, koja beleži najveći pad iz godine u godinu.

Kod nas, konstatuje, ne postoji visokogradnja, čak ne postoje više ni firme koje to mogu da rade.

Zato ćemo, kako kaže, sada da donesemo odluke da država ima pravo da daje besplatno zemljište, ali da cena kvadrata bude niska.

U tom smislu Vučić u intervjuu Nedeljniku pominje da su u toku razgovori sa Araptekom, jednom od najmoćnijih svetskih kompanija, čija vrednost prelazi 220 milijardi dolara.

Oni, objašnjava, rade brzo, dobro, jeftino, a da bismo rešili problem naših policajaca i vojnika, kojih ukupno ima 40.000 sa nerešenim stambenim pitanjem, ulazimo u taj projekat.

"Da ne pričam o mladim ljudima. I računica je čista - ako izgrade 100.000 stambenih objekata to vam je oko 10 miliona kvadrata, pošto oni ne grade stanove manje od 80 kvadrata. Rok za plaćanje bio bi 20-30 godina, sa bankarskom kamatom sa sve euriborom od 3,1-3,2 odsto, što znači da nemate nikakvo učešće. U tom slučaju rata za stan od 80 kvadrata ispada od 120 do 130 evra na mesečnom nivou, što je manje od rentiranja", navodi Vučić, uz napomenu da je ideja da takvo rešnje ne bude samo za Beograd već i za druge gradove.

Vučić najavljuje da će realizacija svih pomenutih mera početi odmah, jer više nema vremena za čekanje, dodaje da "što je dogovoreno sa sindikatima dogovoreno je", a da je ono što sledi odluka Vlade Srbije o usvajanju pomenutih mera, što se očekuje u ponedeljak, te zatim njihova razrada kroz uredbe.

Citat :

Ako je suditi po najavama nove vlade, put ka ekonomskom ozdravljenju Srbije bi mogao slediti baltičke uzore. Bolne reforme bi trebalo sprovesti brzo i odlučno, onako brzo kako je to učinjeno na primer u Estoniji u periodu od 1992. do 1994. godine. Kada se reformski procesi okončaju, i Srbija bi, uz malo sreće, mogla postati tako čudesno uspešna, kao što su to danas baltičke države.

Čemu nas može naučiti baltičko iskustvo, šta su ključni elementi tog uspeha, i na kakvim idejama taj uspeh počiva[1]?

1. Višak znanja škodi. Reforme su najuspešnije kada ih sprovodi neko ko o ekonomiji ne zna ništa.

Najpoznatiji baltički reformator i premijer Estonije u dva mandata, Mart Lar (Mart Laar) je po struci istoričar. Po sopstvenim rečima, za Estoniju je bila velika sreća upravo činjenica da on nije ekonomista. Lar je pročitao samo jednu knjigu o ekonomiji, a smisao i poruku te knjige je pogrešno razumeo. Reč je o Fridmanovoj „Slobodi izbora“. U pogrešnom uverenju da se Fridmanovi radikalni predlozi već primenjuju u zapadnim ekonomijama, Lar je sproveo jednu od najradikalnijih i najkonzistentnijih neoliberalnih reformi – privatizacija svega postojećeg, liberalizacija, proporcionalne i jedinstvene poreske stope itd.[2].

2. Da bi se bolne reforme sprovele, važno je promeniti svest građana.

Kako Mart Lar podučava, problemi i otpori reformskom putu počivaju na retrogradnoj socijalističkoj svesti. Otuda je od najveće važnosti da se to mentalno nasleđe menja. Bez promene svesti, reforme se ne mogu sprovesti. Srećom, u tranzicionim zemljama uvek postoji deo političke elite neinficiran socijalističkom, ili socijaldemokratskom pošasti i oni su lideri promena.

3. Reforme u početku moraju strašno boleti – toliko strašno, da sve kasnije muke i bolovi izgledaju gotovo prijatni. Što se danas više obori BDP, to će kasniji rezultati izgledati impresivnije.

Tokom devedesetih godina prošlog veka, u jeku tranzicionih reformi, baltičke republike su doživele nešto što se graničilo sa humanitarnom katastrofom. Realna primanja su smanjena za oko dve trećine, a u potrošnji domaćinstava troškovi ishrane su porasli sa 34 na oko 62 odsto. Životni vek muškaraca se početkom devedesetih smanjio za 4 godine, dok je mortalitet novorođenčadi porastao za 60 procenata[3].

Na samom kraju XX veka, kada je proces reformi počeo da daje rezultate i kada su se ekonomije oporavile, realna primanja su dostigla čak polovinu nivoa na kome su bila na početku tranzicije.

Za percepciju i merenje budućeg uspeha ključno je krenuti od što niže baze, a šok terapija je uvek najbolji način da se to postigne. Što je ekonomski pad tokom reformi dublji, što je gubitak BDP-a veći, to će kasnije stope rasta izgledati impresivnije u sameravanju sa tako niskom bazom.

4. Opsednutost industrijom je samo još jedan socijalistički mit. Efikasnije je kada se ključne grane prodaju strancima.

Industrija nije bitna. Industrijsko nasleđe je deo promašenih, pogrešnih investicija koje su u baltičkom ambijentu, bar po rečima Marta Lara, bile samo deo procesa sovjetske kolonizacije. U tom smislu je deindustrijalizacija istovremeno i proces nacionalne emancipacije. Za razliku od sovjetske industrijalizacije, finske industrijske investicije nisu oblik kolonizacije već su nešto sasvim drugo, i na njih je Estonija ponosna.

Kada su industrijski sektori u pitanju, ključno je privatizovati i prodati strancima telekomunikacije, energetiku i deo infrastrukture koju oni žele da kupe. Prodaja strancima će pomoći da ovi sektori rade efikasno.

5. Umesto industrije, treba se osloniti na finansije, stambenu izgradnju i promet nekretnina.

Moderni, tržišni koncept razvoja je moguć samo ako se finansijski sistem preda u ruke stranih banaka. Umesto domaće štednje i domaćeg novca, stranci će doneti potrebni kapital. Ključ uspeha su zato krediti, privatna potrošnja i investicije, pogotovo one koje su usmerene u nekretnine. U periodu od 2002. do 2006. godine, cene nekretnina na Baltiku su rasle po stopama koje su se kretale između 24 i 36 procenata godišnje.

Uostalom, nema ni bržeg niti kraćeg puta do boljeg standarda no što je to život na kredit.

6. Penzioneri su uvek problem, ali i rešenje uvek postoji.

Penzije su uvek preveliko opterećenje za tranzicione države, i tom problemu ni skraćivanje životnog veka ne može dovoljno pomoći. U procesu penzione reforme akcenat nije na životnim potrebama penzionera, već na finansijskim potrebama i ograničenjima budžeta.

Kako država mora radikalno smanjivati penzije, ona to mora i radikalno pravdati. Nekadašnji letonski ministar za socijalno staranje je svojim penzionerima to lepo objasnio: „Vama ne trebaju velike penzije jer ste radili pod komunističkim režimom, i vaš rad nije dao nikakav rezultat“[4].

U Srbiji bi se penzije možda mogle smanjiti na bazi ovakve argumentacije: Vama ne trebaju velike penzije jer ste radili u javnom sektoru i vaš rad nije dao nikakav rezultat.

7. Kada se analiziraju ekonomski rezultati, važno je biti selektivan i insistirati samo na rezultatima koji se dobro uklapaju u neoliberalni skript.

Baltičke republike su postigle solidan uspeha u borbi protiv inflacije, a u pojedinim periodima su imale i veoma visoke stope rasta BDP-a. Od 2000. do 2007. godine, ovaj region je bez konkurencije imao najveće stope rasta u Evropi.

Još važnije po ugled baltičkih država bila je visina javnog duga svake od njih, kao i visina javne potrošnje. Javni dug baltičkih država ni danas, u postkriznom periodu, ne prelazi 40 procenata BDP-a, s tim da je taj pokazatelj za Estoniju fantastičnih 11 procenata u odnosu na BDP. Ni u jednoj od baltičkih država učešće javne potrošnje u BDP-u ne prelazi 40 procenata.

S druge strane, previsoka privatna potrošnja nikada nije problem, bar ne iz neoliberalnog ugla. Otuda, ogromni hronični deficiti tekućih bilansa (kakvi nisu zabeleženi u Evropi) ne ugrožavaju sjajnu reputaciju baltičkih država. Da bi se deficiti mogli finansirati, baltičke države su kumulirale ogromne dugove prema inostranstvu. Ukupan spoljni dug ovog regiona koji broji oko 6.2 miliona stanovnika, danas je blizu 100 milijardi dolara. Taj rezultat je spektakularan čak i za visoke istočnoevropske standarde, ali to nikako ne ugrožava ekonomsku reputaciju Baltika.

8. Visoke stope nezaposlenosti nisu problem, a emigracija je dobrodošla. Što više građana napušta baltičke republike, statistike nezaposlenosti su sve bolje.

Stope nezaposlenosti baltičkih država ostaju veoma visoke, i u pravilu su dvocifrene. Ovo je pomalo čudno za ekonomski uspešne država koje pri tome imaju i ogroman odliv stanovništva.

Demografska statistika Baltika je katastrofalna i na ivici je implozije. U poslednjih dvadesetak godina, broj stanovnika je smanjen za preko 20 procenata. Samo u periodu od 2004. do 2007. godine, procenjuje se da je emigracija iz Estonije iznosila oko 5.4 procenata ukupne populacije, iz Letonije 8.7, a iz Litvanije čak 12.6 procenata. Stopa nezaposlenosti na Baltiku su tih godina (i samo tada) bile jako niske[5].

9. Kada kriza izbije, ključno je zaštiti interese stranih kreditora.

Velika recesija je najviše pogodila baš ove uzorne baltičke republike. U 2009. godini, Estonija je zabeležila negativnu stopu rasta od oko 14 procenata, Letonija oko 18 procenata, a Litvanija oko 15 procenata. Baltik je u tom smislu svetski rekorder.

Kada se dopadne muka, kao što je to bio slučaj 2008. i 2009. godine i kada dolazi do finansijskog kolapsa, interese banaka uvek treba staviti ispred interesa građana, pa koliko god da košta, građani će platiti. Otuda je ključno ne dozvoliti da devizni kurs deprecira i time dovede u pitanje servisiranje kredita sa deviznom klauzulom. To bi se jako loše odrazilo na bilanse i profite banaka.

U tom kontekstu, baltički recept za izlazak iz krize nije bilo samo stezanje kaiša, već amputacija, kako je to konstatovao londonski Fajnenšl tajms[6]. Valja primetiti da se čak ni baltičke države nisu dosetile da uvedu subvencionisanje kamatnih stopa. Taj moćni instrument i sjajni primer državne darežljivosti ostaje ekskluzivno srpski.

10. Poslednje i najvažnije – ko će vas hvaliti ako sami sebe ne hvalite. Naravno, pomoć prijatelja i ovde dobro dođe.

Kakvi god da su stvarni reformski rezultati, kvalitetna međunarodna medijska kampanja može učiniti čuda. Dok su građani Estonije grcali u tranzicionim mukama, dok su se primanja topila a beda povećavala, medijska kampanja koju su na zapadu sproveli Mart Lar i njegova vlada, dala je fantastične rezultate. Kreiran je mit o „estonskom čudu“, a tu tezu su (bez ekonomske analize i cepidlačenja) podržavali svetski mediji, kao i moćne neoliberalnе institucije. Nedugo zatim, lansirana je i geografski šira priča o „baltičkim tigrovima“.

Da bi se rezultati tranzicione države proglasili trijumfom, mnogo su važniji procesi i pravac reformi no ekonomski rezultati i privredne performanse. Najhvaljenije države nisu one u kojima ljudi najbolje žive, već one koje su najdalje otišle u reformskim procesima i normativnom regulisanju tržišnog ambijenta. Ekonomske slobode su na najvećoj ceni, mnogo većoj nego što je to kvalitet života građana. To je i logično, budući da su reforme u tranzicionim zemljama najčešće okrenute prema spolja, prema stranim investitorima. Oni su ti koji će dati konačni, meritorni sud o državi i njenoj ekonomiji.

Što se građana tiče, oni su tranzicione poruke razumeli. Nemoćno se povlačeći u svoju privatnost, građani se neće mešati u političke procese, i samo oko polovine populacije će nastaviti da glasa na izborima. A kada se pojave na glasanju, tamo će zaticati stara lica u novim strankama, programi će biti populistički i bez ideologije, i obećavaće žestoku borbu protiv korupcije i zloupotrebe službenog položaja[7]. Sve će biti drugačije i sve će biti isto.

Katic je kralj 

Jeste, ali Katić ti je po malo kao bivši ministar Radulović. Kao svaki direktan čovek, ili neće smeti da kaže šta treba da se radi, ili će ga svi mrzeti što je to rekao. Kad kažeš čoveku, "ne može da kupuješ 5 godina star Opel, nego ćeš da voziš Jugo" kao što je Katić uradio, ne možeš da očekuješ da dobiješ na izborima :)

Nikola ::

Jeste, ali Katić ti je po malo kao bivši ministar Radulović. Kao svaki direktan čovek, ili neće smeti da kaže šta treba da se radi, ili će ga svi mrzeti što je to rekao. Kad kažeš čoveku, "ne može da kupuješ 5 godina star Opel, nego ćeš da voziš Jugo" kao što je Katić uradio, ne možeš da očekuješ da dobiješ na izborima :)

Ne znam to za Katića i Yugo (možda si mislio na Đelića), Katić, prema biografiji sa njegovog sajta, živi i radi u Londonu kao finansijski konsultant od 90-te. Mislim da se prilično razlikuje od domaćih finansijskih stručnjaka pre svega po tome što nije "zatrovan" lokalnom sutuacijom i ima priliku da posmatra svari sa distance. Plus, što se nalazi u epicentru finansijskih zbivanja tako da iz prve ruke može da vidi trendove u ekonomskoj misli na zapadu. Recimo kod nas je mantra da će niska inflacija rešiti sve naše probleme a sada je recimo u Velikoj Britaniji na snazi ideja da je najvažnije očuvati zaposlenost pa i po cenu nešto veće inflacije. Ja nisam ekonomista ali se trudim da što više čitam različite autore pa onda pokušam da ocenim ko je tu najrealniji. Možda je njegov najveći hendikep to što se kulturno ponaša (ako je to uopšte hendikep) a to našim televizijama nije zanimljivo. Svakako vredi čuti šta ima da kaže. POzz.

Meni je on jako interesantan za čitanje. Mogu ja da se slažem ili ne slažem s njim, ali to je nebitno jer sam ja neznalica. Ali suština na koju on gađa je da država mora da se ponaša suvereno i na polju ekonomije ako želi da obezbedi fer tretman svojih građana i firmi. Dakle:
- Može visoka inflacija
- Smanjiti spoljnotrgovinski deficit, ali domaćim proizvođačima (dakle, ne Fijatom)
- Koristiti primarnu emisiju za pokrivanje javnih radova
- Uvesti zaštitu domaćeg tržišta u segmentima u kojima domaći proizvođači još postoje
- Indirektno ili direktno nametati poslovnu politiku bankama (tj kamatne stope). Njegovo mišljenje je da je rizik zaduživanja bilo koje države jednak jer se ne dešava da država bankrotira, pa prema tome ne treba da postoji premija rizika

... i slične mere. A meni se čini da kad bi smo to uradili, da bi nam bombardovali kroz 3 meseca :)

„Реформе у Србији неће каснити па докле ми могли да издржимо. Једна ствар у нашој земљи је позната а то је да је отпор утолико већи реформама уколико је та мера, закон боља и плодотворнија за напредак нашег друштва“, навео је Вучић додавши да што се више људи буде опирало реформама то ће, како је рекао, значити да је она потребна и да ће бити успешна...

Udovički: Građani su glasali za novi Zakon o radu

Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički kaže da se o novinama kao što su one koje donosi Zakon o radu odlučuje kroz izbore, na kojima je većina građana glasala za reforme.

"Javne rasprave su važan mehanizam uključivanja onih koji su zainteresovani i na koje će neki propis da deluje iz dva razloga - kako bi se obuhvatila njihova politička volja, a da bi i tehnička rešenja dobila proveru onih koji će ih primenjivati. Ne valja da se ne poštuje procedura, ali u slučaju novog zakona o radu je reč o sadržaju o kom društvo odlučuje upravo onako kako se sada radi", navodi Udovički za Danas na pitanje zašto neće biti organizovana javna rasprava o novom zakonu o radu.

Kako je istakla, suštinski, o novinama kao što su one koje donosi Zakon o radu odlučuje se upravo kroz izbore, na kojima je većina građana glasala za reforme, znajući da to podrazumeva stvaranje uslova za rast zapošljavanja i kroz pregovore na nivou Socijalno-ekonomskog saveta, na kome, na kraju, ne mora da dođe do potpune saglasnosti, jer Vlada i Skupština donose konačnu odluku.

Na pitanje o očekivanom širem paketu zakona koji će regulisati rad u javnoj upravi, Udovički je navela da će postojati jedan ili više zakona o platama u javnoj upravi (lokalnoj samoupravi, državnim agencijama i u javnim službama), kao i zakoni, uredbe i drugi propisi vezani za zapošljavanje i stručno usavršavanje zaposlenih.

Što se tiče smanjenja plata, ona je istakla da je potrebno odvojiti odvojiti linearno smanjenje plata od deset odsto od uvođenja reda u plate i zarade.

"Ovo prvo moramo da uradimo iz fiskalnih razloga. A zatim, malo kasnije da uvedemo red u sistematizaciju plata i trošenje, što, po pravilu, ne donosi neke naročite uštede, već omogućava da se vremenom pazi na strukturu zarada, kako bi trošenje sa jedne strane zarada bilo racionalno, a sa druge strane da se podstiče stručnost i nezavisnost u radu", rekal je Udovički.

Ako je Vučiću bila potrebna predstava „sa pucanjem i ostavkom” kako bi narod lakše prihvatio Zakon o radu – neka mu bude! Ovo zaista jeste prvi reformski zakon koji je trebalo doneti i koji će izgleda i biti donet. U pitanju je nedovoljan, ali svakako neophodan reformski korak. Ako se se ovaj zakon sutra bude nesmetano primenjivao (a verovatno hoće, jer će primenjivati privatnici), to jeste veliki korak napred.

Stoga zaista zaprepašćuju izjave predsednika DS-a o tome da je novi Zakon o radu najveće zlo, da je antireformski ili da je loš za mlade (!). Kao da se o reformama informisao na kursu marksizma na nekoj posleratnoj višoj partijskoj školi!

Umesto da pruži ruku, čestita i navede zašto bi on to bolje i mudrije sprovodio (što je i te kako moguće), naš najpismeniji deo opozicije kao da imitira nekadašnje radikale i nudi narodu priču o hlebu za tri dinara, koji u stvari košta trista dinara, a on nema nameru niti da ga pravi niti da plati iz svog džepa.


Zaprepašćuje me, takođe, i izjava bivšeg Vučićevog ministra Radulovića, koji nema nijedne reči hvale za činjenicu da će se ovaj važan zakon ipak doneti, a dobro se sećamo njegovih izjava kao što je: „Dajem ostavku ako se ne donese zakon o radu!” Ako se ovaj zakon sada ipak donosi, je li i to loše? Verovatno je Radulović u pravu u tome da Krstića u vladi nisu ni za šta pitali i da je on upravo za ovu priliku izmislio da je od premijera zahtevao, uz smanjenje plata i penzija, da u toku ove godine otpusti 160.000 ljudi. To je nemoguć zahtev za bilo koga, finansijski neodrživ, jer bi otpremnine verovatno „pojele” svu uštedu od smanjenih plata i penzija, pa bi deficit ostao isti, ako ne bi i porastao. To, jednostavno, nijedan ministar finansija ne bi uradio, jer je njegov zadatak da smanji deficit, a ne da ga povećava!

Ne znam zašto je opoziciji teško da kaže „Bravo” kada se povuče pravi potez. Ove izjave više govore o njima nego o ovoj orkestriranoj predstavi Krstićeve ostavke. Predstava je loša i brzo će pasti u zaborav, a Zakon o radu će ostati, što može (uz ostale mere koje još nedostaju) da otvori mnoga nova radna mesta.

prof Dr Danica Popović

Profesorka, zaboravili ste da dodate standrdnu bot recenicu u post scriptum

"Svaka cast A.V. koji je za ovako kratko vreme uspeo marljivim radom da uradi..(pa dodati po izboru)"

Jel mozete da navedete par konkretnih stvari zbog kojih ga smatrate reformskim i koje donose boljitak?

Samo ako se kritikuje onda je ok. 
A ako taj isti nešto i pohvali onda drvlje i kamnje na njega?
Nije to dobra karma.

Meni ne odgovara, do sad sam , samo sedeo . A ovi teraju da se radi. 

`Sirena za uzbunu dovoljno pre ledenog brega`

Dosadašnji ministar finansija Lazar Krstić kaže da je sada trenutak za oštre rezove u Srbiji ili će, u suprotnom, država biti na kolenima i dogodiće nam se ono što je zadesilo Grčku.

Sada je trenutak za oštre rezove, koliko god oni socijalno ili politički bili teški. Ukoliko nastavimo da ignorišemo stvarnost i ne sprovedemo reforme, rizici su da državu dovedemo bukvalno na kolena. A onda će biti kao u Grčkoj, gde je smanjenje penzija i plata išlo i do 40 odsto ili više, kaže Krstić intervjuu Ninu.

On kaže da se sa premijerom nije sporio oko cilja, a to je smanjenje deficita za 1,7 milijardi dinara do kraja 2017. godine, ali se nisu saglasili oko načina na koji će se do tog cilja doći zbog čega je i odlučio da podnese ostavku.

A bivši ministar je to slikovito opisao: "Vozite brod i zbog činjenice da ste pravili žurku na njemu i bili zauzeti time, tek sada shvatate da se ubrzano krećete ka ledenom bregu. Opcije su vam: ili da napravite nagli zaokret i rizikujete da pritom neki ljudi ispadnu sa broda, a možda i da se brod malo nakrivi pa da morate da ga vraćate ili da idete sporo, zaokrećete malo pomalo, ali ako to činite morate biti sigurni da će vam svaki šraf u toj mašini biti na svom mestu i da će raditi to što mora da radi".

Nažalost, kod nas su institucije u takvom stanju da u to ne možete biti sigurni. Dakle, dovoljno smo daleko od ledenog brega, i ja sam sada pritisnuo sirenu za uzbunu.

Hteo sam nagli zaokret, ali oni koji donose političke odluke i koji su i izabrani od naroda da to rade, smatraju da je uputnije, ako ne i odgovornije, pokušati ovaj drugi način. Za mene su potencijalni rizici tog puta veći od socijalnog troška ovog naglog zaokreta koji sam predložio, navodi on.

Krstić kaže da je njegov naslednik Dušan Vujović upoznat sa stanjem u javnim finansijama, a ne isključuje ni mogućnost povećanja poreza. Ako bih se odlučio na blaže smanjenje rashoda, a ono ne bude dovoljno, moja rezervna opcija bila bi povećanje poreza, kaže Krstić.

Krstić kaže da neće biti zaposlen u Vladi, ali je na raspolaganju premijeru. U Ameriku se, verovatno, neće vraćati, a o ostalom još nije razmišljao.

„Nisam imao političke ambicije i nisam se libio da kažem celu sliku, koliko god to bolno bilo. Da prestanemo da ignorišemo stvarnost, da zatvaramo uši i oči, jer bi onda put do izlečenja mogao da bude još bolniji“.

Hrvatski novinar Denis Kuljiš u kolumni za Nezavisne novine iz Banjaluke piše o tome da je srpski premijer Aleksandr Vučić predstavio 14.septembra reformske mere koje, koncipirane praktičnim umom, kao posve realan i realistički politički plan, imaju gotovo istorijske reperkusije i pokazuju da da je i na Balkanu moguće dobiti popularnu podršku za restrukturiranje propale ekonomije državnog socijalizma!

On zaključuje da je istup premijera Srbije Aleksandra Vučića prelomni događaj sudbonosnih razmera.

"Nitko više neće moći tvrditi da su reforme neostvarive na Balkanu, a sasvim je očito da će to isto i u Hrvatskoj i u Sloveniji provoditi stranke desnice, čim se vrate na vlast. A vratit će se, jer su postkomunisti i lijevi liberali koji su se 1990. pokazali nesposobnima da prihvate parlamentarnu demokraciju danas, četvrt stoljeća kasnije, postali prepreka uvođenju kapitalizma. Stoga će se opet naći pod kotačima historije", ocenjuje Kuljiš.

Kuljiš podseća da je Vučić objasnio da Srbija, na putu u Evropu, ostaje u dobrim odnosima s Rusijom, kojoj neće uvoditi sankcije, jer se to ne isplati, ali i da osim evopskih nastoji da privuće i kineske investitore pa premijer Li Kequiang dolazi u Beograd na veliku regionalnu konferenciju krajem godine.

"Znači – politički balans, nikakve geostarteške vizije i fantazme, povijesna prijateljstva i iracionalne srpske geostrateške kafanske ujudurme, nego neutralnost na vanjskom planu, koja će omogućiti totalni angažman na domaćem. Srbija, dakle, pristupa reformama. Provodit će, najavio je nastupivši na televiziji, “tvrde” mjere ekonomske restrikcije koje traže MMF i Svjetska banka, ali u minimalnom opsegu, što je već omogućilo smanjenje kreditnih kamata za tri puta, jer se odjednom stvara poslovni ambijent atraktivan za investitore – zemlja koja ne srlja u propast, nego ima stabilne i povoljne fiskalne parametre, može računati na investicije kad ih agresivno priziva nudeći ”još dinar više nego što možete dobiti najpovoljnije bilo gdje drugdje u regiji”… Greenfield-investicije, svjež kapital, tu je ključ, a ne u uštedama i državnim investicijama, presipanju iz šupljeg u prazno, kao u Hrvatskoj gdje se infrastruktura gradi na dug koji se neće nikad neće vratiti pa će se ceste i sve ostalo morati prodati po cijenama tri put nižim od uloženih svota, tek da se očuva elementarna likvidnost", navodi Kuljiš u svojoj kolumni.

Kuljiš se osvrće i nareforme koje je Vučić najavio u javnom sektoru.

"No, najvažnije – Vučić je najavio rat javnom sektoru i državnim poduzećima. Cilj je da zapošljavanje u privatnom sektoru postane unosnije nego ono u državnoj službi, gdje su plaće sada prosječno dva puta veće. Gubitak oko 300.000 izgubljenih radnih mjesta pretrpio je isključivo privatni sektor, dok su prihodi državnih namještenika istodobno rasli! To su podaci koji kao da su prepisani iz bilance hrvatskog kriznog petodogišta od 2008. Najzanimljivije – Vučić je rekao da nesposobne kretene koji se nalaze na čelu državnih firmi neće mijenjati pa onda čekati da ta nova administracija pokaže isti stupanj nesposobnosti (i još ga kompromitiraju kao privrženici njegove vlastite, vladajuće stranke), nego da će ih sve redom smjenjivati, bez obzira na stranačku afilijaciju, ako do kraja godine ne uplate 150 milijuna eura u državni budžet. ”Ovi koji su se sad prijavili na natječaje”, rekao je voditeljici tv-emisije ”Oko” na RTS-u gdje je guvorio o planu pružajući joj neki papir, ”ne izgledaju ništa bolje od onih prošlih… Jedan čak nije prošao psihološki test!”, podseća Kuljiš i dodaje:

"To znači da u Srbiji imaju neki psihološki test kojem podvrgavaju kandidate za državnu službu. Kad bismo se nekako domogli toga znanstvenog instrumenta, mogli bismo njime razmontirati dobar dio sadašnje hrvatske vlade. No, problemi nisu, naravno, kadrovski, riječ je o temeljnim mračnim svojstvima balkanskog društva".

Kuljiš zaključuje da državni socijalizam još živi u svim zemljama Bivše.

"No, Vučićevo obećanje, nacrt reforme, od koje on više ne može odustati, postaje fundamentalna činjenica koja će zauvijek promijeniti odnos snaga i političku dinamiku u regiji. Što, vi drugi kažete da ne možete, jer narod neće? Primitivan je i zaostao, a u sadašnje stanje doveli su ga vaši prethodnici, pa se ništa ne može učiniti da seprilike još ne pogoršaju? Ma nemojte, a Srbija? Ako se i ondje može, poslije Miloševića, Tita, Karađorđevića i tri-četiri što svjetska, što balkanska rata i ovog posljednjeg, repriznog, u kojem kao da je cijela zlosretna povijest balkanskog dvadesetog stoljeća promarširala unatrag – ako se i ondje nešto može, dajte Hrvati i Slovenci, prestanite s izmotavanjem i priznajte da s vama upravljaju nesposobni političari i klijentelističke stranke. Pa sad ili ćete svi, ovim istim putem iz kaljuže, ili ćete se u njoj još jednom pokušati udaviti… A MMF vam nije Unprofor koji će vas vaditi iz dreka, nego morate sami. Kao što je rekao najveći novinar svih vremena, Benjamin Franklin: ”Bog pomaže onome tko sam sebi pomaže!”, ističe Kuljuš u svojoj kolumni za banjalučke Nezavisne novine.

Zato je istup premijera Vučića prijelomni događaj sudbonosnih razmjera. Nitko više neće moći tvrditi da su reforme neostvarive na Balkanu, a sasvim je očito da će to isto i u Hrvatskoj i u Sloveniji provoditi stranke desnice, čim se vrate na vlast. A vratit će se, jer su postkomunisti i lijevi liberali koji su se 1990. pokazali nesposobnima da prihvate parlamentarnu demokraciju danas, četvrt stoljeća kasnije, postali prepreka uvođenju kapitalizma. Stoga će se opet naći pod kotačima historije.

Zvanične procene govore da privreda u sivoj zoni, odnosno švercom i utajom poreza, obrne čak 31 odsto BDP, što je oko dve milijarde evra, nešto više od toga je iznos duga za penzione i zdravstvene doprinose, EPS prijavljuje krađu struje od 80 miliona evra, dok Poreska uprava od građana i privrede potražuje čak 5,7 milijarda evra, od čega je naplativa tek trećina (1,7 milijardi).

Samo dve godine. Nekada su ljudi tražili po 10 godina, nekima nije bilo dovoljno ni 12 godina da pokažu da bilo šta znaju osim da opljačkaju zemlju, a ja samo molim za dve godine strpljenja, ne više, i da onda građani mogu da ocene da li je Srbija na dobrom putu ili ne - rekao je Vučić na otvaranju glavnog poštanskog centra u Beogradu.

Vučić je naveo da pred Srbijom nije lako vreme i zamolio građane da
to razumeju na pravi način.

- Potrebno nam je izlečimo i ozdravimo javne finansije i da izlečimo državu. Zato nam je potrebno da radimo neuporedivo vrednije i da stisnemo zube i kažemo 'nema problema i za sebe i za svoju državu i za našu decu'. Radićemo najbolje, najdisciplinovanije i najodgovornije što možemo. Molim samo za godinu i po, ne više od dve godine strpljenja - rekao je Vučić.

Vučić je naveo da će javna preduzeća morati da izdvajaju više novca za državni budžet, odnosno 70 odsto profita, jer je država zbog prethodnih loših vlasti u teškim uslovima i mora da bude ogovornija.

Prioriteti:
Privatizacija
Restrukturiranje državnih kompanija
Izmena politike azila
Reforma pravosuđa
Borba protiv organizovanog kriminala