BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Psihologija i Berza

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Milica1
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: s   8/11/2011, 23:08

Citat :
Racunarko
E ljudi, kad vec moze ovde da se pise o svim mogucim analizama zanima me da li postoji neka psiholoska analiza? Kao sto postoji psihologija mase pa se masa deli na publiku, gomilu i rulju... Spontano okupljene mase ili mase sa ciljem... E sad, da li postoji neka psihologija mase na berzi?

Mozda bi bilo korisno, jer je kod nas ovih dana bas bilo ponasanje slicno rulji. comp

Psihološki rečnik naučnih termina i izraza
- izabrani delovi-

PSIHOLOGIJA MASE
Oblast socijalne psihologije koja proučava psihološke odlike i zakonitosti ponašanja velike neorganizovane grupe, kao što su mase ili gomile, kao i ponašanje pojedinca u njoj. P.m. je zasnovao francuski sociolog i psiholog Gistav Le Bon (Le Bon) svojom čuvenom knjigom Psihologija gomila (1895). Za razumevanje ponašanja mase nije dovoljno znati psihologiju pojedinca, pošto se ljudi u masi ponašaju sasvim drugačije. P.m. odlikuju impulsivnost, iracionalnost, emocionalnost, sugestibilnost, netolerantnost i laka pokretljivost. Ideje Le Bona i G.Tarda (Tarde) dalje razvija i nadograđuje S.Frojd (Freaud) u studiji Psihologija mase i analiza ega (1921), u kojoj posebnu pažnju posvećuje povodljivosti mase i vođe. Ovu kontroverznu i u savremenoj psihologiji zaboravljenu problematiku revitalizuje i reafirmiše francuski sociolog S.Moskovisi (Moskovici) svojim delom Doba gomila (1981), koji smatra da p.m. može postati analtička nauka, koja se dobrim delom oslanja na psihologiju vođe, s obzirom da mase spontano teže despotizmu. Posebne oblasti proučavanja p.m. su ponašanje ljudi u panici, konformističko ponašanje, vođstvo i tipovi vođa, imitacija itd.

KOLEKTIVNO NESVESNO
Prema Karlu Gustavu Jungu (Jung), najstariji, najdublji i najuticajniji sistem psihe, koji predstavlja duhovnu riznicu nasleđenog iskustva predaka, datog u obliku urođenih predispozicija za određen način čovekovog doživljavanja i reagovanja na okolinu. Za razliku od ličnog nesvesnog, k.n. je univerzalno i transpersonalano, tj. nadlično. Svi ljudi bez obzira na istorijsku epohu ili kulturu, imaju približno isto k.n. Ono je urođena osnova i temelj celokupne nadgradnje ličnosti: njenog ličnog nesvesnog, ja, karaktera i svih ostalih viših struktura i funkcija. K.n. ili rasno nesvesno kao nasleđena matrica celokupnog bitnog ljudskog iskustva utisnuta je, u vidu tragova, u strukturu mozga, koji određuju naše opažanje, osećanje i mišljenje i olakšavaju adaptaciju na svet u kojem smo rođeni. Ovo nadlično nesvesno može biti opasno, iracionalno i destruktivno ako je zanemareno i neshvaćeno, ali se u njemu nalaze i mnoge najviše vrednosti i dragoceno duhovno iskustvo i mudrost hiljade generacija predaka koje je vekovima taloženo. Strukturu k.n. čine njegovi elementi – arhetipovi.

MANIPULACIJA
(nlat. manipulatio = rukovanje ili upravljanje) Socijalna veština upravljanja pojedincima ili grupama ljudi, tako da oni, a da toga i ne moraju biti svsni, rade u korist manipulanta, verujući da rade za sebe i sopstvene interese. M. se služe političari, ideolozi, rukovodioci, stručnjaci za marketing i mnogi drugi kojima je cilj da na prikriven način oblikuju i kontrolišu ljudsko ponašanje i stavove. Skolonost i sposobnost m. ljudima jedna je od glavnih karakteristika crte makijavelizma.

STRAH
Primarna emocija koju odlikuje snažno neprijatno uzbuđenje; nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti, ili ozbiljne pretnje pred kojom je organizam nemoćan. S. je urođena, genetski programirana adaptivna reakcija na preteći ili bolan stimulus. Na subjektivnom planu, s. je neprijatno osećanje uznemirenosti, ugroženosti i bespomoćnosti. Na fiziološkom planu, ispoljava se u ubrzanom radu srca, porastu tonusa mišića, povišenom krvnom pritisku, povećanom lučenju adrenalina, potrebi za mokrenjem, znojenju, ubrzanom disanju, sušenju usta itd. Na planu ponašanja, manifestuje se karakterističnim držanjem tela koje je odmaknuto od izvora opasnosti, bledilom, drhtanjem, oči su širom otvorene, zenice se šire itd. S. je normalna i biološki svrsishodna reakcija na opasnost, čiji je smisao da pripremi organizam za bekstvo iz ugrožavajuće situacije, skrivanje od opasnosti ili za odbranu. Osim realnog, postoji i neurotični strah. Već na rođenju i u prvim mesecima, kako pokazuju eksperimenti, s. se javlja kao reakcija na iznenadni jak zvuk i na naglo izmicanje podloge. U toku razvoja javlja se veći broj strahova (s. od odvajanja, s. od gubitka ljubavi, s. od autoriteta, s. od strane osobe, s. od neuspeha, s. od komandovanja, s. od nepoznatog, s. od smrti, s. od savesti itd.). Za razliku od strepnje, kod s. vezan je za određeni objekt i postoji jasna opasnost. Preterano snažan i nekontrolisan s. prerasta u emociju užasa. Abnormalan i iracionalan s. naziva se fobijom.


ŠOK
(engl.shock=sudar, udar; nem.schock=udar, napad) Privremeni poremećaj, potres u psihofizičkom funkcionisanju organizma (nesvestica, drhtanje, znojenje, poremećaj srčanog rada, strah, mentalna konfuzija, otežana sposobnost opažanja, mišljenja itd.), usled nekog iznenadog snažnog ili traumatizirajućeg stimulusa (npr. ranjavanje, predozirana upotreba droge, smrtna opasnost, jako emocionalno uzbuđenje i sl.). S. dovodi, po pravilu, do prolaznih poremećaja u radu autonomnog nervnog sistema, ali u posebnim slučajevima (isuviše snažnan š. i/ili oslabljen kardiovaskularni sistem) može dovesti i do smrti (infarkt srca, moždani udar). Faza š. je prva faza opšte adaptivne reakcije.

MENTALNA KONFUZIJA
Poremećaj čiji je dominantni simptom stanje svesti kojem obično prethode hronična nesanica i glavobolja a karakterišu ga: pomućenost opažanja, nestabilna pažnja, pometenost, zbunjenost, nejasno mišljenje, teškoće u govoru, oniričke manifestacije, emocionalna uznemirenost, kratkotrajna amnezija i dezorjentisanost. U blažem vidu privremeni poremećaj koji se sreće kod normalnih ljudi u ekstremnim situacijama, ali snažnije izražena m.k. često predstavlja početak psihoze ili poseban sindrom. M.k. se razlikuje od demencije kod koje ne postoji očuvana samokritičnost, ali ni zbunjenost.

NAUČENA BESPOMOĆNOST
Pojam koji je u psihologiju uveo američki psiholog Martin Selidžmen (Seligman) da bi označio stečeno stanje pasivnog prihvatanja neprijatne situacije, bez aktivnog suprotstavljanja ili pokušaja bega iz nje, do kojeg dolazi onda kada je organizam bio dugo izložen štetnim i neugodnim, a neizbežnim stimulusima. Kod ljudi koji uzastopno trpe neuspehe, koji se gotovo stalno nalaze u neprijatnoj situaciji dolazi do apatije i ravnodušnog prihvatanja patnje jer su naučili da nemaju kontrolu nad takvom situacijom. Ovaj stav n.b., kada se učvrsti, prenosi se i na one situacije u kojima bi pojedinac mogao uspešno pružiti otpor ili makar pobeći iz nje. Ukoliko, međutim, u toku serije neprijatnih situacija subjekt uspe da makar u samo nekoliko njih izbegne pasivno podnošenje, neće se formirati patološki stav n.b.

NESANICA
Poremećaj funkcije spavanja koji se sastoji u nemogućnosti lakog zaspivanja i u nedovoljnoj dužini spavanja, što dovodi do poremećaja mentalne delatnosti, umora, apatičnosti i glavobolje. Može se javiti samostalno ili kao simptom u sklopu nekog duševnog poremećaja (traumatska neuroza, opsesivna neuroza, melanholija). Uzrok n. mogu biti svesne aktuelne brige, stresne situacije, očekivanja važnih događaja itd. Ali i onda kada nema vidljivih, situacionih uzroka, psihoanalitičko tumačenje otkriva unutrašnje, nesvesne motive nespavanja. To može biti neurotični strah da će situacija spavanja isprovocirati potisnute agresivne ili zabranjene infantilne seksualne želje ili, pak, strah od slabljenja snage ega. N. može biti motivisana i nesvesnim strahom od smrti, na koju podseća spavanje.

NEUROZA
Termin potiče iz psihijatrije 18.veka ("nervna bolest"), a danas označava lakši, funkcionalni oblik duševnog oboljenja, kod kojeg nije nađen organski uzrok. N. predstavlja relativno trajnu slabost racionalnog i svesnog dela ličnosti, koji kontroliše ponašanje i mentalne procese, uz sačuvan odnos sa realnošću. Ona razotkriva dubok rascep u ličnosti, bolnu podvojenost između onoga što osoba svesno hoće, s jedne, i onoga što zaista čini i što nesvesno želi, s druge strane. Za neurotičke poremećaje specifično je da su psihogeni, pa se n. još nazivaju psihoneuroza i neurotični poremećaji. N. karakteriše slabljenje funkcija ega (teškoće rasuđivanja, pažnje, odlučivanja itd.), kao i pojava nekih telesnih i mentalnih simptoma (strah, tikovi, depresija, tahikardija, prinudne radnje itd.). U odnosu na kliničku sliku, mnogobrojne neuroze mogu se razvrstati u više velikih grupa i još veći broj podgrupa. S.Frojd (Freud) je neuroze podelio na aktuelne neuroze, traumatske neuroze i psihoneuroze. U ove poslednje, "prave" neuroze, spadaju histerija, fobija ("histerija straha") i prisilna (opsesivno-kompulzivna) neuroza. Postoje različite teorije n. i svaka na svoj način objašnjava prirodu i nastanak n.

PANIČNI POREMEĆAJ
(grč.panika=strah izazvan neočekivanim zvucima u pustom predelu, pripisan bogu Panu) Vrsta anksioznog poremećaja u kojem dominira iznenadan, bezrazložan, snažan i nesavladiv napad straha i užasa, praćen drhtanjem, tahikardijom, ubrzanim disanjem, gušenjem, vrtoglavicom, nesvesticom osećanjem dezorjentacije i derealizacije. Za razliku od anksioznosti, kod p.p. postoji doživljaj potpune katastrofe, intenzivni strah od smrti ili ludila i potpunog gubitka kontrole. Osobe koje pate od p.p. često su kao deca imala strah od odvajanja usled dužeg ranog razdvajanja od majke.

PARANOIDNA LIČNOST
Osoba kod koje su paranoidne crte ličnosti zamena za paranoju. Te crte su: pogrešno tumačenje stvarnosti, pedantnost, sumnjičavost, narcisoidnost, preterana savesnost, tvrdoglavost itd. Patogeni konflikt kod p.l. ne dovodi do razvoja psihoze, jer se stvaraju trajne promene u egu koje mogu učiniti simptome izlišnim ili makar odložiti njihov razvoj. Takvu ličnost karakteriše ljubav prema logici koja je, zapravo, logiciranje u službi iracionalnih nagona. P.l. često fascinira svoju okolinu besprekornim građenjem misaonih konstrukcija koje, međutim, počivaju na pogrešnim premisama. Ona je veoma ubedljiva u svojim interpretacijama i vrlo otporna na iznošenje protivdokaza, jer svaki kontra argument asimiluje u svoj misaoni sistem, kao argument koji potvrđuje postojanje zavere protiv nje. U odnosu sa ljudima, ona je nepoverljiva, ohola i megalomanski nastrojena. Zbog svoje narcisoidnosti, p.l. je preosetljiva, podozriva i ljubomorna, i često dolazi u sukobe sa ljudima ili se povlači u izolaciju.

PATOLOŠKO KOCKANJE
Jedan od poremećaja navike i kontrole impulsa koji se sastoji u neodoljivom porivu za kockanjem i čestim periodima kockanja, što dovodi do osiromašenja takve osobe, do narušavanja porodičnih i socijalnih odnosa, kršenja zakona i kriminalnih radnji (kako bi se nabavio novac za kockanje). Ovu strast takve osobe nisu u stanju da kontrolišu i zato se često izlažu velikim rizicima (gubitka života, imetka, posla, porodice, prijatelja). Psihoanalitičari ovu strast tumače kao ispitivanje naklonosti Proviđenja i kao svojevrsno izazivanje sudbine, jer ovde i jeste reč o kockanju sa njom.

PESIMIZAM
(lat. pessimus=najgori) Sumoran, mračan pogled na svet, život i ljudsku sudbinu. 1. U filozofiji, doktrina po kojoj je ovaj svet nepopravljivo rđav, "najgori od svih mogućih svetova", prepun nepravde, nesreće i zla. 2. U antropološkim teorijama i teorijama ličnosti, shvatanje (koje zastupaju npr T.Hobs, A.Šopenhauer, S.Frojd) da je čovek po svojoj biopsihološkoj prirodi sklon agresivnosti, okrutnosti, dominaciji nad slabijima, zlobi i pakosti; da on konstitucaionalno ne može da bude srećan (osim kratkotrajno, prolazno), već je, ustrojstvom prirode i kulture, osuđen na bol i patnju. 3. U psihologiji i u svakodnevnom govoru, životni stav ili crta ličnosti koja se ispoljava u vidu hroničnog beznađa, neprestanog očekivanja najgoreg ishoda sumnje u bilo čije dobre namere i tendencije da se svaka pojava sagleda prvenstveno sa one rđave strane. P. kao crtu karaktera psihoanalitičari dovode u vezu sa ranim frustracijama na oralnom stadijumu.

REAKTIVNA DEPRESIJA
Za razliku od endogene, r. d. je depresija direktno izazvana nekim bolnim, traumatičnim događajem (npr. bankrot, smrt bliske osobe, teška bolest itd.) i nastaje vrlo brzo posle njega. Osećanje tuge, očajanja, beznađa kod r. d. najjače je uveče, dok je kod tipične depresije ovo osećanje najsnažnije ujutru.

INSAJDER
(engl. insider=onaj koji je u grupi, pripadnik grupe) Osoba koja je dobro uklopljena u svoju grupu (porodica, vršnjaci, socijalni sloj itd.) i koja je u njoj uspešna. I. ima dobre izglede da stekne povoljan socijalni status i afirmaciju u grupi čiji je pripadnik. Suprotno: autsajder.

SAMOKONTROLA
Sposobnost uspešne kontrole sopstvenih nagonskih impulsa, afekata i strasti. Razvijena s. predstavlja znak snage ega i odliku zrele ličnosti.

SAMOKRITIČNOST
Objektivan odnos prema sebi, svojim motivima, osobinama i sposobnostima, koji uključuje kritički odnos prema ličnim slabostima i manama. Ova osobina ličnosti je povezana sa sposobnošću samouviđanja i sa emocionalnom i intelektualnom zrelošću. Osoba koja poseduje s. nije sklona samoobmani.

UZBUĐENJE
1. U filozofiji i neuropsihologiji, specifičan neurofiziološki proces u nervnom sistemu izazvan čulnim dražima ili nervnim impulsima. 2. U psihologiji, stanje uznemirenosti u kojem je aktiviran autonomni nervni sistem; javljaju se intenzivne, prijatne ili neprijatne emocije, kao i impulsi za motornom aktivnošću i rasterećenjem napetosti.

ZADOVOLJSTVO
1. U opštoj psihologiji, prijatno osećanje koje organizam nastoji da maksimalno produži, a varira od osećanja blage ugodnosti, preko uživanja sve do ekstaze. Z. može da nastane naglim smanjenjem napetosti zadovoljenja nagona ili potrebe, ali može biti povezano i sa porastom tenzije koji se javlja prilikom narastanja neke želje ili pri porastu prijatne stimulacije (seksualne, intelektualne i sl.). Z. može biti trenutno, ali i relativno trajno. Neurofiziolozi su otkrili izvesne centre u mozgu čije draženje izaziva osećanje intenzivnog z. 2. U psihoanalizi, jedan od teorijski najsnažnijih pojmova, koji označava subjektivno veoma snažan i kratkotrajan afekt uživanja, praćen rasterećenjem tenzije nagona i postizanje zadovoljenja. Celokupna psihička aktivnost određena je principom zadovoljstva. Prema S.Frojdu (Freud), praobrazac najvećeg mogućnog zadovoljstva i sreće je erotska ljubav. Snažno z. koje nazivamo srećom, piše Frojd, "potiče obično od iznenadnog zadovoljenja jako nagomilanih potreba, a po svojoj prirodi mogućna je samo kao epizodičan fenomen". Usled internalizacije kulturnih zabrana, težnji za z. dodaju se, pored spoljašnjih, i unutrašnje prepreke, što dovodi do konflikta i stvaranja različitih zaobilaznih puteva ka postizanju zabranjenog uživanja. Tokom života, od najranijih perioda, menjaju se izvori i objekti z. Individua neke snažno doživljene izvore i oblike postizanja seksualnog z. , međutim, nikada ne napušta, već se za njih trajno fiksira, tako da, kasnije, u svakoj novoj situaciji frustracije teži da im se vrati putem regresije. Frojd razlikuje prethodno z., koje se dostiže u ljubavnoj predigri (gledanje, ljubljenje, milovanje itd.) i koje je nepotpuno, do završnog z., koje se postiže na kraju seksualnog čina i koje je potpuno.

HISTERIJA
(grč. histera = materica) Vrsta neuroze kod koje su dominantni simptomi – raznovrsni telesni, senzorni, motorički i mentalni poremećaji sa psihogenim poreklom. To su najčešće: histerički mutizam, napadi smeha i plača, preterana razdražljivost, somnabulizam, halucinacije, strepnja, uznemirenost, tahikardija, mučnina, povraćanje, bolovi u različitim delovima tela, kontrakcije itd. Važno je istaći da su, pri svim ovim histeričkim telesnim smetnjama u organskom, anatomsko – fiziološkom pogledu, ovi bolesnici potpuno zdravi.


Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag
avatar

Broj poruka : 5234
Localisation : Centar grada
Points : 6412
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Psihologija i Berza   8/16/2011, 22:47

Slično kao u ljubavi, prevelika količina emocija na berzi može vas navesti na postupke koji se teško mogu opravdati sa zdravorazumskog stanovišta. Jedina prednost u odnosu na ljubavne probleme biće lakše pronalaženje „ramena za plakanje“ s obzirom da ste bili samo jedan od mnogobrojnih pojedinaca koji plaća cenu još jedne berzanske špekulacije.

Ulažući na berzi, svaki racionalan investitor se trudi da kupi finansijski instrument koji je potcenjen, ili koji u najmanju ruku bar toliko vredi. Cena akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti, pak, nije ništa drugo do rezultanta ponašanja svih učesnika na tržištu.


U pojedinim momentima, kada nastupi preveliki optimizam koji podrejava većina investitora, cene finansijskih instrumenata dostižu apsurdne visine koje se teško mogu opravdati bilo kakvom a naročito ne ekonomskom logikom. I ako ste pomislili da je na vrhu piramide teško pronaći kupca, uveliko grešite. Kada tržište doživi usijanje sve prosto vrvi od investitora koji se grabe za akcije čija je vrednost višestruko veća od realne. Jedino što možete da učinite za sebe, jeste da ste u tom trenutku na bezbednoj udaljenosti od takvog tržišta. A da li je zaista moguće pobeći od mase?

Psihologija ponašanja masa je jedan od faktora koji može objasniti neracionalno i katkada pogubno ponašenje investitora. Pojedina istraživanja došla su do otkrića da je strah od propuštanja šanse za profitom, mnogo veći i trajniji motivator pojedinaca nego strah od gubitka sopstvene ušteđevine. Strah da ćete ostati izvan potencijalno lukrativne igre u kojoj učestvuju vaši prijatelji, rođaci, komšije, predstavlja zaprepašćujuću snagu gomile.

Drugi bitan faktor u ponašanju masa je želja pojedinca da ima lidera odnosno da slepo sledi pojedince za koje misle da imaju sposobnosti predviđanja budućnosti. Ako dodamo činjenicu da po mišljenju mnogih većina mora biti u pravu, sklopile su se pretpostavke za kretanje tržišta u jednom smeru. U zavisnosti od likvidnosti tržišta (količine novca kojom pojedinci raspolažu ili mogu raspolagati), zavisiće i brzina zidanja cena. U ekstremnoj varijanti na tržištu će se stvoriti „mehur“ koji će se duvati sve dok je priliv svežeg novca veći od brzine rasta „mehura“. Kada se, pre ili kasnije, trend zaustavi, „mehur“ puca, dok većina investitora pribegava paničnim prodajama koje još brže tržište vode silaznim smerom.

Imaću još na ovu temu! suny

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag
avatar

Broj poruka : 5234
Localisation : Centar grada
Points : 6412
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Psihologija i Berza   9/5/2011, 14:39

Emotivna inteligencija EQ
Smatra se da ljudi koji imaju razvijeniju emocionalnu inteligenciju ne samo da su uspešniji u društvu, u profesionalnom radu i braku, nego su mentalno i fizički zdraviji i otporniji na stres.
Nizak koeficijent emocionalne inteligencije (EQ) je često odgovor na pitanje zašto neki ljudi nisu uspešni u poslu ili privatnom životu, iako imaju visok koeficijent racionalne inteligencije (IQ).

- “Biti pametan” obično znači imati visok koeficijent racionalne inteligencije (IQ). Ali savremena istraživanja pokazuju da nezavisno od IQ, društveno uspešni i lično zadovoljniji pojedinci poseduju i emocionalne veštine, kao što su svesnost i razumevanje sopstvenih osećanja i osećanja drugih, veštine upravljanja svojim emocijama i stvaranje dobrih međuljudskih odnosa

Uspešniji su direktori sa razvijenom EQ
Istraživanja pokazuju da su uspešniji menadžeri sa dobro razvijenom emocionalnom inteligencijom. Oni naime imaju veštine da stvore dobru atmosferu u koletivu gde se pojedinac oseća da je vrednovan kao čovek i kada je kritikovan i kada mu se daju određeni zadaci. To pozitivno utiče na motivaciju zaposlenih.

Kada je čovek sposoban da prepoznaje svoju ljutnju i kada sebi dozvoljava da je izražava u obliku kritike ponašanja drugoga, uz uvažavanje njegove ličnosti, onda imamo uspešnog čoveka koji zna da izrazi nezadovoljstvo i zna da utiče na ponašanje drugoga. Kada govorimo o zavisti, čovek koji je već svestan svoje zavisti u nekim odnosima, može sebe da unapredi tako što će zavist iskoristiti kao signal koji mu govori šta bi on želeo da ima, odnosno šta mu je važno da poseduje. Tada može sebi da postavi racionalističke ciljeve kako bi ostvario ciljeve i tako će sebe osloboditi zablude da je uspeh drugoga, njegov neuspeh.

Najčešće posledice koje prate nizak nivo emocionalne inteligencije su nepromišljene, impulsivne emocionalne reakcije koje se javljaju kao nerazumevanje onoga šta se oseća u datom trenutku. Zato se neimenovana
emocija doživljava kao jaka energija koja teško može da se kontroliše.


- Takođe, jedna od posledica može da bude i depresija, koja može da nastane zbog nerazrađene tuge, ili anksioznost kao posledica preterane zabrinutosti i nerazdvajanje racionalne brige od iracionalne. Možemo reći da nizak nivo emocionalne inteligencije utiče na zdrave međuljudske odnose koje je moguće stvarati i održavati putem empatije ili razumevanjen emocija drugih.


_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Boby
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 2614
Godina : 46
Localisation : banat
Points : 10639
Datum upisa : 04.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Psihologija i Berza   9/5/2011, 19:28

ooooo,boginjo ,pa jesi se ti nama vratila...
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag
avatar

Broj poruka : 5234
Localisation : Centar grada
Points : 6412
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Psihologija i Berza   9/6/2011, 18:49

Kako je berza ćudljiva i neuračunljiva, nije dovoljno samo predviđati trendove, treba
pogoditi reakciju mase, biti nepoverljiv, ciničan, pomalo prevrtljiv kako bi se opstalo
na duže staze. Intenzitet zbira pojedinačnih odluka, dakle žestina psihološke reakcije
mase, kao i približno vreme, može se, ako se ima iskustva sa berzom, zaista - ne
'predvideti', nego naslutiti ili pogoditi.
Uloga psihologije u događajima na berzi uopšte se ne sme podceniti: kratkoročno i
srednjoročno ona čini 90 posto onoga što se na njoj dešava! Psihologija berze je
'nauka' kojom se treba baviti sa mnogo finog osećaja, ona je gotovo umetnost.
Najčešće korišćene reči na berzi su: možda, kako se nadam, moguće, moglo bi,
nasuprot tome, iako, doduše, verujem, mislim, ali, verovatno, čini mi se... Sve što se
veruje i kaže uslovno je i može da se tumači na razne načine.
Da bi se preživelo na berzi, na kojoj cene neprstano osciluju gore-dole odražavjući
reakcije milion profesionalaca i amatera istovremeno, čije se mišljenje menja iz
minuta u minut, neophodno je izuzetno dobro poznavati sebe, odnosno svog klijenta, kada se trguje tuđim novcem i, faktički, imati njegov kompletan psihološki profil. U tu svrhu neophodno je definisati određene osnovne osobine, shvatanja i druge okolnosti pod kojima klijent ulazi u investiciju na berzi. Neka od glavnih pitanja na koje treba odgovoriti su: vremenski horizont ulaganja, odnos prema riziku i očekivani prinos.

Boby: ljubav

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Teletrader
Member
Member
avatar

Broj poruka : 878
Points : 2466
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Psihologija i Berza   6/29/2013, 13:37

Twitter crash


Samo jedna lažna objava na društvenoj mreži Tviter može da napravi milijardersku štetu. U to su se lično uverili brokeri na Volstritu, kada je korisnik “Tvitera” pod nadimkom “Sirijska Elektronska Vojska”, objavio da je hakovao servere najveće brokerske kompanije.

Finansijskoj katastrofi prethodio je hakerski upad iste grupe na Tviter profil “Asošijejted presa”, na kojem je objavljeno da se desila eksplozija u Beloj kući i da je predsednik Obama povređen.

Upravo zbog toga je nastala panika i sve kompanije su masovno počele da prodaju svoje obveznice po niskim cenama, što je dovelo do neverovatnog gubitka od 200 milijardi dolara u rekordnom vremenu od dva minuta.

Političari i ekonomisti se plaše da je ovo možda početak organizovanih pljački ovim putem, po taktici da se puštaju lažne informacije kako bi se stvorila masovna panika nakon koje bi se akcije kupovale po neverovatno niskim cenama, a nakon toga iste prodavale po astronomskim.

Čak sedam minuta bi trebalo brokerima da shvate da su žrtve dezinformacija, tokom kojih bi se ljudi koji drže prave podatke uveliko obogatili.

- U poslednje vreme, sve informacije sa Volstrita se objavljuju na Tviteru, kako bi investitori mogli da prate stanje svojih akcija iz minuta u minut. On je postao nefiltrirani izvor informacija na koga se danas svi oslanjaju – izjavio je Džek Ablin, glavni investitor BMO Privatne banke.
Nazad na vrh Ići dole
Teletrader
Member
Member
avatar

Broj poruka : 878
Points : 2466
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Psihologija i Berza   7/4/2013, 18:51

KAIRO - Uprkos turbulentnim političkim dešavanjima koji su kulminirali smenom predsednika države, cene akcija na berzi u Egiptu u četvrtak su rekordno porasle.

Glavni indeks berze EGX 30 u četvrtak je porastao 363 poena, odnosno 7,30 odsto, na 5.334 poena, što je njegov najviši nivo u mesec dana.

Od početka protesta protiv već bivšeg predsednika Muhameda Morsija EGX 30 je porastao za više od 15 odsto.

Još više, 9,39 odsto je ojačao EGX70, dok je EGX100 porastao za čak 17,9 odsto.

Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1156
Points : 3571
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Psihologija i Berza   9/6/2013, 02:15

Prosečni ljudi uvereni su kako tržištem vladaju logika i postojanje određenih strategija, no bogati znaju da su pohlepa i emocije ono što zapravo pokreće celu stvar.

Prosečni uglavnom igraju na sigurne karte, a bogati su spremni da preuzmu rizik. "Svaki je investitor barem jednom izgubio novac, ali bogati znaju da im rizik i investiranje omogućava da zarade još više",

sesir 
Nazad na vrh Ići dole
Boby
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 2614
Godina : 46
Localisation : banat
Points : 10639
Datum upisa : 04.02.2011

PočaljiNaslov: Re: Psihologija i Berza   9/6/2013, 14:00

@Smile ::
Prosečni ljudi uvereni su kako tržištem vladaju logika i postojanje određenih strategija, no bogati znaju da su pohlepa i emocije ono što zapravo pokreće celu stvar.

Prosečni uglavnom igraju na sigurne karte, a bogati su spremni da preuzmu rizik. "Svaki je investitor barem jednom izgubio novac, ali bogati znaju da im rizik i investiranje omogućava da zarade još više",

sesir 
post2 
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1659
Godina : 46
Points : 2907
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Psihologija i Berza   11/22/2014, 22:43

„Pohlepa je rupa bez dna koja iscrpljuje čoveka u beskrajnom pokušaju da zadovolji svoje potrebe, bez konačnog zadovoljstva.” („Bekstvo od slobode”, 1941).

Mnogi smatraju da se tu radi o zavisnosti, možda najtežoj od svih. Jer ono što povezuje narkomana, alkoholičara ili bilo kog drugog zavisnika jeste osećanje kako nikada nije dovoljno zadovoljstva, da mu je svakim danom potrebno sve više.

I još nešto je zajedničko pohlepi i ostalim zavisnostima – potpuno odsustvo saosećanja za druge.
U centru su samo zavisnik i njegove potrebe, sve ostalo nema značaja.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1659
Godina : 46
Points : 2907
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Psihologija i Berza   2/17/2016, 03:23

zašto se finansijska tržišta ne ponašaju normalno?

Budući da kretanja na finansijskim tržištima svojom kupovinom i prodajom uzrokuju ljudi, koji su po prirodi emotivni i često neracionalni, vrednost svih finansijskih instrumenata oduvek preterano raste ili pada.

Sa dolaskom finansijske krize i mnogo većim uplitanjem država i centralnih banaka u kretanja na berzama, došlo je do nove faze iracionalnosti finansijskih tržišta i naizgled paradoksalnih situacija. Odjednom su dobre vesti tumačene kao loše, a loše vesti kao dobre. Na bilo kakvu vest o popravljanju ekonomske situacije u SAD-u, deonice širom sveta bi počele naglo padati jer su investitori smatrali da raste verovatnoća prestanka masovnog ubrizgavanja novca u finansijski sistem od strane američke centrane banke.

U slučaju vesti o pogoršanju ekonomske situacije, deonice bi počele naglo rasti jer su investitori smatrali da će centralna banka nastaviti ubrizgavati novac u finansijski sistem, te će to pre ili kasnije dovesti do većih prihoda kompanija što će opravdati rasti cena deonica.

Poslednjih nekoliko nedelja ponovo se događaju paradoksalna kretanja na mnogim tržištima.

Na valutnom tržištu američki dolar slabi, iako je američka privreda u osetno boljem stanju nego ostale razvijene privrede. S druge strane evro jača, iako je evrozona i dalje u ozbiljnim problemima te je Evropska centralna banka najavila da postoji realna mogućnost da će na idućem sastanku guvernera doneti oduku o dodatnom monetarnom popuštanju što tradicionalno loše utiče na valutu.

Japanska centralna banka je nedavno, po prvi put u istoriji i potpuno neočekivano, kamatne stope spustila ispod nule, što znači da je sada prinos na štednju u jenima još niži nego je bio. No čak ni ta odluka nije sprečila značajno jačanje jena u poslednje dve nedelje.

I na tržištu zlata se takođe događaju naizgled neuobičajeni pomaci. Jedan od najvažnijih razloga rasta cene zlata je rast stope inflacije u najvažnijim privredama na svetu. Zadnjih meseci odluke i najave tri najveće i najvažnije centralne banke na svetu (američke, evropske i japanske) ukazuju da je stopa inflacije mnogo niža nego se očekivalo, no cena zlata je za samo mesec dana porasla 12%.

Investitori na naftnom tržištu takođe su promenili način razmišljanja. U poslednjih godinu dana su počeli potpuno ignorisati ratne sukobe i političke napetosti na bliskom istoku, napetosti između Zapada i Rusije i masovno otkazivanje važnih energetskih projekata koji bi mogli uzrokovati nestašicu nafte u bliskoj budućnosti, te i dalje prodaju naftu isključivo na osnovu trenutnih zaliha koje se mogu preko noći značajno smanjiti.

Analitičari smatraju da su trenutna kretanja na tržištima privremena anomalija nastala na temelju prevelike količine novca uložene na temelju neostvarenih očekivanja o nastavku stabilnog kretanja vrednosti finansijskih instumenata u određenom smjeru. Čim je došlo do malog kretanja u neočekivanom smeru, nastala je panika i došlo je do masovnog zatvaranja pozicija po ceni lošojoj od planirane na što je deo investitora bio prisiljen radi smanjivanja rizika.

Tržišta će se verovatno, kao i inače, vrlo brzo vratiti u normalu. Investitori će se pre ili kasnije fokusirati na stvarnu situaciju u ekonomijama, te verovatno ponovo početi kupovati američki dolar i prodavati evro i japanski jen, što će dovesti do jačanja dolara i slabljenja evra i jena. Cena zlata bi trebala dodatno pasti ukoliko dođe do nastavka podizanja kamatnih stopa u SAD-u, dok bi cena nafte trebala značajno porasti sa sadašnjeg nivoa.

Postoje cele strategije investiranja temeljene upravo na ulaganju u situacijima kada su tržišta neracionalna i ostvarivanju profita pri vraćanju tržišta u normalu, do čega u dugom roku uvek dođe.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1156
Points : 3571
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Psihologija i Berza   1/14/2017, 11:17

citat ::
Kako piše "Vol strit džornal" odmah nakon što je postalo jasno da je Tramp pobedio na izborima, američki berzanski indeksi naglo su izgubili na vrednosti, ali je onda došlo do neočekivanog preokreta - akcije su počele da rastu u proseku za 10 procenata dnevno.

Američki list je, pozivajući se na neimenovane izvore bliske milijarderovom poslovanju, naveo da je Soros očekivao nagli pad vrednosti berzanskih indeksa.

Međutim, desio se potpuno suprotni scenario.

Rast koji je usledio negativno se odrazio na kapitalizaciju njegovog fonda. Soros je očekivao da će pad biti veći, što se ispostavilo kao velika greška, koja je rezultirala još većim gubicima.

Milijarder je tokom kampanje otvoreno podržavao i finansirao Hilari Klinton, zbog čega i ne čudi njegova skeptičnost po pitanju stanja na tržištu nakon Trampove pobede.

Berza je pokazala da je čovek koji retko greši kada su deonice u pitanju - ipak pogrešio.
Soros je nakon pobede Donalda Trampa kritikovao republikanca, optužujući ga da je "mogući diktator", i upozorio Ameriku da će taj rezultat izbora imati "dugoročne posledice po zdravlje demokratije".

Ponele ga emocije!
Eto dokaza da ne treba biti emotivan kada je berza u pitanju.
kafa
Nazad na vrh Ići dole
 
Psihologija i Berza
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: Sve vrste berzanskih analiza-
Skoči na: