Posle NIS-a, Rusi dižu Petrohemiju?

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=12&dd=01&nav_id=562168

НИС жели да освоји Балкан

Нафтна индустрија Србије, извесно је, после нешто више од две године откако је већински власник постала руска компанија „Гаспромњефт”, има план, али и реалну шансу, да промени своју позицију и постане значајан играч на регионалном тржишту,

стекне лидерску позицију у Југоисточној Европи и буде озбиљан играч у Средњој Европи. Наиме, приликом посете председника Управног одбора „Гаспрома” Алексеја Милера Рафинерији нафте у Панчеву указано је на то да ће, после модернизације овог постројења, што се очекује у трећем кварталу 2012. године и у шта ће бити инвестирано око 550 милиона евра, бити повећан њен капацитет, односно да ће се у њој годишње производити 4,8 милиона тона нафтних деривата – горива европског квалитета. Уз то, генерални директор НИС-а Кирил Кравченко рекао је да ће из погона ове рафинерије 2014. године бити могуће из Србије извозити деривате у вредности већој од милијарду евра.

Наравно, да ли ће се то и стварно десити треба сачекати до планираног рока, али је извесно да су у НИС-у предузели кораке који ову компанију воде ка том циљу. Наиме, модернизација рафинеријских постројења је у току, повећана је производња нафте с домаћих поља, а пословни резултати у првих девет месеци ове године бољи су него лане.

Дакле, с речи се и заиста прешло на деловање, а по речима уреднице интернет-часописа „Балканмагазин” Јелице Путниковић, извесно је да ће, повећањем капацитета Рафинерије у Панчеву на 4,8 милиона тона сирове нафте годишње, бити обезбеђено довољно горива за српско тржиште и да је извоз у земље региона нормалан корак.

– После модернизације панчевачке рафинерије и повећања капацитета, домаће тржиште неће бити довољно за пласман прозведених деривата – каже Јелица Путниковић. – Зато је и очекивано да се они извозе у земље региона, пре свега у суседне. Да у НИС-у озбиљно размишљају о томе показује и куповина бензинских пумпи у Републици Српској, као, како говоре инфорамције из бугарских медија, и у тој земљи.

Она указује на то да таква старегија пословања НИС-а не теба да чуди јер слично чине и друге нафтне компаније. Тако, рецимо, МОЛ, који послује на српском тржишту, на својим бензинским пумпама продаје гориво произведено у својој рафинерији у Мађарској, а исто чини и ОМВ, који има рефинерије у Аустрији и Румунији, из којих снабдева своје пумпе у региону, па, наравно, и Србији.

Јелица Путниковић указује на то да је план НИС-а да гориво произведено у Србији пласира у земљама региона, па и у земље Европске уније, веома значајан и за овдашње возаче јер гарантује квалитет деривата по евростандардима.

– Осим тога, тај план НИС-а добар је и за српску привреду јер су нафтни деривати финални производ па ће Србија, осим повећане производње нафте из домаћих извора, увозити више сирове нафте, а извозом ће се остваривати профит – наводи Јелица Путниковић.

Слободно се може рећи да је борба за тржиште нафтних деривата у региону одавно почела и да ће јој се ускоро прикључити и НИС. До праве утакмице с нафтним компанијама које су већ ушле на наше тржиште, али и она у региону, НИС-у предстоји још неко време, током којег ће модернизовати своје прерађивачке капацитете. Тада ће борба бити равноправна, а конкурениција на тржишту омогућити потрошачима да изаберу компанију која има најбољи понуду.

Босна, Бугарска, Румунија...

Нафтна индустрија Србије је за првих девет месеци ове године пословала је боље него у истом периоду лане, а томе су допринели раст количина домаће нафте, раст цене нафте и повећана ефикасност пословања. Остварена добит пре курсних разлика износила је 22,7 милијарде динара и већа је 71 посто у односу на првих девет месеци 2010. године, а када се томе додају позитивне курсне разлике, нето добит је 27,1 милијарди динара. Приход од продаје, без акциза, био је 133 милијарде динара, што је 18,8 посто више него у првих девет месеци претходне године.

Током ове године НИС је кренуо на регионално тржите те су у склопу ове комапније сада НИС „Петрол„ д. о. о. у Републици Српској, НИС „Петрол„ ЕООД у Бугарској, НИС „Петрол„ С. Р. Л. у Румунији, те „Панон Нафтагас„ у Мађарској.
http://www.dnevnik.rs/ekonomija/nis-zeli-da-osvoji-balkan

Ode 6227 komada za 2 sekunde.....

Po kolko komada je otislo, da li znas. Da li je islo po 5.kom.

na QS vidim 2 trgovanja po 1000 kom a sve ostalo po 5

činjenica je da ide sv. Nikola, Ng., Božić...a narod ostao bez keša

Pojeftinio benzin
Posle skoro godinu i po dana, benzin je pojeftinio. NIS je snizio cene bezolovnog benzina i evropremijuma od 95 oktana 3,5 dinara po litru.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1008444/Pojeftinio+benzin.html

U postama sve manji broj naloga od strane gradjana!

Pa prodali su uglavnom koji su hteli.Ocekujem još do nove godine malo jače....posle toga 1.000kom dnevno!

Oni i trenutno ne prodaju vise od 2000 osim ponedeljkom, kada se malo vise nakupi!

Jel gledao neko danasnje trgovanje? Nisam imao vremena da ispratim na QS. Sta se desavalo sa ovim nalozima od hiljadu i nesto komada? Jel' je to bilo punjenje bid-a ili kupljenje postavljenih naloga za prodaju?

http://www.makroekonomija.org/0-drazenko-lukac/du-pont-%d0%a1%d0%98%d0%a1%d0%a2%d0%95%d0%9c-%d0%90%d0%9d%d0%90%d0%9b%d0%98%d0%97%d0%95-%d0%9f%d0%a0%d0%9e%d0%a4%d0%98%d0%a2%d0%90%d0%91%d0%98%d0%9b%d0%9d%d0%9e%d0%a1%d0%a2%d0%98-%d0%9d%d0%98%d0%a1/

Širimo se po Bugarskoj, zašto ne i u Albaniji, posebno bi bilo slatko da je NIS preotme jer je Ameri godinama pakuju za sebe AMBO (Albania-Macedonia-Bulgaria Oil) - Dik Čejnijev Transbalkanski naftovod (Halliburton Oil)- od Kaspijskog Burgasa do Albanske Vlore (najveća imperijalistička baza Bondstil i tolika agilnost Bele kuće za nezavisnost Kosmeta polako dobijaju jasniju formu, sumnje više nema).

ALBANIJA PRODAJE NAFTNU KOMPANIJU
Izvor:Beta

Tirana -- Albanija je odlučila da proda državnu naftnu kompaniju Albpetrol, sa sedištem u gradu Patosu, 120 kilometara južno od prestonice Tirane.

Parlament je danas većinom glasova odlučio da se proda 100 odsto Albetrola čiju je imovinu koju čini šest naftnih izvora, četiri izvora gasa, jedan naftnog peska i prateća infrastruktura procenio na 322 miliona evra.

Albetrol ima 3.000 bušotina, od kojih funkcioniše 1.200, i one proizvode oko 135.000 tona nafte godišnje. Ta kompanija zapošljava 4.050 ljudi.

Protiv prodaje Albpetrola su glasali poslanici opozicione Socijalističke partije, jer smatraju da je njegova privatizacija loša ideja zbog svetske ekonomske krize.

Ministarstvo ekonomije Albanije unajmilo je američku konsultantsku firmu Paton Bogs da ispita opcije privatizacije, a očekuje se i raspisivanje međunarodnog tendera.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/296831/NIS-i-RAG-potpisali-ugovor-o-istrazivanju-nafte-i-gasa-u-Madjarskoj

NIS u prvih devet meseci ostvario konsolidovani prihod od 138,3 mlrd dinara

Beogradska Naftna industrija Srbije (NIS) objavila je konsolidovani finansijski rezultat za prvih devet meseci nastao konsolidovanjem rezultata matične kompanije i zavisnih preduzeća.

Konsolidovani rezultat NIS-a ne razlikuje se previše od učinka matične kompanije s obzirom da veliki broj zavisnih preduzeća nema značajno poslovanje ili se nalazi u fazi neposredno nakon osnivanja. U konsolidovani izveštaj NIS-a, osim matične kompanije, ulaze i rezultati sledećih zavisnih preduzeća: O Zone (u 100-odstotnom vlasništvu NIS-a), NIS Petrol iz Laktaša (100%) NIS Petrol Sofija (100%), NIS Petrol SRL Bukurešt (100%), Pannon Naftagas Kft Budimpešta (100%), NIS Overseas (100%), Jadran-Naftagas Banja Luka (66%) Ranis Moskva (51%), Jubos Bor (51%) i Svetlost Bujanovac (51%).

NIS je u prvih devet meseci tekuće godine zabeležio konsolidovani poslovni prihod od 138,3 milijarde dinara što je povećanje od 15,4 odsto u odnosu na isti period protekle godine. Poslovna dobit je iznosila 26,7 milijardi dinara što je dvostruko više u odnosu na period januar-septembar 2010. godine. Konsolidovani neto dobitak kompanije iznosio je 27 milijardi dinara, u odnosu na 2,5 milijarde ostvarene u istom periodu protekle godine.

Kada je u pitanju bilans stanja, NIS je povećao dugoročna rezervisanja i obaveze za 10 milijardi dinara na 78,2 milijarde dinara, dok su kratkoročne obaveze smanjene sa prošlogodišnjih 61,4 milijarde na 50,9 milijardi dinara na kraju septembra tekuće godine.

Akcije NIS-a na Beogradskoj berzi, pored Imleka, predstavljaju jedinu hartiju iz korpe indeksa Belex 15 koja beleži rast vrednosti od početka godine. NIS je u 2011. dobio na vrednosti 28,6 odsto, a po poslednjoj ceni od 611 dinara tržišna kapitalizacija kompanije iznosi 99,6 milijardi dinara (967 miliona evra).
http://www.sinteza.net/vesti/nis_u_prvih_devet_meseci_ostvario_konsolidovani_prihod_od_138_3.html

NOVI SAD,
Naftna industrija Srbije (NIS) najavila je danas da će do 2020. godine investirati oko 400 miliona evra u geološka istraživanja novih ležišta nafte i gasa u zemlji.

Ta istraživanja obuhvataju i seizmička ispitivanja i istražno bušenje u Srbiji, navodi se u saopštenju povodom otvaranja bušotine “Maj-X-2″ na naftnom polju kod Majdana u Banatu.

Dodaje se da je obim ulaganja NIS-a u okviru velikog investicionog programa na uvođenju savremenih tehnologija geoloških istraživanja i detaljnijem ispitivanju naftnih i gasnih nalazišta od 2009. iznosio oko 10 milijardi dinara.

Investiranje NIS-a u reanimaciju domaćih naftnih nalazišta, uz primjenu novih tehnologija i razradu složenih ležišta, kako se ističe, dovelo je do povećanja proizvodnje na postojećim nalazištima i rasta resursne baze.

NIS je naveo da je pored istraživanja u Srbiji započet program za razvoj novih ležišta u Mađarskoj, Rumuniji i Bosni Hercegovini.

U Mađarskoj će NIS u 2012. godini početi bušenje tri istražne bušotine, a 2013. očekuje se početak proizvodnje.

Na teritoriji Rumunije sljedeće godine planira se bušenje četiri istražne bušotine, dok se 2013. i 2014. godine očekuje početak komercijalne proizvodnje.

Ističe se i da je NIS preko ćerke kompanije Jadran-Naftagas u BiH u novembru počeo regionalna seizmička ispitivanja, nakon čijeg tumačenja će biti locirana prva istražna bušotina na području Republike Srpske. Emg.rs
http://www.capital.ba/nis-ulaze-u400-miliona-evra-u-geoloska-istrazivanja/

NIS investira 13 milijardi dinara u obnovu benzinskih pumpi

Kako se navodi u saopštenju, prve obnovljene benzinske pumpe NIS-a biće otvorene početkom 2012. godine, a modernizacijom mreže koja obhvata rekonsrukciju postojećih i gradnju novih objekata biće obuhvaćeno oko 250 benzinskih stanica.

"Modernizacija benzinskih stanica i obnavljanje NIS Petrol brenda rezultat je težnje kompanije da posluje po evropskim standardima. Ideja je da novi identitet maloprodajne mreže prati i poboljšanje kvaliteta usluga i proizvoda", rekao je generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.

U novom vizuelnom identitetu benzinskih stanica NIS-a preovlađuje svetloplava boja, uz belu i crvenu.

NIS je modernizaciju mreže benzinskih pumpi počeo 2010. godine, navodi se u saospštenju.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/298184/NIS-investira-13-milijardi-dinara-u-obnovu-benzinskih-pumpi

Klub privrednih novinara Srbije je za NAJ kompaniju 2011. godine proglasio Naftnu industriju Srbije
...
Uručenje priznanja tog tradicionalnog izbora Kluba privrednih novinara "Privrednici i kompanije koje su obeležili godinu" biće februara 2012. godine u Privrednoj komori Srbije.
Izvor

Sto ih akcionari ne proglase...
Ili potrosaci...

http://www.nis.rs/investitori


Ovi ko da znaju koja ce cena biti najveca.

Video sam te izvestaje pre nekoliko dana, ali ne vidim odakle ti da neko (nisam ni razumeo ko) zna koja ce biti cena. Mozes li da me uputis malo blize gde da gledam :)

http://www.nis.rs/mediji/vesti/korporativne-vesti/intervju-kiril-kravcenko

http://www.nis.rs/wp-content/uploads/2011/12/111229-intervju.pdf

Lično ne očekuje skokove za NIIS ili za belex?!!

Pa kada on ne očekuje rast akcija kompanije koju vodi, kako mi da budemo optimisti?
Sem toga, jasno je da neće tako brzo biti otplaćeni minusi i dugovi, tako da od dividendi ništa u skorije vreme. Sada je valjda jasno zašto NIIS izgleda primamljivo a cena klizi na dole. Mada, ko ima para za neko zaista dugoročno ulaganje, mislim da je NIIS na beleksu najbolji za tako nešto.
Tu svakako ne mislim na nas koji svakodnevno pratimo table, promene i slične egzibicije.

Mislim da je rekao da ne očekuje rast pre svega za celi belex-zato i pominje Telekom.

Kursne razlike su pojedene, spremite se da 2012 bude losija ili jednaka od 2011. A q4 2011 da bude losiji od vecine vasih prognoza.

Ipak i dalje mislim da cu drzati NIIS iako ima sve vise negativnih pokazatelja, kao taj da je gazprom pao na jedva iznad PE 3. To bi za NIIS bilo ispod 500 dinara prosecno godisnje, ali ne verujem da razumni ljudi treba da prodaju akcije na PE 3.

Realan prodajni prosecni PE za mene je 6, a kada bi isplacivao dividende 8. Sto bi u dinarima bilo 900 dinara bez dividendi, a 1200 sa njima. Nazalost razvoj NIISa u narednih 5 godina nece dozvoliti isplate dividendi koje su vece od 20-30 dinara, tako da na prolece mislim i nadam se da cu se razvesti od Talianove zene.

Edit: Sutra od danas imaš svoju temu!
Mislim da će svima biti zadovoljstvo da tamo čitaju tvoja razmišljana i predvidjanja.
http://www.aikb.net/t1374-elan-sutra-moja-iskustva-i-razmisljanja#93295
Admin

Svim forumašima,želim sreću u novoj godini,NIISu da i dalje raste poput korova,a "sutra" da ne bude više mrgud

Koliko sam ja shvatio iz intervjua dobit će biti dupla na 2010. ili 34 milijarde dinara...to je na sadašnju kapitalizaciju P/E 2,9

E sad ili ja ne znam računati ili Sutra je malo sutra dobro izračunao.....na P/E 6 cijena je preko 1200 dinara....e sad s obzirom da je očekivana dobit za 2012 dosta veća od ove za 2011, prodaja na P/E 6 je malo preuranjena

Ja planiram da drzim NIIS na dug rok, i iz te perspektive su mi apsolutno komicne 'analize' koje nudi Sutra. Kompanija koja drzi najvecu maloprodaju i drzi 90% veleprodaje u Srbiji, koja efikasno reinvestira sredstva, ciji vecinski vlasnik ima ogrmnu finansijsku i politicku moc.

Jedini rizik koji vidim je da fasisticka frakcija LDPa (rek'o bih glavna struja) dodje na vlast i politicki stvori problem.

Ima li neko informaciju preko kojih banaka ide redovno poslovanje NIISa? Našao sam da je 400mil.e.koliko su platili većinski paket išlo preko Raifaizen.-Posle toga nevidim kontinuitet sa njima?!

http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/cirilica/67/rir.html .Unesi maticni broj(20084693) i dobices sve racune koji te interesuju!

Da ga nismo prodali – NIS bi danas bio zatvoren
Do kraja januara poznat novi strateški partner za gradnju Termoelektrane – toplane Novi Sad, kaže Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku


Novosadske termoelektrane čekaju nove partnereNajava gradnje nove gasne elektrane u Novom Sadu nije u svrhu političkog marketinga, niti će biti samo još jedno od predizbornih obećanje. Od ove investicije, vredne 250 miliona evra se neće odustati, a do kraja januara trebalo bi da bude izabran i budući strateški partner, kaže u razgovoru za „Politiku” Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku.

– Tender je u toku. Zatvoren je sa stanovišta tenderske dokumentacije, ali još nije potvrđen strateški partner za ceo posao. Očekujem da će se do kraja januara sve završiti i ući u fazu ugovaranja o osnivanju novog zajedničkog preduzeća – istakao je Škundrić.

– Ova nova termoelektrana, toplana u Novom Sadu obezbediće 300 megavata toplotne energije za daljinske sisteme grejanja i 450 megavata za proizvodnju električne energije, što je ozbiljan kapacitet na nivou hidrocentrale Bajina Bašta – objašnjava naš sagovornik.

– Za gradnju nove gasne elektrane potrebno je između dve do dve i po godine, odnosno oko 30 meseci od trenutka završetka projektne dokumentacije. To bi – pojašnjava Škundrić – bio prvi veliki kapacitet koji bi mogao biti pušten u rad do 2015. godine. On se poklapa s planovima gradnje magistralnog gasovoda Južni tok kojim se dodatne količine gasa dovode u Srbiju, a o čemu se vodilo računa kako bi buduća gasna elektrana imala dovoljno ovog energenta za rad.

Sa druge strane, dovoljno gasa za rad ove gasne elektrane obezbeđen je već sada, novim međudržavnim ugovorom potpisanim sa Gaspromom i to bez plaćanja posebnih penala za ugovoreni, a ne povučeni gas.

Prema oceni Škundrića, ovaj projekat znatno doprinosi energetskoj sigurnosti zemlje i ima razvojnu funkciju za Vojvodinu, ali i celu Srbiju, jer će uposliti domaću građevinsku industriju, a biće otvorena i nova radna mesta.

Upitan, da li je NIS zainteresovan za ceo projekat, Škundrić potvrdno odgovara i kaže da bi se NIS uključio u konzorcijum firmi za koje je raspisan tender, te da bi njegov značaj priključenja bio izuzetan ne samo zbog obezbeđenja dovoljnih količina gasa kod Gasproma i iz domaćih izvora, već i zbog najpovoljnije cene gasa.

– Za nas je NIS vrlo značajan u ovom projektu, jer mi kao država u NIS-u imamo 30 odsto kapitala. U ceo posao bi sa jedne strane bila uključena Elektroprivreda Srbije i Grad Novi Sad, a sa druge konzorcijum stranih firmi, za koje u ovom času, zbog toga što tender još nije završen, ne mogu da iznosim imena – kaže Škundrić i dodaje da se ovakva ponuda ne odbija.

Ta gasna elektrana biće od velike pomoći upravo u trenutku kada je hidrologija veoma loša, kada imamo negativan saldo u 2011. godini u odnosu uvoza i izvoza struje u poslednje tri godine, te nije bilo boljeg trenutka da se proceni važnost gradnje novog kapaciteta.

Na pitanje ima li nekih konkretnih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije za koje je NIS zainteresovan, Škundrić objašnjava da NIS, kao i većina energetskih kompanija, širi svoj portfolio na ostale segmente energetike, a posebno je zainteresovan za ulaganje u čistu energiju.

– U prvom redu u svojoj strategiji se opredelio da uđe u aranžman sa kompanijama koje su dobile licence za izgradnju vetroparkova za proizvodnju struje, kao i dobijanje čiste energije iz biomase i proizvodnje biogoriva – kaže Škundrić i dodaje da je drugi segment vezan za korišćenje biomase.

Imajući u vidu dosadašnje poslovne rezultate, ukupan portfolio i razvoj kompanije koji se odvija saglasno međudržavnom sporazumu i kupoprodajnom ugovoru, NIS je pored Telekoma jedina kompanija u Srbiji koja može da izađe na stranu berzu. Odluku o izlasku na berzu donosi Upravni odbor.

– Realno je očekivati da dobit NIS-a na kraju 2011. godine bude veća od 300 miliona evra, što će biti ubedljivo najbolji poslovni rezultat. Sve što je ostvareno kao dobit do sada je reinvestirano u kompaniju – naglašava Škundrić.

Na pitanje, kada bi mali akcionari s obzirom na dobit NIS-a mogli da očekuju da dobiju dividende, on kaže da oko podele dividendi treba da se postigne dogovor na nivou strateških partnera, odnosno Skupštine akcionara. Pitanje je za kompaniju, ali i Srbiju, da li je bolje da se sva dobit reinvestira ili da se deo dobiti podeli u obliku dividendi.

– Ako se ide na reinvestiranje ukupne dobiti ubrzava se razvoj kompanije i približavamo je krajnjem cilju da postane lider na Balkanu. Vrednost NIS-a sa ovakvim poslovnim rezultatima je daleko veća nego kada je potpisan kupoprodajni ugovor. Realno, NIS tada i nije vredeo više od 800 miliona evra. Gubici su bili preko 300 miliona evra, a kreditna zaduženost NIS-a preko milijarde evra. Da nismo tada potpisali kupoprodajni ugovor s Gaspromnjeftom danas bi možda morali da zatvorimo NIS, jer kompanija ne bi mogla da opstane bez stalnog ulaganja – kategoričan je Škundrić.

Ozbiljan napredak NIS je zabeležio u oblasti istraživanja rezervi nafte i gasa kako u zemlji tako i u okruženju. Planira se da NIS bude jedan od partnera u eksploataciji naftnih škriljaca. Ukoliko se bude ovakvim tempom nastavilo s investicijama, može se očekivati da jedna akcija NIS-a dostigne vrednost od 1.000 evra.

Kada je reč o ulaganjima sa Italijanima u gradnju hidroelektrana, Škundrić podseća da je u oktobru mesecu, u Rimu, potpisan završni dokument o strateškom partnerstvu, kojim su definisani svi uslovi saradnje kako u smislu definisanja kapaciteta, tako i cena struje od 155 evra po megavata satu.

To je najveća investicija u oblasti obnovljivih izvora energije. Povraćaj uloženih sredstava se očekuje za četiri do šest godina, a realno je očekivati da prve dve hidrocentrale na Ibru počnu da se grade u aprilu ove godine. Projekat predviđa gradnju kapaciteta na Ibru, srednjoj Drini i jednog broja mini hidroelektrana. Ministarstvo je do sada dalo saglasnost na gradnju oko 150 malih hidroelektrana.

Jasna Petrović

Pera je veći fan NIISa od mene
1akcija=1.000evra.....da nije malo mnogo

Greska je u tekstu, mislio je na dinare umesto Eur

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Da-ga-nismo-prodali--NIS-bi-danas-bio-zatvoren.lt.html

Nije greska u tekstu,matori je pojo buniku zajedno s pejotlom na gladan stomak

Dobro de,nije naveo godinu

Кирил Кравченко најмоћнији странац у Србији 2011.
Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а проглашен је за најмоћнијег страног држављанина Србије у 2011, према анкети коју традиционално, сваке године, спроводи дневни лист „Блиц”. Ово је трећа година за редом да се Кирил Кравченко налази на листи најмоћнијих станаца у Србији.

Доносећи ову одлуку, жири „Блица“ руководио се при одлучивању следећим критеријумима: финансијски и политички утицај, јавна препознатљивост, лични ауторитет, ауторитет институције коју представља, лична харизма и лакоћа остваривања циљева.

Осим личне снаге и пословне изузетности, на избор Кравченка, као првог човека НИС-а, утицали су и изванредни пословни резултати Компаније, који су, из године у годину све бољи. НИС је за првих девет месеци 2011. остварио добит која је 71 одсто већа од добити из истог периода 2010. године, а очекује се да укупна добит буде двоструко већа. Осим укупне модернизације и значајних инвестиција, НИС је унапредио рад и извештавање у области одрживог развоја према европским стандардима, почео ширење пословних активности у региону и трансформацију из нафтно-гасне у енергетску компанију, чиме је руководство на челу са Кравченком потврдило своју опредељеност да НИС буде регионални лидер у овој области

Kad ono bese rok za objavu rezultata iz 4. kvartala?

Po starom bio do 31.III
po novom 30. IV